Kućerda na lakat
Pre par godina krenem aktivnije da izlazim sa starim društvom. Drug i drugarica. Kao da su mi brat i sestra već dvadeset godina, pa i kad se ne viđamo redovno, nemam osećaj da smo se udaljili.
Ali prebacuju mi oni. Odlazimo u kafanu gde smo često išli.
„Javiš se samo kad imaš neki problem!“, zajebava me Tibor.
„Ma nemam.. Znaš da sam ja uvek u nekim govnima“, nasmešim se i zaobiđem temu.
„Gukni golubice, šta se dešava?“, navalila je i Helena.
Ispričam im. Moji hoće da prodamo kuću u kojoj živim i da pređem kod njih. Sestre su u inostranstvu, matorci sami a ja se zajebavam za svoj groš, iako mi, po njima, ne treba toliko prostora, kako kaže ćale, ’nećeš se ženiti i praviti četvoro dece’ pa da ti trebaju onolike prostorije i dvorište’.
Provalili me. Jedino tako bih zaslužio da zadržim dedinu kuću. Ako je to cena, neka hvala. Jesam spreman na svašta, ali ne baš i da se uvučem u odelo mladoženje.
„Ma ne odustaj“, hrabri me draga Helena. „Pa šta sad hoće, kad se već dugo brineš o toj kući i nikom ne smetaš? Mislim da im je samo dosadno pod stare dane!“
„Jeste velika, ali koliko bi dobili za nju sada?!“, izvodi Tibor računicu. „Stara je, jeste očuvana ali... Vidi sa advokatom da je prebace na tebe i da se ne zajebavaš.“
A matori mi već najavio dolazak procenitelja za nekretnine tih dana. I sestre se slažu, iako nemaju veze sa našim životima i žive svoje onako kako su htele.
Nije mi toliko trebala sloboda koliko mir. Prijala mi je samoća. Pisanje, tišina. Ogromna bašta. Nigde nikoga da me ometa, komšiluk još tiši od mene. Ogroman prostor, kao dvorac po mom ukusu, a ja u njemu princ na svome, boli me za svet koliko i svet za mene.
Kad sam se preselio, Tibor se zezao da sigurno nameravam da sadim marihuanu u onolikoj bašti. Helena je bila oduševljena kako sam uredio prostor i u početku dolazila mnogo češče, diveći se starom enterijeru obojenom modernim stilom.
Meni je ostala željena samoća, i počela da nagriza. Poneka avanturica, proređena sa godinama. I dalje žvrljanje, kućne žurke i opijanja kad mi dune, životarenje nasamo, jer za drugo možda i nisam.
Tog dana kada je trebalo da dođe procenitelj, nije mi bilo do života. Zatekao me je prljavog dok sam kosio i sređivao dvorište da odagnam misli.
Visok, crn, pomalo bled ali sav uglađen i izveštačen kao da je progutao motku. Odelce šiveno po meri, skockan kao da on treba da se ženi. U ruci mu neki papiri već izvađeni iz one užasne, zategnute kožne torbe.
Nudim ga pivom iz gajbe, ali me gleda kao da je zgađen ponudom.
„Ne dok radim, hvala.“
Uvodim ga u kuću dok me ispituje da li napolju ima nekih objekata novije gradnje. Zagleda zidove, uglove, nameštaj. Prolazi kroz sve prostorije pre mene kao da žuri. Pružam mu čašu vode ne bi li seo na stolicu u dnevnoj.
„Lepo, lepo“, komentariše i nešto zapisuje.
„Prijatelju, možeš li ti ovo da odradiš radi forme i da mojima lepo kažeš da nema ništa od prodaje jer se ne isplati?“, sedam onako uprljan dižući nogu preko druge dok prašina izleće iz stare trenerke a njemu postaje mučno i gleda me podozrivo kao da bi mi od glave do pete provukao bar tri usisivača.
Palim cigaretu i usmeravam dimove ka njegovom licu ne bih li ga ičim što pre oterao.
„Kako mislite, radi forme? Treba sve da popišem i napravim fotografije, a tek onda ide procena da li to..“
„Šta da radiš?! Ma da nećeš možda i da prespavaš ovde, čoveče?“, zagledam svoje pocrnele nokte, pa pogledam u njegove besprekorno negovane ruke. „Završićeš sve za deset minuta, a izlaz ti je tamo gde si ušao“, ustajem i ostavljam ga zabezeknutog.
Sperem prljavštinu sa lica i ruku, i odlazim u svoju sobu. Ostavim otvorena vrata i pravim se da nešto čitam, a svaki minut ga vidim kako protutnji hodnikom iz jedne u drugu sobu noseći telefon i neki formular.
Prođe mi kroz glavu da se skinem go i prestravim ga nekom egzibicijom, ali ipak ga puštam da završi šta je započeo, da mi tako osetljiv ne doživi neki šok pa još da nosim budalu na duši.
Razmišljam kako neko može da se bavi tako ljigavim poslom i tako brutalno, legalno zadire u tuđu privatnost. Gadi mi se koliko i ja njemu. Vidim da je seo na staro mesto pa odlučim da ga sabijem sad ili nikad.
„Popisao sam sve. Bićete obavešteni o proceni čim se..“
„Ja ću biti obavešten?! Pa ne radi se o meni, mene niko ništa ne pita. Čovek koji te je poslao, moj otac, je organizator ove tvoje zajebancije!“, podviknem da mu malo pokažem zube, a njegova glava uronula među koščata ramena. Izgleda odjednom malen a ima skoro dva metra.
„U redu. Nisam tu da zadirem u privatne stvari, to nije od interesa za..“, mlatara rukom kada je postao nervozan.
„Ma čekaj malo ti“, približim se vratima dnevne, zatvorim i obrnem ključ. Strpam ga u prašnjavi džep. „Ovde si na tuđoj svojini, zar ne? I ti bi još da biraš u šta ćeš da zadireš?! Ne misliš da je to malo prepotentno?! Sem toga, ne uplašiš se nikad da može nešto loše da ti se desi jebeno?! Recimo, da si svratio kod mog komšije Miće na procenjivanje, ne bi se baš ovako lepo proveo...“
„Kako to mislite?!“
„Pa lepo, Mićo ti je... ono, grmalj. Gromada! Ja sam za njega mala cica maca, a ti... još tako ulickan, uf.. Takve najviše voli. Si gledao nekad nemačke porniće?“, sedam na stolicu koju sam približio k njemu, pričam dvesta na sat, gledam ga umobolno u zenice i pratim trzaje straha na njegovom glatkom licu. „Dobro, ne znam šta gledaš, uglavnom bio je neki film, serijal više, i u svakoj jebenoj epizodi na početku se pojavljuje baja u kućnom mantilu, svezanom mlitavo, samo dekorativno, naravno ništa ispod. Samo nagađaš kolika mu je kurčina kad je on onoliki, baš medved, i sipa on tu sebi neko skupo piće, pripali još skuplju cigaru, onako ogroman zauzima skoro ceo krevet, širi nožurde, brčine mu do brade, brada do vrata, ruke ko u drvoseče, kad odjednom uleću u sobu dve sisate ženke! Ej! Skockane tip-top, doterane tako kao ti, i drpaju ga, očarane, ljube mu dlakave obraze, skidaju se, bacaju mu se u zagrljaj, jedna mu odmah seda u krilo i..“
„Ne shvatam zbog čega mi ovo govorite? Izvinite morao bih da kren-“, ustao je kad sam ponovo viknuo.
„Ma slušaj jebote! I ne persiraj mi, garant sam mlađi od tebe. Ta u krilu mu odmah mesi kurac, onako, ne šali se, tu on zabrunda i navali, dok mu druga prekriva ono dlakavo lice sisurinama, on se bori rukama da ih podigne i sisa joj bradavice tim čupavim ustima kao da će je celu pojesti. Tu već vidiš i koliki mu je, meni lično se i ne dopada takav maljav kurac, ali dimenzije.. Bato, debeo je kao ručerda ona. Ja sam zbog njega to i pratio, kad bolje razmislim, čekao sam svaku jebenu noć tog medveda da vidim, onda je to bio samo TV, pa čekaš do dva ujutru ako treba, polivaš se hladnom vodom da ostaneš budan i sve sanjaš kako je dobro kara dok ona neprestano skače i vriska kao da ga neće, i potraje to bogami dugo dok on ne..“
„Sanjali ste... sanjao si... O njoj ili.. njemu?!“
„Ma o svemu! Bio sam mlad dečko, napaljen više sati nego što ih dan ima, pa znaš i sam.. I sećam se tih drkanja, moji spavaju u drugom delu kuće, sestre s nekim dečacima već, a ja gulim li gulim bananu, tada još bananicu jebiga, ma najslađe mi bilo to što je sve tako krišom i jedva dočekano. Danas ti sve na klik, na lajk, na pičku maminu, a nikad nije bilo jadnije...“
„A Mićo?“
„Ah pa Mićo, da.. E on ti je još veći od ovog iz pornića! Ne znam da li mu je i deblji, ako to postoji, ali mislim da bi ti pošteno najebao tamo“, zagledao sam mu se u oči kao iskren prijatelj zabrinut za njegove pogrešne korake.
„Misliš da bi mene...? O Bože sačuvaj... Onda taj baš i ne bira.“
„Bira, bira, itekako. Dolazio je neki mladić tu često, vidim ja sve s terase, jednom sam video i kako je nalegnut laktom na prozor a u sobi se vidi da je iza njega figura koja se nadvija, drži ga za vrat i cima, onako, tuca ga, nateže, brunda, razumeš.. a taj mali uživa, sve baca glavom i dahće ubrzano na kurčini, moram priznati i zavideo sam mu malo... Uglavnom, Mićina žena i deca su tad bila otišla na vikendicu, dečica su baš volela da idu tamo.“
Gledao me je sablažnjeno ali mirno. Ukapirao konačno.
„I tako, kažem ti dobro si prošao...“, otvorio sam i sebi i njemu po pivo.
„A što si me zaključao?!“
„Nisi sam, tu smo zajedno. Na mojoj svojini“, pružam mu flašu a on je prima nevoljno u ruku kao da nikad nije pio.
„Tražiće me... iz firme.. Kasnim“, dodao je, pa pogledao u moju ruku koja mi se već spušta na kurac.
„Hajde, opusti se. Nije posao zec da pobegne!“, mešao sam ga šakom dok gledam u procenitelja, a on se odjednom žurno oblizao pa složio osmišljenu facu gađenja i nagnuo prvi gutljaj. „Umem i ja ponešto da procenim, znaš... A cenim da ti fali malo opuštanja, čoveče, ramena su ti zategnuta kao stene. Evo ako ti baš ne bude prijalo, otključaću ti pa idi bestraga... Ali ako ostaneš, nema odlaska dok sve ne završimo kako valja. Ako radimo, nema zajebancije, zar nije to tvoja parola?“
„Nema smisla stvarno, ovo nije u redu gospodine...“, odlaže flašu i pretura po papirima tražeći moje ime. Ustaje. „Otključajte, molim.“
Dokurca. Sad će pričati da sam neki manijak. Ili neće ako je dovoljno stidljiv kao što deluje. Naravno da sam izmislio priču o Mići, komšija Dragan je fin čovek i nije neki jebač, samo ga je par puta zasvrbelo ispod leđa pa sam mu bio pritekao u pomoć u vreme kada je planirao razvod, a takvo planiranje ume da potraje.
Završio sam kućne poslove i zapio se tog dana sa Tiborom skoro do zore. Narednog dana ugledam rani poziv sa nepoznatog broja i nazovem. Tražio me procenitelj, nešto je zaboravio da ubaci u popis pa bi da proveri. Može, može, naravno.
„Kapiraš da nema ništa od toga? Ja odavde ne mrdam“, kažem mu nad novootvorenim flašama a njega verovatno čudi što doručkujem alkohol. Škraba nešto dok dedin stari mesingani sat iznad naših glava otkucava vreme.
Obukao se nešto ležernije i vidim da je i on slabo spavao. Protrlja oči dok ga posmatram, crne, krupne kao u lepe devojčure. Dok se smotao s hartijama oteo sam mu papir. Na njemu nije bilo dodato ništa sem popisanog od juče. Smutio me samo da opet dođe.
„Mislim da ti se svidela ona moja priča. Samo ne znam ostaješ li kod mene ili bi radije kod Miće...“.
„Nisam nikad...“, zamucao je. „Veren sam, treba da se uzmemo u junu.“
„Aha, pa eto, taman da probaš. Moraš biti siguran da li je ona prava, da ne zajebeš ženu bez veze kao što je Mićo, eno ne može očima da je vidi, samo dovlači neke momčiće da kreše.“
„Ne bih to nikada... Nisam siguran da..“
Prišao sam mu da se više ne muči. Sada sam bio okupan i mirisao, i gledao me je nekako prisnije.
„Ne podnosim alkohol zapravo... a i smeta mi sav ovaj dim..“, prozborio je najtiše moguće dok mu mazim košulju oko vrata pa tek po kojim prstom pređem po koži.
„Ne brini, provetrićemo... Imam nešto što ćeš lakše podneti..“, spustio sam se da ga ljubim po vratu dok je gledao levo-desno kao da će još neko banuti u kuću. Nisam ga zaključao, ali nije ni bežao. Prepuštao se teško ali bez ikakvog otimanja, a ja sam sve morao polako, prateći njegov tok misli.
„Steže me..“, prošaputao je, pa uzeo sam da razgrne košulju oko vrata, ne kriveći za to moje poljupce. Sačekao sam da je raskopča i nastavio malo burnije. Ne volim baš da nekome poslužim za ispitivanje seksualnosti, ali ovog nisam mogao da propustim. Oči su mi već milovale glatku kožu koja se oslobađa od odeće, a odmah su to učinile i moje ruke.
Skrivao je promenu u disanju koje se zahuktavalo kao pred oluju. Od panike neke, šta li je. Pogledom sam mu dao do znanja da sam ipak normalan i da mu neću nauditi. Za ono što hoću moram najpre steći njegovo poverenje.
Posle tog pogleda, pustio mi je sve, ali se ni meni nije žurilo da ga savladam na brzaka iako sam već bio tvrđi od onog mesinganog sata na zidu. Usne su mi se zaplele u nekoliko izvijenih dlaka na njegovim prsima, a nozdrve su mi bukvalno ušmrkavale miris iz njegovih pora, jedinstveno nežan od nevinosti a opor od njegove birokratije i zategnutosti.
Opilo me je da ga samo ljubim i njušim, i za tren sam klečao pred njim, a on je jedva smeo da me pogleda. Bledo lice mu se zarumenelo kao da će mu pozliti, pojačana prokrvljenost je uzimala svoje, a kako sam opipao, i erekcija mu je već dostizala vrhunac.
Protrljao sam mu krilo laktom lagano dok mu mazim i štipkam lepe, mesnate bradavice koje su se krutile i potamnele kao čudni plodovi bobičastog voća. Rešio sam da ih pošteno oližem, kada se sav izvio sredinom tela ka meni da ga celog uzmem ako treba, odmah, i poslednja kočnica mu je napokon popustila.
Vrele i crvene, topile su se u ustima, a dok sam ih dahom hladio, jezik bi ih ponovo napadao da ga kompletno izludi.
„Je l’ ti bolje verenica ovo radi, a?”, pitao sam bez veze, ludački okuražen u sumanutoj prepaljenosti.
Odmahnuo je glavom kao da je u neverici šta gleda pred sobom. Kosa mi je padala na njegov trbuh koji se u nekom naporu uzdizao i spuštao, a ja sam iz njegove perspektive posvećen poslu mogao da prođem kao bilo koja devojka. Neka ga sad loži bilo šta, samo da doprem do vuklana.
A vulkan, ljudi moji. Uzdignut kao onaj havajski, prav i spreman. Previše spreman, skoro pred erupciju. Dobar, poveći, neću ga lako progutati. Ta tvrdoća kamena u njemu kada sam ga izvukao kao da stežem sopstveni, skoro bez razlike. Zenice mu je proždirala iznenadna crna vatra dok mi ga gleda u ruci.
Sedište stolice pod njim bilo je dovoljno široko da mu ne bude neudobno ni dok se propinje ka meni, a opet dovoljno meko da mogu da proturim ruku iza njega. Promatrao je šta radim, zahvaćen sporo gorućim delirijumom.
Bokserice koje sam mu svukao mirisale su kao da su malopre skinute sa žice, a njegova nežna, uspravna kita bez ijedne dlake zajedno sa oblim, loptastim jajima kao da je sapunjana triput dnevno. Zgrabio sam ga u čeljust bez daljeg razmišljanja, a on je samo zacvileo od grozničave miline.
Iskoristio sam priliku da sa druge strane prstima pronađem njegov maleni topao otvor i tek ga malo masiram dok pratim laganu melodiju sopstvenog mljackavog dudlanja. Bolje da ja eruptiram pre njega, samo da mi uživa i da mi sutra dođe po još.
Svako malo sam ga vadio da prodišem, činilo mi se da mi je i nos začepljen od mešavine mirisa praška za veš i vrele, naježene kože. Hvatao sam ga ustima i vraćao ravno u grlo, a on je samo zurio dok gleda kuda mu nestaje. Verenica kao da mu nije ni čula za pušenje.
Dok je mukao u transu sa krupnim glavićem na mojim krajnicima, uvukao sam mu kažiprst u anus lako kao da je i on goreo plamenom vulkana, a on je zabrundao kao moj junak Mićo, uživajući u duploj ekstazi.
Ubrzao sam, tucajući ga pozadi sada već dublje, dok ga spreda gutam kao da ga više neću ispustiti. I držao sam ga čvrsto unutra, jedva dišući, pa strugao kao da mi je prvi i poslednji. Kada sam pokušao da mu uvučem i srednjak, malo se trgnuo i pogledao me s prekornim sanjivim osmehom.
Nisam se obazirao, i sisajući kurac malo grublje, uvalio sam mu oba prsta a rupica se sama raširila, omekšana strašću koju prvi put doživljava.
Nije mi bilo lako u ovoj akrobaciji, ali mi je telo postalo jedna kruta mašina, bez razuma, jedan nemilosrdan višenamenski instrument, tog dana programiran za gutanje i tucanje. Ulazio sam u njega kao da to činim kurcem, sa svakim trzajem sve dublje, ne ispuštajući ga iz grla makar se ugušio.
Dahtao je kao zver na samrti, a onda sam osetio kako oluja nadolazi, noge mu se pod mojim laktovima stežu i usta mi pune kapi lave, rafalno se otkidaju iz njega na moje nepce, jezik, potom na usne, pa na obraze. Da nisam klečao pred njim, on bi se samo izlio sa stolice, pretvoren ceo u beskrajnu tekućinu.
„Dakle, šta ćeš da kažeš o mojoj kući?“, upitao sam u svečanom trenutku dok još nije skroz pri sebi.
„Ahh, pa.. da... Da je to malo... Mislim, novca... Da ne bi dobili.. Skoro ništa od te prodaje...“, palo je iznuđeno obećanje kao ona sperma po meni, ali je vredelo svake kapi i svake drhtave reči.
Popio je pivo kao da mu je pedeseto, dok sam se ja umivao. Negde žuri, a sad može i da se oženi.
„Mogao bi da promeniš tu smaračku profesiju jebote“, predložio sam mu dok odmaramo onako pregrejani. „Dođeš ovde kod mene da živiš besplatno, samo mi ponekad daš da te ovako izbezumim“, lupetao sam, odahnuvši od pomisli da ću ponovo morati da se selim.
Nakon što sam ga ispratio nasmejanog, najavila mi se Helena. Kud baš danas. Pod tušem sam dvaput izgulio svoju bananu užurbano kao nekad pred onim kasnim pornićima, zamišljajući sebe u lanenom kućnom mantilu, dok mi skockani mali pravnik prilazi sa svojom vlažnom, vrućom rupicom i jaše me do narednog svitanja.
„I, pričaj šta je bilo s onim proceniteljem za kuću, jesi li ga obrlatio nekako?“, pitala je drugarica dok smo grickali neke slatkiše tog popodneva.
„Ma išlo je to glatko... Tucao sam ga!“
„Daj molim te, dokle idu tvoje fantazije?!“, kikotala se.
„Predaleko, draga.“
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 28 Jan, 2025
- 5015 pregleda
Zahvaljujem, golube
Džuli čekam te 