M: Tvoje arome {nastavčić}

Šta uradi dečko! Zajebavam ga, mislila sam da će trajati malko duže. Teško diše, kroz mrak baš ne vidim koliko crveni. Ljubi te koleginica- lupetam, cerekamo se. Ostali smo sami, gužva se raspršila pa možemo šta hoćemo, kad ono- gotovo! 

Rekao je u transu valjda nešto da mu uništavam život, ne znam da li je mislio ozbiljno.

-Mogu sad bar da sednem? Ili da legnem ovde nasred njive?

-Može pile, dođi popij malo vode, kontam da su ti se od tog dahtanja osušila usta.

-Ne znam šta da kažem…kako ovo sve sad obrisati.. uff

-Sredićemo, ne brini

-Šta srediti, treba kući sad majka da me vidi ovakvog, i otac još, verovatno je stigao odavno.

-Iz Italije? Koliko ostaje? A i on ide ujutru s vama u prodaju? Ili će spavati, kontam umoran je od vožnje 

-Ne znam stvarno…ženo.. Ne radi mi mozak!

Seo je na suvozačevo mesto, odnosno bacio se na sedište. Progutao pola flaše vode i okom brzo snimio pakovanje vlažnih maramica.

-A nećeš… Čekaj!

Uzela sam mu onu vrelu, umrljanu ruku. Bila je kao vrela guma, pulsirala kao meso ogoljeno od kože.

-Šta to radiš? Pihhh…

Njuškala sam je. Udisala duboko opojni trag njegovog semena. Tako je nežan za usisati na dno nozdrva. Da ima boju bio bi rumen, prošaran plavičastim kao te vene koje mi cupkaju pod usnama. Morala sam da je liznem. Između palca i kažiprsta.

-Tako ćeš mi oprati ruku?!

-Hoćeš?

-Ja ne verujem šta se dešava!

-Šta ti smeta? Jel to sad toliko neobično?

-Pa… ne, nije uopšte, svaki drugi dan mi to rade!

-Ae začepi.

Gledao je dok ližem prstić po prstić, a trag postaje sve slaniji, na momente kiseo, pa gorak, opor, i na kraju sladak.

-Ala…tebe radi ova ‘situacija’!

-Mm mmhmm…

-Ima tu još malo… (okreće dlan)

-Pokvaren si kao…. Uffff, koliko si ti zapravo bezobrazan ej. A glumiš tu nekog nevinog

-hahaha ja uopšte ne znam zašto me stalno optužuješ

-Misliš što si morao da se egzibiciraš?

-Na primer.

-Zato što si mi onako banuo u kuću, umalo me ubi!

-A to. Mislio sam da ti je drago

-E sledeći put nemoj misliti pliz

-Negoooo…vozi me kući molim te .. Saće pola 2 jbt.

-Ne možeš kući takav, svašta će roditelji da ti pomisle. Nije u redu zaista. Umuljan si i čupav kao da su te… bož me oprosti…

-ma sad već spavaju. Zakasnio sam… ajde molim te lepo kreni..

-Naljutićeš se ako te ne odvezem kući?

-A gde ćeš me voziti, na izložbu? Ili da odspavamo ovde, na klupama onim iza kafane?!

-Ne bih nikad dozvolila da te išta boli, žulja, smeta, niti da se uprljaš a da to ne saniram u rekordnom roku.

-Onda idemo u grad i baciš me u jezero, to planiraš? Da se osvežim

-Ne moraš baš tako submisivan biti, moraš malo pokazati zubiće

-Šta da budem?! Daj mi te maramice, osećam se kao prase

-Lep si 

-Aha…

-Volim kad dominiraš tako nakostrešen i opak

-Jojj o čemu pričaš? Počinje da mi se spava

-Uglavnom tako biva nakon akcije.

-Hoću u moj krevet…

-Ne može.

-Dobro, u tvoj bar?!

-Ne-ne.

-Jesi odlepila?!

-Alo bre mali smiri se!

-neprijatno je i sve me svrbi već, još od motora. Verovatno smrdim kao tvor

-Prijaju mi tvoji mirisi

-Mame te moje arome??

-”jer ja znam šta da dam tvom srcu bolnom”!

-Ne verujem da si naučila teksttt

-dobar je

-Pa kažem ja, ne one gluposti što ti slušaš..deprice

-A ovi tvoji sasvim suprotni od tebe, nisi ti baš gengsta

-Misliš pussy-money-weed? Totalno ja!

-Hahahaha ne zasmejavaj me

-Ma ozbiljno. Lude godinee

-Da da, pussy nikad video još kad je izašao iz Kaćine, weed mu pored piva i ne treba kad je polupan, a money… na šta ga trošiš?

-Odeću, neke dobre igrice, mašinu moju

-E majko sveta. Klinčadija

-Oko 50 eur dnevno spucam jebiga

-Ne seri

-Ali i zaradim, daju mi moji posle posla, iz agencije kaplje, imam još neke..prilive

-Neku ilegalu a?

-Moglo bi se reći

-Ne prodaješ se??

-A?!

-Prostitucija?

-Daj bre, muško sam

-Pa i dečaci to rade, ne znaš?

-to bi bilo baš zadnje, očaj haha

-Što, ja baš mogu da te zamislim. Kako te finansira neka dobrodržeća gospođa, sugar mommy hehe, i za uzvrat iskorišćava!

-Fujjj

-Imaš nešto protiv gospođa??

-Ne nego fuj da mi plaća za to haha

-Opasan si, ko bi rekao

-Pa muško mora da privređuje zna se neki red

-To te tata učio koji nikad nije kući zbog posla?

-Ja sam sa sela dete i mi tako živimo

-Ma nemoj, pa nisam ja iz Mozambika da ne kontam kako su ti ispirali mozak

-Ko?! Kako?

-Ima vremena, shvatićeš..

-Ej ja nekad tebe uopšte ne razumem šta ti pričaš sorry

-Generation gap tebra

-a dobro ništa nije savršeno..

-Ti si meni enigma, kako me slušaš, a u tvojim godinama svakog radi najgori bunt protiv celog sveta

-Pa nikog drugog i ne slušam!

-valjda je to dobro…meni se sviđa

-Samo me vrati kući pa sutra u isto vreme ok?

-A jel? Čeka te plavuša a??

-kakva pl… ajoj muko moja

-Načekala se sirota, onako bujna mala, sisata, dobro sam je odmerila

-Odmeravaš devojčice?!

-A šta ti s njima radiš?

-Ništa vozimo se. To sam ti rekao još na groblju onom nesretnom

-ma baš ti verujem. Oni sisići, uh kad ih onako izbaci oči ispadaju, ruke same lete da hvataju

-Daj stani, sad je baš dosta..

-Ti to meni naređuješ nešto?!

-Da, ovaj put

-Mora da je mnogo voliš kad je ne smem vređati. Vraćam joj te mali…

-A što da je ne volim. To mi je sestra od strica. Godinu mlađa od mene

-Ne seri?!

-Da. Nisi htela da me saslušaš kad sam hteo da kažem…

-jebiga onda izvini. Svakako, nećeš je više vozati.

-Onda ću tebe.

-ali van sela.

-znaš da ne smem baš..gde ne treba. I ne vodi se mašina na mene.

-Pretpostavila sam.

-A pretpostavljaš da je možda Katarina već poslala policiju da me nađu a?

-Ne verujem. Nazovi je.

-Sad, što?

-Nazovi i daj je meni 

-Koje si ti droge danas uzela??

-Ajde lepo, budi fin dečko i slušaj me.

-Pri kraju mi baterija

-Nema veze, zovi, i daj mi telefon.

-nemoj da nešto uprskamo neće mi nikad v-

Otimam mu telefon, zovem majkicu. Sati je 2:18. Predstavljam se. 

-Ništa Vas ne razumem, gde je on?! Poludeli smo, trebalo je da dođe do ponoći!

-Ne brinite ništa, na sigurnom je, gospođo Katarina, sa mnom i kolegom je u noćnom autobusu za Niš, sreli smo se u gradu a da ga nismo prethodno obavestili o stručnom seminaru, agencija šalje nas dvoje a poželjno je da ima i podmlatka, mladih snaga firme, znate. Ja sam ona iz Lidla, sećate se, upoznale smo se

-Da da… Ali mi ništa nije jasno, pa on… u ponedeljak polaže matematiku, može da mu ostane jedinica i ponavljaće… mora i da uči i da nama pomogne, znate sutra treb-

-Ništa se loše neće desiti, u dobrim je rukama verujte mi. Danas je četvrtak, a znate kako kažu ne valja petkom ništa započinjati. Neće mnogo propustiti zar ne? Stići će još u nedelju da uči, a rekao mi je, ovaj, rekao nam je da je već prešao dosta gradiva. Sem toga, gospođo draga, ovde će i zaradi, šef planira promociju nama koji se dodatno zalažemo, žrtvujemo i usavršavamo, a nije u pitanju mala para…

-Stvarno? Plaća se? A dobro to je onda drugačije… Ja samo nisam htela da izgubi vreme, znate, svaki dan nam je važan u proizvodnji, i ta škola da je završi više..

-Sve je pod kontrolom, nema razloga da se sekirate. Evo ga malo da ga čujete i da Vam on potvrdi sve

Mali pobeleo, frapiran ovim mojim nastupima i majčinim odgovorom.

-Sine?? Pa otkud u Niš, daleko je! Jesi u busu sada?!

-da, ovaj… pa krenuli smo tek, večeras… Izvini što nisam javio ništa..

-Nema veze majka se raduje, i treba malo da napreduješ i za sebe, lako ćemo tata i ja s loncima i poklopcima, zvaćemo seku da nam pomogne, ti samo putuj i kad se vratiš tu matematiku da otaljaš!

-Važi mama…ljubim te

-I ja tebe sine, evo ti i tata maše!

Šta ti je duša prosta seoska. Svaka majka na svoj način voli, ali bitno da je voljen. Nije izrastao u kretena niti grubijana.

-Sviđa mi se kako razmišlja Katarina.

-Znači slagala si mi majku zs sve pare… Ne kapiram kako si to izvela

-Samo dobra retorika i malo podilaženja, naučiću te.

-Jebi se.. stvarno ću dobiti keca u ponedeljak.

-Moš misliti. Valjaćemo glinu i praviti pare!

-Da, ti ćeš baš da valjaš..

-Što ne?! Delujem ti nesposobno a? E a jesi nekad učestvovao u izradi, jel to radite kao grnčari oni??

-S bakom sam dok je bila živa.. sećam se da mi je pokazivala kako pravi neke bokale i vaze pa sam probao i ja

-Mmm, znala sam da si dobar vajar, imaš posebno razvijeno čulo dodira!

-Eto o čemu ona razmišlja. Daj mi pljugu jednu 

-Ne pušim u kolima.

-Pa ti nemoj, ja ću. Daj

-A gde su tvoje?

-Znaš da zapalim svake prestupne

Gledala sam mu usnice dok brzo ispuštaju dim a on polako ispunjava vazduh. Kunem se da u prirodi nisam videla oblik tako nevin kao te usne. Takvo nešto je moglo biti samo jednom stvoreno, jedinstveno i neponovljivo. Jebeno savršene ružice, to die for. Ako ga ikad prebolim, ostaće mi želja za njegovim poljupcima.

-Neću više ni da te pitam kuda idemo.

-Idemo u grad, u hotel bejbe. Da se odmoriš, detaljno izribaš do punog sjaja a sutra te vodim da kupimo neku garderobu i sve što treba, pa da kuliramo. Ne puštam te!

-A kog grada?? Ne ideš ka Rumi.

-Ne brini, ajde opusti se. Ja plaćam sve. Inače mi godišnji počinje sledeće nedelje.

-Jebe se tebi.

-Pa da znaš. Mislim, baš se radujem.

-Znači ništa od stručnog usavršavanja?

-Usavršićemo sve što poželiš, nervozice.

-O tebi treba film da se snimi, ili knjiga napiše

-Ee kad bi znao…Pišem neke priče o tebi

-O meni?? Proučavaš me pa beležiš, kao psihijatri?

-Haha, ne, onako, neke moje i tvoje epizode, kroz dijaloge

-E svašta. Moraš mi dati da pročitam jednom. Iako nijednu lektiru nisam pročitao ove tri godine

-Onda nemoj ni ovo, opisi su malo.. realistični

-Bar mi promeni ime ako neko vidi.

-Pa zovem te samo inicijalom.

-Kao na onoj tetovaži haha

-Baš tako. Plus neka moja maštanja i vizije na taj način izlijem u reči

-Zvuči hot

-Ma smešno je. Kao da želim da zadržim nešto i spasem kraja a nije ni počelo

-Hm…

-pa da. Videćeš jednom, ako zaslužiš

-Ja uvek moram da se mučim, kad ću ja nešto dobiti bez muke?!

-Ne vredi maleni, takav je život. Moraš sve zaraditi

-Nisam siguran da mi se to dopada

-A je li? Pa što si onda tu pored mene? Što nisi rekao još sa motora Slušaj jebi se ženo luda ne idem nikud s tobom?? Što na njivi nisi pustio glasa, jesam te ja primorala sve da radiš? Ja volim role play i igrice, mali, ali nisam umobolna da te ugrozim! Zašto mi na kraju nisi rekao Kobilo odakle ti ideja da se sred noći obratiš mojoj porodici???

-Ne bih te nazvao tako nikad 

-Mislim da je odgovor jasan, ne moraš dalje

-Neću dalje.

-Ok onda ćuti ako nemaš ništa pametno za reći.

-Imam. Počinje da mi se sviđa ta naša razlika

-Ne vidim po čemu se razlikujemo kad smo iste budale 

-Tvoja zrelost…mislim da… me nikad ne bi privukla… mojih godina.

-Kakva ti je to rečenična konstrukcija dokurca?!

-Sjebana haha

-Ala psuješ sunce ti maleno jebem!

-I ja tebe volim..

-A??

-Tako se kaže.

-Daj da pustim mjuzu neku. 

Prva stanica Riblja čorba, ‘s četrnaest sam popio prvo pivo’.

-Mani ovo daj telefon da nam ja pustim nešto 

-Eto vidiš nekada smo ovo slušali kao klinci

-Pa baš ste matori

-Ej medeni…će te ošamarim!

Idu njegove omiljene o kajlama sisama i drogama. Ko sa decom spava upišan se budi.

Neću imenovati gde smo stigli, zbog budućih poseta. Ulepismo se za sedišta.

Sad si valjda moj- prošlo mi kroz pamet. A šta sad?! Zbunim se kada dobijem ono što najviše želim.

Nateže ko zna koju flašu vode, valjda mu sve kroz znoj ode. Meni miriše na onu travu opet, na oporost prirode, oštru zvezdanu prašinu posutu po telima punim rana. Zaceljuje me njegov dah, njegovo prisustvo.

-A jebemti gasi više taj telefon!

Izgovorila sam na parkingu ispred hotela kada se začuo stih a nas dvoje se samo pogledali i prasnuli u smeh.

>>Srce mi daj kad se polupan dovezem u kraj

Previše high al rekli su da jebeš se ko zmajj<<

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 23 Jun, 2026
• BlueOrchid
• 23 glasova
• 1022 pregleda