Erotske Priče

Dan je jenjavao odnoseći vrelinu niz zelenu kotlinu, a sunce, spuštajući se ka dalekom vencu sivih planina, odlučno da se, pre zalaska, okupa u razigranim brzacima hladne rečice, bacajući komadiće razlomljenog ogledala po tihim uspavanim krošnjama iznad sebe, odlazilo je u spokoj dolazeće tople, letnje noći. Pijano društvo se razilazilo, žamor jenjavao. Bojan je mojim autom odvezao najupornije, ostavljajući me samog sa Matejem, nezaštićenog od njegove lepote i šarma, od njegove elokventnosti, uč…

Za sledeći vikend se očekivalo jako toplo i sparno vreme, pa smo Bojan (mladi pacijent iz prethodnih priča),  i ja dogovorili druženje kod mene na vikendici, u provereno prijatnoj hladovini, uz dobru vinsku i pivsku kapljicu, te moje pokušaje kulinarskih bravura u vidu ribljih specijaliteta, hladnih plata, teletine iz sača i, na kraju, mlade prasetine na ražnju. Najavio je nešto širi krug svojih prijatelja, nekoliko njih s curama, nekoliko bez, ali zvezda druženja trebalo je da bude njegov…

Leto je odmicalo, a neverovatno uporne, tropske vrućine umirivale su i najmanju želju za izlascima, šetnjama, druženjem, sastajanjem i zabavljanjem bilo koje vrste u bilo kom prostoru koji nije bio klimatizovan ili ukopan duboko u isušenu i žednu zemlju. Spas od vrućina davali su izlasci u šumovita brda i lagano tihovanje uz jedva tekuću rečicu, pored koje se, u hladovini stoljetnih bukava, zavukla moja oaza mira. Nevelika vikendica sa istim takvim podrumom, daleko od svakog pogleda, nije marila…

Jutro je donelo novi, lepši, topliji, ali i sparniji dan. Mali bolesnik se vrpoljio verovatno trpeći bol i svrab, jer tip njegovih povreda su plitke površinske opekotine koje počinju sušenje i srastanje, a to itekako zna boleti. Pa čak i ako bola nema, bolesnik je uvek nervozan i nemiran jer su mu ograničeni pokreti, kao i sve drugo. Znao sam kako se oseća, znao sam šta ga muči. Cenio sam i poštovao njegovo poverenje prema meni. Možda me na početku gledao kao roditelja, ali nakon onog ranojutarn…

Baksuz kao ja, jako često se nađe u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Tako mi se desilo da se, u jednoj od inače retkih letnjih, popodnevnih šetnji, nađem baš na trotoaru pored zgrade u izgradnji sa koje se nekim čudom, greškom, lošim radom ili božjom voljom baš u tom trenutku odvojio ogroman komad oplate i pao na zemlju rušeći deo skele postavljene pored, sa koje je jedna od platformi odskočila u mom pravcu, pa i pored mog pokušaja da pobegnem zakačila me celom dužinom leve noge, nanoseći povr…

Svanulo je blistavo letnje jutro, meni, nenaviknutom na gradsku buku, suviše bučno i kakofonično. Probudio sam se sa prvim sabljama svetlosti provučenim kroz sitne otvore na roletni koja je trebala da umorne oči štiti od blještavila izlazećeg sunca. Okrenuo sam leđa svetlu gledajući vrhove njegovih sablji kako lagano klize po anđeoskom Ivanovom licu, usnulom u blaženom snu pravednika, u krevetu tik do moga. Izmoren celovečernjim orgijanjem, opijen povećom dozom Red Label-a, preliven magličastim…

Prošlo je nekoliko meseci od mog i Ivanovog zajedničkog vikendovanja kod mene, te u društvu mojih prijatelja i prijateljica. Moram reći da sam primetio da je on u potpunosti orjentisan prema muškarcima, jer je, tokom našeg večernjeg izlaska propustio jako dobru priliku za seks sa preslatkom devojkom koja ga je muvala celo veče, a on se, pored toga što je ignorisao nju, svojski potrudio da smuva mog drugara za kojeg ja ni u snu ne bih pomislio da može nešto imati s muškarcem. Šta je tačno bilo iz…

Prošlo je nekoliko meseci u navikavanju na vlastitu punoletnost, u obavezama koje su donosile te „zrele godine“ i seksualnim maštarijama koje su bile inspirisane svakim pogledom na muško ili žensko telo, bez obzira na izgled starost ili seksipilnost. Uzbuđivalo me sve od običnog povetarca, preko retke blage erotike na tadašnjim tv programima, pa do teške pornografije na igraćima kartama koje sam nekoliko godina pre kupio od jednog drugara čiji je otac radio u inostranstvu pa donosio takve stvari…

Rođen sam na selu, kao jedini sin vrednih i poštenih roditelja, domaćina kod čije je kuće uvek i za svakoga bilo posla. Malo se vremena trošilo na besposlice, tako da sam umesto treninga, fitnesa i atletike radio svakovrsne poslove i razvijao se u jakog mišićavog, žilavog dečaka, širokih ramena, jake guze i nogu, te jakih ruku. Nisam izrastao previsok, ali sam bio najteži u svojoj generaciji. Za neke odmore, letovanja i putovanja nismo imali vremena, mada novca zaista nije nedostajalo. Ipak, rod…

Moje ozbiljne godine, društveni položaj i ugled koji sam imao, nametnuli su življenje i ponašanje u skladu sa opšteprihvaćenim navikama i pravilima, ma koliko mi se lično nisu sviđala, ili za iste nisam našao logička opravdanja i potrebu. Ali, kako ne bih odskakao od uobičajenog, prihvatao sam ih i pojavljivao se na svim mestima i skupovima gde je išao svaki prosečan građanin mesta u kome živim. Tako me bilo na gotovo svakoj kulturnoj, sportskoj ili društvenoj manifestaciji, pa povremeno čak i n…

Eh, da znate, dragi moji čitaoci, bar vi koji još niste zašli u drugu polovinu života, i koji niste primetili požutelost raskošnih boja kojim je prvi deo bivstvovanja obojen, koliki haos u sredovečnom čoveku naprave obične male emocije, prouzrokovane jednim poljupcem, dodirom, oralom. Veče nakon „šetnje druge“ bio sam prinuđen da krijem uznemirenost i treperavost koja se nije smirila Milanovim odlaskom. Čak ni seks sa ženom nije me oslobodio razmišljanja o njemu, ali je bar smirio ženine eventua…

Veče mi je proteklo u neprestanom razmišljanju o slučajnom susretu s mladićem, vlasnikom psa za kojeg smo utvrdili da je brat ove mazne gomile dlaka koju sam ja sticajem okolnosti i dobrokomšijskih odnosa dobio na čuvanje, brigu i kondicioniranje. Za ranojutarnje šetnje nisam imao vremena, ali večernju sam jedva čekao. Flok, dvogodišnji zlatni retriver, vlasnici su mu dali takvo ime jer je u vreme kad su ga nabavili bio najmršavije štene u leglu, jako podsećajući na Floka, psa iz starih crtanih…

Živim u stanu na drugom spratu, u maloj zgradi gde još uvek postoje oni dobrokomšijski odnosi, gde su komšije međusobni prijatelji i saradnici i gde ne nedostaje međusobnog poštovanja, uvažavanja, pomoći i razbibrige. U našem ulazu je samo šest stanova, sve fini, ozbiljni, pristojni, stariji ljudi, te u stanu naspram mog mlad, veseli par u tridesetim, Zoran i Vanja, bez dece, sa divnim primerkom prelepog mladog zlatnog retrivera koji je, dobroćudan kao i oni, voleo sve stanare, svakom se radovao…

Pod pohrđalom metalnom konstrukcijom nadstrešnice ispred mojih ulaznih vrata, prekrivenom bezbrojnim velikim listovima vinove loze, u kasno popodne i predvečerje, bila je najbolja hladovina pored ove ogromne kućerine u čijem sam suterenu bio smešten. Letnji dan koji je započeo kišnom olujom, osvežen pljuskom i laganim povetarcem koji se igrao sa otpalim laticama cveća i lišćem po dvorištu  je uzmicao pred navalom duboke tame koja se slivala niz obronke planine u koju je bio uprt moj pogled.…

Krevet u kome sam spavao bio je nešto između bračnog i jedinačnog, jer dimenzijama nije pripadao nigde, širine takve da bi dvoje na njemu imao celonoćno guranje i nervozno trzanje u ovakvim sparnim noćima kakve su bile zadnjih dana, a iole viši samac bi se mogao razbaciti samo ako leži dijagonalno. Imao sam utisak, kad sam prvi put legao na njega, da je namenjen samo za stanove koji se iznajmljuju kao „stan na dan“, jer pri tom nema guranja i nervoze, već  se svaki trenutak koristi da tela…