Erotske Priče

Obična sreda je, jesen pre četiri godine. Jutro, u gradu neka gužva, a ja kao penzioner već u par minuta do sedam ulazim u poštu i stajem u red na šalteru za pošiljke. Ispred mene njih petnaest kao da se nešto deli za džabe. Naoružao sam se živcima i nabio slušalice u uši. Nisam bio kod kuće kada je pokušana dostava paketa koji mi je sestra poslala iz inostranstva i sada moram da čekam dok ne osedim. Jedna devojka se ubacuje preko reda, mahne onoj za šalterom da joj nešto hitno treba. Zatim prop…

Razmišljajući o Deani i Darku, žurno sam se bližio kući na kraju ulice u kojoj nisam znao šta me čeka. Kroz glavu mi je prošlo da nije trebalo da pristanem da tom malom kuronji uopšte vratim uslugu, jer je već one poslednje večeri krenuo da me provocira, sav odjednom pričljiv i veštački razdragan. Otvorio sam kapiju i lagano zakoračio u kuću, bez reči, da bih izvideo teren. Zaboravio sam da je rekao da se najavim kada stignem. Dočekala me je tišina, kao da nikoga nema, pa sam jedva čujno povikao…

Viđao sam se sa Dušanom nekoliko nedelja, uvek na istom mestu koje je on odabrao. Pričao mi je jako malo o sebi, sem da ima neke obaveze zbog kojih često kasni. Dalje od toga nije mnogo govorio, i po čitavo veče bismo u tom kafiću sedeli bez određenog cilja. Imao sam vremena, pa mi nije smetalo da koji sat odblejim nadajući se bar nekom kratkom, sočnom pušenju za žrtvu koju podnosim.Verovao sam da sam ja stidljiv ali on je oborio tu teoriju. Okolišao sam sa ponekim pitanjem, ali je odgovor uvek…

Najviše veruješ nozdrvama. Iskusne, one slede taj opojan, jedinstveni miris kurca. Ispuštaš sluz, ali te prepozna tek jedan ili dva. Ponekad opipaš prstima; tragaš, ali ne očima.Ni ne sanjaš koliko si blizu, dok ti kožu lica ne zategne plamen njihove blizine. Ludilo krhke a uporne zveri te vodi, nervozna ruka otključava. Osećaš njihove uzdignute pozdrave, orgazmična jeza te na kratko obliva. Blaženo izgubljen, našao si se sasvim sam u vrtu kurčeva!Pomišljaš na ispunjenje sna poput nekog biblijsk…

Svog najboljeg druga u ovim pričama često zovem Alen. Nekako je jednostavno i lepo, baš kao mnoge njegove osobine. Ponekad je i Viktor, moj pobednik, a i onaj koji me često zajebe pa tako odnese pobedu. Blesav je i zna sve o meni, a ipak nas tolike godine nisu razdvojile. Udaljile malo jesu, ali još uvek nađemo način da nadoknadimo. I moje maštarije o njemu su mu poznate, odbija da pročita išta od toga, kaže iz straha da ga ne bi zagrejalo, kao i uvek zajebava me. Kao da je oduvek bio tu. A samo…

Tiborove kafanske priče niko nije uzimao za ozbiljno dok jedne subote nije sa sobom poveo čoveka za koga je tvrdio da može da dokaže neku od tih prepričanih dogodovština. Konobar nam je odmah povikao da ga odnekle zna. Bio je to Moti, koga dugo niko nije video, a koji se u mladosti interesovao za kinematografiju i učestvovao u snimanju nekoliko filmova bivše Jugoslavije. Naputovao se i nauživao, bio je sada sedi starac koji se dosta dobro držao. Još uvek mu je prijala poneka rakija i dobra priča…

Nisam mislio da će mi se ponovo javiti. Sve mi je delovalo kao neka usluga koju je meni učinio i ispao dobar čovek. Prema meni je to i bio, ali ipak sa obavezama i porodicom. A ja ostao željan tog smeha, našeg posebnog vajba, i više od svega njegove kurčine. Malo mi je bilo ono veče u njegovom autu, ubrzo je postalo kao san kome se često vraćam i sećam se, ali prestajem da planiram.Prestajem da odlazim u apoteku, smanjujem dozu leka kako mi je rekao, iz onog šteka kondoma iskoristim tek poneki.…

Oko dvadesete me je uhvatila faza kada su mi se dopadali isključivo krupniji tipovi. Iako nisam baš sićušan, prijalo mi je da se osećam maleno i bespomoćno u njihovim snažnim rukama dok me koriste za iživljavanje i pražnjenje. Naravno, priželjkivao sam više od toga sa ponekim šarmantnim ko bi mi zapao za oko, ali je pravilo bilo da je daleko korpulentniji, što je za mene tada lako mogao biti skoro svaki muškarac. Hteo sam da vidim u čemu je fora sa tom muževnošću i šta je ono što žene opišu ‘da…

Jedan je od onih što ti samo pošalju kontakt na raznim aplikacijama, bez imena, bez ijedne reči. Ime mu je niz nekih cifara, slike nema, ali nastavlja povremeno da se javlja. Ton mu je nekako hladan i najćešće ja prekinem konverzaciju. I on se povuče, ne pita šta radim ni šta volim, što je čudno jer su to najčešća pitanja, ali mu valjda zato i odgovorim jer nije naporan. Na trenutke postaje i zanimljiv, javi se sa nekog putovanja i podeli poneki detalj, priča nam se skoro i ne tiče seksa. Od kak…

Sedim na bolničkom krevetu cupkajući u nestrpljenju. Sestra je naglasila da nikuda ne mrdam dok ne dođe doktor. U glavi mi se još pomalo zavrti, ali sada moram biti jači nego ikada i trudim se iz petnih žila. Vežbam kako da ostavim utisak što zdravije osobe da me ni slučajno ne bi zadržali. Moj život je konačno dobio cilj i moram doći do njega makar puzao na trepavicama. U ruci mi podrhtava Kirilovo pismo sa novcem koji mi je poslao za let do Frankfurta.„Pa Vi ste čudo medicine... Šta ste sebi u…

Jeste li ikad maštali da živite u nekom drugom vremenu? Prošlom, budućem?... Da samo pritisnete dugme na vremeplovu a on vas prebaci recimo u neku raniju epohu? Ja zamislim ponekad, pa odlutam predaleko... i završim u sedamnaestom veku!Gledam izmenjen prostor oko sebe, adaptiram se brzo kao da sam zaista rođen 1638. godine. Mladić sam od dvadesetak godina. Negde sam na zapadu, Engleska ili Nemačka. Jedan od velikih gradova kulture gde u to doba pored zvanične književnosti cveta ona mra…

Kroz maglu se sećam davnih događaja i dragih detalja, ali jedan lik ću zauvek pamtiti sasvim jasno, kao da stoji ispred mene kad zatvorim oči. U trenu me vrati u daleku prošlost i nekoliko plamenih, snežnih noći. I svaki put se javi ista želja, da to sećanje isklešem u nekakvu vidljivu formu, da mi nikad ne izbledi, da neki trag ostane.Sve do bakine smrti, redovno smo posećivali kevine roditelje na drugom kraju grada. Taj deo kao da i nije pripadao gradu, u to vreme je bio nalik selu, sa puno ze…

Rano je proleće, kasno popodne. Njihov dogovoreni četvrtak, i u gradu nema puno gužve. Nadaju se da je neće biti ni u kafiću. Nadaju se da neće biti nigde žive duše. Oboje se kaju što sastanak nisu ugovorili u nekoj nedođiji van grada, ali kasno je. Javljaju da kreću, ali su oboje slagali. Oboje su krenuli ranije, da stignu prvi, da ono drugo dođe k njima kada makar izvide teren.Miki je bio nestrpljiviji i brži. Videvši da je čitava bašta kafića prazna, ipak je zauzeo prvu stolicu do ulaza, shva…

Priča je o transrodnosti. Ko nije čitalac neka zaobiđe, ako izdržite do kraja podelite impresije ; ) Vrela je noć, početak avgusta. U bašti hotela sva rodbina i prijatelji, i po želji njenog oca, tamburaši. Ne bi Sara sve to baš tako bučno i gala, ali se nije puno pitala. Zagleda lica svojih gostiju i smeši se, dok nervozno namešta bretelu uske crvene haljine koju prezire. Danas puni tridesetu. Kažu neki da život tek počinje. Ah, videćemo, misli ona. Nema velike planove ni ambicije, iako ta…

Crna je noć, jesen. Krećemo se u krug kao tri muve bez glave. „Zbog tebe idemo kući ovako rano kao penzosi“, žali se Jaca. Nisu išli kućama nego se vrteli sa mnom na uglu jer sam popizdeo i izleteo iz kafane. Pravi prijatelji su uvek tu da ti saspu još pola kile soli na ranu.„Čudo jedno kako ne može da iskulira! Ko ti je uopšte uzdrmao kavez?!“, zapitkuje Mire. „Ma onaj pegavi kreten ga je verovatno opet startovao, kad se napije utripuje da je riba sve što ima dužu dlaku“, pretpostavlja moja dru…