Erotika subotnje večeri (Epizoda 1.): Selo gori a Višnja se češka

Slobodan je uvek potajno bio željan okusiti Višnju. Baš kao voćkicu, gricnuti je samo, ma cmoknuti pa nek ga i ošamari. Gurao se vazda svuda gde je ima, živeći nedaleko od nje vrebao je priliku da se nekako stisne uz nju na zajedničkim slavljima, svadbama, ispraćajima. I uspevalo mu je, a kada bi se našao kraj nje i osetio je, svaki put bi shvatio da stoji pored sante leda. Kao da uopšte nije žena, dođavola, kako ne reaguje na mene- pitao se. Imala je uvek neku preču zanimaciju, pogled izgubljen miljama od njega.

Nije da je jurio pičke. Više su u mladosti one vlažile na njegovo prisustvo. Voleo je da jebe kao što je voleo sportove tih dana. Dobro trošenje i znojenje popravljali su mu raspoloženje, jačali snagu i uzdizali ponos. A godina je prošlo mnogo, napuniće evo pedeset, Višnja četrdeset i nešto. Pitao se da li je hoće baš zato što ga nikad nije htela. Nije više posebno lepa, da li je i bila? Godine nas stigle komšinice a? dobacio je jednom kada joj je ocu pomagao s drvima a ona pogurala kolica. Samo ga je pogledom presekla da joj se više nikad ne obrati.

Kurva, ali bih je jebao, molila bi za još- proklinjala je muška zver u Slobi. A možda nije nikakva u krevetu, gura ona kolica kao muško.. ma vredelo bi proveriti. Ali kako, kako da je presretnem, kako da je zbarim, prevarim, bar na piće? Mučio se neko vreme kujući plan, pa pomalo odustajao. Slobodanov mozak nije trpeo prekomerni napor, a karakter mu je to podržavao, veseo i praktičan, nije se zadržavao dugo na problemu. 

Skućio se s Draganom koju je jebuckao godinama, a ona mu dovela decu iz prošlog braka. Kuća više nije bila prazna, a njemu je bilo bitno da ne ostane sam.

Višnja je to volela. Samoću i potpuno opterećenje uma. Slikala je, vezla, do kasno čitala. Uređivala je baštu posle smrti oca, kuća je bila jezivo velika, ali ona nije marila što je prazna, kao da je nekim čudnim likovima iz glave čitavu naseljava i nikad joj nije dosadno. Javila bi mu se na ulici ležerno, ni toplo ni hladno. Jebena ledena kraljica, valjda je tako srećna. Delovala mu je od onih što bi rađe trpele nego da na loš glas izađe u selu.

Sloba je bio jak kao konj. Još u šestom razredu tukao je srednjoškolce. Malim prstom mogao bi volu iščupati rep. Dok se biciklom vraćala s posla kraj njegovog dvorišta, videla ga je kako uči klince nekim borilačkim veštinama. Zagonetno mu se nasmešila, a Slobodanu je to bilo dovoljno da bukne ona stara vatra, od nemoći i sećanja. Da li je i kako moguće da još nisi bila moja?!

Imao je Draganu, i još dve pored nje, da mu lažno utole glad za nedostižnim. Ali na kraju dana, u Slobinoj glavi takve kao Višnja bile su samo propale dame, nebitne, neosvojive i samim tim nepotrebne, pomalo i zastrašujuće. Ko ih jebe. Neće pa neće, njen problem.

Osvanulo je jutro nedugo za tim kada mu je zakucala na vrata. Neobrijan i u boksericama, dočekao ju je domaćinski, ne mareći što nije sam, pa ovo se dešava jednom u 50 godina… Višnja, otkud ti?! Uvukao je stomak instinktivno i raširio ramena ne bi li u tom trenu odisao svom muževnošću koju ima, ali kada joj je video lice shvatio je da je budala što se ikad ponovo ponadao. U Višnjinim očima bio je strah i očaj, bespomoćnost je drhtala na njenim lepim usnama. Pobogu uđi, ispričaj mi šta je…

Višnja je otvorila dušu, čak u tom polusvesnom stanju dopustila da je komšija sve vreme drži za ruku i utešno miluje. Sedeli su za kuhinjskim stolom sa kog je Višnja drmnula tri rakije da se smiri. Samo… nemoj da ga povrediš, treba mi čitav, da mu se osvetim! Nije razumeo priču do kraja, jasno mu je bilo da želi nečiju pomoć da opameti nekog ko ju je povredio. Pristao je, a na pomen novca koji bi mu dala rekao je- Molim te, znamo se predugo da ti takvo nešto padne na pamet!

Nije mu bilo skroz svejedno, i nije baš razmišljao gornjom glavom, kasno uveče proletelo mu je kroz glavu da mora biti jako oprezan jer o tom liku ne zna praktično ništa sem adrese, možda ga dočeka njegova ekipa spremna, a on odavno nije u cvetu mladosti. Vozao se u izvidnicu par dana do obližnjeg gradića pre nego što je obavestio Višnju da su se stvorili povoljni uslovi za otmicu.

Planiraš da ga ucenjuješ ili šta? Pitao ju je dok su dotičnog ošamućenog i vezanog zatvarali u prostoriju u prizemlju, koju je Višnja još i zaključala. Ne pitaj previše. Hajde sa mnom gore, red je da ti probaš moju rakiju!

Sve je išlo lakše nego što je mislio, još samo kad bi malko i kitu omastio. Jebiga možda i nije sva svoja, još će mi neku bedu navući, možda i pametnije da mi plati i da se ne petljam dalje, ne moram baš izginuti zbog pičke a ovo ovde nisu čista posla.

Ali gledajući u njenu oblu zadnjicu dok se pred njim penje, stepenik po stepenik, donja glava je donela drugačiju odluku. Začas mu se dlan zalepio za njen guz. Višnja se okrenula s nestašnim osmehom kao da je to godinama čekala, a Sloba, umoran od akcije otimanja i trenutno opijen ovakvom promenom, osetio je da može da mu radi šta god hoće i da je skroz u njenim rukama.

Do neba ti hvala, ne zn…am ko bi ovo učinio za me-ne…-kikotala se isprekidana njegovim poljupcima po celom licu, kao da je pre njegovog dolaska već malo bila cugnula da razbije tremu. Višnja dušo…čekam na ovo tako dugo…čekao sam na tebe toliko godina!!! Grizao joj je vrat, ne štedevši je dok ne cijukne, ruke su mu bile svud po njenom još uvek sočnom telu, nije mogao da stane. Napet kurac slao je bolove kroz čitavo telo i postalo je neizdrživo.

Jebaćeš me Slobodane? upitala je čudno ozbiljno kao da mu saopštava ime sledećeg za kidnapovati. Da, ovaj… Jebaću te sada Višnjice! Obnažen, stao je pred nju dok se lagano i zavodljivo svlačila gledajući češće ka podu nego u njegove oči. Ne reaguje preterano na moj alat.. češka se po glavici, dvoumi možda?! možda joj smeta moj stomak. Ahhh sve ćemo to popraviti kad uđem u tebe slatka moja dugo željena komšinice!

Ščepao ju je za dugu crnu kosu i poljubio oba bezobrazna zelena oka iskolačena dok joj se tvrda kurčina oslanja o leđa. Disao je kao vepar a lice mu je obojio stidljivi, pobednički osmeh. Poludeo je, podivljao. Pokidao sa nje sve što što sama nije stigla svući. Višnja mu se morala prepustiti htela-ne htela.

Osetila ga je u samoj dubini. Zatvorila još dublje zelene oči. I počela sa budnim snom, svakim centimetrom, svakim ubodom. Ruke su joj kao kranovi stezali posteljinu pod sobom do kidanja. Trebalo joj je baš tako, divlje, najluđe. Jer baš tako je ona želela njega, kao Slobodan nju, da je raskida, proždere, prođe u nju, kroz nju, van nje pa nazad u sredinu, najjače.

Mrvio ju je u misionarskoj ne menjajući ni pozu ni tempo, bio je izdržljiv i stalna vežba, za razliku od Višnjine, činila je svoje. Dobar trening i dobro znojenje, nikad nije tražio više. Ali ova, ova je ispod mene pravi trofej, lovina moja, lovio sam je decenijama i ništa, a vidi sada kako milo prede poda mnom, uvija se, nešto i bunca već na mom kurcu, opija je! Tu sam, izlivam se u tebe moja devojčice…

-Darko… DAaarkooo…

Otvorila je oči kada je začula sopstveni glas. 

U delirijumu Sloba se samo namrgodio u grču svršavanja, jedva stigavši da razazna ime kojim ga je nazvala. 

-Oprosti. Greška.

Ustala je hladno kakva je i do tada bila, zakačila masivnu grivu visoko crvenom šnalom. Sloba se oblačio posmatrajući je, potvrdivši onu teoriju da baš nije pod vaser-vagom. A nema ni veze, dobio sam po šta sam došao.

Ostavila mu je usutu rakijicu i nešto šuškala po ormariću sobe.

-Višnjice dušo, pa je l’ nisam bio dobar? Jesi i ti, mislim jel si…?

-Evo ti. Ako nije dosta reci koliko treba.

Slobodan je jedva progutao kapljicu kada mu se na dlanu zablistalo osam novčanica od pet stotina eura.

-Komšinice pa.. nemoj me zajebavati! Šta je ovo šta će mi ovoliko??

-Pola je da ćutiš. A pola da se ne vraćaš. Jasno?

Ako hoćeš duplo, reci mi odmah.

-Ne… ne treba mi ni ovo Višnja, nisam bez para. Ionako je strašno šta sam uradio, ne znam ni ko je onaj dole.. zbogom onda .. komšinice

Višnja je zaplakala. Od onog besa koji ne može da objasni već godinama. Ispila još malo, tresući se, gadeći se, nadajući se.

Kakvih ludača ima… mislio je Sloba. Ne možeš ih ni tucati kako treba. Bolja je meni moja Dragana, da znaš Draga više neću da te varam. Od danas sam samo tvoj.

Sa prvim mrakom, odmorna i trezna, istuširana i diskretno našminkana, Višnja se spustila, stepenik po stepenik, nečujno kao mačka, i nežnim pokretom otključala vrata Darkove sobe.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara