Milana

Nikada nisam osetio ovakvu noć, kroz dušu seče, crnja od beznađa. Preselila si se u drugu zgradu i jedva sam te našao. Jebeš mi sve ako ovi crepovi nisu postavljani tako da se svaki lopov samoubije pri pokušaju da upadne u nečije potkrovlje. Čitav život sam proveo na građevini, i evo me opet na krovu, ovog puta daleko od sunca, kao gavran ili ponoćni glasnik nekog pičvajza.

Ali meni više ne može biti ništa. Tvoj Mare je sada na sve otporan. Sem na tebe, lutko, tebi nisam odoleo ni pre ni posle smrti. Morao sam da te vidim, samo još jednom, a ti me nećeš videti, neću remetiti tvoj mir, a i znam koliko mrziš da ti neko upada nenajavljen, pa još neko s onog sveta, tačno bi šlog doživela. Možda bih i voleo da mi se pridružiš, ali ti imaš još zbog čega da guraš, meni je bilo lakše, oduvek, to si mi i ti rekla. 

Gledam te dok pereš tanjire posle večere, ne misliš da su Anja i Petar već dovoljno veliki konji da operu za sobom? Dobro, neću da se mešam. Tiganj nisi oprala, umesto toga pališ cigaru, još uvek pušiš one iste, i sigurno još uvek tvrdiš da se od nečeg mora umreti, pa za njom zapališ drugu. Sada te ne vidim jer odlaziš u sobu sa spuštenim roletnama. Ali ja imam svo vreme sveta, Milana.

Opa, ovo baš i nije trebalo da vidim! Goli muškarac je protrčao do kupatila. Zašto sam i pomišljao da treba da budeš sama?! Mogla si makar sačekati da ovo obavimo, da se lepo pozdravimo pa onda… ali ne može ona da čeka. Uvek si bila impulsivna i napaljena. Ali si nekada bila i moja. Kad se setim, bože, zaređali smo onih par puta do jutra. Pa u rano jutro ti za šalter pošte, ja na izlivanje neke terase. Plus četrdeset, a meni kurac onako mlitav i isceđen svako malo zadrhti kao pihtija kad mi glavom prođe sve što si mu radila. 

Sad će ovaj da uživa kao ja tada. Vidim lep je, mlad, pastuvčić u snazi. Ma bre mlađi je od tebe sigurno 15 godina! E moja Milana, pa zar i ti na piletinu nasrnula? Neću ti suditi, ko zna kakvi su bili pre njega. Nek mu je srećno, kita mu otpala, ali nakon što moju Milanicu zadovolji. Ti ćeš da se jebeš a ja se brinem što ti se te lepe sise provide kroz onu lila spavaćicu i bilo ko može da te merka s prozora. 

Jebao sam ja. To je jedino što sam umeo da radim. Nisam znao da te slušam, pola tog što mi pričaš sam se pravio da razumem, glumio dok me nisi provalila. Nisam ja tip koji čita knjige, a nisi me zato ni volela. Ja sam baš taj što ti bane, što mrtav pijan hoće da te ženi u 4 ujutru i komšije ga šalju u tri pičke materine, a ti mi pretiš policijom i zatvaraš decu u drugu sobu da mi ne vide razbijenu glavu.

Kako je Aca, pitam se, plaća li uredno alimentaciju? Vidim brojiš nešto po novčaniku, deca odavno u trećem snu, jebač ili otišao ili spava. Tražiš nešto po frižideru, svetlo iz njega obasjava ti crveni pramen. Prolazi me jeza. Slatko nešto si našla, odmotavaš, zažmuriš i gricneš. Neka dečija poslastica, znam koliko voliš, uvek si od dece krala. Možda ti orgazam nije bio dovoljno sladak? A možda nije bitno jer si sa tim malim na istom nivou pa vodite i ljubav i intelektualne razgovore. Biće para, lutko, i slatkiša, bogati su tvoji, tebe će ubiti briga bez božje potrebe, ne menja se panična Milana.   

Sećam se kako si brinula za mene, milovala mi ožiljke nakon što svršiš više puta i pretvoriš se u samu nežnost. Pričala mi da ne pijem i da bar jednu platu ne sjebem istog dana. Da te negde odvedem gde nas niko ne zna. Ne zato što je tamo lepše, nego što nećeš da te iko ovde sa mnom vidi. Nisam baš toliko glup, moja Milana. Ko bi me i želeo, ko bi me šetao ulicama? Jedini trofej koji sam ikad imao bio je onaj u gaćama. Njime sam se vodio i njime razmišljao, pamet mi nije trebala. Nije mi trebalo ni da me žališ što nemam nikoga, što ne pamtim roditelje i što me je Ivana kao pseto udomila kad me je našla polomljenog na trotoaru. Sirotica, znala je da je varam, pa ipak mi je kuvala kao detetu, i prala sve te gaće koje je druga mirisala. Samo nek si preživeo, govorila je i uzdisala. Njoj sam ja bio piletina, eto bar je neka za mnom plakala.

A ti nisi znala. Verovatno još uvek ne znaš, a kad bi znala, možda bi ti se negde u ponoć ledena suza okom zatresla pa nestala. Jer te nikada nisam bio vredan i nisam podnosio kada histerišeš ako zakasnim ili te zaboravim. Zaboravljao sam i samog sebe, redovno, Milana… Setio sam se prekasno, kada je zasluženi metak već pronašao svoje mesto u mojim crevima. Zar je moglo drugačije? Loši ljudi, loša vremena i loš ja.

Mislio sam da si legla, ali se vraćaš tom prozoru uporno, kao da nešto osećaš. Ma kurac, tripujem, opet ti gledam u leđa. Svetla ponekog vozila užare ti se u kosi. Iz neke šolje piješ, cevčiš po kap, vode ili kafe. Da mi je još jednu da popijemo zajedno pa da me opet izbaciš iz stana, a onda ponovo zoveš kad te zasvrbi ona slatka izbrijana, vrela pičkica, uska kao da je nisam rastegao do beskraja. Volela me je bezumno, više nego ti, nikad niste mogle da se dogovorite i uvek bi te odala. Slušao bih satima kako nijedan nije kao moj, da ti niko nije radio što ja, kako si me nezasita i kako mrziš sebe što svaki put iznova poludiš i želiš me jače me posle svake svađe a ja se ukrutim od dva slova tvoje poruke. 

Milana, odlazim. Umoran sam i sve me boli kao da sam proveo noćnu asfaltirajući pet ulica. I sve bih zalio, ceo prokleti grad, da mi te beton sakrije i da te opet nađem, ali ne zaslužujem više nijednu šansu. Samo sam hteo da u očima na tren opet budeš moja. Luda, razvedena, jebozovna, histerična, mila, nasmejana, devojčica, majka, ljubavnica. Milana. Hteo je tvoj Markelja samo još jednom da te vidi, i da ode putem mraka.

Kategorija:
Strejt erotske priče