Ivan IV (nastavak priče Ivan III)
Svanulo je blistavo letnje jutro, meni, nenaviknutom na gradsku buku, suviše bučno i kakofonično. Probudio sam se sa prvim sabljama svetlosti provučenim kroz sitne otvore na roletni koja je trebala da umorne oči štiti od blještavila izlazećeg sunca. Okrenuo sam leđa svetlu gledajući vrhove njegovih sablji kako lagano klize po anđeoskom Ivanovom licu, usnulom u blaženom snu pravednika, u krevetu tik do moga. Izmoren celovečernjim orgijanjem, opijen povećom dozom Red Label-a, preliven magličastim osećanjem sreće i ispunjenosti, spavao je s osmehom, dišući tiho i ravnomerno. Sparna noć i alkohol su ga naterali da se otkrije sasvim, iz tame lagano izranjajući lepotu svog tela, kojeg se ni Mikelanđelo ne bi postideo. Divio sam mu se, nečujno, uživajući u svakom trenutku, pomerajući pogled jedan po jedan centimetar, šireći nosnice da osetim miris njegove glatke kože, želeći da je, vrelu, dodirujem usnama. Čak bih i krenuo u tu avanturu, ali me sećanje na prethodnu noć zaustavilo, podsetivši me na znoj i spermu koje su se mešale na njemu i „Gazdi“ (iz prethodne priče). Koliko god „Gazda“ bio lep i uredan čovek, osećao sam neku odbojnost, iako sam naterao sebe da se prepustim životinjskom nagonu i ispraznim svoje rasplodne organe na njega i u njega. Pomislio sam na novčanice koje mi je dao, pa osetio jaku dozu dubokog kajanja. Ćutke sam grdio kurvu u sebi, odricao se tog dela moje ličnosti, čak pominjući Boga, moleći ga da mi oprosti. Ali, i ako će oprostiti, novac neće uzeti nazad, pa sam misli preokrenuo na temu gde ih i na koji, najbolji, način potrošiti. Ivan je i dalje mirno disao, a moja ruka bešumno sletela na njegove grudi osećajući tiho kucanje dečačkog srca. Klizio sam lagano niz stomak prateći gibanje i disanje, te stao na prelepo mekom komadu mesa presavijenom ispod pojasa divnih belih, kao paperje mekih gaća. Prsti su zaigrali valcer, koračajući od vrha nemalog opuštenog kurca do nešto tvrđih potpasanih jaja, koja su se pomerala na svaki dodir, kao što je i kurac počeo reagovati i rasti. Rastao je dugo, a bogami i porastao poprilično, podvlačeći neverovatnu tvrdoću pod satensku mekoću njegove kože i gaća. Osetio sam da mu je tesno, pa sam podigao traku pojasa, a on se na blistavu trakastu svetlost izvukao i izdigao toliko da sam zadrhtao, gledajući ga. Mladalačka snaga pastuva činila je da se meka kožica sama povuče i pokaže sjaj i glatkoću rumenog glavića, spremnog da se ponovo zavlači u najcrnje dubine ljudskih tela i njihove vreline. Rukom sam ga lagano obuhvatao, milovao. Dodirivao, osećajući njegovu nežnost i toplotu, a on je sarađivao čestim trzajima i propinjanjem iskazujući svoju spremnost i želju. Poželeo sam da ga uzmem u usta, ali mi se opet vratila slika prethodne noći. Nisam bio siguran da li se oprao, i da li je ovaj miris koji osećam miris Ivanovog šampona ili „Gazdinog“ parfema. Ivan je i dalje mirno spavao, sve dok sat koji sam navio nije zazvrčao nekim čudnim zvukom između zvonjave malog zvonca i grebanja po neravnoj plastici. Morao sam na autobusku stanicu po paket za oca. On se promeškoljio, budeći se, shvativši da je otkriven i go. Protegao se i jednom rukom obuhvatio svog dignutog mališana, drmajući njime kao ribarskim štapom, primamljujući kakvu dobru, krupnu ribu. Osmehnuo se, gledajući me sanjivim očima dok sam se oblačio.
„Hej!“, mazno je progovorio promuklim glasom, smešeći se, „Dođi da ti ga stavim malo!“
„Marš, konjino, zar ti nije dosta, stavljao si celu noć?!, smešio sam se i ja.
„Nije!“, drkao ga je lagano, ističući njegovu celu i pozamašnu, veličinu, „Hodi malo da probaš primiti.“
„Neću!“, pokušao sam biti otresit, čak glumeći ljutnju: „Imaš ti svog „Gazdu“, nek ti ga prima on!“
„On će primati i tebe, jedva čeka. Hodi malo!“, bio je mazno uporan. Smeškao se, gledajući me kako se oblačim.
„Hajde, ustaj, ako ćeš sa mnom!“, promenio sam temu, potpuno obučen, spreman da krenem.
„Joj, ja ne mogu, izvini... Sve me boli!“, protezao se.
„A jebati bi mogao?“, upitao sam uz osmeh, uzimajući ključeve sa noćnog ormarića.
„Tebe bi.“, smešio se gledajući me očima punim čežnje. „Uh, kako si zgodan.“, dobacio je dok sam otvarao vrata. Kratko sam se osvrnuo videvši kako žestoko drka kurčinu.
„Konjino napaljena!“, prokomentarisao sam uz osmeh, zatvarajući vrata, istovremeno osećajući jaku želju da mu se pridružim. Ali, obaveze i odgovornost prema ocu trenutno su bile važnije.
Autobus je poprilično kasnio, tako da, kad sam završio te obaveze i vratio se, Ivan je već odavno bio budan, okupan i svež. Pomagao je majci oko pripreme doručka za nas, grdeći me zašto sam se toliko zadržao, već je hteo ići tražiti me. Znao sam da priča samo da bi nešto pričao i da bi pokazao svoje dobro raspoloženje i unutrašnju ispunjenost. Gledao sam ga, uporno i neprekidno, dok je donosio tanjire i jelo. Blistao je svojim osmesima, veselim očima prosipajući talase dobrog raspoloženja i pozitivne energije. Zezali smo se na najlepši i najdrugarskiji način. On je svojim dosetkama i gegovima atmosferu činio veselom, lepom i ugodnom. Njegova majka je to takođe osetila, pa srećna i zadovoljna, kao i svaka dobra majka konstatovala i savetovala:
„Baš mi je drago, deco, da se tako lepo slažete. Vi ste braća i ne smete to nikad zaboraviti. Samo budite dobri i pametni i nemojte praviti gluposti i družiti se sa svakakvim likovima i budalama.“
Jeli smo, razmenjujući poglede, dok je majka deklamovala svoj savetodavni monolog.
„I kod Bobana večeras budite dobri, nemojte piti i praviti budale od sebe.“, nastavila je još uvek donoseći vrele prženice na sto.
„E, da, idemo li večeras kod Bobana?“, konačno ozbiljan, upitao je Ivan, gledajući me ispitivački, očekujući pozitivan odgovor.
„Ma ne znam, nešto mi se i ne ide. A, ako ćemo pravo, nije me ni zvao!“, odgovorio sam pokušavajuć naći neki razlog da ne idem.
„Pa, ja sam te zvao, on mi je to stotinu puta spomenuo da ne zaboravim. Znaš koliko te gotivi?“
„Ma, znam, ali, ocu treba ono čudo po koje sam došao.“, branio sam se.
„Ma daj, dan pre ili kasnije, nećeš valjda izdati?“ Nagnuo se prema meni i jako tihim glasom dodao, namigujući mi:
„Boban te, zaista, očekuje i sprema posebno iznenađenje za tebe.“
„Kakvo?“, upitao sam namrštivši se.
„Nemam pojma.“, rekao je krajnje neubedljivo, sklanjajući pogled. Znao sam da zna o čemu se radi i da je sve njegova ideja, ali mi je njegov pogled objasnio da trenutno nije mesto za dalja objašnjenja.
„Što ne bi išao, Boban je jako fino dete? I roditelji su mu dobri ljudi“, umešala se majka, jednako donoseći đakonije na sto.
„Ne znam, videću još!“, slegao sam ramenima, žvaćući poslednje zalogaje.
Nakon obilnog doručka, pokušao sam saznati nešto o Bobanovom iznenađenju, ali se Ivan pravio naivan i gotovo me ubedio da ne zna o čemu se radi. Razigrao je moju znatiželju i radoznalost, pa sam već počeo menjati mišljenje o mom prisustvu i ličnom otkrivanju tog iznenađenja. Već smo razgovarali o poklonima koje nismo imali ni ja, ni on. Ivan je predložio da odemo do Free shop-a kako bi Bobanu kupio neki poklon, jer smo u džepovima imali po lep iznos deviza koje su najviše vredele upravo trgujući u toj vrsti prodavnice, gde se mogla naći jako kvalitetna i skupa strana roba. Pristao sam i prvi put u životu ušao u prodavnicu tog tipa. Nisam imao ideju šta kupiti, prolazeći pored silnih flaša skupog alkohola, nakita, bundi, odela, satova, cipela i svega što je mirisalo na luksuz, ali kad me Ivan doveo do odeljenja na čijem je ulazu stajao znak „Zabranjeno za maloletne“ u kome je bilo erotsko rublje, seksualna pomagala i porno časopisi, nakon što smo prošli strogi pogled sredovečnog trgovca lepih manira, te njegovo studiozno skeniranje od glave do pete i jedva primetan osmeh krajičkom usana, osetio sam jako uzbuđenje. Svaki artikal me podsećao na seks i raspaljivao maštu do te mere da mi se kurac počeo dizati. Naravno, ista stvar se dešavala i Ivanu, ionako uvek napaljenom. Primetila je to jedna sredovečna, napirlitana gospođa, koja se nije odmicala od nas, jednako pregledajući krznene, čipkaste, kožne ili plastične predmete svih namera, oblika i veličina.
Osećao sam se pomalo neprijatno trpeći njenemajčinske, ali čeznutljive poglede na sebi, bežeći od jarko crvenih osmeha i namigivanja dugim veštačkim trepavicama boje pregorelog ulja. Puder na obrazima, boje suve zemlje, prošaran japanskim rumenilom, skrivali su njene šezdesete, naložene na naše jedva punoletne. Čak je potegla i novčanik od zmijske kože tražeći nešto po njemu, jasno nam pokazujući debeo sloj papirnih, deviznih novčanica. Bio sam siguran da je spremna dati ga nama za užitak koji je želela. U meni je opet proradio onaj osećaj kajanja iz prošle noći, ne želeći prihvatiti da me svet oko mene vidi kao kurvu i „seks mašinu na žetone“. Zaista sam osetio neprijatnost i gađenje.
„Čoveče, nema ovde ništa za njega, bežimo odavde“, strogo sam rekao Ivanu, zagledanom u ormar sa dildoima i silikonskim kurčevima.
„Čekaj, ima!“, uzviknuo je, pogledavši me kratko nekim staklastim pogledom, odajući oduševljenje koje je osećao. „Kupiću mu ovo, čisto da ga zezam!“, smešio se, pokazujući velik ružičast, jako sličan prirodnom, ogroman plastični kurac zalepljen na staklenu podlogu spreman da dočeka sve što bi se na njega nametnulo. „Ovo je za njega!“, oduševljeno je konstatovao Ivan, a ja u zemlju propao od stida kad je mahnuo strogom trgovcu da dođe.
„Nisi normalan, majke mi! Šta će mu to?“, pitao sam Ivana, iznenađen njegovom odlučnošću.
„Hoću da mu vidim facu kad otvori!“, smejao se Ivan dok mu je ljubazni trgovac predavao diskretno zapakovan paket, otvarajući ga kako bi se uverili da je željeni predmet unutra.
„Možete li ovo zamotati?“, upitao je Ivan.
„Može, naravno, na kasi.“, ljubazno je i s osmehom odgovorio trgovac, ponovo nas skenirajući svojim plavim pogledom, očito smatrajući i shvatajući da smo i mi iz te priče. Nije mi se to doplalo i postalo mi je jako krivo što sam pristao na Ivanove gluposti. Izgubio sam želju da kupim bilo šta, jer smo se, sa kurcem pod rukom i njegovom vernom slikom na kutiji izmešali sa drugim kupcima u delu koji je sadržavao drugačiju i neerotsku robu.
„Šta ti je, jebo te, smrkao si se kao da će grom pući iz tebe?“, upitao je Ivan, primetivši moju promenu raspoloženja.
„Ma daj, beži, sramota me sveta. Tačno si lud. Gde ćeš mu to kupiti?“, upitao sam ljutito i drsko. „De bar nešto što mu treba. Šta će mu to?“, nastavio sam.
„Ma šta ima veze, zezamo se. A možda mu baš treba ovo...“ smejao se ponovo pokazujući na paket pod miškom.
„Evo, kupi mu ti ovaj paket gaća, to mu treba sigurno.“, pokazao je na artikle pored kojih smo upravo prolazili. Behu to „Calvin Klein“ bokserice, moram priznati prvi put viđene, jer sam o njima, do tad, samo čitao. Dotaknuvši platno osetio sam nežnu mekoću i želju da ih i ja imam. Pomislio sam da bi to i mogao biti dobar poklon za punoletnost, odabravši i sebi jedan paket, jer su mi „Gazdine“ devize u džepu davale takvu slobodu. Dodao sam tome i jako šarenu flašu pića u slično šarenoj kutiji na kojoj je zlatnim slovima pisalo „Metaxa“. Ivan je kupio neki viski i sve smo to na kasi platili poprličnim iznosom, dajući da se luksuzno upakuje. Sređena, frizirana, našminkana i namirisana trgovkinja, generacije naših majki, nas je gledala pakujući poklone: „Deco, nadam se da su ovi pokloni namenjeni nekome ko će ih shvatiti kao šalu.“
„Jesu, ne brinite.“, snašao se Ivan, dok sam ja skrivao pogled, lutajući po bleštećim reklamama.
Izašli smo, smejući se, mada se nisam oslobodio onog osećaja krivnje i kajanja. Otišli smo na piće, a gde drugo nego kod „Gazde“, koga, na moju sreću, nije bilo u kafani. Ivan se smejao komentarišući kako on danas, nakon njega, i njegove kite ne može na noge. Popodne smo proveli u zezanju, lutanju po gradu, ćaskanju s Ivanovim roditeljima za ručkom, te u predvečerje počeli sa sređivanjem i pirlitanjem za rođendansku proslavu. Konačno, pokupili smo poklone i uputili se ka malom restoranu u predgrađu, gde nas je dočekao lepuškasti, nasmejani Boban, sav razdragan i veseo, iskreno se zahvaljujući meni što sam došao, izvinjavajući se što me nije lično zvao. Predali smo poklone uz napomenu da ih otvara sam, što je prihvatio s osmehom, tiho komentarišući:
„Ivan perverzni!, Znao sam. Pokvarićeš ovako finog momka.“, prokomentarisao je, smejući se, milujući me rukoma jako nežno po ramenu, vodeći nas do našeg mesta za sedenje. Brujala je lagana muzika. Omalena sala se punila gostima. Neveliko, uglavnom starije, društvo i tek nekoliko cura i momaka, njgovih prijatelja ili familije. Sve je trajalo do predponoćne sate, kad se većina gotovo odjednom razišla. Čak i ti mladi su otišli tražeću neku drugu, drugačiju i manje formalnu zabavu. Boban nas je zamolio da mi ne idemo, da sačekamo njega kako bi mu pomogli oko poklona. Znao je da sam autom, pa me zamolio da povezem koliko mogu. Shvatio sam da ćemo morati do njegove kuće, a onda mi je na pamet palo pre pomenuto iznenađenje za mene. Upitao sma Ivana, a on se nasmejao:
„Ah da, dobićeš ga kod njega kući, naravno.“
„O čemu se radi?“, upitao sam.
„Ne znam!, šeretski se nasmejao.
„Kako, bre ne znaš? Sve ti znaš. Sve je to tvoje maslo. Govori o čemu se radi!“, gotovo sam naredio.
„Nemam pojma. Videćeš!“, smejao se.
Ubrzo smo natovarili sve što je trebalo, čak i slavljenika, iako je jedva stao pored paketa koji sam vec imao u autu. Pri istovaru, naravno, morali smo se, svi zajedno, po nekoliko puta vraćati kako bi preneli sve poklone. Onda nas je domaćin najljubaznije pozvao na još jedno piće, kao i da zajedno otvorimo poklone koje je dobio. Naravno potegao je nešto od žestokih pića, terajući i mene da pijem s njima, ubeđujući me da neću voziti, čime sam se branio, već da ću spavati tu, kod njega, ako treba i sa njim.
Otvaranje je proteklo u smehu, veselju, komentarisanju, ali kad su na red došli naši pokloni, nemalo se obradovao gaćama, najiskrenije se diveći. Ivan, uvek kreativan, pod finom dozom alkohola predložio je da ih odmah proba, na šta je on pristao, ali tek kad se istušira, jer se celo veče preznojavao. Otišao je, a ja sam Ivana smarao da mi kaže o kakvom se iznenađenju radi.
„Pa rekao ti je, spavaćeš s njim. Jebaćeš ga!“, grohotom se pijano smejao.
„Vi ste ludi, oba!“, bio je moj komentar, „Jesi ti spavao s njim?“
„Jesam, ali čuvao se za tebe. Želi tebe prvog.“, nastavio se smejati, nazdravljajući mi.
Ubrzo, boban se pojavio, svež i okupan u pripijenim belim gaćama sa žutim rubom i belim slovima. Bile su kao salivene na njemu, skrivajući i naglašavajući sve što je trebalo sakriti kako bi ostalo u domenu pristojnosti, a naglasilo erotičnost i požudu. Gledao sam ga, pretražujući sliku od vrha do dna. Nije bio savršen, ali je bio blizu tog. Glatko telo, ne debelo, ali blago i ugodno popunjeno, što je naglašavalo glatkoću i nežnost kože svetle puti. Okretao se kao balerina, mrdajući lepo oblikovanim guzovima, rukama se izazovno mazeći kao mlada nametljiva kurvica.
„Predivne su, zar ne?“, pitao je sa smeškom, gledajući me duboko u oči.
„Hvala ti, najiskrenije. Ništa drugo nisam ni očekivao! Od najboljeg momka najboji poklon.“ Sagnuo se i poljubio me u obraz. Bilo mi je za trenutak neprijatno, ali sam istovremeno, osetivši njegovu toplotu i miris, osetio i jak roj leptirića u stomaku.
„Možete vi to i bolje!“, prokomentarisao je Ivan, gurnuvši ga tako da je padajući seo u moje krilo.
„Hmmm naravno.“, mazno je rekao Boban, te prineo svoje vrele usne mojim. Ne znam koliko dugo je trajao poljubac, ali kad sam prvi put progledao i Ivan je već bio u gaćama sa jasno naglašenom erekcijom. Postao sam sasvim svestan i moje koja je ispod hlača pulsirala u Bojanovoj nežnoj ruci. Povratka nije bilo, iako sam poželeo da stanem i to sam i uradio. Pokušao sam da ga odgurnem da kažem:
„Vi niste normalni!“, ali je Ivan dodao naše čaše uzimajući i svoju, nazdravljajući:
„Za najlepšu noć, za tri najbolja prijatelja!“
Predao sam se, ispio čašu do dna, pa se dohvatio vrelih usana i nežnog tela. Ubrzo smo svi bili goli sasvim, dok je Ivan raspakivao svoj poklon. Boban se iznenadio, ali i jako obradovao, rekavši kako je originalan i kako mu je drago imati nešto što jako liči na ovo za čim već dugo žudi, pokazujući na mog uzdignutog mališana spremnog na sve.
„Ljubavi, poželeo sam te prvi put kad sam te video, ali sam čekao dobru priliku. Ivan zna sve, zajedno smo u ovome već dugo.“, šaputao mi je Boban između poljubaca, milujući moju alatku i dražeći je za ono što je, sad već neodložno, sledilo.
Predao sam se želji, milovali smo se žestoko i žustro. Igrao sam se i njegovim mališanom, ali i mesnatom, mekom guzom, a Boban je svoje usne s mojih preneo na moj vreli glavić. Ivan je odnekud izvukao vazelin, pa nežno nanosio na Bobanovu guzu i usku rumenu rupicu, pripremajući ga. Draškao ga je silikonskom imitacijom pokušavajući ući lagano, a kad se činilo da će i uspeti, Boban se ispravio, opkoračio mene u sedećem položaju i spustio svoju rupicu na moj kurac koji ga je jako spremno dočekao. Čini mi se u jednom sekundu da je prešao svu moju veličinu, ali je užitak koji sam osećao trajao celu večnost. Zastao je, umirio se, na licu sam video blag odraz bola. Osetio sam sitnu krivnju zbog toga, ali sam oprostio sebi čim se taj izraz pretvorio u izraz zadovljstva, a njegova guza počela da se miče, prvo gore-dole, a onda u svim pravcima. Osećao sam sve veće zadovoljstvo, sve veću strast. Ivan je stajao pored nas držeći jednom rukom svoj, drugom silikonski kurac. Prišao je blizu naših glava i jednostavno ih zajedno utrpao između naših usta. Meni je dopao onaj plastični sa ukusom žvakaćih guma, ali koncentrisan na zadovoljstvo na mom kurcu nisam ni osetio koliko sam ga uzeo i kad je došlo do zamene. Jebao sam žestoko i pušio duboko, istovremeno, uživajući u svemu, želeći da nikad ne prestane. Osetio sam da ću svršiti, a valjda i Ivan, pa je povukao svoju alatku i istovremeno Bobana:
„Hodi, mali, da ti ga i ja stavim. Ipak ja čekam pet godina već!“, smjeao se nadrkavajući kurčinu pravnu kao bojno koplje.
Boban je ustao, kleknuo na krevet pored mene, raspaljen i pomamljen, zgrabio moj kurac i celom dužino trpao u usta, dok se Ivan sjurio u rastvorenu guzu kao u najlepše dubine vrelih gejzira zadovoljstva. Ubrzo su se gejziri izlivali u bobana čestitajući mu punoletstvo i ostavljajući najlepše uspomene.
Tu noć nismo spavali, slavili smo do izlaska sunca, a onda pali umorni od noći i „zrelih godina“. A tokom kasnijih, naši susreti su uvek bili takvi, čak žešći, pogotovo što nas je Boban upoznao sa drugarom iz razreda, Vanjom, femkastim prelepim i jako kuratim pasivcem, koji je ovakva druženja ne voleo, nego obožavao. Ivan je od „Gazde“ redovno uzimao zarađeno, pa nesebično trošio na druženja, izlaske, pijanke i orgijanje. I sve je trajalo do poziva za vojsku, koje smo nekim čudom sva trojica dobili u istoj sedmici, kad smo se razišli diljem bivše Jugoslavije, glumeći najnevinije strejt likove, kako ne bi zaradili neku bruku, kaznu i proterivanje iz JNA. Posle toga, svako je otišao svojim putem i životom, a sve među nama je ostalo samo naša zajednička (preslatka) tajna. Nadam se i do danas.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 16 Apr, 2026
- 1787 pregleda
Je li ovo kraj? Nema više nastavka?
Bravoo!!! Kao i uvek, odlicna, samo nastavi!!!