Šetnja druga

Veče mi je proteklo u neprestanom razmišljanju o slučajnom susretu s mladićem, vlasnikom psa za kojeg smo utvrdili da je brat ove mazne gomile dlaka koju sam ja sticajem okolnosti i dobrokomšijskih odnosa dobio na čuvanje, brigu i kondicioniranje. Za ranojutarnje šetnje nisam imao vremena, ali večernju sam jedva čekao. Flok, dvogodišnji zlatni retriver, vlasnici su mu dali takvo ime jer je u vreme kad su ga nabavili bio najmršavije štene u leglu, jako podsećajući na Floka, psa iz starih crtanih romana o Komandantu Marku i njegovim drugarima Blafu i Žalosnoj Sovi. Sad je ležao opružen na mom trosedu sa glavom u mom krilu, jer bi, u protivmnnom, stvarao nesnosnu dreku, skiku i lavež čim bih ja pošao i izašao iz njegovog stana. Da ja boravim tamo dok se njegovi vlasnici ne vrate, ne želim, ali to ne želi ni on, što je očito pokazao svojim mirnim ležanjem pored mene, očima pokazujući zadovoljstvo i sreću što ima društvo. Milovao sam njegovu toplu čupavu glavu povlačeći ga za uši razgovarajući s njim kao da je dete.

„Mališane, kad dođe moja gazdarica izbaciće i mene i tebe. Ovde i ovako neće moći. A onda nećemo imati gde, ili kod tebe u stan, ili u park, ili, možda, da pitamo onog Milančića da nas primi. To bi nam, čini mi se, bilo najbolje. A i za njih dvojicu. Je li tako?“ On me gledao neodređeno, verovatno nemajući pojma o čemu ja pričam i do čega je meni stalo, ali već na pomen Milana, u meni je opet zaigrao neki roj leptirića. „Kako lep i zgodan mladić, baš me čudi da ga dosad nisam primetio u gradu.“, konstatovao sam u sebi, razmišljajući o detaljima njegove pojave i ponašanja, dohvatajući telefon da ga pokušam potražiti ne nekim od društvenih mreža. Upisivao sam ime svagde i nisam našao ništa. Potrošio sam poprilično vremena lutajući mrežama. Nisam našao traženo, pa pomalo nezadovoljan prebrojao minute do polaska u šetnju. Nadao sam se i radovao kao dete, a da sam imao rep lepo bih mlatio njime kao i Flok koji je, valjda, osetio da se vreme za šetnju približava. Odveo sam ga u njegov stan, te ostavio tamo. Pojavila se i moja žena i već s vrata počela prigovarati kako je ono pašče nesnosno i pitati hoće li ovako i celu noć. Nisam joj rekao da je već bio u našem stanu i da je tu miran, ali sam rekao da će mira radi morati on kod nas ili mi kod njega. I praktično sam joj pokazao da je tako, jer čim sam otvorio njegova vrata on je dotrčao i zajedno sa mnom ušao u moj stan, te čim sam seo, on je svoju čupavu glavu i divne smeđe oči utrpao u moje krilo, zahvaljujući se lako prepoznatljivom iskrenošću u pogledu.

Žena je, po običaju, brunadala kako mi to nije ni trebalo, ali sad, šta je - tu je!

Elem, u radosti i veselju Flok je dočekao da mu zakačim povodac, pa me na maksimalnoj dužini prosto svukao niz stepenice. Nije skrivao radost, pa je pretrčavap levo desno, zastajući, njuškajući, zapišavajući sve na šta smo nailazili. Žurno smo prešli park najkraćim putem kako bi što pre izašli na stazu koja nam je bila cilj, ne znajući koji se više raduje. Željno sam bacao pogled što dalje ne bih li ugledao još nekog od šetača pasa, i posrećilo mi se. Negde na kraju vidljivog dela staze neko u belom je pravio kretnje koje mogu biti nešto kao povlačenje neposlušnog psa. Požurio sam, čak pomislio da pustim Floka da otrči sam, ali sam osetio težak kamen u želucu kad sam umesto lepog Milana video neku napirlitanu gospoju u belom sa neposlušnim crnim psom koji ju je toliko jako trzao da se jedva održavala na nogama. Bilo je pomalo smešno gledati njene kretnje i slušati njenu povike, vriske i kritike neposlušnom psu. Njeno zajapureno lice i ljutiit pogled je govorilo, bio sam ubeđen u to, da je donela odluku da će ga se, koliko istog ovog dana, rešiti zauvek. Prošli su mimo nas bez komplikacija, jer sam Floka držao za ogrlicu ne davši mu da priđe bliže, što je učinila i gospođa sa svojim ljubimcem. Nastavio sam dalje, pomalo gubeći nadu da će Flok sresti svog brata, te konstatovao kako sam starački naivno poverovao malom vetropiru i ponadao se nečemu, samo zato što je to moja perverzna želja, tamo gde nema nikakvog osnova za to.

Ali, ne lezi vraže. Molitva pomaže. Ono čemu sam se nadao i o čemu sam sanjao ukazalo mi se kao Gospa (vernici, izvinite na poređenju). Na samom kraju ugažene staze za šetače, odmah iza poslednje polomljene klupe, račvale su se dve male, verovatno ribolovačke staze, mnogo uže i kroz mnogo višu travu. Jedna je vodila dalje pored reke kojom sam imao nameru ići još malo pa se, razočaran, vrattiti, te druga koja je skretala desno u nevid i grmlje, na koju me snažno vukao Flok, nanjušivši nešto. Poslušao sam pasju pamet jer mi je bilo sasvim svejedno kud ću ako nema Milana. Samo par koraka dalje a Flok je kratko i tiho lanuo, te sam čuo gotovo identičan odgovor odnekud iz dubine trave i grmlja. Sunce je sevnulo još jače kad sam na palom debelom stablu video ukazanje njegove lepote. Osunčan, preplanuo, u belom šorcu, bez majice, sedeo je držeći povodac svog psa u ruci, smešeći se božanstvenim osmehom, gledajući me, ustajući, dok su se braća njuškala i pozdravljala. Prišao sam sasvim, nabacili smo ruke, a on je prvi progovrio:

„Pa gde ste, kasnite, juče ste bili ranije?“

„A jesmo li imali nešto zakazano?“, nasmejao sam se.

„Nismo, ali vidiš da nedostaju jedan drugom.“, skrenuo je pažnju na pse, koji su se već počeli njuškati i sa zadnje i donje strane.

„Ove životinjke baš nastrane!“, dobacio sam sedajući na balvan.

„Ne, to je samo ljubav,“, odgovrio je on i seo pored mene, „a ona ne poznaje granice ni zabrane. Slažeš li se?“

„Upravo tako, lepotane. Verujem da je ti imaš u izobilju?“, primetio sam i pitao istovremeno.

„Ne znam šta bih ti rekao. Ako je ljubav i seks jedno, ne žalim se, ali ako se to razdvoji, onda mi nedostaje oboga.“

Nisam očekivao ovakvu direktnost, iskrenost, prisnost. Znam da je svrha svakog kontakta konačan seks, ali mi je ovo bilo prebrzo i predirektno. Petljao sam po džepu kako bih ispetljao neke žvake koje sam poneo, te dobio na vremenu da odlučim da li da krenem ili sačekam sa vlastitom inicijativom.

Nakon što sam nam podelio po žvaku i paketić vratio u džep, progovorio sam, žvaćući:

„U moje vreme gradili smo prvo ljubav, pa tek onda išli na seks. Zato ga često nije ni bilo. Sad su vremena drugačija – prvo seks, pa ćemo videti hoće li biti ljubavi.“

„Hahaha tako je. Šta misliš šta je bolje?“, upitao me šeretski, kroz osmeh, svo vreme me gledajući prodorno i duboko u oči kao da tamo traži potvrdu svojih stavova i želja, dok su se braća psi smirili i legli jedan pored drugog posmatrajući lelujanje trave ispred njih.

„Ovo vaše, naravno!“, spremno sam dočekao, uz osmeh. Oteo mi se pogled ka njegovom međunožju. Divan prizor zategnutog belog šorca preko očito finog komada u poludignutom stanju.

Primetio je moj pogled, jako dobro čuo moj odgovor, te odgovorio najdirektnije što može: „Pa šta čekamo?“ i nasmejao se prelepim grohotom, naginjući se nazad kako bi pokazao divne pločice na svom stomaku ispod jako lepo oblikovanh grudi. Učinilo mi se da je napravio mesta za moju ruku koja je pala na njegovo bedro, te lagano puzala ka šorcu. Dotaknuo sam njegovu muškost, osetio oluju u glavi, a on je progovorio tiho, smirenije nego ikad do sad: „Misliš da to želim?“

Zadrhtao sam od pomisli da me je navukao na tanak led i iznudio moje priznanje bez želje da i on uradi isto. Osetio sam istinski strah i već video ljude kako mi se smeju i upiru prstom u mene govoreći najcrnje i najgore stvari, proklinjući sam sebe što sam pomerio ruku. Ona se sama trznula i povukla, poželeo sam ustati i nestati, ali tad je njegova preplanula ruka kao golubica sletela na moje rame: „Nećeš verovati, ali bukvalno na prvi pogled sam osetio da te želim!“ Osmehnuo sam se između straha i strasti, osetio kako drhtim i kako mi rastu krila. Pogleda uprtog u dubinu njegovih očiju, prelivao sam se u njega, a on je dodirom svoje ruke postao neodvojiv deo mene. Zavoleo sam ga tog trenutka, ispunio uslov svoje mladosti gde je za seks potrebna ljubav i već sledećeg trenutka gasio požar na njegovim usnama koji me pekao do duboko u grlo. Grlili smo se i ljubili prepuni strasti i želje. Psi su mirno gledali svog posla, a moj posao je bio da premerim stvarnu dužinu nečega što je tako ponosno pravilo izbočinu na njegovom belom šorcu. Nije se branio, čak je širio noge da mi pomogne, istovremeno tražeći moje mišiće, delove tela i organe. Zastali smo da udahnemo vazduh, a moja ruka je konačno oslobodila njegovu jako tvrdu kitu, jako lepo oblikovanu, sa kožicom koja se lako svlači, te impozantnom dužinom, napunjenu željom i vrelom mladalačkom krvlju. Tek što sam ga golog par puta protrljao i prodrkao osetio sam da se stresao. Prevario ga je orgazam, svršavao je dugo i u mlazevima, a ja sa najvećim zadovoljstvom gledao kako se njegove pločice naprežu i preslaguju u grču zadovoljstva, dok vrela sperma prska po ugaženoj travi.

„Jebiga, izvini, opet mi se to desilo.“, stidljivo je rekao, kao da ima potrebu da se izvinjava.

„Šta?“, upitao sam, „Šta ti se deslio?“

„Svršio sam prerano.“, šaputao je. „A, ispraznio sam ga kad sam pošao da ovo traje duže...“

„A, znači, mangupčiću, znao si da će se ovo desiti?“, upitao sam uz osmeh, te nastavio:

„A kad je pravo vreme?“

Drkao sam ga lagano i dalje: „Evo sad ćeš opet, pa opet, pa opet, pa sve tako dok te ne iscedim celog, lepotane moj.“ Nasmejao sam se ljubeći ga, spuštajući se da usne donesem do vrelog glavića. Odgovorio je propinjanjem i drhtanjem. Neverovatan osećaj zadovoljstva koji traje dok celom dužinom klizi u moje grlo, i dok čujem njegovo otegnuto: „Mmmmmmmmmmm o vom sam sanjao, uhhhhhh.“ Vratio sam ga nazad, posumnjavši da je on sasvim nevin: „Je li ti ovo prvi put?“, upitao sam gledajući ga odozdo, pijući njegovu lepotu, podmlađujući se zajedno s njim.

Samo je potvrdio klimanjem glave, a ja sam ga ponovo uzeo punom dužinom i potrudio se da oseti najviše što se u tom trenutku može ponuditi. Zaista je imao čime odgovoriti i zaista je bio nepresušan izvor sperme. Veće sledećeg trenutka se izlio u moje grlo...

„Jesam ti rekao da će biti opet, i opet, i opet?“, pitao sam ga ustajući, a ustajao je i on. Ljubili smo se ponovo i dugo, a njegova ruka je istraživala moju tvrdu muškost.

„Hoću i ja.“, prošaputao je.

Ruka je ušla u moj šorc, a njegova koljena se preklopila. Osećao sam lepe oštre zube na glaviću i nevešto lizanje, ali i napredak svake sledeće sekunde. Trajalo je neko vreme, a onda sam upitao: „Želiš li u usta?“ Nisam čuo odgovor, ali ni protivljenje i mali vulkan je počeo. Krenulo je u grlo, pa grcanje, pa poriv na povraćanje, ali ponovo jaka volja i ostatak u vrelinu najlepših usta koje sam ikad imao. Dečko kojeg sam gledao zaljubljenim pogledom je bio samo moj. Bar u ovom trenutku i sad. Šta je jednom matorcu više trebalo.

Zazvonio mu je telefon, zbunjeno je brisao usne i javio se. „Dolazim odmah!“

Ustao je, izvio svoje predivno telo i obukao belu majicu. Nasmešeio mi se, poljubio me u obraz i procvrkutao: „Sutra u isto vreme.“ Poljubio sam ga, on mi je namignuo, pa trčeći zajedno sa svojim psom nestao na glavnoj stazi. Flok i ja smo sedeli još neko vreme, on nezainteresovan, a ja smirujući strasti i zaljubljenost.