Matej (II)

Dan je jenjavao odnoseći vrelinu niz zelenu kotlinu, a sunce, spuštajući se ka dalekom vencu sivih planina, odlučno da se, pre zalaska, okupa u razigranim brzacima hladne rečice, bacajući komadiće razlomljenog ogledala po tihim uspavanim krošnjama iznad sebe, odlazilo je u spokoj dolazeće tople, letnje noći. Pijano društvo se razilazilo, žamor jenjavao. Bojan je mojim autom odvezao najupornije, ostavljajući me samog sa Matejem, nezaštićenog od njegove lepote i šarma, od njegove elokventnosti, učtivosti i učenosti, podgrejanih crvenilom i snagom dobrog vina, malobrojnošću njegovih godina i neperstane želje da svaki sekund utroši na vlastito zadovoljstvo i užitak. Promenili smo muziku iz teških narodnjaka u laki romantični handpan instrumental, nasuli čaše vina i seli pored bazena na čijem se treperavom ogledalu, kao Aurora borealis, izvijala podvodna svetlost šarenih bazenskih lampi. Zaista ugodan sagovornik, veselog pogleda i anđeoske lepote. Pričali smo o poslu kojim se bavi, o novcu koji zaradi, njegovj čistoći i porocima koje nosi. Pričali smo o njegovom uspehu i planovima, ali svaki put, na pomen njegove sreće u nebesko plavim očima, moje oko, godinama trenirano da prepoznaje osećanja, primetilo je malu tamnu senku koja na trenutak prekrije radost kojom zrači. Osetio sam da iza svog glamura i bleštavila postoji praznina. Duboka i hladna, tamna komora u kojoj se legu suze neodraslog dečaka u njemu, zbog svoje lepote, prerano stavljenog u mašinu za bekrupulozno stvaranje profita.


„Dečače moj, razumem te u potpunosti.“, počeo sam nakon obostranog, možda minutnog, ćutanja. Nisam sklanjao pogled s njegovih očiju, oblivenih kristalno sjajnom tečnošću navirućih suza, koje su duge guste trepavice pokušale razliti i skriti.


„Znam da puni džepovi ne znače puna duša. A ako ona ostane prazna, novac nema vrednost, zar ne?“, upitao sam.


Ćutao je i dalje, zavaljen u stolici, držeći vino u jednoj ruci, lagano ga, kružnim pokretima,  ljuljajući u čaši, prateći pogledom njegovo kretanje.


„Da! U pravu si.“, složio se sa mnom, tihim, mirnim glasom, „Osećam se kao ovo vino u čaši. Okolo kristal, sjaj, čistota, vrhunsko vino, vrhunski kvalitet.“ Otpio je kratak gutljaj, polizao rumene usne, pa jednako tiho nastavio, naginjući čašu tako da je vino kapalo u vodu bazena.


„A vidiš, kad vino izađe iz čaše, u grlu daje kratkoročno prolazno zadovoljstvo i nestane zauvek.“ Opet je napravio malu pauzu, dok sam zadivljen slušao, klizeći pogledom na liniji između njegovog oka i čaše u ruci. Nastavio je, pogledom prateći kapi koje padaju u vodu:


„A u vodi, i najbolje vino nestane bez ikakvog traga. I koji je, onda, smisao njegovog postojanja?“


„Voliš filozofiju?“, upitao sam uz blagi osmeh, nespreman za neki smislen odgovor. Ustao sam osluškujući da li se bar iz daljine čuje da Bojan dolazi. Imao sam želju da smo sva trojica zajedno, ali nije se čulo ništa osim tihog brujanja muzike i tihog šapata povetarca u krošnjama. Dohvatio sam flašu, okrenuo se ka njemu, a on je umesto čaše pružio ruku. Prihvatio sam je, povukao ga, ustao je lako i graciozno. Nasmejao se, prilazeći mi:


„Volim filozofiju, ali i odmerene, zgodne, stare filozofe, poput tebe!“, pa mi zabio svoj vreli jezik duboko među usne. Iznenađen, borio sam se za vazduh, milujući ga flašom hladnog vina po vrelim leđima. Isprovociran njegovom žestinom i odlučnošću osetio sam jaku želju i uzbuđenje, što je produkovalo momentalnu erekciju. Konačno sam se pomerio jedan korak kako bih se rešio flaše, a istovremeno osetio nežan, a zatim jak stisak njegove nežne ruke na mom dignutom kurcu. Odgovorio sam na isti način i jako brzo i lako našao njegov impozantan komad, poprečen između naših tela, opirući se mojim prstima jakim trzajima. Druga ruka je klizila po njegovim leđima i prelepoj, tvrdoj guzi. Njegovi vešti, tanki prsti, lako su raskopčali moj šorc i oslobodili usplahirenu muškost koja je drhtala i pulsirala u ritmu srca koje je tuklo sve jače.


„Ovo mi treba.“, uzdahnuo je i lako kliznuo na kolena, uzimajući rumeni glavić u usta, nudeći mi istinsko ostvarenje najlepših snova. Radio je to dugo, na najbolji mogući način, očito pokazujući iskustvo i strast s kojom je to činio. Kad sam se vraćao iz grča i zagluvljenosti strašnim orgazmom, začuo sam zvuk automobila. Beše to Bojan. Nasmejan, srećan, zadovoljan:


„Hej momci, nije pošteno da to radite bez mene.“


Matej se nasmejao, gledajući ga, ponovo s čašom u ruci:


„Lopove mali, koliko si samo puta prećutao moja pitanja! Dolazi ovamo!“

Kategorija:
Gay erotske priče 


  • Nema komentara