Šetnja treća
Eh, da znate, dragi moji čitaoci, bar vi koji još niste zašli u drugu polovinu života, i koji niste primetili požutelost raskošnih boja kojim je prvi deo bivstvovanja obojen, koliki haos u sredovečnom čoveku naprave obične male emocije, prouzrokovane jednim poljupcem, dodirom, oralom. Veče nakon „šetnje druge“ bio sam prinuđen da krijem uznemirenost i treperavost koja se nije smirila Milanovim odlaskom. Čak ni seks sa ženom nije me oslobodio razmišljanja o njemu, ali je bar smirio ženine eventualne sumnje. Bili smo toliko prisni da sam joj prepričavao šetnju, te rekao da sam sreo Flokovog brata, kao i da je bilo jako lepo videti kako su se prepoznali, slagali i voleli. Rekao sam i da je vlasnik neki mlad momak, te da se on već poznaje sa Flokovima vlasnicima Vanjom i Zoranom. Prikazivao sam ga kao sasvim nebitnog, nadajući da ničim neću odati moja istinska osećanja prema njemu. Sve sam joj rekao, samo ne da sam osećao zaljubljenost prema tom momku, a taj osećaj sam opisivao kao simpatiju prema Floku, kao najsimpatičnijem i najmaznijem psu na svetu. Flok je, zbog tišine i kućnog reda morao biti s nama u stanu, pa čak i pored kreveta. Ne znam da li je shvatao šta radimo, ali je svo vreme ležao na podu držeći svoju čupavu glavu na ispruženim šapama, ne zatvarajući oči, prateći svaki naš pokret, svaki uzdah, svaki šapat, registrujući ga micanjem uveta ili blagim naginjanjem glave. Čak smo došli i do toga da bi ovako dobrog psa mogli i mi imati u stanu. Moram reći da je i ona postala mnogo mekša u odnosu s njim, jer jednostavno je bilo nemoguće odoleti njegovom pogledu i ne zavoleti izraz zahvalnosti koji je pokazivao kad spusti glavu u njeno krilo. U zagrljaju, sa Flokom pod našim nogama, svako u svojim snovima, dočekali smo zoru.
Beše prvi dan vikenda, hteli smo odspavati nešto duže, ali nas je Flokovo tiho cviljenje i kratak lavež podsetio da vreme ne teče jednako ljudima i psima. Flok je bio plemenita i odgovorna životinja, sa potrebom da prazni sisteme probave, pa mi nije preostalo ništa drugo nego da ustanem.
Otišli smo do parka, a ja sam žudnim pogledom gledao u pravcu staze kojom smo, koliko juče, otišli do neslućenih užitaka. Bila je prazna, i samo je podgrevala vatru uspomena i roj leptira u mom stomaku. Jedva sam čekao popodne i veče.
Po povratku u stan obradovan sam činjenicom da žena želi otići do svojih, te da joj je žao što ne mogu ići i ja, jer ne mogu ostaviti Floka, a njen otac je bio jako alergičan na pasje dlake, tako da nije bilo primereno da ga povedemo. Odglumio sam neviđeno žaljenje što ne mogu ići, prekorevajući i Zoku i Vanju i Floka što mi, eto, ometaju normalan život i obaveze. Otišla je, a ja ostao da se tuširam i uređujem kako bi mi što pre prošlo vreme. Nervozan je postao i Flok dok smo sedeli na balkonu trpeći sparinu koja je treperila u vazduhu. Gledali smo retke prolaznike i vozila, svaki u svojim mislima. Tad sam se setio da od Milana nisam uzeo ni broj telefona, niti bilo koji drugi način kontakta, ali me ta njegova mističnost još više privlačila. Sviđalo mi se sve na njemu i u njemu, od onog kako izgleda, a izgledao je kao dečak iz modnih revija, do ponašanja, a ponašao se vaspitano, s gracioznim držanjem i pokretima, do boje njegovog tihog, odmerenog glasa, do lepršave frizurice i onih nekoliko dlaka na prsima, pa sve do uredno obrijane muškosti, koja je veličinom odskakala od proseka, a lepotom bila iznad svih koje sam do sad video. Njegova potpuno okrugla, vrlo krupna jaja ostale su mi kao jako lep prizor u očima i sećanju, koji je budio jaku želju da ih jedno po jedno uzmem u usta. Njegov miris sam sasvim jasno osećao između mirisa letnje žege i dima iz razdrndanog benzinca koji je malopre prošao, a sve to uzrokovalo mi je neviđeno jaku erekciju.
Poželeo sam da ga imam opet i sad, ali morao sam čekati veče i ono „isto vreme“. Nestrpljivo sam ga dočekao, i sav ozaren krenuo zajedno s Flokom ka parku. Krenuli smo ranije, ne želeći da se oznojim žureći, niti da ijednu sekundu kasnim. Pri samom ulasku u park primetio sam njegovog psa, a onda i njega kako sedi u hladovini na klupi, okrenut leđima, čačkajući nešto po telefonu. Flok je znao kud ide i vodio me njemu najkraćim putem, ne osvrćući se na druge prolaznike i moguće prijatelje njegove vrste.
„Danas ste poranili, lepotani!?“, rekao sam prilazeći, te posmatrao njegovo istinsko radovanje kad je čuo glas. Ustao je, nabacio ruku i kratko smo se zagrlili, kao stari dobri prijatelji. Naravno i braća su se jako srdačno pozdravila njuškanjem i međusobnim gurkanjem, te ubrzo legli jedan pored drugog, gledajući prolaznike oko sebe. Sedali samo zajedno dok je on odgovarao smirenim, divnim glasom koji je lečio:
„Vruće je, sparina, pa se i Ciki nešto uznemirio. Izašli iz stana, ovde je lepše. A i društvo je prijatnije.“
Prvi put sam čuo ime njegovog psa, razmišljajući koliko mu, uopšte, odgovara.
„Pa gde vam je to prijatno društvo, sami ste?“, upitao sam obzirući se da utvrdim da li misli na nekog konkretnog.
„Eto vas kod nas!“, nasmejao se, pogledavši me tako ljupko da sam poželeo da ga poljubim najstrasnije do sada. „Pogledaj kako se lepo slažu i kako su mirni.“
„Da, prava braća“, odgovorio sam pogledavši pse koji su mazno ležali stavivši svoje čupave glave jednu pored druge uživajući u prisnosti i zajedništvu. Nešto je kliknulo u njegovom telefonu, a on je kratko pogledao.
„Eh, da!“, otpuhnuo je, „Biće mi jako žao ako Ciki ode nekom ko ne dolazi u ovaj park, Nedostajaće mu Flok.“
„O čemu ti?“, upitao sam, ne shvatajući sasvim smisao prethodnog.
„Upravo sam objavio oglas da prodajem psa, moram uskoro na fax, a roditelji ne mogu da se brinu o njemu...“, s tugom u očima izdeklamovao je objašnjenje.
„Ajoj, nemooooj to, lutko, ovde će svako svakome nedostajati... Gde ideš?“, upitao sam, spuštajući ruku na njegovo bedro.
Rekao mi je grad, stavljajući ruku na moju. Uzeo sam je i stegao osetivši svu lepotu zaljubljenosti, ali i strah da će nas neko videti.
„Pa zašto se bar nismo sreli pre?“, pitao sam se drhteći od želje da ga zagrlim.
„I ja se pitam. Ali, dolaziću, možemo se viđati povremeno.“
„Da, znam, ali...“, zašutio sam. U telefonu se opet čuo isti klik.
„Evo žena pita ima li uredne papire da ga vodi u inostranstvo.“, prokomentarisao je dobijenu poruku. Odjednom, u meni je bljesnula neka malena iskra, pa zapalila plamen nade i stvorila hiljadu slika i mogućnosti:
„A, da ga prodaš meni?“, upitao sam iznenadivši sam sebe, ali vidno i njega. Pogledao me naglo, ošto, u neverici, a onda se pogled pretapao u ljubav.
„Onda ćeš uvek imati razlog da dođeš kod mene da ga vidiš...“, nastavio sam tiše, prihvatajući njegovo prihvatanje, osećajući radost što naš odnos dobija neke dugotrajnije i realnije izglede za nešto više od slučajnih susreta.
„Bilo bi fenomenalno viđati vas obojicu.“, nasmejao se gledajući me duboko u oči, čvrsto stišćući moju ruku. Video sam da ima potrebu da me poljubi.
„Mmmmm,“ prozujao sam gurajući svoju ruku ka njegovom primetno probuđenom alatu, obzirući se da vidim da li neko gleda.
„Lutko, daj mi minut-dva da sa ženom utvrdim pazar. Želim da oba budete moji.“ Namignuo sam mu s osmehom, vadeći telefon, praveći fotografiju dva prelepa psića kako spokojno leže naslonjeni jedan na drugog. Sliku sam odmah prosledio ženi, a odmah zatim je i nazvao.
Nije odolela, pristala je, a kao rezervni plan sam joj potvrdio da je momak već kontaktirao naše komšije koji su obećali da će ga preuzeti oni, ako niko drugi ne bude hteo, jer on mora na faks i mora to rešiti jako brzo, a ne želi da ga dâ negde, gde neće imati dovoljno dobre uslove.
A kad smo sve to uredili i dogovorili, ostalo mi je samo da ih pozovem da pogledaju budući smeštaj. Razumeli smo se jako brzo, i još brže ušli u komšijski stan. Koliko god da sam verovao ženi, ipak sam pomislio na mogućnost skrivene kamere. Zato su Flok i Ciki nastavili svoje druženje i bratsvovanje u hladovini balkona pored punih zdelica keksa i vode, a Milan i ja u klimatizovanoj komšijskoj dnevnoj sobi. Hladno pivo je bilo laksativ koji nas je opustio do potpune iskrenosti. Nismo skrivali međusobne želje, ali ni namere.
Vrlo brzo smo bili u strasnom zagrljaju, ljubeći se dugo, bez mnogo prekida i pitanja. Uživao sam u njegovom talentu za ljubav koji je bio nesporan. Uživao sam u njegovom mišićavom telu, stisku koji je pružao, osećajući strast koja raste. Komad po komad odeće je padao na pod, a nismo ih imali mnogo, pa smo uskoro ostali samo u gaćama iz kojih su stršali opasni nabori. Seli smo na trosed, nastavili milovanje i poljupce, a ja sam morao uz osmeh primetiti:
„Ljubavi, ti reče neiskusan si, a itekako znaš šta radiš.“
„Nije mi prvi put, juče sam bio s jednim jako zgodnim frajerom:“, mazno je mrmljao dok me jako grlio svojim snažnim rukama, udarajući obema po mojoj guzi i obuhvatajući me i jako stežući nogama.
„Ovako želim da te primim tatice!“, smešio se i hvatao moj jezik koji je igrao po njegovim usnama.
„Čekaj maleni, prvo da ti ispraznim ta ogromna muda pa onda da ih punim.“, šaputao sam spuštajući se usnama niz njegova prsa, čupkajući one slatke male dlake na njima, grickajući nabrekle bradavice, od čega je samo lagano zadrhtao. Usne su klizile dalje, a ruke krčile put, skidajući tanane gaćice ispod kojih se krilo najlepše blago mog sveta.
Sad sam imao priliku da vidim najsitniji detalj na lepotanu koji se propinjao pred mojim očima očekujući usne i najslađi bol. Rukom sam dirao krupna jaja, oba potpuno iste veličine, naprežući se da otvorim usta i bar jedno uzmem u njih, a da to njemu ne bude bolno i neprijatno. Pokušao sam, teško, jedva, ali uspeo sam. On je drhturio, držeći me za glavu, milujući moju kosu, mrseći je. Kad sam nabrekli rumeni glavić povlačeći kožicu izveo na svetlo dana, te uzeo ga u usta, vlažeći ga i grejući kao najtopliji inkubator, znao sam da će vrlo brzo biti semena. Ali on se izdigao, malo me pogurao na drugu stranu, tako da sam ja legao na leđa, a on ustao, okrenuo se i legao po meni u pozu „69“, želeći da sve ono što on oseća, osetim i ja. Samo sam se nasmešio i prihvatio igru. Naizmenično sam lizao njegovu alatku i jaja, te pokušavao jezikom dohvatiti bledu i nežnu rupicu koja je mirisala na sapun od ruže. I posećala je na malenu ružu, a bivala sve opuštenija kako sam je više obrađivao prstima i jezikom, a on se ispravljao i primicao kako bi omogućio da jezik uđe do neslućenih dubina. Već me boleo koren jezika od napora, ali nisam odustajao. Odustao je on. Ustao je, okrenuo se licem ka meni, poljubio me i šapatom rekao:
„Da probamo ovako!“
Uzeo je moju spremnu alatku rukom, iako sam je i ja držao izdignutu i spremnu da se zabije u najlepšeg dečka u mom životu. O kondomu nisam ni razmišljao, jer za sve je bilo kasno već sledećeg trenutka kad je moj gotovo bolno nabrekli glavić poprilično lako razvukao vreli prsten njegovog anusa, a onda se dugo, dugo i jako polako probijao u dubinu neopisivo prijatne vreline. Njegova bedra su dotakla, pa pritisnula moje kukove, a onda je stalo sve, osim mog pulsiranja u njemu i njegovog drhtanja. Čulo se prigušeno disanje i tihi uzdah olakšanja. Spustio je svoje usne, poljubio me nežno i polako. Najtišim šapatom zagrmio je nad mojim pamćenjem koje se urezivalo u dosmrtne arhive mojih sjećanja:
„Hvala ti! O ovom sam sanjao godinama. Sad nek umrem, nije mi žao.“
Nasmejao sam se. „Ništa ti još nisi doživeo!“, a onda ga rukama povukao za guzove i počeo lagano pa sve brže nabijati, gledajući kako koluta prelepim očima svaki put kad bi prostata bila dotaknuta iznutra. Ječao je i uživao, trudeći se maksimalno da sarađuje i ne potvrdi samo pasivnu ulogu u igri koju smo igrali još dugo u svim pozama.
U jednoj od pivskih pauza koju smo napravili ja sam se obukao, zamolivši ga da ostane ležati, otišao u moj stan, seo ispred televizora, te ponovo nazvao ženu kako bih pitao kako je tamo, šta ima. Glumio sam najpoštenijeg čoveka na svetu, još uvek mokrog kurca od najslađe guze koju sam ikad imao. Osećao sam grižu savesti, ali se nadao da niko drugi neće znati i da će mi za sve suditi samo Bog. A Bog je milostiv i milostivi su putevi Njegovi i volja Njegova. Verovao sam da je sve što radim bila volja i moja i Njegova, pa sam tako podelio krivicu na dvoje, kao što sam podelio i noć s lepim vlasnikom umiljatog psa koji je već sledeće sedmice postao moj.
Još nekoliko puta smo se videli, na mestima na kojim je to bilo dovoljno diskretno, tek da se zagrlimo, poljubimo, pomognemo jedan drugom oralno da se ispraznimo, ali kompletan seks do njegovog odlaska na fakultet nismo imali. Imali smo samo ljubav, iskrenu, neupitnu i duboku, poštujući svaki detalj naših karaktera, naših načina življenja, naše obaveze i moranja. Imali smo i blagu žal što se nismo sreli pre.
Danas je on apsolvent elektrotehničkog fakulteta, zreo i odrastao čovek, sa divnom devojkom i povremenom potrebom da sa „matorcem kome je prodao svog psa“ ode do njegove vikendice i tamo se izigra s njim. Psom. Cikijem.
Igre su bile opsežne, detaljne, uvek gotovo do iznemoglosti, jer, čak i psi su osetljivi na prolazak vremena, pa i oni osete starost, umor i nemoć. S komšijama smo napravili zajedničko mesto na balkonu gde su braća Flok i Ciki boravili nerazdvojeni i u bratskoj ljubavi, čekajući svoj kraj razmenjujući svoje misli međusobno, bez mogućnosti da ispričaju mnoga viđenja i svedočanstva. Bili su, i ostali, simbol umiljatosti i ljubavi.
Sa ženom sam i sad u jednako kvalitetnom braku, zauvek podeljen na dvoje. Starost i nemoć čeka i ljude i zato pamet čuva odstupnicu i rezerviše kartu za sigurnu i mirnu starost.
A Milan, strastveni ljubitelj pasa i još ponekih stvari o kojima se kod nas još uvek ćuti, ima dovoljno pameti da ostane najvoljeniji mladić i postane najbolji tata na svetu. I da uvek poseti i prošeta voljenog, čupavog psa.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 25 Feb, 2026
- 1806 pregleda
Odlično - ovo je pravi šlag na tortu - veoma dobra priča i sa puno emocija - svaka čast brate - veliki pozdrav...