Ivan
Rođen sam na selu, kao jedini sin vrednih i poštenih roditelja, domaćina kod čije je kuće uvek i za svakoga bilo posla. Malo se vremena trošilo na besposlice, tako da sam umesto treninga, fitnesa i atletike radio svakovrsne poslove i razvijao se u jakog mišićavog, žilavog dečaka, širokih ramena, jake guze i nogu, te jakih ruku. Nisam izrastao previsok, ali sam bio najteži u svojoj generaciji. Za neke odmore, letovanja i putovanja nismo imali vremena, mada novca zaista nije nedostajalo. Ipak, roditelji su imali razumevanja, pa su me slali u uzvratne posete rođacima koji su živeli u užem predgrađu jednog grada, na sasvim drugačiji način od našeg. Beše to rođaka mog oca i njena porodica, divan pažljiv, muž, lepa pristojna žena i sin Ivan. Oboje poprilično obrazovani, radnici, zaposleni u gradu sa sasvim drugačijim životnim navikama. Imali su jednog sina, samo dan starijeg od mene. Bio je lepuškast gradski dečak, mršav i vižljast, pogotovo kad ga je stigao pubertet. Izgledao je pomalo nezgrapno, bauljajući dugim krivim nogama sa velikim stopalima, i dugim rukama na kojim su se isticali jako dugi i tanki prsti. Bio je jako inteligentan, načitan i obrazovan, ali fizički mnogo slabiji od mene. Imao je par centimetara više u visini, ali jedva dve trećine moje težine. Družili smo se dolazeći jedan kod drugog uglavnom vikendima, ili za vreme školskih raspusta. Pošto nije bio neki sportski tip najviše zajedničkog vremena smo trošili igrajući dobru staru igru „gradova i sela“, gde se na papiru napravi tabela u koju smo, na odabrano slovo, što brže upisivali imena gradova, sela, planina, reka, biljaka, životinja... Bodovalo se i sabiralo, a moram priznati da sam mu odlično parirao u tome, iako se on svojski trudio da bude bolji.
A da ne bi celo druženje proveli samo u njegovoj sobi ili u trpezariji, znali smo izaći u dvorište, zabaviti se loptom ili uraditi nešto kao košenje trave, sakupljanje i čišćenje lišća. Bio je veseo lik i uvek je voleo gurkanje i zadirkivanje, tako da sam mu uzvraćao na sličan način, a znali smo se kao pravi i odrasli momci i pohrvati, gde bih uvek, naravno, ja pobedio.
Tog leta, taj vikend, nakon, možda četiri ili pet meseci nedolaženja zbog nekih drugih obaveza, drndavim autobusom došao sam kod njega sa skromnim poklonom, jer mu je sutradan bio osamnaesti rođendan. Dočekao me na stanici, obradovao mi se, a ja sam primetio popriličnu promenu na njemu. Nekako mi je postao krupniji, popunjeniji, nestalo je one njegove neproporcionalnosti između visine i širine, čak mi se i prolepšao. Sav je sijao u nekom oreolu sreće i zadovoljstva. Uozbiljio se, jako lepo i moderno ošišao, obukao tako da mu se ističu grudni i rameni mišići, jer je u zadnjih nekoliko meseci sam sebi napravio malu teretanu sa tegovima od konzervi punjenih betonom i vratilom od obične metalne cevi postavljene između dve grede u garaži. Nekako je ojačao i noge i guzu pa su jako dobro i moćno izledale u uskom kratkom plavom šorcu kakvi su se tad nosili. Jako su isticali obline, mišiće ili muškost, jer su bili pripijeni uz telo, a svaka druga veličina koja to ne bi naglašavala je bila smešna i demode. Elem, do tad nisam razmišljao o muškarcima i seksualnosti koja izvire iz njih, ali tad sam osetio potrebu da ga gledam, da upoređujem sa sobom ili nekim drugim momcima koje sam znao, istovremeno osećajući neku simpatiju prema tome i radoznalost da sve to vidim i bolje i bliže, pa čak i da dotaknem.
Nakon pozdrava jako sam stiskao njegove mišiće zezajući ga kako je ojačao, pa smo se ponovo pohvatali za hrvanje. Osetio sam da je daleko iznad onog pređašnjeg vinjavog klinca kog sam lomio kao suvu granu. Sad se osećao pravi muški otpor, a pod rukama tvrdo muško telo koje je mirisalo nekim jako jebozovnim mirisom.
Odustao sam od borbe jer je upravo prilazila njegova majka, smejući se našim glupostima:
Hej, jarčići, možete li biti normalni ikad?, upitala je smejući se. Srdačno smo se pozdravili, te otišli u kuću kako bi dobrog gosta dočekala kao dobra domaćica.
Ubrzo posle ručka smo otišli u njegovu sobu, kako bi razgovarali o temama primerenim našim godinama. U razgovoru o devojkama, kao i svi momci tih godina, hvalio mi se kako je povalio neke najbolje ribe u gradu, a ja mu nešto i nisam verovao. Izbegavao je razgovarati o detaljima, a sve se svodilo na priču kako ona ima dobru guzu, ona druga velike sise, ona treća ono, ona četvrta ovo, tako da nešto konkretno i nisam saznao i bio ubeđen da prepričava istinite događaje i doživljaje. Ali, bilo kako bilo, zezali smo se, zabavljali, pomalo i napaljivali jer mi je pokazao izlizani primerak nekog nemačkog porno časopisa u kojem je bilo svega od tinejdžerki do baba, većinom crno-belih fotografija sa velikom dozom elemenata umetničke fotografije. Naravno, na tako direktnu pornografiju moj oraganizam je reagovao, jednako kao i njegov, ali je tesna garderoba u kojoj smo bili utegnuti nije dozvolila da se to jasno vidi. Otkrili su nas naši pokreti, pokušaji nalaženja mesta za dignute kite i oslobađanje pritiska koji se javljao. Otkrili su nas i međusobni skriveni pogledi u pravcu naših muškosti, te stidljivi osmesi.
Veštim pokretom je okrenuo odjednom nekoliko listova i otvorio sredinu časopisa na kome je zasjala kolor fotografija jako lepog i jako mladog para u vrlo atraktivnoj seksualnoj pozi.
„Jebote, svaki put moram drkati kad ovo vidim.“, konstatovao je kroz smeh, neskriveno popravljajući svog mališana, dajući mu prostora. „Vidi kakva pička, vidi kakvu kurčinu ima frajer.“, skretao mi je pažnju na fotografiju dok je nameštao svog dignutog mališana, koji, primetio sam, uopšte nije izledao kao mališan. Nisam ni ja skrivao svoje uzbuđenje: „Bogami, moraću i ja.“, nasmejao sam se.
„Ivane, došao je Boban!“, doviknula je njegova majka samo kucnuvši prstom u vrata. Oba smo naglo skočili pokušavajući sakriti erekcije, dok je Ivan panično krio časopis pod jastuk. Izašli smo rumeni i zastiđeni, ali nasmejani. Bojan, dečko godinu ili dve mlađi od nas, je stajao u dnevnoj sobi držeći mali sjajni paketić. Čestitao je rođendan, pozdravio se i upoznao sa mnom, a Ivan mu je rekao da može čestitati i meni za sutra. Smejali smo se i dobili po sok. Njih dva su razgovarali o nekim stvarima i zajedničkim dešavanjima jer su bili komšije i drugari, dok sam ja skrivenim pogledima merkao Bobanove obline. Bio je bucmast ali ne debeo, glatke nežne kože, svetle puti i smeđe kose. Vesele plave okice su odavale jako dobroćudnog i poslušnog momka. Nije bio maneken, ali me nešto ložilo na njemu, tako da sam počeo maštati kako ga skidam. Mislim da je Ivan skontao o čemu razmišljam, pa me bukvalno, uz osmeh i namigivanje, probudio nudeći mi kolač. Dok smo sedeli i zezali se, vani se dešavao onaj vreli letnji pljusak, niotkud i ničim izazvan. Brzo došao, brzo i prošao, pokvasivši vrelu zemlju, stvarajući male barice koje su se na ponovnom suncu brzo isparavale. Boban je poželeo da ide kući, pa smo i mi ustali ispraćajući ga. Gledao sam njegovu oblu guzu pokušavajući sebi stvoriti sliku kako izgleda gola, kombinujući je sa viđenim u časopisu. Osećao sam jaku potrebu da se ispraznim. Već sam razmišljao da skrenem u kupatilo, ali smo ipak izašli vani. Bilo je jako prijatno, mirisao je ozon i mokra zemlja. Sve je bleštalo na suncu, mokro i posrebreno. Boban je otišao, a Ivan odnekud izvukao loptu. Gurkali smo se otimajući je jedan od drugog, ali tu sam bio mnogo jači igrač, pa mu je preostalo samo da me obuhvati rukama i tako pokuša zadržati. Smejali smo se, a naš zagrljaj je prešao u hrvačko odmeravanje snaga. Pružao je daleko jači otpor nego pre, i ne bi mi bio problem da ga savladam, da mi se nije desio peh. U pokušaju da ga povučem i definitivno oborim, previdio sam mokru i klizavu podlogu, tako da mi se noga okliznula, izgubio sam oslonac i ravnotežu, pa, koliko sam dug, pao na svežu i mokru leju cveća, isprljavši se od glave do pete.
Smeh je naglo prestao, osetio sam, prvo sramotu, pa ljutnju, ustajući dok se prljavština cedila s mene. Ivan me gledao, prvo sa osećanjem krivice, pa žaljenja, sve dok nije prasnuo u smeh. Mešala su mi se osećanja, ali sam prihvatio realnost. Smejao sam se i ja.
„I, šta ću sad? Nemam šta presvući, čoveče.“, rekao sam nervozno.
„Daću ti nešto moje, a majka će to oprati. Brzo će se osušiti.“, tešio me Ivan, dok smo se polako kretali ka kući.
„Ma daćeš mi kurac, sve tvoje mi je malo.“, ljutito sam odgovorio postavši potpuno svestan koliko je zemlje bilo zalepljeno na moja leđa, guzu i noge. I gaće na meni su bile mokre i prljave.
„Daću ti i to, ako već insistiraš.“, nasmejao se šeretski. Izašla je njegova majka, videvši o čemu se radi, prosto naredila da se skinem na stepeništu.
„Ivane vodi ga u kupatilo, nađi mu nešto da obuče! Jarci jedni!“, naredila je, povlačeći se unutra kako bi mi omogućila da se skinem, a da mi ne bude neprijatno. Svlačio sam mokru majicu i hlače, primetivši da Ivan stoji i ispitivački gleda moje prljavo telo. Otišao sam u kupatilo a nakon par minuta on je pokucao na vrata:
„Evo ti, pokušaj ovo obući, ovo je najveće što imam.“, izgovarao je ulazeći sasvim i zatvarajući vrata. Bio sam još u kadi, držeći tuš u ruci. On je stajao, držeći pruženu garderobu, očekujući da je uzmem, gledajući me užarenim pogledom.
„Stavi negde tu, jebo te, ne mogu uzeti mokrim rukama.“, odgovorio sam mu ispravljajući se u kadi ostavljajući tuš na njegovo mesto. Osetio sam njegov pogled na meni, prosto me pekao niz leđa, guzu i noge. Morao sam se okrenuti da uzmem peškir.
„Makni se da izađem, majmune!“, gurnuo sam ga jednom rukom, dok sam drugom pokrivao moju čupavu muškost. Umesto da izađe vani on se pomakao u suprotnom smeru, tako da, kad sam izašao iz kade, gotovo da smo se dodirivali.
„Jesi jak, jebo te.“, prokomentarisao je, gledajući me neprestano. Pogled je zadržao na mom mališanu. „A i čupav si kao majmun.“, dodao je.
Brisao sam kosu peškirom, dignutih ruku, okrenut prema njemu.
„A ti nisi?“, upitao sam.
„Nisam toliko.“, odgovorio je tiho, pa, jednostavno, povukao šorc iz koga se u trzaju promolio popriličan poludignut komad sa lepim trokutom dlaka iznad sebe. Pogledao sam, brišući se:
„Pa dobro, manje dlaka više mesa.“, nasmejao sam se gledajući kako i dalje raste. Osetio sam da će se i meni desiti isto, mada me on preduhitrio:
Koliki je tvoj kad se digne?, upitao je bez imalo stida, već polako drkajući svoj u punoj veličini. Opet sam ga pogledao:
Nije toliki, ni blizu.“
„Haj' digni ga!“, drkao je lagano i dalje.
„Ma beži bre!“, pokušao sam se braniti, ali me mali izdajnik odao. Bio je već jako blizu pune veličine ispravljajući se, povlačeći sam kožicu tako da je pola rumenog glavića virilo.
„Pa nije manji.“, prokomentarisao je, pružio svoju ruku ka njemu, dok su moje bile zauzete brisanjem, i lagano povukao kožicu i oslobodio ceo glavić. Reagovao sam refleksno, prvo želeći da se povučem, ali istovremeno jakim erektivnim trzajem koji je Ivan jasno osetio.
„Hajde da izdrkamo!“, nastavio je drkati i moj i njegov. Ja sam zastao, zbunjen, iznenađen, ali željan, bez snage da se oduprem. Uživao sam više no ikad pre. Stiskao ga je sve jače, drkao sve brže dok je u meni rasla bura strasti spremna da izbaci odavno nakupljeno seme. Zatvorenih očiju, grčio sam se svršavajući u mlazevima, istovremeno osećajući kako me pršće po stomaku i butinama. Disali smo jako i ubrzano, uživajući u punolestvu i letu.
Obrisali smo se peškirom, nasmešio se, strpao nespuštenu kurčinu u uski šorc, te izlazeći dobacio: „Sad si mi dužan isto ovo, ali ti meni.“ Namignuo je i zatvorio vrata, a ja ostao stojeći pokušavajući se probuditi iz sna. Još uvek sam osetio onaj prijatan bol i treperenje u stomaku. Uživao sam i želeo još. Nije mi bilo dovoljno, pa sam definitivno odlučio da to uradimo ponovo. I što pre.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 11 Mar, 2026
- 4564 pregleda
Lepa priča, iskrena
Najlepše ime na svetu
Sve se slažem. Osveženje!
@Itsrenoo sve rekao.
Random dogadaji su najbolji. Jebes "drustvene" mrze.
Najzanimljivije su priče iz doba kada nije bilo ni mobilnih telefona ni društvenih mreža. A moralo se nešto dešavati. Valjda je i tada bilo svega, barem svakakvih želja. A svoje želje su ispunjavali oni otkačeni, opičeni, kao u ovoj priči, bez obzira bila istina ili ne. Ova priča ide lagano, napeto, nervozno, baš onako kako i mislim da je moralo biti tada. Dobra. Uhh jesam se ja napalio danas
Prelepa priča, jedva čekam nastavak