M.: Picnic with. (nastavak)

Trebalo je da se vidimo u nedelju. Veče pre toga došlo mi je da se zatvorim u mišju rupu, da još jednom razmislim, sagledam sve precizno unapred i unazad, i pripremim se. Ko god je kucao na vrata sobe odgovoreno mu je tišinom dok pišem, zaneta u mislima, nije me zanimao ni zalogaj večere, razrađivala sam plan šta ako krene ovako, onako, svakako, pa i naopako. Kao da pravim bombu suncetijebem. Tonovi aplikacija poisključivani, mir jedan praznični, pravi preduskršnji, a u glavi pakao, dim izbija na uši. U srcu one oči i njihovo sivilo potamnelog neba.

Jutro je razmišljalo drugačije. Iako sam odspavala možda sat vremena, nežno sunce koje je već do devet pojačalo snagu ulilo je i meni nadu da će sve biti ok. Znaš ono, sve će biti ok na kraju–ako nije ok onda nije kraj. Može biti i da me je umorilo vaganje za i protiv, naporne su to stvari a rešenje uvek isto-prosto ti je stalo do nekoga, jako jako, previše, i šta tu možeš, možeš odglumiti da nije, danas je foliranje kao dobar dan, baš zato je i smorilo. Idemo kako jeste, pa ako ne ide idemo dalje. A šta će i da ide? Kuda? Glavo moja luda. Klinac mi trebao na svu muku. Drugarica šalje rilse s onim bunelozama kvazi-šrinkova kako sebi branimo ljubav srljajući u nedostupno. Ma koga boli kurac gde srljamo, pun mi je više tih dušebrižnika, apstraktnih referenci i saveta bez osnova. Sam si sebi drug i jebeno ipak znaš najbolje. A imaš i te godine, jebemu sve, valjda nešto znače.

Ne. Osećam se kao devojčica. Uzjahala bi onaj motor, stegla te oko strukića dok nam vetar po okolnim poljima raznosi misli. Moj M… sada ćemo videti, pogledati ravno u oči demonu ili božanstvu, zajedno ti i ja. Otkriti ono što drugi sami sebi brane, otvoriti širom vrata onoga što se ne radi, ne, nipošto, možda prolazi u nekim primitivnim zajednicama, u ostalim je neretko dočekano na isti nož. Da li je moguće da me zbog toga loži?! Ajmo. Nije dan za self-disgust, vidi kako lepo sija. Ptice pevaju trava zeleni. A onda sms.

-Nz da li da ponesem nešto.

-Ne znaš? Pa nisi baš tako mali.

-Što, šta treba?

-Oči te. I motor da te donese.

-Hahaha. Mislio sam od hrane il kako već.

-Ne jedem.

-Pa jel nije neka piknik varijanta? Sry

-Kako hoćeš, ti jedi moraš biti snažan da ti telo podnese sve ludosti glave!

-:)

Kako serem. Napravila mu krofne čim sam ustala, pre kafe. Nafilovala čokoladom i odmrznutim višnjama jer znam da se oblizuje na te švarcvald kombinacije. Mala budala.

Stavila u gepek neko ćebe. Čisto, sobno. Da li realno nameravam da se valjam s njim na nekom proplanku?! Ajd i jednu flašu vina. Da se nađe, radi treme.. Ništa nisam naučila za 4 decenije.

Stigla pre njega na odrednicu, osećam se kao nečiji izlapeli roditelj. Šta će žena sama u kafaniii… Ma šta će sama u šumi?! Pokušavam da mu pišem ali domet nula. Ništa, čekaćemo. Ceo život čekamo. Na prvi izlazak, na prvi ispit, na diplomu, na proslavu, na posao, na unapređenje, na povećanje penzije, pa na smrt. Ja stojim pred šumom i čekam na klinca. Za ubiti samo.

Napokon zvuk motora. Da nije neki manijak? Uzeće mi auto, prethodno me ošamutiti, izjebati i zaklati i M. će me zateći mrtvu i unakaženu. Ali on je. Znam taj zvuk.

-Uh… kasnim.

Skida kacigicu tako da ona kosica redovno ostane nakostrešena. 

-Pa gde si mali..

-Evo me. Jesi mislila da neću doći a?

Sjaše frajerski sa svog vozila, kao mladi princ sa konja. Poznaje moć koju ima.

-Nisam sumnjala. Kontala sam da li ja da dođem.

-Iju, da me ispališ! Šta ću ovde sam? Znaš da se plašim

Smeh i otvaranje limenke.

-Pićeš i voziti?!

Prilazim mu korak po korak.

-Pa poneo sam nam malo…

-Ipak si spakovao opremu za piknik?

-Od hrane samo pivo i cigare:)

-Haha pa dobro, hraniš dušu.. Je li a otkad ti pušiš?

-Od juče, msm, malo aktivnije… oćeš?

Pruža mi kutiju nekog ubitačnog winstona, razvaliće mu plućenca karcinom do ujutru kako ga purnja.

-Neću, imam..

-Eto vidiš. Ugledam se na tebe, znam da i ti pušiš.

-Mani se ti mene, ja sam matora lisica, a tebe čuvam od…zla;)

-A jel? Došla da me čuvaš malo? Šta sam ja u jaslicama?!

Jebački mu stoji ta cigara. Sve mu stoji prirodno, rodio se za greh, da sve isproba.

-Zezam se, M. Znam te već predugo i pratim tvoj rad.

-Hoćeš autogram??

-A?

Ostavlja limenku i prilazi mi, u tom trenutku sunce zađe za oblak a ja se smrznem. Uzima mi ruku, osećam mu topli dodir, nervozan.. zavrće mi rukav tanke kožne jakne, odmotavajući nešto iz džepa. Nasmeje se, pogleda me u oči a srce mi potone. Lepi mi brzo iznad vene dečiju tetovažu slova M, malo iskošenog dekorativno, kinesko čudo ali lepo, izgleda moćno.

-Auh, gotika. Sviđa mi se. Sad sam obeležena!

Vriskam a on se samo mangupski osmehne.

-Šta ja tebi da zalepim? Jel ima i moje slovo?

-Ne znam to moraš sama nabaviti.

Sašilo me dete. Opasnik mali.

-Dođi. Da vidiš nešto, iznenađenje

-A?!

Pratim ga kroz šumu kao pod hipnozom.

-A reci mi pliz kako to piješ pivo i pušiš cigaru dok žvaćeš žvaku?! Kakav je to gušt, jel to redovno klinci rade?

-Aha. Tri u jedan. Vidi tamo!

Zastala sam iza njega. Pa to je više neki trostruk drvored nego šuma. Gledam u njegovo providno, slatko uvce, ružičasto pod zrakom sunca. Ne gledam šta mi pokazuje prstom, gledam njega dok ne gleda. Mršuljav a kao zmija sav. Viši od mene koliko treba. Šuška mu po celom telu tanka crna trenerka. Samom blizinom me opija.

-Vidiš! Ne gledaš?! Eto gde si me dovela:)

Kad sam pogledala, oči su mi se ispunile visokim krstovima i spomenicima. Pa ovo je seosko groblje u L. 

-Mislila sam…da je…da je šuma…veća.

-Aha. Pa šta sad. Idem po drugu limenku.

Ja za njim kao struja. 

-Pa šta ćemo sad? Hoćeš da sednemo u kola? Možda će i kiša, vidi.. oblak opet.. Nisam znala stvarno da..

-Ma kakvi. Ne smeta mi. Cool je. Tamo ćemo.

-Ozbiljno? Mislim, meni je ok..s tobom. Mislim.. izgleda smo ludi jednako.

Pogledao me preko ramena i usporio. Progutao neku knedlicu neizvesnosti. Pokupio s motora kesu s limenkama. Sačekao me da uzmem stvari iz kola.

-Daj tu veću kesu, ajde.

Oteo mi je. Da pokaže kako je jak.

-Uh možeš li ti to? Nije teško?

-Ne zezaj. Otkad je Rajko zatvorio teretanu kod nas ja vežbam kući.

-U dobroj si formi.

-Uvek.

Smeši se opet, dobro je. Reaguje fino na pohvale, ali ne buni se ni kada ga spustim. A digla bih ga u nebesa…

Sam je pronašao mesto. Daleko, doduše, od mrtvih, bliže živima. 

-Totalni trip! Za neku horor scenu, zombije

-Ipak ti je previše…

-Ma daj, super je! Oćeš tu da sednemo?

-Čekaj

Planirao je na neku betonsku stepenicu blizu oronule kapelice, ali sam izvukla ćebe iz kese.

-Ovako, udobnije je.

Zauzela sam mesto i ostavila mu drugu polovinu kraj sebe, a on ga zaobišao i bacio se u travu nezgrapno da mu je glava završila nadomak mojih nogu. Skupila sam se u turski sed i posmatrala ga odozgo kao egzotičnog gmizavca ili drugo čudo prirode.

-Hladno ti je tako.

-Nikad mi nije hladno, samo se ti ogrni ćebetom:)

-Jebi se.

-Oho, i psuje, a ne smem da se ugledam na nju!

-Mali izgolicaću te! U toj poziciji nećeš moći da mrdneš a i teža sam od tebe!

-Ne sumnjaj u moju mišićnu masu, počeo sam da uzimam i neke posebne proteine.

-Nije dosta dedina slanina?

Škljocne usnom, a onda ubere travku da je gricka, sisa, šta li radi.

-Ko zna kakav ker je pišao po tome, svašta stavljaš u usta 

-A šta bi ti? Msm nećeš ništa.. ni pivo

-Nisi mi nudio pivo već cigare.

-U jbt! Izvini

Odskočio je kao sa praćke i tako žurno povukao otvarač da se pivo penilo. Prineo mi je ustima kao da će me sam napojiti, malo me bolesno razrogačeno pogledao i morala sam uzeti limenku dok ne odlepimo. Vratio se na travu.

-M… hoćeš da igramo neki igru?

-Šta, tipa žmurke? Nemoj da upadnem u neku grobnicu ovde, beži

Pljunuo je besno pored trave a ja umesto da ga opet opomenem samo sam zamucala. Bio je to seksi momenat koji mi je ostao zakucan za glavu.

-Nisam mislila to, da se vitlamo tu ko deca nego.. nisi tako mali i mogli bismo, ono, da se bolje upoznamo, da ti postavljam pitanja i ti meni ali da iskreno odgovorimo.

-A to nešto što redovno radite u tvojim godinama?

Sad sam ga ščepala. Nisam skontala sekund u kom su mi se šake našle na njegovom vratu i pritisnule mu ga. Davila sam ga zarivajući mu prste i nokte, gledajući u sve plombe njegovih zubića dok se dere da ga pustim. Zgrabio mi je rukama ruke i jedva se oteo.

-A macane mali bre…Prgav si za medalju

-Ko mi kaže! Ajde…prvo pitanje?

Gricnuo je travku spreman na duboko promišljanje. Dok se otimao šuškava trenerka se uspela preko laktova i preda mnom su se zabelele nežne a jake, tanke a čvrste, prelepe mlade muške ruke. Prstići mu nisu imali definisan pol, jednako čvrsti koliko tanani, dugi, vitki… svileni i surovi u isto vreme. Izgledao mi je poput dražesnog, porcelanskog fauna kog su izgubili na putu do muzeja.

-Zanemela sam, izvini.

-A? Što? Da ja pitam?

-Ae.

-Hm… al nema ljutiš?

-Ok.

-Jel imaš ti.. nekoga, mislim, dečka? Čoveka

Gleda me krajičkom oka ali plašljivo

-A to tebe zanima.

-Pa jel može da se pita bilo šta

-Može, da… i… Ne.

-Nemaš?! a lažeš?

-Ne.

-Ozbiljno? 

Klimnula sam glavom. Baš ću klinca ubeđivati. Dokurca i život, sada imam samo njega.

-Pa kako to?

Gleda u travu.

-Šta kako? Sad ja pitam!

-Pa čekaj..mislim…mislio sam bar, da imaš.

-Pa nemam. I nije to, mali, kao da nemam nogu ili ruku, znaš! Precenjeno je to, i danas ako si singl kao da si hendikepiran, tako te gledaju, zovu te na slave,žurke i kažu povedi dečka, e povedem kurac! izvini.. kažem, kao da manje čovek vredi danas ako je sam,a naročito žena, kao da je sama jer je niko neće a zapravo ona neće..bože šta pričam.. ali nije to ko kod vas u tvom uzrastu, ti sigurno… vi sigurno muvate šta stignete, to je sad taj period da probaš sve, i treba, ne kažem,da se upoznaješ pa posle ćeš skontati šta ti i kako prija i ko ti odgovara, jel tako, kakva ti je trenutna devojčica.. A???

-Dobra… nema je.

Prasnuli smo u smeh, on malo prestravljen, ja sa olakšanjem. Prvi put sam se ovako izlajala pred njim. Probolo me nešto u srcu koliko mu je lep osmeh a ne smem da mu kažem. 

-To toliko čudno da je nemam?

-Pa jeste. A ti takav..

-Kakav?? Hehe.. ne lepe se baš za mene

-Možda zato što obilaziš zabačena groblja sa starijim ženama, prepoznaju ti taj vajb u očima

-Moguće.

-Pa jel bila neka? A?

-Eh sad…

-Ajde gukni. Ne pita te mama, ja te pitam.

- A isto mi.

-Molimmm?! Oš stvarno da te zadavim?

-Nemoj nemoj, nije isto nije isto!

Podiže ruke unapred da se brani. Smirujem se, smiruje me što ga gledam iz ptičje perspektive, kao sa oblaka, kao da imam neku prevlast. 

-Pa i nije. Znam da ti je majka tri godine mlađa od mene.

Napravio je nezaboravnu, postiđenu facu stisnutih usana koja je govorila ‘uh sranje..a jbg tako je kako je’. Opet smo se nasmejali, jer su nam i crni i beli humor identični, sad da li je on to previše zreo ili sam samo ja infantilna, ostaje da se utvrdi.

-Pitala sam te nešto.

-Aha.. bila je neka… klinka baš, htela da je vozim, nikad se nije vozila na motoru.

-I… jesi je bar poljubio?

-Nisam, čudno mi je mirisala nešto.

-Kako čudno šta lupetaš? Ženska te bari a ti je njušiš?

-Ne znam nekako kao.. da se ne kupa svaki dan. Možda mi se učinilo

(Kupam se. Dvaput dnevno bar. Mirišem. Držim stvari pod kontrolom. Za sad.)

-Jbg. I ti odustao? 

-Sve su takve.

-Neokupane?

-Ne nego uvek nešto hoće, mislim, nešto osim mene

-Vožnju?

-Pa vožnju, sladoled, šetnje po kraju, da je pratim kući, gluposti neke.

-Mene nisi pratio nego mi kucao na prozor u 11 noću.

-Ti nisi klinka.

-Kaže se ‘nisi ti kao one’!

-Ok, to, da.

-Kako sereš.

-A jbt ne smem ništa da kažem,nikad ne valja!

Uzela sam mu ruku. Trgnuo se pa zažmurio u nekoj nesigurnosti i besu. Svesna sam trenutka u kome ću početi da mazim ruku koju držim u svojoj. Nežno sam je vratila na njegova prsa.

-Valja sve, ne brini. Iskuliraj me.

Proguta nervozno opet. Ne otvara oči. Na ruci tetovažica kao moja, ali motor na sličici. 

-Šta bi tetovirao zapravo?

-Ja sam na redu da pitam!!!

Dreknuo je. Pridigao se iz trave raščupan. Divan je.

-Pitaj, pile.

-Zaboravio sam sad… Ne znam šta bih tetovirao, zombija… leptira.. nemam pojma. Ti?

-Ja bih ostavila ovako kako si zalepio, samo da mi je trajno urade.

-Trajno M?!

-Aham.

-Svašta!

Smeši se i tone u sopstvenu slatkoću kao u krevetac od te trave.

-Što ne legneš tu, da vidiš kako je lepo?

Opružam se na travi. Hladna jbt. 

-Jebe se tebi ako prehladiš bubrege, brzo će te mladost izlečiti.

Ustajem po one krofne.

-Možda mi je slab imunitet pa će trebati dodatnih lekova

-Sumnjam. Meni tad nije trebalo ništa!

-Stvarno?

-Ma da. U moje vreme sve je lečila rakijska obloga. A ti.. ti se redovno kupaš baš? Ono, ne izlaziš iz vode?

-Znaš da plivam 4x nedeljno.

O jebo me pas. Htela da ga navedem na razmišljanje o klinkama, a zaboravila da moja muška sirena isto nije s ovog sveta. Rak rečni, u horoskopu možda i dupli. 

-Donela sam ti da probaš.

-Št… auuuu!

Zasijale mu okice na mešavinu krema. Jedna krofna je odmah prošla kroz grlo, drugom se davio dok čokolada kaplje s usana. Sve bih mu uredno polizala, ne volim mrljavo.

-Jesam se usvinjio sad?

Guta.

-Ma ne mari, uživaj

-Al su dobre uhfff

-A šta kažeš?

-Prva liga. Doneseš mi svaki dan?

-Da.

Ne znam više šta pričam. Rastapa me kao to testo, žvaće me mali, preživa, rastavlja, grize, natapa pljuvačkom, guta i vari. U njemu sam, u meni je, gledam kako je hepi udavljen u tom filu kao izgladneo iz logora. Uzimam jednu i ja, moja odmah curi, prepunjena ili sam je baš krvnički stisnula.

-Uf sledeći put ću poneti plin da pravimo one tvoje palačinke!

-Jebote spremaju li ti mama i sestra išta kod kuće?!

-Ma neke sarme, pasulje, gulaše.. ili idu po restoranima kad tata dođe s puta. Ne volim ja to. Samo pljeska i kolači!

Umazao se naskroz, briše rukavom usta. Da ga vidi neka uštogljena klinka pobegla bi. Bacam mu vlažne maramice, ribamo se ko posle seksa. 

Zaliva filove pivom, debil slatki. Pušim.

-Palačinke a? Kontaš da nastavimo dase viđamo ovako?

-Što? Pa… ionako kuckamo stalno.

-Zna li neko?

-Šta?! Ne.

-Šta šta?

-Pa da… da sam tu.

-Aha. A šta bi rekli da neko zna?

-Ma šta ih briga bre. Svako nek svoje živi

-Mmm, znaš znanje. Postavi ih na mesto ako pitaju, haha. Nego mali, ja da sam tvojih godina a ti mojih, ja bih se usrala da ću biti silovana ovde. Ozbiljno, nedođija je.

-Hahaha, pa devojčica mala

-Ti nemaš straha.

-Ne. Posle ovih krofni ne, mogu da mi rade sve 

(napad smeha)

Dovoljno je bilo i da pomislim. Dovoljno što je tu. Mora polako, preintenzivno je, predugo željeno, slatko a iznurujuće. Zamaglile mu se naočare, skida da i njih ne zamaže.

-Znaš da me mogo kamion pokupiti prekjuče?! Ja i Bunčić malo ubrzali, kao trkamo se,nigde nikog jebeno, i kamion samo izleti

-Kamion izleti?! Nisi ti izleteo? Kretenu!!!

-Dobro je mamaa

–Mrš! Stoko

Prosula sam mu limenku neplanirajući, samo sam krenula da ga golicam. Našla sam se telom na njegovom telu i brzo odbacila u stranu, kad je uspeo da se oslobodi, ali nije se otimao, samo kikotao, kao da je želeo da nastavim. Pogledao je u pivo koje je popila trava.

-Sad da mi doneseš drugo…. mala!

Skočila sam po drugu limenku kao podbodena. Delirijum, trans. Tako da me nazove. Pripito dete.

-Nemoj da bude posle da sam te dovela da te napijem…

-Mojim pivom?!

-Ah dobro je, još uvek razmišljaš trezveno.

-Ma hvata me…polako.

Pokazao mi je da legnem kraj njega. 

-Vruće mi sad! Jel tebi hladno, lezi na ovo.

Skida gornji deo treše i potura je pod mene.

-Ma ne treba. Grejaću se na tvoja alkoholna isparenja.

Smeje se, okrenut ka meni, stavio trenerku pod glavu, sad je on na visini. 

-Što ti ne piješ više? Doneo sm 15 limenki

-Ne mogu pijana sam i bez piva.

-Opija te ambijent??

-Aha, i dobro društvo. Jbg nemam to svaki dan

Mrmlja, uzdahne. Spušta glavu, trenerka mu na grudima, ne zna kud će s njom ni s rukama.

Uzimam je, obmotam oko njegove glave.

-Šta radiš?!

-Pssst… Da vidim kakav bi bio s dugom kosom..

-Ko Tarzan! 

-Nijeee. Anđelak

-Ma daj!

-Jesi…Al ne fali ti. Dobro je i ovako

-Na leto ću naćelavo, ko Rajko.

-Nemoj molim te, jebo te Rajko

-Štoo? Pa kad pomaziš ono ko bebina guza!

-Misliš devojka kad te pomazi?

-Hm..a kaži ti meni šta ćemo ako nas neko tteći ovde napadne?

-Pa ja nemam te dečije strahove. Ja sam punoletna već 23 godine.

-Auuu, kako precizno, nizak udarac. Well played..

-Nemoj da te ja udarim nisko!

Instant se presavio valjda kao svako muško, ušuškavši svoja malena jajašca daleko od moje pesnice. Volela sam te njegove kratke engleske opaske naučene iz agresivnih video igrica.

-Neću ne boj se. Ja sam zapravo nežna.

-Aha aha, nešto kao John Deere…

-O jebeeemtiiii

Pokrio se sam preko glave kad sam počela da udaram po njoj a onda naglo zastala, da se otkrije. Mirovao je, teško dišući, a onda se opustio, ostavši s glavom u trenerci. Videlo se samo kako se nosić pomeri pod tankim materijalom. Nisam znala da li može da me vidi, ali sam razgledala njegove ruke, prste, pa dole, preko ravnog stomaka, niz duge noge, proučavajući crnu pertlu koja je visila preko blago ispupčene sredine. Poželela sam da dotaknem tu tačku i da je dugo mesim i gnavim… 

-Danas??? 

Gušio se pod trenerkom čekajući.

-Šta hoćeš ti mali?

Odgovora bez. Samo se opet umirio. Približila sam svoju glavu, onjušila mu lice kroz trenerku. Uzdahnuo je kao da oseća moj dah. Potražila sam mu nosem nos, protrljala svojim vrhom od vrha ka korenu. A onda sam iz sve snage potražila zubima njegove usne i uspela da uhvatim donju kroz trenerku kad je vrisnuo.

-Aloooo! Pa ovde nisu zombiji, napadaju me vampiri!

-Krvi ću ti se napiti!

-Ajd uzmi još dve limenke da se ne ujedamo. Idem da pišam samo

Otišla sam do motora a oči su mi ostale na njemu. Nije se udaljio predaleko, želeo je da ga vidim, iako samo s leđa, dok skoro providnim brzim mlazom zaliva nedužnu travu dobrih pola minuta. Pomislila sam kako mi se čitavog života gadi pojam o tuđim telesnim izlučevinama a njegovo sve bi mi prijalo, svakom čulu koje imam i svakom novom koje u meni budi. 

-Gde smo stali?

-Kod usne. Crvena ti je…izvini.

-Moraćeš je sad lečiti.

-Vidi kako mali naređuje.

-Pa ti mi odgrizaš delove!

-Ma odgrizem ti… uf.

-Šta? Haha

-Ne bih stala, pojela bih te celog kao palačinku, žilavu tako a sočnu…

Pogledao me je milo i malko se zarumeneo. Osetila sam i u svojim obrazima vatru.

-M…neće te zvati od kuće? Nema dometa ovde.

-Neće, mama je kod strine, seka kod dečka u Ž. Tata od ponedeljka opet u Italiji

-Ipak..

-Šta ipak? Delujem ti tako bebasto baš?

-Nije to. Ne bih da… da ti naprave problem.

-Nam.

-Nama, da…

-A šta to radimo što ne treba?

-Pa…ništa

-Pa onda?! Što komplikuješ. A i ko su oni i bilo ko da kažu šta treba a šta ne treba drugi da rade?

-Pijan si.

-A malo.

-Biće da te iskorišćavam.

-Hahha… za?

-I to pijanog.

-Izvoli.

-M…. Nemoj.

Postideo se i sam i udaljio da zapali spustivši se na jednu nadgrobnu ploču. 

-Ne mrdaj. Gledaj ka drvetu. Ovo je istorijski trenutak, slikam te

-Dobijam nešto za pozeraj?

-Štagod oćeš samo miruj. Tamo gledaj. Uh kakva gotika, perfekcija! Tako si savrš… savrš-…eno je.. Sve.

-A sad, meni nagrada.

-Šta? Šta hoćeš?

-Da ja tebi onako pokrijem glavu.

-Da ti meni odgrizeš…uvo?

-Mneee… ajde

Legla sam nazad u travu kao da se spuštam u svoj grob. Gotovo je. Uništiće me sada. Ovo je moj kraj.

-Taaaako.

Prekrio me je do grudi. Ništa ne vidim. Prekrstila sam ruke kao pokojnik, čekam opelo. Čekam da mi klinja presudi. Malj u glavu ne bih osetila, a njegov čujem svaki uzdah, dok kleči kraj mene i verovatno razmišlja šta će sa mnom. Zna li i šta bi. Bože nije trebalo da dolazim, toliko je kretena mojih godina, možda bi s nekim ipak podudarila. 

-Danas??

-Evo…

Srce mi je lupalo kao da će mi napustiti telo. Osetila sam kako se spušta svom dužinom uz mene, osetila sam toplinu i želju da joj se priljubim, ugrejem, da me umiri, baš on, najnemirniji.. Poželela sam da pod sebe podbacim to telo, njega celog, da ga obgrlim rukama i nogama i usisam u sebe. 

Kao da mi čita misli, krenuo je da ispunjava isto, kao da je poželeo istu želju. Prekrio me je svojim telom, spustivši se na mene kao da je samo skliznuo. 

-Jesam težak?

-Ne…ne, ne uzdišem zato.

Zagrlio me je, s glavom na mojim pulsirajućim grudima.

-E tako. Sad ti nećeš mrdati. Ni komplikovati.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara