Matej (I)

Za sledeći vikend se očekivalo jako toplo i sparno vreme, pa smo Bojan (mladi pacijent iz prethodnih priča),  i ja dogovorili druženje kod mene na vikendici, u provereno prijatnoj hladovini, uz dobru vinsku i pivsku kapljicu, te moje pokušaje kulinarskih bravura u vidu ribljih specijaliteta, hladnih plata, teletine iz sača i, na kraju, mlade prasetine na ražnju. Najavio je nešto širi krug svojih prijatelja, nekoliko njih s curama, nekoliko bez, ali zvezda druženja trebalo je da bude njegov mlađani rođak, Matej. Dečko od dvadeset dve, rođen u Sloveniji, gde je i živeo, ne odričući se svog porekla, iako se kretao i radio u nekim elitnim krugovima modelinga, kozmetike i šou biznisa, svako leto, pa i ovo, nalazio je nekoliko dana koje je provodio u rodnom kraju svojih roditelja, obilazeći familiju i rodbinu, vešto se diveći najbanalnijim sitnicama sa etno i ruralnim prizvukom. Naviknut na kamere i fotografe, slikao se na svim mestima, u svakom društvu, bilo životinjsko ili ljudsko, pokazujući otvorenost svog karaktera, širokogrudost i empatiju prema svemu što čoveka može činiti sretnim i svemu što ima ili gaji istinsku i prirodnu lepotu. A ta priroda prema njemu je bila itekako darežljiva. Uverio sam se u to, prvi put, na petnaestak metara udaljen od njega, gledajući ga kako izlazi iz malog crnog dvoseda. Njegova pojava je blistala belinom u koju je bio obučen, vitkošću manekena sa predivnom razigranom kosom začešljanom u jednu stranu, prelepim glatkim licem sa blago istaknutim urezom u bradi, filmski široke vilice i predugih, tankih, tamnih obrva iznad nebesko plavih veselih očiju. Nasmešio se mesnatim prelepim usnama ističući dijamntsko sjajne zube usklađujući ih sa belinom koja je zračila s njega, obasjana svetlošću jutarnjeg sunca. Prilazeći, pružio mi je nestvarno belu i toplu ruku, osmehujući se, porobljavajući me svojom lepotom i nežnošću:


„Zdravo, ja sam Andrej“, procvrkutao je milozvučnim glasom.


Prihvatio sam ruku, ne pomerajući pogled s njegovih dubokih očiju u kojim sam poželeo sebe, predajući mu se u potpunosti i sasvim. Njegova fatalnost me zarobila, uzela na krila mašte i ponela u visine nedoživljenih zadovoljstava i snova.  Pre njega mislio sam da sam s Bojanom nadleteo najviše visine svojih očekivanja, a sad se uverio da nisam čak ni poleteo. Bio je fizički prelep, gotovo savršen, a kasnije sam se uverio i jako elokventan, obrazovan, prostojan i nadasve zabavan.


Zajedno s Bojanom smo pripremali sve dogovoreno, a ubrzo je počelo pristizati i ostalo društvo. Pogledi i momaka i cura su se zaustavljali na njemu, tražeći bar nešto što ne valja, ali on je, valjda naviknut na takvo ponašanje drugih, bio sasvim opušten i jako raspoložen. Pevao je, igrao, zabavljao se sa svakim od njih, bez razlike i bez nivoa, ponekad prvi inicirajući i poneku nepristojniju dosetku ili reč koja bi atmosferu opustila i učinila erotičnijom i zabavnijom.


Jela su se redala jedno za drugim, zalivana popriličnim količinama ohlađenog pića... Dan je odmicao, temperatura vazduha rasla, jednako kao i vrelina mladih tela i krvi nošenih mladošću, jakom hranom i velikom količinom alkohola. Krenula su skakanja u bazen i razuzdano, pomalo divljačko ponašanje pojedinaca. Matej je u svemu imao meru, pa umesto da luduje s njima, seo je za sto pored mene, držeći čašu hladnog vina.


„Prelepo je ovde, zaista.“, izgovorio je, tiho, smireno, šarajući pogledom po zelenilu šumovitih brda koja su se pod magličastom toplinom znojila na kraju naših pogleda.


„Ovo treba čuvati.“, nastavio je, rukom u kojoj je držao čašu pokazujući prem brdima, prenoseći pogled na moje oči. Možda prvi put otkad sam ga video sam osetio blagu nelagodu. Učinilo mi se da je jasno video moje najskrivenije želje i maštu, pa me, na trenutak, bilo stid.


„Bojan mi je rekao da ste sve ovo sami uredili?“, povezao nas je u istu priču, opet rukom pokazujući na okolinu, smešeći se: „Svaka čast, vredni ste.“


„Da, star čovek kad ne može raditi ništa pametnije, nađe sebi zanimaciju.“, nasmejao sam se, ustajući i donoseći i sebi čašu s vinom koja je stajala na nekoj vrsti šanka. Podigao sam je, gledajući ga pravo u oči, želeći da nazdravimo. Uzvratio je jedanko sigurnim pogledom:


„Niste vi star čovek. U najboljim ste godinama. Živeli!“, nasmešio se i namignuo mi.


„Ahhh, hvala,“ bio sam ljubazan nakon što sam povukao gutljaj vina, „rekao bih da to iskustvo progovara iz tebe?“


„Hehe pa, moglo bi se reći. Upoznao sam mnogo ljudi tih godina, zreli, ostvareni, znaju šta hoće, šta žele, šta mogu.“


Odjednom je ustao, držeći čašu u jednoj ruci, posmatrajući detalje oko nas. Krenuo je pored mene stavljajući svoju toplu ruku na moje rame, nežno klizeći njome ramenom, vratom, drugim ramenom...


„Ovo je predivno, vi ste je pravili?“, divio se drvenoj svetiljci u uglu sobe pored stepeništa. Okrenuo sam se gledajući njegovo vitko telo, okrenuto leđima. Široka, jaka ramena, jake vitke, duge noge, predivno oblikovana guza, sve upakovano u belinu tankog pamuka na njemu probudili su mi želju da ga dohvatim, uzmem u naručje i odnesem u oblake vlastitog zadovoljstva. Ali racio je ipak, i pored vina, činio svoje. Suzdržao sam se, smirujući leptire, udahnuvši duboko.


„Jesam, sve što ovde vidiš je mojih ruku delo. Ako ti se nešto sviđa odaberi, pokloniću ti!, bio sam ljubazan.


„Ima toga mnogo na spratu, u podrumu... Ako želiš pogledati, samo izvoli!“, prišao sam pokazavši rukom ka podrumu u kome je vladala prijatna hladnoća i potpuni mir. Tek malo svetla je prodiralo iz šumske tame kroz maleni prozorčić na zadnjoj strani. Teška, malo nagnuta, drvena vrata su se sam pritvorila. Mirisalo je na drvenu burad u kojim sam imao nešto vina, nešto rakije...


„Ovo je raj!“, prokomentarisao je zadivljen.


„Da, a u raj ulaze samo anđeli!“, primetio sam, osmehujući se, prilazeći mu: „Pokaži ta krila pa da poletimo!“, ohrabrio sam se reći, verujući da mu je Bojan već sve o meni rekao. Prišao sam mu jako blizu, u jednoj ruci držeći čašu, a drugu provlačeći ispod njegove kako bih na leđima opipao krila.


Privukao sam ga sebi, osetio kako drhti i spustio usne na njegove, još gorko slatke od vina.


Drhtali smo dugo, ljubeći se žestoko, strasno, pokazujući sve dosad naučeno i željeno, sve dok jedna čaša nije pala na pod i razbila se, valjda, za srećan početak.

Kategorija:
Gay erotske priče 


  • Nema komentara