M.: Picnic with. (nastavak nastavka)

Nije me mazio, ponekad bi mi šaku prstima stisnuo pa otpustio. Ali me je mazio njegov pritisak na meni, vrelina kože, tkiva, kostiju na meni i pored mene, kao da mu je masa mnogo veća i jača, kao da me celu obuzima. Srce kao da mi nestaje, ispada negde u duboku zemlju pod nama. Kliznuo je uvis, otkrivši mi vrat, i na njega prislonio usne, kao da mi slušaju podivljali puls. Nisu me ljubile, samo se priljubile. 

-Mogu da te gledam? Otkrij mi glavu

-Ne. Hoću da spavamo ovako.

Nisam smela ni mogla da se bunim. Posle pola sata kada sam sva utrnula, počela sam da ga golicam po stomaku da bi ustao. Na sekund sam shvatila da sam mu slučajno uvukla ruku pod majicu i njegova vrela koža kao da me je opekla, brzo sam je izvukla. Noge je bio proturio između mojih kolena, opet dobro sklonivši svoj blaženi paketić na bezbedno. I bolje je.

-Nisi dremnula? Joj pakao, gorim

-Pregrejala sam te?

-Aa, ko vulkan! Dođe mi da skinem sve

-Nemoj molim te, nazepćeš. Aj zapalimo još jednu pa da stigneš kući pre mraka

-Ok…

Gledao je dok rolam ono ćebe i pomogao mi sa krofnama da mu zapakujem ostatak za poneti. 

Seli smo u auto i pola sata se nalivali vodom iz dve flaše kao da smo orali. Da se malo rastrezni pre motora. Vrteo je na radiju neke klinačke stanice. Ništa mi ne smeta sa njim.

-Da idem onda?

-Ajde, pali.

-Tek tako?

-A kako?

-Pa.. mogli smo još… pojesti te krofne zajedno ili…

-Ja ne mogu više. Tebi sam ih pravila, osladićeš se negde oko ponoći kad ustaneš;)

-Kako znaš da ću leći čim dođem?

-Pa sem ako nemaš neki dejt, pravi, mislim..

-Da, sa krevetom. Ali nije nešto udoban taj kući..

-Ae kreći. Mrak će.

-Dobro… A kad se opet vidimo?

-Da bi opet došao moraš prvo otići.

-Jaojjjjjjjj

-Jaoj, odlazi više, nemoj da te najurim

-A što ti ne krećeš, ostaćeš još tu?

-Da, kratko, imam neke obaveze.

-What the fuck

-Ne psuj. Mašem…

Htela sam da ostanem na par minuta sama na tom mestu, kao da upijam utiske i mirise da ništa njegovo ne ostane u prirodi nego da u sebi ljubomorno ponesem. 

Gledala sam dok pali motor, u beloj majici, zaboravivši da mu je deo trenerke ostao kod mene i neću mu ga vraćati. Realno živi preblizu. Nema ni vetra. A meni treba svaki trag. 

Namignuo mi je bezobrazno da su mi žmarci projurili svakom venom.

Ostali smo mutno nebo, ja i ono netaknuto vino. Vrti se Voyage i Euforija. 

Kad sam ušla u civilizaciju stigla mi je slikovna poruka sa ćebetom istim kao moje. 

So so hot!, pisalo je. 

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara