Delija

Kad neko otkrije fetiš nakon četrdesete, uvek pomislim kako je zakasnio na psihoterapije. Ali redovno se nađem u situaciji u kojoj sam mislila da neću biti nikada, u fazonu 'to se dešava drugima', nek rešavaju svoja sranja. Nije mi bilo blisko, otud i delimična osuda. 

Birokratija. Na sam pomen reči javlja ti se slika uštogljenih, bledunjavih, uredno podšišanih i beskrajno monotonih činovnika koji su isti u svim godinama, tipa mladić koji počinje sa 25 kao ćata u takvoj firmi nimalo se ne razlikuje od 66-ogodišnjeg dede koji mu tu radi kao kolega. Na um ti eventualno padne masna kancelarija iz "Boljeg života", ili neka od memljivih sudnica u ovoj državi koju si silom prilika posetio pre desetak godina.

Zajebi očekivanja! Malo se to modernizovalo sada. Ne puno u državnim službama, ali privatne... Pa ono su postali dvorci čoveče. Trebao mi je neki papir od njega kao dokaz za naplatu troškova, jer prvobitan nije sadržao dovoljno podataka. To je ono što ti stalno rade, 'fali ti jedan papir', i već mi je pripala muka. Uplatnica, priznanica, fakturica... pička materinica. I obično ti ta druga strana dodatno iskomplikuje život, pa se dve firme dobacuju tvojim živcima do beskraja. Ozbiljno me je začudilo kada mi je saopštio da će procedura trajati pet minuta. Već ga volim. Zvaću ga S.

Posmatrala sam kako se nežno nabire koža njegovih prstiju dok odsečno ispisuje oštra, duga slova na hartiju menice, kao da se sudaraju s površinom papira i da će sva poispadati na pod ako ih uskoro ne zaustavi pečatom. Sledećeg trena, izlupao je par komada pri dnu. Au brale. Ako jebeš kao što pečatiraš... Uh, o čemu razmišljam. Moram delovati ozbiljno jer je stvar i bitna i hitna, i tu sam da ovaj deo što pre otaljam. Primećujem da mi još nešto objašnjava ali ga ne čujem, razaznajem samo da je sve u redu i da mu je usput da me poveze ako idem do centra. 

Obučen je kao da je dohvatio prvo što je stigao tog jutra, ali iz onog ormara odakle mu svaka stvar leži kao salivena. Crne farmerice, ne uske, ali naglašavaju oblik zgodnih muških nogu, odozgo svetao, sivo-plavi tanki duks ispod shearling jakne, elegantne a tako bajkerske da odmah kontam koliko đavola ispod Mire vire. Osmeh širok, netražen, valjda je prijatan prema mušterijama. Zubi beli kao da cigaru na filmu nije video, frizura oprezno mladalačka poput ostatka stila, a po ciframa kraj imena iz naziva mejla izračunam da je nedavno zagazio u pedesete.

U autu Senidah. "Samo ga dajte, u moje ruke, pod skute...". Neprimetno sabijam koleno uz koleno. Malo me propituje, pa njegovo levo poskoči u ritmu. Običan chit-chat, delujem ozbiljnije od njega. On kao dečak, žustar, nepoznatima sigurno deluje nadrkano i drsko. Prosed na način koji mu daje šarm jači od svih obojenih vlasi sveta. Vozi dosta brzo u odnosu na ostale vozače koje znam, a mašina mu je neka paklena i klizi cestom tako pitko da mi se i ne izlazi.

Nešto mi ne da da se opustim, kao da sam u strogi centar prispela iz asocijalne džungle. Zna tu adresu, kaže, još iz kontakt podataka koje sam na početku ostavila. Izbegavam da ga pogledam u lice jer smo preblizu. Zna taj sve. Sami đavo!

Ulazim u kuću ispunjena prisustvom nečeg novog, neobjašnjivog. Svega onog što ga nisam čula dok sam slušala, što sam videla dok nisam gledala. Diskretan, odnekle poznat parfem, naselio mi je nozdrve da ga se nisam rešila do kraja dana. Uveče, mejl. Od njega! Primetim drhtanje ruke pri kliku. Od slabosti je, ceo dan nisam ništa jela.

"Ponela si kopiju, original je kod mene..."

"Sad moraš priznati da je to bilo namerno... Da želiš da me mučiš i da ponovo dolazim."

"Nikada ne bih mučio tako slatku devojčicu. Nego sam mator i izlapeo, ne znam u kom trenutku sam ih zamenio i dao ti pogrešno."

"Sad ide ono kad ti da kažem da ti ništa ne fali? :) Sem malo više fokusa sa strankama..."

"U pravu si. Hajde sutra ću ti doneti, kad ti odgovara? Biću fokusiran, obećavam."

Naredni dan sam jurila po gradu zbog hiljadu obaveza, i između dve takve sam ga nazvala. Stvorio se za sekund, mlateći fakturom u svojim lepim prstima. Na licu mu neki umor zombija, čini da izgleda ispijen a seksi do bola. 

"Hajde na kafu, da se iskupim. Oprosti stvarno, ovo mi se ne dešava."

Zanosniji nego juče. U glavi opet Senidah. "Slađi od šećera, od meda, kako Bog zapoveda...". Ali ne. Ne taj zavodljiv osmeh, molim te! Pomislila sam bezobrazno koliko je ovakvih kao ja ostavilo svoju sluz oko njegove burme dok su se znojile nabijene na te prste.

"Može negde... drugde", bila je rečenica kojom sam sve zasrala. 

Drugde je značilo mrak. Drugi svet. Onaj prostor odvojen od javnosti. Ilegalu. Drugu stranu, gde se dešavaju sva zlodela i gresi. Nisam znala šta me je obuzelo, ali me je obuzelo intenzivno, nemilosrdno i bez viška. Našli smo se iste večeri u pustoj, sporednoj ulici gde niko neće skontati ni mene ni njega. Skliznuo je do mene širokim osmehom u paklenoj mašini. Gde ćemo? Do pakla, gospodine S. Do beskraja.

Rekla sam kako bi mi prijala vožnja bez stajanja, na šta je zevnuo i nasmejao se. Zbog posla se često vozika po ceo dan. Parkirali smo se blizu pumpe na kojoj se može uzeti kafa za poneti. 

"I, šta ćemo sad?", upitao je nervozno srčući u polumraku. Nasmejane oči od leda zakovale su se u moje da ih otopim. Nikada pre nisam videla da plave oči mogu biti toliko svetle. 

"Ništa, ostaćeš veran. Popijemo ovo, razmenimo još koju mudru i kući, ustajem u pet."

"Pa ja često i ne spavam, takav je posao... Ja mogu ovako celu noć, prijaš mi."

Znao je kako da podiđe, da sasluša i razume, da osvoji s minimumom truda, da te tako strpljivo saplete nežno i da ne znaš šta te snašlo a već mu pripadaš. Da razoruža tako da voljno položiš oružje, čak presrećan što ga nisi upotrebio. Ipak, otišla sam, polupano funkcionišem bez sna.

"Sutra u isto vreme?", dobacuje mi razbuđeno. Manhem u neznanju.

Nedostaj me oborio čim je nestao iza ugla. Moj delija. "Sila vetrova." Dokurca i faktura! Zaljubila sam se kao konjina.

Da, u isto vreme sutra. Jer volim da slušam kako lupetaš. Volim prisustvo tog mladog duha u telu sazrelom da sve zna. Može li biti bolja kombinacija?! Dugo sam vagala šta je to što me privlači, ima li neko pravilo pa da bar to pratim ne bih li ikada nabasala na ideal. I sasvim slučajno život pred tebe kao na papirusu ispruži prostu istinu, slučajnu, neprimećenu, iznenadnu, sve sem očekivanu. Kad si već mislio da makar o sebi sve znaš jer si prešao četrdesetu.

Osećam se sa njim kao da mi je četrnaest. Još kad me nazove devojčicom i pogleda onim topljenim pahuljama. Moj S, strast sa samog dna, ona prapočetna, iskonska. Trebalo joj vremena da ispliva. Ovog želim preduboko, a bolje da ne počinjem sa željama. Uzbuđena i izluđena, kapiram da me baš ta razlika pomera. Magičnih 12 godina.

"Kada se 'družimo' večeras?", bila je prva Viber poruka. Navodnici sve opisali.

"Smršala sam od ovog zamišljanog seksa."

"Haha, nemoj previše!"

"Da gladujem ili da drkam?"

Ludilo, bliskost i ta toplina. Budna ga sanjam, vidim gde ga nema. Sledeće večeri doneo mi je bombonjeru sa pistaćima koju nije mogao da zna koliko volim. Preko vrata sam mu prebacila svoju crnu ešarpu na zvezdice i rekla mu da samo takav može izlaziti u kancelariju. Posao je takav da je para ko blata, a on skroman i nežan onako kako se ne da isfolirati.

"Vidi ovako, radićemo šta hoćeš, ali igra ima jedno pravilo. Odnosno, dva", rekla sam mu nakon nekoliko susreta koje smo presedeli stisnuti jedno uz drugo ko dva brata.

"Hajde reci, da vidim da li sam dorastao", protrljao je dlanove.

"Nećeš koristiti ruke, samo ja. Ti ćeš komunicirati ustima, ja ne."

"Kakva ti je to igra?!"

"Zanimljiva. Tako ćeš ostati verniji i nećeš pipati gde ne treba! A ja te neću dotaći, života mi, i poljupci u takvoj igri mogu biti samo nezgrapni smotani, dečiji onako, znaš... neuspeli.."

U tom trenutku se nagnuo iznad mene prekinuvši me u opisu pravila. Srce mi je potonulo u pete.

"Jebem ti taj miris tvoj, svuda ga nosim... Ušao si mi u nos kompletno!", smejala sam se dok me prodorno skenira odozgo.

"Ako samo u nos mogu da ti uđem... Jebiga, neću se buniti, bar nešto!"

Spustio mi je usne na vrat, držeći ruke oko mog sedišta i ne dodirujući me. Struja me je prodrmala. Poljupci su se pretvorili u vlažna milovanja od kojih sam osećala da ću poludeti jer me njihova vrelina opija i golica. 

"Je l' igram po pravilima?", zastao mi je kraj usana, a pre nego što sam odgovorila već su mu zubi bili na mojim bradavicama, um mi je ispunio njegov i miris one besprekorno uglačane kancelarije na njemu.  Sve meko je u njemu u tvrdo sklupčano, suvo u sočno pretočeno.

Samo sam zanemela i pustila da ih kroz majicu i grudnjak ižvaće kao štipaljkama. Osećala sam da su samlevene od trenja usnama. Više nisam izdržala.

Ruka mi je prirodno završila među njegovim nogama, a on ih je udobno raširio. Protrljao je nosem moj nos i uzdahnuo, puštajući mi da dugo trljam njegovu čarobnu lampu. 

"Devojčice, čini mi se da si zajebala pravila...", dah mu je bio sve brži. "Ne prestaj!!!"

Kada se sasvim istegnuo da ga izmerim rukom, oslabila sam pritisak trljanja i od umerenog tempa prešla u sasvim lagan dok nisam zastala. Napolju sitna kiša, plače li svevišnji za nama, ili ejakulira? Zlatno leto oktobra curi s listova.

"Ovde je naš kraj. Znamo šta sledi i šta bi nas čekalo, jer želimo mnogo više od ovoga, zar ne?"

Ćutao je, izbezumljen od želje, poražen shvatanjem.

I stali smo. Sporazumno, dogovorom. Pred očima su mi bile slike sa Fejsa, njegove žene, obične supruge, očiju milih i radosnih, sa senom pregaženosti od života, njegove dece u dvadesetim, zajedničkih slavlja, godišnjica.

"Nećeš se javiti ako te ipak nazovem? Ako ne izdržim?"

"Izdržaćeš. Ćemo..."

Poslednji put iza ugla, muzika neka kao onaj prvi put u kolima. Zvuk sve dalji, dok skroz ne nestane kao da ga nikad nisam udahnula, držala u rukama. Nisam ljubomorna. Nismo ni raskinuli, niti imali vezu. Bilo je nešto mnogo više od svega toga što ljudi krste glupim nazivima.

Ponekad moraš povući ručnu kada je najlepše. Zamotati tren, sahraniti ga u srce. Pustiti ga. 

"Orlovo krilo, živ mi bio, moje milo".

 
****Ova priča je napisana samo za tebe, S. Nadam se da ćeš se prepoznati.

Kategorija:
Strejt erotske priče