Erotske Priče

Zašto se tako brzo vratim kao da ćeš mi otići? Ne volim gužvu, kažem, okrećeš se na drugu stranu. Zlatni pesak tvoje kože bio bi zavodljiv i kao izdvojen piksel, fragment, delić. Večerima iščekujem tren kada padne srebrna perika i opet si ti samo ti.Ono moje, naše. Zbunjeno, blisko.Znam šta misliš kad kažeš da me mrziš, znam da lažeš kada šapneš volim te. Ali ta euforija me odradi. Tako si mi dobar, baš iz tog ugla, dok čekam, a pesak niz leđa zlati u poplavama. Jutro s tobom spetljano…

18. 6. 1975.Rudija je čudila preplanulost sopstvene kože nakon pola godine boravka u sobi. Ono malo što u tri dana kroči napolje, da Jovici nešto pomogne ili majci donese hleb i mleko, teško se moglo računati kao izlazak na sunce. A i tada bi nosio stari šešir svog dede, čiji mu je širok svileni obod zakrivao uvek budne crne oči i sve ono što nije smelo da se pročita iz njih. Toliko dugo je živeo pod drugim imenom, da mu je ime Rudolf odavno zvučalo kao tuđe. Razboleo se pred proleće i mislio da…

Čim sam čuo za sestrin predlog da me tog leta povede sa sobom u posetu bugarskoj drugarici, reakcija je bila takva da se instant pokajala što me je pitala. “Kakvo more i ja, jesi li ti normalna?! Eventualno Severno, ledeno..”“Daj ne seri, krenemo ujutru, opušteno, zezaćemo se, ionako se žališ kako nikad da se ispričamo sami bez matoraca! Stajemo gde hoćeš, ja vozim – ti uživaš, zaradila sam pare i ne plaćaš ništa..”“Samo mi još to treba! A što ne možemo opet u Peštu kod Doroncija, nisi u kontakt…

Zora je koja više liči na blagi suton. Meka i zloslutna. Kroz prozirnu žutu svilu posmatram njegovo nago telo od slonovače i crnog oniksa. Blenem, pre bih rekao, zurim bez stida. Nevidljive sile ne daju mi da priđem, ali je moj. Na njemu sam i pod njim, plašim se da mu je hladno, a on ćuti, baš kao i ja, šta bismo više i rekli. Želim ga. Udahnuo bih formalin sa njegove kože ako bi nas to približilo.21. 6. 2013. On me uzima čineći da se uvijam kao najraskalašnija od devojaka. Predugo smo čekali,…

Osam godina je prošlo, a da se nijednom u istom gradu nisu sreli, do tog nemog dana, tako glupim povodom kao u lošem filmu. Trudeći se iz petnih žila da sve potisne i zaboravi, par godina je Vule izlazio na mesta u Ognjenovom kraju, daleko od šireg centra i sudbonosnog kafića.Andrej je sve te godine proživeo verujući da mu je nebitan, uveren da živi jednim za njega nevažnim životom, dok su mu na ramenima spavali momci i devojke, a on žmureći nazirao daleki i sve dalji, maslinasti Vukašinov pogle…

Čekao je nervozno. Čeka li se ikad drugačije? Mrzeo je čekanje, a žene uvek prokleto kasne. Čak i ona, koja mu ništa ne znači, kad bolje razmisli, a ipak je sada sve što ima. Na šta sam spao, pomišlja.To ona pokušava da bude kao druge, da oda utisak običnosti, jer to je sve što želi da bude u javnosti – normalna. Baš kao i on. Koliko je to daleko od istine, znaju samo njih dvoje, zato se i drže zajedno, kao okoreli kriminalci u tajni o svojim zločinima, prijalo im tako ili ne. I on je sve što on…

Pre par godina krenem aktivnije da izlazim sa starim društvom. Drug i drugarica. Kao da su mi brat i sestra već dvadeset godina, pa i kad se ne viđamo redovno, nemam osećaj da smo se udaljili.Ali prebacuju mi oni. Odlazimo u kafanu gde smo često išli.„Javiš se samo kad imaš neki problem!“, zajebava me Tibor.„Ma nemam.. Znaš da sam ja uvek u nekim govnima“, nasmešim se i zaobiđem temu.„Gukni golubice, šta se dešava?“, navalila je i Helena. Ispričam im. Moji hoće da prodamo kuću u kojoj živim i da…

Kompletno rastrojen posle par dana, ipak se obratio Javoru.„Pomozi mi da ga pronađem. Preklinjem te.. Pozovi sve bolnice i proveri da nije u nekoj od njih. I javi mi, što pre!“Javor se potrudio, svestan svoje krivice, ne pitajući se mnogo o Nenadovim motivima. „Imaju pacijenta po imenu Neven Nilić.. Sad su mi javili iz grada, ali da znaš, kritično je.“Nenad je prejurio desetine kilometara, zaobilazeći sve na putu dok ga drugi vozači psuju, i za nepunih sat stigao u drugi grad. Pitao se šta će Ne…

Probudilo ga je bučno otvaranje vrata. Krajičkom oka ugledao je kutiju cigareta koju je Neven ostavio kraj jastuka i brzo se prenuo da je sakrije. Nije ga bilo u krevetu, a pred njim je stajala Jagoda. „Nenade pobogu, kakve si orgije pravio ovde?! Čitav stan je zadimljen, fuj... I opet si jebeno pio!“, mahala je dlanom žureći da odškrine prozor, a hladan vazduh je u njegove nozdrve akumulirao sav miris kupke sa Nevenove kože.Uzdahnuo je duboko okrenuvši se na drugu stranu i razmišljajući kako je…

„Hoćeš li mi, molim te... dodati?“, mladić je pokazao na peškir boje peska okačen među ostalima. Nenad je ustao i približio se osećajući da će mu se noge raspoloviti u kolenima. Sam šok je bio toliko jak da ga je istovremeno i umrtvio. Položio je peškir u Nevenovu ispruženu mršavu ruku, a pogledao ga je tek kada se ponovo udaljio.„Morao sam da se razbudim, nisam više znao kako. Radio sam noćnu i sada treba drugu, jedva sam stigao oca da odbacim kod nekog lekara“, objašnjavao je brišući se, zvonk…

Samo deset posto ljudi na svetu koristi levu ruku umesto desne. Jedan procenat nema dominantnu ruku i svejedno im je koju koriste, dok je ostatak čovečanstva desnoruk. Velika je verovatnoća da se upravo zbog ove statistike, pa i poteškoće da se levom stranom tela obavlja većina ljudskih pokreta, leva strana kroz istoriju smatrala mračnom, čak i zlom, sve do današnjeg dana. U mnogim jezicima, reči koje se koriste da označe desno takođe opisuju kvalitete koji su pozitivni i dobri, dok se terminima…

13. 2. 1975.Iznenadno dobovanje kiše u napukao oluk probudilo je Rudija iz sna o jednoj kiši od pre tri decenije. Pljuštalo je po glavama njegove sestre i majke koje su nakvašen rumunski ćilim gurale ka njemu, kao najmlađem, ne bi li bar on ostao suv u tom čamcu koji kao da će da ih potopi. Iako je sada nad njim stajala bezbedna tavanica, u toploj sobi u kojoj svake noći sanja taj isti san, kiša u njegovoj glavi nikada nije prestala da lije. Ni sam nije znao zbog čega nisu na vreme pobegli. Nism…

I tako ti ga ja čekam jedne godine, sredina je ledenog januara. Nešto me tih dana raznosi i drmusa, malo od mamurluka, malo od one postpraznične melanholije. Svaka noć je pijana, psuje se, galami i razbija. Pokačen sam na nož sa bar pet likova. Krv mi više ne protiče kroz alkohol, jedva naletim na svoju ulicu kad izađem iz kafane, ali jedno je nepokolebljivo- čekam ga. Nisam pomenuo da od njega nije bilo ni reči o dolasku? Nije! Jasno vam je onda na kakvoj litici sam se klatio. Mirisala je niz p…

Već se razdanilo kada je Tesik otišao, a Melmot dočekao svoje pijane, noćno-jutarnje more. Uspeo je da prespava dobar deo dana zaključavši se. Usnio je Sebastiana kako se krsti gledajući u Rozin dildo pod spavaćicom, dok se zabija duboko u njegovo dupe. Po budjenju je izdrkao besno i posle nekoliko trenutaka otključao vrata. Marija ga je čekala sva raščupana i nervozna, vrišteći kako ga je već dvaput tražio neki inspektor.Bio je smireniji. Kao da mu je bar neko priznanje olakšalo muke. Možda taj…

Nekoliko minuta po svitanju, bolnicom se razleglo užasavajuće, otegnuto kreštanje. Šetač je prepoznao Nolica i već bio spreman da ga ubije, budući da svake noći za vreme njegovog dežurstva ponavlja slično ne bi li ga, kako je šetač verovao, izbacio iz takta. Besno je ušao u sobu i zatekao ga kako se iz svojih kaiševa rukama i nogama batrga kao da ga je zaposeo demon, a ubica ga sa susednog kreveta posmatra iskolačenih očiju u još jezivijoj tišini. „Pa dobro šta radite?! Jebene budale! Ne mogu od…