Andrej
Moje ozbiljne godine, društveni položaj i ugled koji sam imao, nametnuli su življenje i ponašanje u skladu sa opšteprihvaćenim navikama i pravilima, ma koliko mi se lično nisu sviđala, ili za iste nisam našao logička opravdanja i potrebu. Ali, kako ne bih odskakao od uobičajenog, prihvatao sam ih i pojavljivao se na svim mestima i skupovima gde je išao svaki prosečan građanin mesta u kome živim. Tako me bilo na gotovo svakoj kulturnoj, sportskoj ili društvenoj manifestaciji, pa povremeno čak i na liturgiji u mesnoj crkvi, ali i na koncertima samozvanih muzičkih zvezda kao i anonimnih zvezdica, koji su, s vremena na vreme, organizovani u našem gradu. Tako sam se, pre nekog vremena obreo u publici koncerta na otvorenom na kojem je trebalo da peva nekoliko poznatih imena muzčke scene. Gužva beše poprilična, jer to beše retka prilika da vidimo ozbiljne zvezde starije generacije, pa je i publika uglavnom bila ozbiljnija i sredovečna. Bilo je, naravno i mlađeg sveta, ali uglavnom okupljenog oko visokih barskih stolova sa mnogo piva na njima. Koncert još nije počeo, ali je gužva bila haotična, jer su svi nekud prolazili, odlazili, dolazili, valjda tražeći dobro mesto ili dobro društvo. Osećao sam se pomalo neprijatno u metežu koji se stvarao. Nekoliko puta sam pomišljao da odustanem i vratim se u mir vlastitog doma, gde bih, verovatno, mogao mnogo jasnije, bolje i dublje osetiti vibraciju i poruku koju nosi muzika koju konzumiram ovde, svakomalo gurnut od nekog ko prolazi i ko se jednako bori sa nedostatkom prostora. Svejedno, pokušavao sam ostati smiren i uživati u zvuku i pojavi atraktivne zvezde ispred mene. Pratio sam ritam kako sam znao i umeo, istovremeno poglédajući na svakog ko prolazi ili stoji i đuska u blizini. I sve je teklo sa dozom treperavog haosa, ali i istovremene ravnodušnosti, dok se na par koraka ispred mene nisu progurali neki klinci, a treći od njih plavokosi dečko kome su za lik anđela nedostajala samo krila. Belina njegove kože, nežnost kojom je odisao, umiljatost njegovog pogleda, dečačka lepota lica i svaki graciozan pokret imali su sve odlike svetačkog, a kad je pogledom potražio mesto na koje bi u gužvi nešto komotnije stao, oči su nam se srele, zadržale u dugom ispitivačkom pogledu, na neki način prepoznale neko podudaranje i privlačnost, otvorile po jedan blagi osmeh s obe strane. Samo dva-tri koraka, te moje neznatno pomicanje, i stao je ispred mene, naravno okrenut leđima. Muzika je treperila vibracijom i svetlom, a mi gotovo da smo se dodirivali. Osetio sam njegov miris, čak i toplinu njegovog tela. Pokušao sam da pratim tok pesme koju sam znao, ali ništa osim njega nisam video ni osetio. Pri svakom pokretu doticao sam ga, ali i on mene. Napetost u meni je rasla. Uključio sam svaki senzor dodira kako bih ga što više osetio. Nije se izmicao, nije izbegavao dodire, čak sam stekao utisak da poneke radi i namerno. U meni je treperilo sve, osećao sam potrebu da ga zagrlim. Gledao sam njegov vrat, želeo da ga poljubim, da ga ugrizem vampirskim ugrizom smrti i đavolskim ugrizom večnog greha. Ovde, javno, pred binom, pred zvezdama i ljudima. Vibracija basa je uzbunila leptiriće u meni, pravili su celu oluju, a ruke su stremile ka njemu. Gužva sve veća, tela sve zbijenija. Neko me odzada gurao sve više. Trudio sam se da pokret ne prenesem na njega. Ipak, morao sam. On je to osetio, pružio otpor svojim telom. Shvatio sam da želi kontakt jednako kao i ja. Bili smo jako bliski, osećao sam njegove neravnine tela. U mislima sam ih gledao, milovao. Verujem da je i on osetio mene i moje telo.
Odjednom, pogledao sam ljude oko sebe, pa osetio neki strah, kajanje, krivnju... Čak sam i pocrveneo.
Prineo sam usne njegovom uhu: „Izvini, maleni, nije namerno. I mene guraju.“, viknuo sam, jer se od buke muzike nije čulo. Okrenuo je svoju slatku glavicu, tako da mi je obrazom gotovo dotakao usne. Osmehnuo se: „Nema veze, ne smeta mi.“, takođe je viknuo jako slatkim glasom koji sam jedva dočuo.
Niko ne zna koliko sam bio srećan u tom i sledećim trenucima, kad sam osetio kako je njegov otpor mom guranju postao nežno migoljenje i svesno trljanje. Njegova guza je bila negde na mom kuku. Srce je zadrhtalo, a krv jurnula u međunožje. Psihički haos koji sam osećao pokušao sam srediti nemom molitvom u mislima, sa sarkastičnim osmehom na usnama: „Bože, oprosti meni grešnom, ali verujem da je i ovo volja Tvoja!“ Pomerio sam se tako da je krv koja se sjurila tekla tik pored njegove obline koja me dodirivala. Osetio je to, odgovorio nežnim pokretom, ali i blagim okretanjem glave i osmehom. Muzika je treštala mnogo glasnije od potrebnog, a pevač u tekstu pominjao pakao i raj.
„U pakao ćemo.“, doviknuo sam u slatko uvce ispred mojih usana, osmehujući se, dok je njegova ruka, kao slučajno, potražila nešto u njegovom zadnjem džepu, a tanki prsti kliznuli po mojoj tvrdoj izbočini utegnutoj gaćama. Zadrhtao sam, osećajući blaženstvo na sebi i u sebi. Nagon je činio svoje, srce je ubrzalo, disanje postalo isprekidano. Poželeo sam da sagrešim najcrnje i najgore, ovde i sad.
Odjednom, proradila je svest. Postao sam svestan okruženja, mesta i vremena. Povukao sam se koliko sam mogao nazad. On je razumeo, vratio je ruku i njome prošao kroz plavu kosicu koja mu je u preslatkim uvojcima padala na lepo belo čelo. Osetio sam nekakav strah da ću biti viđen u ovakvom stanju i položaju. Pomislio sam na moguće posledice i priče. Pokajao sam se, gorko i jako. Imao sam previše godina i svesti da bih se pravdao mladošću ili strašću. Čak nisam bio ni pijan.
Trudio sam se da ne gledam u njega, ali kada je na binu izašla pevačka mega-zvezda, gužva je postala veća, jača. Pritisci su porasli, guranje povećalo. Bio sam pritisnut uz njega, praveći sitne koračiće ka napred. Udisao sam njegov miris, osećao njegovo telo...
Zvezda je ređala svoje hitove, ritam bio sve žešći, a mi sve prisniji. Njegovo mrdanje guzom bilo sve intenzivnije i konkretnije, jasno dajući do znanja šta želi i ume. Borio sam se između želja i mogućnosti. On je imao društvo još dva klinca koji su stajali neposredno ispred njega, ali sva njegova verbalna i neverbalna komunikacija bila je sa mnom i sa muzikom.
Meni je muzike već bilo dosta. Znao sam da je vreme da učinim nešto više.
Dotako sam njegovo uho usnom. Smirio se na trenutak. Čekao je.
„Možemo li izaći iz ove gužve, bar nakratko?“, odvažio sam se upitati. Nastavio je đuskanje, odmahujući istovremeno glavom u znak negacije. U ruci je držao telefon pa upravo njime pokazao na dva klinca ispred. „Nisam sam.“, procvrkutao je kroz osmeh.
Istovremeno je na ekranu otkucao broj.
„Andrej.“, osmehnuo se, pogledavši me pogledom anđela, što je i bio.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 6 Mar, 2026
- 3198 pregleda
Ni meni nije jasno. Ako smatraš da je nešto greh onda to ne radiš. Ljubav nije greh sama po sebi. Ako tako gledaš, onda živiš u skladu sa tim. Ne bih Bogu prepuštala baš da razmišlja umesto mene tipa nekog ubijem, jao pa takva je bila božja volja jbg.
Brate mili i sa ovim religijskim fanaticima. Ni kurac im se ne moze dignut u miru a da se ne sjete boga i isusa. Upomoc