Erotske Priče

Šta uradi dečko! Zajebavam ga, mislila sam da će trajati malko duže. Teško diše, kroz mrak baš ne vidim koliko crveni. Ljubi te koleginica- lupetam, cerekamo se. Ostali smo sami, gužva se raspršila pa možemo šta hoćemo, kad ono- gotovo!  Rekao je u transu valjda nešto da mu uništavam život, ne znam da li je mislio ozbiljno. -Mogu sad bar da sednem? Ili da legnem ovde nasred njive? -Može pile, dođi popij malo vode, kontam da su ti se od tog dahtanja osušila usta. -Ne znam šta da kažem…kako o…

Kada sam se pošteno nanjušila tragova iz roze trenerke, zamenio ih je vruć miris dolazećeg pakla u vazduhu. Nešto se kroz etar veliko i crveno kotrljalo vrtoglavom brzinom, besno, ravnajući bučno pred sobom sve prepreke. Srce- kucalo je celim telom umesto jednim mišićem, a vene već korodirane od strastvenog, nabijenog čekanja jedva su propuštale ludilo iz te uzavrele pumpe. Lenji, topli dani kao da su nas udaljili nakon epizode sa sladoledima.  -Malii šta ima? -U mahali il ovako? -Kod tebe…

Slobodan je uvek potajno bio željan okusiti Višnju. Baš kao voćkicu, gricnuti je samo, ma cmoknuti pa nek ga i ošamari. Gurao se vazda svuda gde je ima, živeći nedaleko od nje vrebao je priliku da se nekako stisne uz nju na zajedničkim slavljima, svadbama, ispraćajima. I uspevalo mu je, a kada bi se našao kraj nje i osetio je, svaki put bi shvatio da stoji pored sante leda. Kao da uopšte nije žena, dođavola, kako ne reaguje na mene- pitao se. Imala je uvek neku preču zanimaciju, pogled izgubljen…

U gornjem delu frižidera ležala su dva sladoleda kakva dosad nisam videla, sjajna i valjkasta. Ko ovo proizvodi jbt, izgleda ko šljokičavi dildo! Srećom deca ne kapiraju perverznosti prehrambene industrije. To nam je što nam je. -To sladoled?! Ih kakav je mali -Ne zajebavaj, liži il ostavi! I nije sve u veličini, možda mu je ukus dobar.. -Teško haha. Daj ga da overimo Oteo mi jedan iz ruku i rapidno ga rešio pakovanja. Izgledao je kao klasični, s tvrdim čoko prelivom. Ipak nećkam se. -Oćeš oba?…

Kažu da utreniran sklad pokreta, disanja i srčanog ritma prilikom plivanja pospešuje verbalne veštine, uopšte brzo snalaženje s rečima, učenje jezika i lagano savladavanje prirodne intonacije. Pseudo nauka?! Hm, nisam mnogo plivala. Al zato je taj njegov jezičak brz, možda je to razlog što mu se misli šarene brzo izdestiluju u jasne rečenice, a mišići islikavaju talasima u bele peščane valove da mi pojebu ovo malo kalkulisane odbrane. Volim kako me razoružava bez imalo truda.  U ovoj fazi j…

Nisam potpuno svesna u šta se uplićem. Narednog dana ponovo sam se osećala kao da ležim na ekserima, bodljama koje me opominju i podsećaju da se dozovem pameti, da ne srljam i da sve prekinem. Što da ne, baš sada kada je najlepše, bilo bi optimalno da sve zastane. Imamo bliskost i razumevanje suštinsko za jedno divno, doživotno prijateljstvo. Možda nešto tako retko ne treba kvariti? Ne mogu znati skoro ništa o njegovom dosadašnjem iskustvu, a pomisao da bih mu bila prva me malo (više) naježi, ka…

Ne znam da li se naljutio što sam poslatu fotku samo lajkovala crvenim srcem, ali nije se javljao do popodneva. Nisam htela ni ja, neka se mali pomuči haha.  Đavola, jedva izdržavam, šetam po kući, izlazim pa ulazim, sva sam nervozna, ne znam više da li trnci u telu potiču od treme, uzbuđenja, iščekivanja ili nekog desetog oboljenja. Oko 14h prosledio mi je link pesme koju valjda trenutno sluša. Odmah puštam, đuskam, osećam ga u njoj, njega i sebe, u svakom stihu, u svakom beat-u, srce se z…

Neki dani su luđi od drugih. Znaš onih 350ak koji su skoro identični i onda nekih 6-7 koje unapred osetiš da ćeš upamtiti. Zvao je dvaput već da mu nešto potvrdim, treba mu ta klinačka validizacija, a ja likujem, navukao se, uhh kako je moćno kad mi pušta svu kontrolu. Doduše, nikad ne znam da li mi je pušta da se razmahnem i zanesem a onda da me zaposedne po svome.  The dynamics is infernal! Đavo me je zaveo da te okusim i nema povratka.  Ležim u tmini guste topline tvog pripadanja sv…

Nije me mazio, ponekad bi mi šaku prstima stisnuo pa otpustio. Ali me je mazio njegov pritisak na meni, vrelina kože, tkiva, kostiju na meni i pored mene, kao da mu je masa mnogo veća i jača, kao da me celu obuzima. Srce kao da mi nestaje, ispada negde u duboku zemlju pod nama. Kliznuo je uvis, otkrivši mi vrat, i na njega prislonio usne, kao da mi slušaju podivljali puls. Nisu me ljubile, samo se priljubile.  -Mogu da te gledam? Otkrij mi glavu -Ne. Hoću da spavamo ovako. Nisam smela ni mo…

Trebalo je da se vidimo u nedelju. Veče pre toga došlo mi je da se zatvorim u mišju rupu, da još jednom razmislim, sagledam sve precizno unapred i unazad, i pripremim se. Ko god je kucao na vrata sobe odgovoreno mu je tišinom dok pišem, zaneta u mislima, nije me zanimao ni zalogaj večere, razrađivala sam plan šta ako krene ovako, onako, svakako, pa i naopako. Kao da pravim bombu suncetijebem. Tonovi aplikacija poisključivani, mir jedan praznični, pravi preduskršnji, a u glavi pakao, dim izbija n…

Sa nastupanjem atmosfere uskršnjih praznika, svakodnevne teme isparile su kao da nisu imale nikakvog značaja. Ljudi sa posla brzom brzinom su se distancirali ka svojim porodičnim obavezama i pripremama slavlja. Odmotali su se kao na traci dani ispunjeni tišinom u kojoj bukvalno možeš čuti kako trava raste, obeleženi ponekim zenitom u vidu pića u gradu i prvih prolećnih rođendana. Dok sam završavala poslednje izveštaje sa rokom slanja do šestog aprila, večeri sam provodila u kafiću s onima koji d…

Небо се смањило. Резак укус коначности избија из заспалих пора пролећа док нас посматра, недостојне обасјања. На сату старе католичке цркве одзвонило је тмурно подне.  Твоју доњу усну облива уље из свеже пљескавице. Глад која ме редовно подсети на галоп времена и расплинуће неког усамљеног тренутка. Пушташ да лије. Облаци нас злокобно прогоне као прерушене и незграпне, оловне камере. Не склањаш се од пљуска. Немар ти долази из потиштене жеље, спутане у данима сумње и чемера. Увек пустиш да…

Kuc-kuc kasno na prozoru. Pa 23h je, mamu mu jebem. Mora da komšija traži da pomerim auto. Podižem roletne s parom u ušima. ‘Isprobao sam onaj tvoj recept za palačinke.’ On. Malen a visok. Sivo-zelen pogled iza naočara. Ni dobro veče, uvek je direktan. Dvonožna šećerna vunica. Bože koliko si lep- vrisnula bih ali samo blenem. Topi me u marmeladu. Mutiran smeh vibrira mi telom. Cupka na motoru, zatrepće kad je nervozan, ne zamuca nikada. Prhne prstićem trag blatnjave kiše sa izvajane maskirne but…

Tog jutra čistačica je dobrano okasnila, a kada je stigla, uletela je u ordinaciju poput glavnog doktora i sebi nasula šoljetinu kafe koju je srkala skoro do osam, praveći pauze da obriše hodnike. Čišćenje ordinacije i kuvanje te kafe obavila je naravno Slavica.  Nikada nije razumevala kašnjenje, kamoli bahatost i neodgovornost. Bila je naučena još od detinjstva da svoje obaveze ispunjava marljivo, a da, šta god u sebi mislila o drugima, onda kada je to pogrdno, zadrži za sebe po principu -…

Nikada nisam osetio ovakvu noć, kroz dušu seče, crnja od beznađa. Preselila si se u drugu zgradu i jedva sam te našao. Jebeš mi sve ako ovi crepovi nisu postavljani tako da se svaki lopov samoubije pri pokušaju da upadne u nečije potkrovlje. Čitav život sam proveo na građevini, i evo me opet na krovu, ovog puta daleko od sunca, kao gavran ili ponoćni glasnik nekog pičvajza. Ali meni više ne može biti ništa. Tvoj Mare je sada na sve otporan. Sem na tebe, lutko, tebi nisam odoleo ni pre ni posle s…