Erotske Priče

Kad neko otkrije fetiš nakon četrdesete, uvek pomislim kako je zakasnio na psihoterapije. Ali redovno se nađem u situaciji u kojoj sam mislila da neću biti nikada, u fazonu 'to se dešava drugima', nek rešavaju svoja sranja. Nije mi bilo blisko, otud i delimična osuda. Birokratija. Na sam pomen reči javlja ti se slika uštogljenih, bledunjavih, uredno podšišanih i beskrajno monotonih činovnika koji su isti u svim godinama, tipa mladić koji počinje sa 25 kao ćata u takvoj firmi nimalo se ne ra…

Kada je Milutin ugledao Natašu, instinktivno je spustio pogled, u istom trenutku prepoznajući Goranov glas. Čuli su se bili telefonom dva dana ranije. Mladić je potrčao žureći da ga pozdravi i skoro kleknuo da mu poljubi ruku.-Čika Milutine, hvala vam što ste nas primili. Znam kolika je gužva i da ima i mnogo bolesnijih-Starac mu je samo pomilovao nadlanicu uz blagi stisak i isti takav osmeh, krajičkom oka zakovanog na vrh Natašine leve, crvene cipele sa visokom štiklom. Goran se zastideo umesto…

Zbog nje sam u bednom kavezu, hladnom od nagomilanih kostiju. Ne smem da dodirnem rešetke premazane medom jer na njih puštaju pčele. Oni koji ne vole nas, protive se njoj a preziru mene. Nije im teško prezirati mene zatvorenu, ali neposlušnost njoj će skupo platiti. U mojoj propovedi spoznala je novu slobodu i sada se samo pravi važna dok čeka da to isto spoznam i sama.Ja uživam da je gledam dok nežno uzima okrutan bič kojim vaspitava svoje sluge. Kao da bičeva već nema dovoljno u onim gromovski…

Kockice hrapavog pločnika drhte pod mukama njenih potpetica. Snene oči joj ispunjava dim, pod tankim mantilom golo telo greje sopstveni znoj, višak daha zastaje u njenim tuberkuloznim plućima. Ne, nije pijana. Svesna je kuda treba da beži, i svesna da će je ipak pronaći. Odbacuje cipele a pločnik zazvoni. Barbara trči, bosa, držeći oko uskog struka mantil da je vetar ne ogoli kao pustu ulicu kojom beži. Njene malene ispupčene grudi poskakuju joj preko stegnutih ruku, ruke još više stežu struk, b…

Ognjen i Luka bili su isto godište, dva momka sasvim različitog karaktera i stila, iz iste ulice. Samo je nekoliko kuća razdvajalo njihove dve porodice. Razdvojila ih je i srednja škola, ali nisu propuštali nijedno zajedničko partijanje, i pitao se Ognjen često zašto, ali društvo nikada nije bilo isto kada Luka nije tu. A bio je odsutan kada je počeo da radi, i tome se Ognjen i te kako smejao. Završio je frizersku školu i ovaj ga je od tada ložio da će uskoro u pedere, i tako narednih 10 godina,…

-Supu imaš tu, i krompiriće- znaš da moraš jesti i to... Sokić, kolačić, i eto! brzo ću se vratiti-rekla je mama pustivši mu na TV-u crtać, ostavivši i čašu hladnog mleka za kasnije. A kasnije je došlo i prošlo, popodne, veče, čaša se ugrejala, supa zaledila, čekao je ali se nikad nije vratila. Željkov tata imao je prestroga pravila da bi tugovali. Vojno lice, prekaljen, jedva da ju je ikada pomenuo. U malom već tada vatra da bude kao on, još veći plamen, da sve sprži, da njega više nikad ne ope…

Zvala sam ga čika Mirko tada, jer sam imala nepunih dvadeset, a on prešao četrdesetu. Takav je valjda bio red, te već davne 2004., kada sam upisala faks i ređe boravila u svom gradu pa mi je možda i zato bio još draži. Bila je to mala sredina, poput seoske, deo grada u kome su se odgajale krave, svaka kuća imala prostrano dvorište i par lepih konja, svi skupa delili plodove žetve sa svojih njiva, a kad je kakvo veselje pravio jedan, čitavo malo gradsko selo i samo bi se pozvalo na terevenku…

Preostalo je nedelju dana do njene udaje. Agnes se radovala, napunila je dvadeset i tri godine, a starije seljanke koje su u svoje vreme i pre devetnaeste izrodile gomilu sinova i kćeri, već su je otpisale kao sigurnu usedelicu. Želela je da razbije tu osudu, da im pokaže da ni za čim ne kasni za propisanim sledom stvari koje žena treba da isprati u društvu kako bi bila cenjena i zadržala status ugledne buduće supruge, majke i domaćice. Toliko je to želela da je često zaboravljala na sebe, a one…

Jedna priča nastala udruženim snagama, nadam se da će vam se dopasti. *************Svršeno je. I neka je!  I tako više ne mogu da trpim njihove reči, njihove krike, bolje mi je samoj daleko od varoši. A u nju se nikad neću vratiti. Kako li ću živeti, šta ću jesti, gde spavati?! Teren mi nije nepoznat, ali ipak noć... Noć će me teška progutati golu i bosu za samo par sati, prognanu ravno u njenu crnu čeljust. Biće mi to bitno sutra, danas nije! Verujem da će me on spasiti, moj divni gospodin…