Ivan III (nastavak priče Ivan II)
Prošlo je nekoliko meseci od mog i Ivanovog zajedničkog vikendovanja kod mene, te u društvu mojih prijatelja i prijateljica. Moram reći da sam primetio da je on u potpunosti orjentisan prema muškarcima, jer je, tokom našeg večernjeg izlaska propustio jako dobru priliku za seks sa preslatkom devojkom koja ga je muvala celo veče, a on se, pored toga što je ignorisao nju, svojski potrudio da smuva mog drugara za kojeg ja ni u snu ne bih pomislio da može nešto imati s muškarcem. Šta je tačno bilo između njih nije mi rekao ni jedan, ali su se izgubili na neko kratko vreme, navodno gledajući auto koje je moj drugar pozajmio od oca kako bi, bar je meni tako rekao, „provozao“ istu onu curu koja je muvala Ivana, ignorišući njega i njegov auto.
Sutradan sam idući za poslom sreo starog čika poštara.
„Kakva ti ovo beštija uvek piše, poderah đonove hodajući za vama?“, šalio se pružajući mi pismo.
Beše od Ivana sa pozivom na Bobanov osamnaesti rođendan. „Ništa spektakularno, u krugu najboljih prijatelja, a ti si mu jedan od najboljih. Znaš kako te mali gotivi? A mislim da će biti i iznenađenje, specijalno za tebe...“ napisao je u pismu.
Dugo sam razmišljao, dvoumeći se, da li ići ili ne, saznajući iz njegovog pisma da je pozvao još neke drugove, za koje mi je još davno govorio da ga jako lože, shvatajući da će on, (Ivan), nametnuti zabavu po svom ukusu i sklonostima, očekujući da će sakupiti sve gradske pedere kako bi se upoznali, razmenili znanja i iskustva, pa tako postati baza sa regrutaciju novih mladih kadrova i povećati vlastiti izbor seksualnih objekata. Nisam se baš pronalazio u tome, ne želeći da budem deo takvog društva, jer sam u mom okruženju već bio stekao status „mladog Kazanove“ za kojeg su se gotovo otimale i curice i cure, ali i starije dame. Presladak je to život bio da bih ga prekinuo zadovoljavajući jednokratnu potrebu nekog nedojebanog gradskog pederčića koji je to iz obesti i potrebe da bude drugačiji, a ne da istinski uživa u seksu. Bio sam donio definitivniu odluku da napišem pismo u kojem bih se opravdao nekim seoskim obavezama. Ali, neki prst sudbine se umešao i poslao mi vlastitog oca sa ljubaznom molbom da u petak, upravo pred taj vikend odem do grada i odnesem neke papire u Upravu prihoda, da prespavam kod „naših“, pa u subotu ujutru preuzmem neku robu koja, za njega, iz inostranstva stiže autobusom. Čak mi je za tu priliku dozvolio i auto, s obzirom da sam na mesec pre, s teškom mukom, položio vozački.
„Daću ti auto, pa eto ti prilike i da naučiš da voziš! Ali polako i pazi! I nemoj da mi ga ispoganiš!“, bile su njegove reči, uz pomalo sarkastičan osmeh, a ja sam pomešao i prihvatanje i odbijanje.
Petak jutro, Stojadin opran, namirisan, podmazan, gorivo “do čepa“. Pomalo treme i žgaravice u želucu mladog vozača, ostale su na kućnoj kapiji odakle me zabrinutim pogledom ispratila ponosna majka. Vozio sam oprezno, ali sve se više opuštao i sticao poverenje i u sebe i u bučnih hiljadu sto kubika. Vežbao sam preticanje i sve vozačke bravure neiživljenog vozača, ali ipak srećno stigao na odredišta.
Završio sam poslove u gradu, muku mučeći sa pronalaskom parkinga, pa u rano popodne stigao pred Ivanovu zgradu. Kao da me čekao, istog trenutka se odnekud pojavio, najsrdačnije me pozdravljajući, istinski se radujući što me vidi i što sam došao. Nisam mu javio, nisam ni odbio, ni potvrdio dolazak, a on je bio siguran u to:
„Znao sam da ćeš doći. Svi su mogli slagati, ali ne ti. Rekao sam Bobanu da si samo ti siguran.“, nabrajao je svoja ubeđenja i dokaze vere u mene.
„Oooo vidi auta, hajmo jedan krug po gradu!“, veselo je cvrkutao sedajući na mesto suvozača. Pristao sam i krenuli smo. Razgledao je skromno opremljenu unutrašnjost auta, diveći se kao da je u svemirskom brodu, neprestano komentarišući.
„Mogu misliti one tvoje pičkice kako ovo trgaju nogama!“, bio je jedan od komentara. „Koliko si ih dosad poderao ovde?“, pitao je okrećući se ka zadnjem sedištu. Istovremeno me rukom naglo i jako uhvatio za kurac, a ja sam se, nemoćan da se branim, samo uspeo trznuti. „Nemoj, jebo te!“, uzviknuo sam, iznenađen, „Videće neko!“
„Koliko ih je ovaj malac poderao u „Kecu“?“, pitao je, smjeući se, držeći me za kurac koji je, naravno, reagovao dizanjem, dok sam rukom, jedva pustivši volan, pokušao odgurnuti njegovu, objašnjavajući:
„Ma de, stari mi ne da da zavirim u auto. Ovo danas je samo zato što ujutru moram preuzeti neki paket iz Nemačke, a on ima druge obaveze. Inače ne bih seo u njega.“, smejali smo se, besciljno krivudajući gradskim ulicama. Zaustavili smo se ispred neke kafane, u čijoj bašti je sedeo popriličan broj mladih besposličara, gledajući nas sa interesovanjem, ali i prezirom.
Seli smo za slobodan sto, stariji, prosedi konobar uljudno nas je uslužio. Ponovo je prišao s pitanjem:
„Šta ćete popiti, gazda časti?“, pokazavši na sredovečnog čoveka koji je, listajući novine, sedeo sam za stolom, nedaleko od nas. Mahinalno sam pogledao ka njemu i primetio njegov blagi osmeh i klimanje glavom u znak pozdrava.
„To je vlasnik kafića, znamo se!“, prokomentarisao je Ivan, prihvatajući piće.
Nastavili smo zezanje, razgovore na razne teme, nama bliske i poznate, a ja sam primećivao gazdine poglede, sve duže i temeljitije, u kojim sam prepoznao želju i pohotu. Osećao sam se pomalo neprijatno, jer sam pomislio da je Ivan u nekoj šemi s njim, a da je, brbljiv kakav jest, rekao nešto i za mene, pa ovaj traži priliku.
„Je li gazda neki tvoj... da ne kažem šta?“, šapnuo sam mu jako diskretno na uho, „Ne skida pogled s nas.“
„Ma de, nije. Verovatno konta da nisi odavde.“, odgovorio mi je, odmah menjajući temu.
„E, idem do WC-a, pa idemo!“, skočio je iznenada, odlazeći putem koji je vodio pored gazde. Mislim da mu je nešto došapnuo, jer je ovaj odmah ustao i krenuo prolazeći pored mene. Pogledao me pogledom punim blagosti, osmehnuvši mi se, te sa dva prsta jako nežno štipnuo moj obraz rekavši tiho: „Mali, dobrodošao!“
U kasnijem razgovoru s Ivanom, shvatio sam da nije bio samo lep, zgodan i pametan, već i vrlo koristoljubiv, jer je vrlo vešto nalazio način da svoju lepotu i seksipil pretvori u dvostruko zadovoljstvo, strast i novac. Čak je i za tu veče imao dogovor upravo sa onim vlasnikom kafića, koji je jako voleo mlade momke i bio spreman platiti to lepim iznosom. Sve je činio da nagovori i mene da idem s njim, bez obaveze da učestvujem. Nećkao sam se, odbijao, a on me hiljadu puta napalio svojim diranjem, pričom, pušenjem. Čak me naterao i da svršim, jer sam počeo osećati bol i morao smanjiti pritisak. Nudio mi je sve opcije, čak mi ponudio i curu, koja zna za njih i s kojom mogu ja biti dok on čini ugodu gazdi koji je spreman da plati svima dobro i podjednako. Nakon mnogih ubeđivanja, nisam pristao na seks, ali sam pristao na izlazak u isti taj kafić, gde se u prigušenoj obojenoj svetlosti malo šta razaznavalo, ali poseban odnos osoblja prema nama jeste, jer nas je čekao slobodan sto i veliki izbor pića. Nedugo nakon našeg dolaska došao je i sam gazda, vidno zadovoljan što nas vidi obojicu. Pokušavao je pričati sa mnom, saznati što više detalja, ko sam, odakle, šta volim, šta radim, kakva su mi interesovanja u sportu, muzici, profesiji... Bio je elokventan lik, ranih četrdesetih, lepo građen i lepo uređen čovek, sa ponekom sedom u kosi i neobičnom plavo-zelenom bojom očiju. Stalno je potencirao da popijemo nešto žestoko, ali s obzirom da sam došao autom, ja nisam pristajao. Ivan jest, pa su zajedno pijuckali neki viski zalivajući ga Kolom, dok sam ja pokušao ostati trezven i apsolutno svestan situacije i razgovora koji su vodili ka njegovom stanu u kome smo trebali nastaviti druženje. Ja sam odbijao, ne želeći tamo ići, ali me Ivan ubeđivao da mogu biti samo posmatrač i ništa više. Čak ne moram ni to.
„Hej, nemoj mi sjebati veče, treba mi lova, čoveče! Bobanu za rođendan ništa nisam kupio, a on meni doneo kamaru stvari.“, bilo je njegovo pravdanje i konačna kap u čaši mog pristajanja.
„Ok, iću s vama, ali neću nikakav seks.“, pristao sam.
Kuća sa velikim dvorištem bila je u najmirnijem delu predgrađa. Lepo uređena izvana, kao i iznutra i jako čista, sa milion detalja i ukrasa. Kroz prostran hodnik ušli smo u dnevnu sobu, u kojoj je odnekud brujala jako prijatna muzika handpana, te seli na udobne fotelje. Osećao sam se pogubljen, sa jakim osećajem treme, neprijatnosti i žestokog kajanja. Pomišljao sam da ustanem i pobegnem. Ali me zadovoljan i nadasve zahvalan Ivanov pogled zadržavao.
„Vidi ovo, jebo te!“, pokazivao je očima na luksuz oko nas. Ni jedan nismo bili naviknuti na ovakvo šta. Sve je izgledalo skupo, glamurozna, a meni pomalo preterano i kičasto.
Gazda se gotovo nečujno pojavio odnekud, zveckajući kristalnom flašom i čašama na sjajnom poslužavniku. Nasuo je tri čaše žeste, podelio i nazdravio:
„Zaista mi je drago što ste večeras ovde. Hvala vam. Nećete zažaliti. Živeli!“
Kucnuli smo se, gledao nas je u oči duboko i dugo, jednog, pa drugog, iskazujući strast koja je treperila u njemu.
„Opustite se, raskomotite se, sad ću ja.“, rekao je spuštajući čašu na sto, te jednako nečujno nestajući negde u šarenilu kuće.
Ivan je osetio da je meni jako neprijatno:
„Hej, ne moraš ti ništa. Ne boj se. Dobar je čovek, ne brini! On je samo pasivan, voli da puši, i dobro to radi, uživaćeš, ako želiš.“, govorio mi je sa smeškom, spuštajući svoju ruku na moje drhtavo bedro.
„Ma neću ovo, čoveče. Sjebao si me. Ne želim ovo!“, branio sam se uzbuđen i nervozan.
„Opusti se, ne moraš. Reću mu da idemo u sobu, ti sačekaj ovde.“, naglo je završio, jer je gazda upravo ulazio u belom bademantilu, sa prelepim blagim osmehom na usnama. Primetio je njgovu ruku na mojoj nozi:
„Hej momci, pa vi bi počeli bez mene. E, ne može!“, smejao se sedajući pored Ivana, gledajući me ispitivački.
Odmah je krenuo sa milovanjem, što je Ivan prihvatio. Pucketali su poljupci i šuškala tkanina, u tihom treperenju instrumentalne muzike kojim smo bili okruženi. Svetlo na plafonu je na neki način bledelo dok je iz uglova izranjala plavičasta nijansa prigušene plivajuće svetlosti, pa je atmosfera postala erotična, zamalo romantična. Gazda je bio jako ažuran, očito željan užitka, pa je jako brzo njegova ruka pala na Ivanovu muškost koja je odgovarala željenom reakcijom. Njegova tvrdoća i veličina ubrzavala je kretanje gazdinih ruku i povećavala strast u njegovim očima kojim je, s vremena na vreme, kratko i ispitivački poglédao u mene, valjda želeći videti moju dozvolu da isto radi i meni.
Ivan se sve više opuštao, sve više uživao, a gazda ga je lagano skidao i oslobađao svu lepotu njegovog tela. Ja sam sedeo, pokušavajući da ostanem miran, želeći da sasvim nestanem, da ne budem tu, lutajući pogledom po uvijajućim detaljima senki, ali kad su gazdine vrele usne obuhvatile Ivanov nabrekli glavić osetio sam potrebu da pomerim gaće koje su isuviše ograničavale i sprečavale rast mog mališana. Osetio sam uzbuđenje i poželeo isto, ma koliko se borio protiv toga, pokušavajući skriti nagon koji je postojao u meni, hteo to priznati ili ne. Prvi put u životu sam uživo gledao odnos dva muškarca, a da to nisam ja, i prvi put osetio istinsko uzbuđenje time. Njihov odnos se rasplamsavao i razigravao sve više, a u meni je rastao pritisak i potreba da ga se oslobodim. Trpeo sam koliko sam mogao pritišćući ga rukom preko hlača, a kad su njih dvojica ustali kako bi gazda stavio lubrikant na već spremnu i željnu guzu, te se namestio u „dogy“ pozu, a Ivan isukao koplje u punoj veličini navlačeći crveni kondom koji se na plavičastom svetlu ambijenta presijavao u svim nijansama crvene, plave i ljubičaste, ipak sam ga morao izvaditi i početi drkati. Ivan, naložen i željan, sjurio je svoju batinu naglo i odjednom, tako da je gazda jako uzdahnuo i otegnuto uzviknuo: „Tooooo maliiiii...“
A mali se svojski razigrao, namećući tako jak ritam da se jasno čulo pljeskanje njegovih nogu i stomaka od gazdinu guzu, dok je ovaj stenjao i uzdisao, maksimalno uživajući. I ja sam pojačavao drkanje, a kad je gazda video šta radim, najljubaznije me pozvao da priđem. Dvoumio sam se, prestao drkati, razmišljajući i gledajući sve žešći seks, osetivši da ću svršiti sa ili bez njih. Svestan da je sve već viđeno, odlučio sam predati se užitku. Prišao sam i gotvo odmah se istresao u gazdina usta. Ivan je istovremeno obilno zalivao njegovu guzu, dok je on svršavao po trosedu drkajući.
Uskoro smo ponovo pili piće, a posle njega još dva ili tri svršavanja... Ja sam ostao na oralu, a Ivan neumorno razrađivao gazdinu guzu. Za prvi put zaista fenomenalno, nezaboravno i (moram reći) lepo nagrađeno iskustvo.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 31 Mar, 2026
- 2351 pregleda
Predobra priča, sorry slučajno dao ocjenu tri
Extra priča