Post bolnicka (nastavak priče BOLNIČKA II)
Leto je odmicalo, a neverovatno uporne, tropske vrućine umirivale su i najmanju želju za izlascima, šetnjama, druženjem, sastajanjem i zabavljanjem bilo koje vrste u bilo kom prostoru koji nije bio klimatizovan ili ukopan duboko u isušenu i žednu zemlju. Spas od vrućina davali su izlasci u šumovita brda i lagano tihovanje uz jedva tekuću rečicu, pored koje se, u hladovini stoljetnih bukava, zavukla moja oaza mira. Nevelika vikendica sa istim takvim podrumom, daleko od svakog pogleda, nije marila za temperature pete desetice. Nekoliko solarnih panela proizvodili su sasvim dovoljno struje za hladionik pića i rad tv-a. Danima već nisam odlazio od nje, od trenutka kad sam ženu ispratio na dugo pripremanu posetu njenoj sestri u Australiji. Odbolovao sam moje rane, (bezopasnu povredu iz prethodnih priča), koristeći preporuke doktora (mog brata) o dugotrajnom mirovanju i bolovanju, te koristeći godišnji odmor. Tako, gotovo dva meseca, nisam imao bilo kakvu drugu obavezu, do nabavke nešto hrane i mnogo pića, te gurmanskih eksperimentiisanja i uživanja u društvu koje sam birao sam. Naravno, nakon sve moje samilosti sa mladim pacijentom i mojih dobročinstava prema njemu, njegova zahvalnost, ali i njegovih roditelja, je bila jako velika, kao i poverenje koje sam stekao kod njih, pa sam postao jako dobar prijatelj, ne samo s njim, nego i sa roditeljima. Iskorištavaći njihovo poverenje, mali pacijent, sad potpuno ozdravio, bez posledica i ožiljaka, punokrvni rasni lepotan, i po najvećoj vrućini je redovno dolazio svojim skuterom kako bi popili neko pivo, ili vino čak, zavisno o tipu hrane koju sam pripremao. Naravno, nikad se nije završilo samo na tome, pogotovo kad je od roditelja dobio dozvolu da sme i prespavati kod mene. Činio je to rado i bez imalo stida. Gradili smo naše prijateljstvo, poverenje, pa čak i ljubav, na najprisniji, najtananiji način. Učio je o svemu, od pravopisa, do kulinarstva, od prepoznavanja kvaliteta vina do alternativne istorije čovečanstva. Želeo je sve da zna, sve da proba, sve da ume i razume. I uspevao je u tome. Brzo i lako je učio, jako dobro i pozitivno razmišljao, ali najviše znanja i želje za učenjem je pokazao u krevetu i svakoj prilici koja je mogla mirisati na seks ili voditi ka njemu. Nezasit u davanju i uzimanju, u istraživanju i uživanju odvodio je i mene, iskusnog, starog jarca, u neviđene sfere užitaka. Jednostavno smo se slagali u svemu i uživali u tome.
A kad se činilo da među nama nema više tajni, on me, dok smo smirivali treperavo disanje i drhtave otkucaje nakon, ko zna kog, zajedničkog orgazma, glave naslonjene na moje grudi, iznenada upitao:
„Da li bi želeo još nekog pored mene?“
Iznenadio sam se, ali sam ostao miran, koliko sam mogao, pa se pokušao našaliti: „O, lutko moja, pa već vidim da ni sa tobom ne mogu koliko tebi treba, a kamo li još nekog...“
„Ma kako ne možeš, još si ti bolji od bilo kog momka.“, pokušao me hvaliti.
„Meni ne treba, osim, ako ti nemaš neku posebnu želju, ili nekog konkretnog?“, pokušao sam doznati više, znajući da je on to pitao s nekim razlogom.
„Imam rođaka u Sloveniji za kog znam šta voli i kakve voli, pa mislim da bi mu ti bio idealna opcija. A dolazi za koji dan.“, nastavio je jednako mirnim glasom, podigavši glavu, blago me pogledavši.
„Jesam ja to tebi dosadio pa mi guraš nekog drugog?“, upitao sam pomalo sarkastično.
„Ma neeee, ti si moj nabolji i jedini dedyyy, nikom te ne bih dao. Ali videćeš koliko je Matej poseban.“, mazno je gugutao, ljubeći me.
„Pa što ga ti ne krešeš, ako je tako dobar?“, upitao sam smejući se.
„Ma, komplikovana priča...“, pridigao se malo, nastavljajući: „Ja njemu, u stvari, nikad nisam priznao da volim muškarce. Ali on meni jest. Do detalja mi je pričao šta voli.“
„I šta voli?“, upitao sam, sa blagim osećanjem neke vrste tihe ljubomore, čak i odbojnosti.
„Voli starije, voli dedice, čak i mnogo starije od tebe, to mu je fetiš.“
„Pa i nije mu neki fetiš.“, našalio sam se, ustajući kako bih uzeo neko piće.
Razmišljao sam tražeći razloge zašto mi nudi nekog iako sam već odavno primetio njegove ljubomorne reakcije na svaki moj pomen nekog ko mi se, eventualno, sviđa i sa kim bih možda imao želju biti. Ali, kad je pomenuo njegove dvadesetdve godine, te na telefonu pokazao njegove slike, shvatio sam da mu je baš taj dečko bio gej učitelj i pokazatelj tokom njegovog odrastanja i to na način da shvati kako funkcioniše svet muško-muških odnosa čak i u provinciji u kojoj smo bili prinuđeni tajno tražiti željena zadovoljstva. Shvatio sam da je Matej osoba koju je uvek s poštovanjem pominjao u najlepšem i najpozitivnijem kontekstu.
„Voliš ga?“, upitao sma iznenada, toliko da je oštro trznuo glavom i pogledao me oštim upitnim pogledom. Spustio je pogled na nekoliko suhih cvetova u starom zemljanom ćupu pored kamina, gledajući neodređeno i daleko, duboko u svoju svest. Tražio je odgovor, nepomičan i nem. Nakon dugog ćutanja, progovorio je sasvim tiho: „Više mi je od rođaka, od prijatelja, od brata, ali manje od nekog koga volim.“
„Kad dolazi?“, upitao sam.
„Sutra.“
(To „sutra“ će uskoro produkovati novu seriju priča sa naslovom Matej.)
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 27 Maj, 2026
- 2426 pregleda
Super prica, cekamo nastavak