Nemaš pojma šta mi radiš, mali (nastavak priče „Gde se dede“)
Pod pohrđalom metalnom konstrukcijom nadstrešnice ispred mojih ulaznih vrata, prekrivenom bezbrojnim velikim listovima vinove loze, u kasno popodne i predvečerje, bila je najbolja hladovina pored ove ogromne kućerine u čijem sam suterenu bio smešten. Letnji dan koji je započeo kišnom olujom, osvežen pljuskom i laganim povetarcem koji se igrao sa otpalim laticama cveća i lišćem po dvorištu je uzmicao pred navalom duboke tame koja se slivala niz obronke planine u koju je bio uprt moj pogled. Sedeo sam samo u šorcu naslonjen na stolicu i zid, lagano ispijajući „3u1“, udišući ozoniran planinski vazduh, omamljen njegovom čistoćom i kakofonijom seoskih zvukova koje su stvarale bezbrojne životinje i mašine, u sebi ponavljajući isto ono pitanje iz prethodne priče. „Gde se dede, dete!?“ Već sam sebi u glavi sklopio najcrnji scenario u kome je mališan za kog sam primetio da ekstremno uživa u svemu što smo zajednički radili, sve to odradio samo da bi me „ispoštovao“, a onda otišao i negde ispričao kako sam ga spopao, možda i silovao, pa sad čekaju policiju da me hapse i sude. A možda nas je i staramajka videla pa napravila isto, samo sad pritvorila negde i njega, da oba čekamo policiju i sud naroda, jer od ranog jutra momak se nije pojavio, a znam da nije mogao proći sat da mi se ne javi. Čak je znao svojim drndavim biciklom doći i na teren dok radim, pitati me kako sam, je li vruće, hoću li da mi donese neki sok ili pivo... A danas, ni glasa!?
Kada mi je zazvonio telefon u sobi, skočio sam kao oparen, nadajući se da je on, pa prosto doživeo razočarenje kada sam video da je moja žena. Nakon nekoliko minuta razgovora, vratio sam se pod lozu, u tihu tamu, da dobrano promislim zašto se nisam obradovao pozivu na isti način kao pre i zašto mi je žena uputila kritike kako joj se ne javljam, te izrazila sumnju da sam našao neku nezasitu seljančuru. Oduvek je imala tu neku žensku intuiciju da oseti i prepozna sve što mi se dešava. Vadio sam se na umor i neprospavanu noć zbog sparine i oluje... Valjda sam se izvadio za danas, ali sam već morao planirati odlazak kući i dokazivanje vernosti i mog celibata celonoćnim seksom s njom. U tom je ponovo zazvonio telefon na kome je zasvetlio nepoznat broj. Opet sam se ponadao da je mali odnekud, ali ne. Bio je to dostavljač koji je ceo dan izdangubio popravljajući vozilo i evo tek sad može doneti robu koju sam naručio. Pristao sam i objasnio gde sam, te izašao na sokak. Ubrzo je stigao, pa sam preuzeo i platio poveliku kutiju u kojoj je bio spakovan bicikl za mog mladog saradnika i „unosioca podataka“. Doneo sam kutiju pred kuću zadihan, spustio i gledao pomalo razočaran, jer ga nisam imao kome dati, a bio sam ga zamislio kao iznenađenje koje nije očekivao. Sedeo sam ćutke, pomalo razočaran. Pogleda zakovanog u neodređenu boju kartonske kutije, prebirao po familiji razmišlčjajući kome bih mogao poneti ovaj bickl uz neki izgovor kako sam povoljno naišao na njega, iako nije ni malo bio jeftin, jer za lepotana kome je bio namenjen nisam imao limit.
Izdaleka sam slušao zvuk automobila koji se približava. Nije ih mnogo prolazilo ovuda, ali ovaj je bio uporan i približavao se sve više kapiji na koju je, konačno, ušao. Pomislio sam da je policija iz mojih maštanja. Zaustavio se, čuo sam zvuk otvaranja i zatvaranja vrata, te šuštanje šljunka pod nogama dolazećeg. Okrenuo sam glavu da vidim ko je, pa se obradovao kao dete kad sam video da je to moj mladi asistent, skockan i sređen. Ogrejalo me sunce kad sam video njegov osmeh, znajući da svi moji scenariji iz mašte otpadaju. Srce mi je zaigralo dok me je gledao veselim očima, i dok je njegovo prelepo lice okićeno osmehom uranjalo u slabašnu svetlost svetiljke iznad vrata. Prilazeći dizao je ruku za pozdrav, lupnuli smo dlanovima jedan o drugi, zagrlili se kao najrođeniji i ostali tako poprilično dugo, ne skrivajući da nam takva bliskost itekako godi.
„Pa, gde si ti, čoveče?“, upitao sam ga odmičući ga od sebe, držeći ga za rame.
„Jutros me baba poslala da odvedem nekog našeg daljeg rođaka gore na planinu odakle su potekli svi. On živi vani pa poželeo seljak sira i skorupa.“
Nasmejao sam se, srećan što je ponovo tu, veseo i vickast, kakav je i bio.
„Toliko mu se žurilo da nisam stigao ni da ti se javim... Smorio me celi dan po planini...“, rekao je, smešeći se, idući prema stolici da sedne.
„Izvini, kako te smorio“, upitao sam takođe sedajući, aludirajući na neki seks ili slično.
Sedajući, primetio je kutiju ispred, te iznenađen gotovo povikao: „Šta ti je ovo, je li ovo neka nova tvoja skalamerija?“, ustajući da bolje vidi.
„Vidiš, maleni, ta skalamerija je za tebe.“, rekao sam diveći se njegovom izrazu oduševljenja.
„Šta za mene? Ma daaaaj, pa ne verujem, mislim, stvarno ne verujem... Ti si lud čovek...“, drnado je raspakujući paket i otkrivajući detalje o kvalitetu koji je dobio. Kada je shvatio da je pred njim nov Shimano, onakav o kakvom je sanjao i koji mi je spomenuo kao neispunjenu želju od strane njegovih roditelja, pritrčao je da mi se, jako čvrstim zagrljajem, zahvali. Osetio sam njegove usne na vratu, a mog mališana kako je naglo živnuo u tesnom šorcu.
„U redu je, mali, zaradio si ti to...“, smirivao sam ga, „Idi javi se staramajci, pa onda dođi da smontiramo, da probaš sesti na njega.“, nesmotreno sam izustio dvosmislenu formulaciju.
„Za ovo ću i sesti na njega, i to večeras!“, obećao je sasvim ozbiljan, gledajući me duboko u oči, rukom me ovlaš dodirujući po mom poludignutom nemirku, pokazujući mi na šta jasno misli. Otrčao je u tamu, a ubrzo sam čuo da razgovara sa staramajkom, a odmah zatim i tuš kojim je spirao ostake napornog dana. Sedeći, draškao sam dignutog mališana, razmišljajući o svojoj ženi i kakvu odluku trebam doneti pred ovako konkretnom ponudom. Upoređivao sam draž zadovoljstva koje mi se nameće i mir i stabilnost koju imam. I jedno i drugo je imalo svoje prednosti i mane. U tom promišljanju on je izronio iz tame, mirisan i svež, samo u kratkom crnom šorcu. Prišao je prvo biciklu, pa onda meni, poljubio me direktno u usta uhvativši me za moju tvrdu batinu i šapnuvši. „Tvoj sam, do zore!“
„Hajde da montiramo!“, gotovo da sam mu zapovedio, ustajući, bojeći se da će nas, ipak, neko videti u radnjama koje nigde, a pogotovo u ovoj zabiti nisu dopuštene. Za samo nekoliko minuta njegove vešte ruke su od hrpe delova sklopile divan bicikl. Ispravio se, stao pored njega, diveći mu se, lica ozarenog osmehom, sa vidnim izrazom sreće.
„Hajde da vas slikam!“, rekao sam nameštajući telefon za dobar kadar. On se okrenuo ka meni, predivan, presladak, nasmejan i srećan. Napravio sam nekoliko slika, a onda je prebacio nogu preko bicikla, seo na sedište podigavši je na pedalu. Napravio sam sliku koju i dan danas čuvam jer se na njoj tako lepo ističu svi detalji lepote koju je imao, od lica do jako lepo oblikovanog tela, mišićavih muških nogu, ali posebno se istakla izbočina između njih, koja je odavala utisak jako obdarenog momka sa velikim jajima. Sve to podržano moćnim metalnim lepotanom ispod.
Pritisnuo je pedalu i otisnuo se u mrak. Ušao sam u sobu, pružio se po krevetu, gledajući slike koje sam napravio. Svetlo, zobg insekata i komaraca nisam palio, a slaba svetlost lampe pored vrata po mojim zidovima i plafonu je stvarala neobičnu sliku žutog svetla i tamnih senki. Gotovo nečujno, senke su se pomerile da u mir sobe uđe silueta najsrećnijeg mladića koga sam video ikad.
Tihim glasom u kome se osećalo drhturenje zbog uzbuđenja progovorio je prilazeći: „Čoveče, kako je dobar!“
Nisam bio sasvim siguran da li je mislio na bicikl ili na mog još uvek dignutog mališana, jer ga je sedajući pored mene uzeo rukom, prodrkao par puta što mu je dalo dodatnu čvrstoću, te uzeo odmah celom dužinom u usta. Osećajući neverovatno zadovoljstvo refleksno sam pogledao u prozor. Ovaj put je bio zatvoren, kao i vrata koja je on zatvorio veštim, odmerenim pokretom, prilazeći mi. Poslednji put sam pomislio na dilemu da li trebam ili ne, a već sledeće sekunde, čim sam osetio onaj vakuum koji je on itekako znao napraviti, definitvno doneo odluku: „Da!“
U donjem delu stomaka zaigrao je slatki grč zadovoljstva trepereći jače nego ikad. Ispustio sam telefon, a u obe ruke uzeo njegovu glavu. Povukao sam ga ka gore i ubrzo su nam usne bile pripijene, a jezici istraživali dubine. Znao je sve što sam započinjao, pa sam pomislio da ga moram pitati gde je i s kim sve to naučio. Poljupci, dodiri telima, rukama, usnama trajali su u beskonačnost odajući strast, predavanje, pripadanje. Ubrzo smo preši u pozu 69, koristeći prostrani namenski oblikovan krevet. Bili smo sasvim tihi. Čulo se samo ubrzano disanje, uzdasi, mljackanje i pucketanje poljubaca, te poneko otegnuto „mmmmmm“.
Dok je on plivao na meni u reci zadovoljstva sidreći se duboko u mom grlu, moji prsti su dotakli njegov nežni cvetić koji je mirisao na sapun, mladost i nevinost. Vrlo brzo, taj nežni cvetić je uzeo i treći prst, a vlasnik ustao, našao svoj šorc iz njega izvadio malu bočicu lubrikanta. „Dečko spreman na sve.“, pomislio sam, uz osmeh. Ubrzo je ponovo bio na meni spuštajući svoje usne na moje, rukama podmazujući rascvetali cvet i moj nabrekli glavić. Već sledećeg trenutka osetio sam vrelinu njene unutrašnjosti. Bio je spreman, bio je željan, bio je odlučan... Rukama sam ga stegao u vrlo jak zagrljaj, jer sam osetio do tad neviđeno zadovoljstvo. Njegove kretnje, njegov način pružanja zadovoljstva, njegova strast i pulsiranje koje sam osetio, bili su nešto što do tad ni sa kim nisam, što se nikako nije uklapalo u njegove dečačke godine. Ili je bio bogom dan talenat za ovakvo šta, ili je bio neverovatno iskusan. Nisam imao vremena da razmišljam, uživao sam u svakom trenutku, svakom pokretu, dodiru, u njegovoj vrelini, u lepoti koja se razlivala kroz igru svetlosti i senki, u neverovatnom zadovoljstvu koje sam osećao. Ubrzao je kretnje ritmičnim poskakivanjem, kao na konju u punom galopu, koristeci celu dužinu mog koplja. Trajalo je neverovatno dugo, držao sam ga za butine stežući ga sve više, što mu je nepogrešivo odredilo trenutak moje ejakulacije, jer se upravo trenutak pre izvio, sišao sa nabreklog koplja, uzeo ga ruku i strpao u usta gde sam se istrésao ceo minut u strašnim grčevima zadovoljstva. Disao sam jako, postavši svestan svoje, od znoja, mokre kože. On je smirivao mog mališana, kupeći svaku prosutu kap sperme. Puzao je polako po meni, dodirujući kožu vrelim usnama, proizvodeći jezu, stvarajući ponovnu želju. Stigao je do mojih usana, nežno ih ljubeći. Prošaputao je tiho kao dete majci: „Hvala ti!“
Osmehnuo sam se, srećan što sam uopšte sreo ovog momka, koji mi je, sad sam bio potpuno svestan, sasvim otvorio oči i uklonio sve moje dileme i dvoumljenja o potrebi za muškim seksom. Shvatio sam da sam s njim samim doživeo mnogo više nego sa svim ostalim s kojim sam bio. Seks sa ženama nisam ni poredio s ovim. Dok su nam se usne ljubakale, dodirivale i mazile, njegova ruka je svo vreme bila na mom tek malo smekšalom koplju, koje je, čim sam ja dotakao njegov, ponovo bio u punoj snazi. On je to osetio pa procvrkutao: „Želiš li još?“
„Naravno.“, prošaputao sam ustajući na kolena kako bi nastavili u „dogy“ pozi. Koliko je zaista trajao odnos, koliko smo poza i pozicija promenili, ne sećam se, ali se sećam da mi je rekao da sam neverovatan, neumoran, najbolji, da sam sila, ždrebac, nezasit, da sam... šta sve ne...
Na kraju sam se istresao na njegov stomak dok su njegove vitke noge bile na mojim ramenima. Istovremeno sam drkao i njegov koji je zajedno sa mojim prosuo ceo vulkan sperme po belom mekom stomaku. Pao sam po njemu ljubeći mu vrele usne. Smrivali smo disanje i tela, ležeći u zagrljaju, ćutke.
Nakon strašnog zadovoljstva, na trenutak sam osetio kajanje. Uzdahnuo sam, duboko i jako. „Nemaš pojma šta mi radiš, mali.“
Kajanje je trajalo par minuta – a sreća, zadovoljstvo, strast, ljubav, neverovatno dobar seks, neskrivena osećanja, iskrenost, zahvalnost – sve do jutra. I mesecima posle.
Sve smo saznali jedan o drugom, u mnogim sledećim večerima. Otvorili duše, šapućući na jastuku, voleći se istinski, iskreno i bez interesa. Možda, u nekoj novoj priči pomenem i njegova prethodna iskustva.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 17 Feb, 2026
- 2530 pregleda
Bravo!!!!! Samo nastavi!!
Top priča!!