Noćni plivač
Malo sam se naježio začuvši sopstveni glas kada se pokrenuo snimak.
„Pozdrav svima! Ovo je moja devojka Lara, najbolja kuvarica na svetu! Verujte, probao sam i ne lažem vas! Danas će vam predstaviti jedan sasvim nov specijalitet, recept ćete pronaći u opisu, a ne bilo vam teško, zapratite nas za više-“
Naglo je šakom pauzirala video.
„A jebote, koliko puta sam ti rekla da praćenje pomeneš na samom kraju!“, nervozno je ustala i ostavila me u sobi s propalim snimkom, okruženog prljavim posudama sa ostacima mleka i brašna, dok se zagorelo jelo krčkalo u rerni dobrih već dva sata. Čuo sam da je nazvala Edina i na sred dvorišta vrištala u telefon.
I ovo joj je dosadilo. Za godinu dana naše veze, Lara je započinjala desetak hobija koji su mi bili zanimljivi jer je svestrana i puna raznih interesovanja, ali bi ih ovako naglo presekla taman kad se naviknem i odlučim da joj pomognem u promovisanju nekih proizvoda da mi bude dosta i nje i veze i hobija.
Čitavog leta prošle godine kukala je kako bi Edin i ona osnovali kvalitetan bend samo da imaju para za bolje instrumente i otkup nekog muzičkog onlajn domena. Doduše, lepo peva, i nije mi bilo žao da to potpomognem, a našla su se tu još dva njena poznanika, navodni bubnjar i neki njegov ortak. Uložio sam nekoliko plata u njen projekat, kada je Edin rekao da je sve propalo i ubrzo prodao najbolju gitaru jer je razočaran u trenutno stanje u rok muzici. Naravno, pare zauvek odletele.
Pre toga je završila kurs za šivenje, pa za slikanje. Batalila je oba otkrivši da je antitalenat, a teško da je i mogla biti dobra u pet stvari istovremeno. U novembru me vukla po pijacama da prodajemo njene unikatne narukvice koje je naplaćivala kao prvu ljubav, te smo gomilu vratili kući a uz to se po vašarskim tezgama smrzli ko pičke.
Naročito mi je bio simpatičan i neobjašnjiv njen pad u religiozni trans, kada smo mesecima obilazili crkve i manastire. Učinilo mi se da je bar polovina vernika u tim objektima slično zbunjena kao moja draga devojka, na večnom putu potrage za samom sobom.
Čekao sam da vidim šta će me sledeće zadesiti, pa da joj konačno objavim raskid.
Utrčala je sa dvorišta skidajući besno komad po komad odeće.
„Ni za šta nisi... Dođi ovamo. Jednu stvar dobro radiš, možda bismo mogli i da je unovčimo!“, nasmejala se usiljeno, a preda mnom su sevnule njene obnažene grudi, kada mi se naglo digao a ona to odmah primetila.
„Kako misliš da...?“, upitao sam, a ona već pala na kolena izvadivši moju alatku koju je strpala u usta.
„Mmm... Pa da se jebemo za pare“, pogledala me je ravno u oči, mljackajući mi glavić kao bombonu. „Jeste da bi u tome ti najviše profitirao, dobio bi pičke koliko u životu nisi video! Ja bih bila zadovoljna da zaradimo makar soma-dva evra mesečno...“, maštala je, sisajući me dobro, naložena ovakvim preduzetničkim idejama.
Okrenula se brzo na krevetu, pripremajući mi ulaz u svoju toplu, mokru pičkicu. Ušao sam u nju kao u oazu mira, voleo sam kako se na meni pomera kao da ona mene jebe, i za tren zaboravio sve naše nedaće dok sam tonuo u njenu vrelu dubinu. Zatezala me je kao da nam je poslednje, a ja sam brzo dogoreo i napunio je kao da zaista snimamo film, žestoko i do poslednje kapi.
I kako da raskinem sa njom? Građena je kao mala boginja, vrcava i elastična, uska i vrela, luda i skakutava. Svako bi poželeo da je zadrži, a ja da je ostavim? Ona je za mene premija, govorili su mi drugovi, a šta bi tek njeni rekli! Edin i ekipa ne bi pričali sa mnom za života kad bi im ona dočarala kakvo sam bezvredno parče budale. Ostao sam njen slepi pratilac, iako me je sve više gušilo, priželjkivao sam taj vatreni seks jer bih se jedino tada opustio.
„Mislim da bi trebalo da se bavimo nekim sportovima“, kriknula je jednog jutra nakon pražnjenja moje erekcije. „Pa vidi kako smo omlitaveli, naročito ti! Da se zategnemo malo, a?“, udarala me je po butinama, pa počela da me štipka po stomaku.
Dok sam je jebao odozgo uvek bi hvalila moje bicepse, držala me za njih i mazila strasno kao da ih drka, nikad me nije ovako nagrdila. Sada je već preterala, kao da me tera da uradim ono za šta ne nalazim muda.
„Videću danas sa Spasom da idemo kod njega na plivanje“, ispalila je random misao kao i obično, a nikad se nije znalo šta će se od toga dalje u ludoj glavi razviti.
Popodne me je zaista odvukla tamo. Na bazene tog svog prijatelja, gde je odmah skontala da sam se usro videvši nabildovane tipove među profesionalnim plivačima.
„Hajde, iskuliraj. Bićeš i ti onakav“, pokazivala je na jednog zategnutog kao praćka. „Samo moramo biti uporni i redovni“, podsećala je samu sebe na osobine koje joj manjkaju.“Budi tu, idem da se dogovorim sa Spasom koliko puta sedmično da dolazimo.“ Skinuo sam se u gaće da se bar malo okvasim, i zakoračio u duboku vodu.
Zavrtelo mi se u glavi od šarenila kupaćih kostima, kada sam preko puta sebe ugledao lika koji pliva kao se rodio među talasima. Pravio je i u toj mirnoj vodi sopstvene virove i podvodne piruete tako lagano da ga je bilo uživanje gledati. Dugo belo telo kao da je plutalo nošeno nekom silom prirode bez prisustva čovečije volje.
Primetio je da ga posmatram i u tom čudnom vodenom plesu mi se polako bližio, a meni su se noge zategle kao da treba hitno da pobegnem. Uvukao sam stomak na kome nije bilo ni grama sala ali me je Lara pošteno sjebala onim komentarom.
„Ne plivaš? Samo kreni...“, rekao mi je prijateljski i tako tiho da nisam verovao da sam ga uopšte dobro čuo. Gledao sam skamenjeno u njegove svetle oči, kada me je poveo za ruku. „Hajde, pokazaću ti.“
Zavrteo me je tako da nisam znao ko sam ni gde sam. Bazen mi je bio predubok i nesvesno sam ga držao za ruku, a on se nije bunio i vodio me je. Ispravljao mi je pogrešne korake izvlačeći me iz dubine, ponekad bi frknuo sasvim blizu mog lica prskajući mi kapi vodi u oči, a dobio sam i blagi šamar što se ne održavam sam na površini kada me je pustio iz ruke.
Odjednom me je povukao nagore i našli smo se u čvrstom zagrljaju od koga znam da sam ceo pocrveneo. Peder, pomislio sam. Garant bi da me naguzi. Okrenuo sam se bojažljivo i odjednom umešno otplivao ka ivici.
„Stalno sam tu, svrati da vežbamo. Nemoj se stideti, takvi su počeci“, vikao je dok sam se udaljavao, nasmešivši se veštački da ne budem baš nezahvalan. „Ja sam Damir, a ti?“, čuo sam reči kada sam već izašao.
Postalo mi je prehladno i brzo sam se obukao. Voda je bila topla a ono telo oko mene živa vatra. Ostao mi je osećaj plamena sa njegovih prsa, kao da sam sve vreme bio naslonjen na neku podvodnu grejalicu.
„O pa lepo si se ti iskupao, a mene da sačekaš?!“, povikala je Lara gledajući me kako drhtim ispod velikog peškira. Ni trunke saosećanja.
„Ne znam da li da dolazimo... Velika je gužva, i kaže Spasa da je non-stop tako...“, smrknula se i sa gađenjem posmatrala sva naga tela oko nas.
„Šta ima veze?! Pa mlitavi smo, treba da ojačamo!“, povikao sam drhteći. „Treba da se dovedemo u formu... Ja bih da dolazimo“, dodao sam, konačno joj prkoseći. Samo je uzdahnula, okrenula očima i nestala.
Potrčao sam za njom kao pseto. Telo je povezalo hladnoću sa njenim karakterom i od dana tog plivanja postala mi je nepoželjna. Razmišljao sam samo kako da se vratim u tu vodu i prepustim onom toplom osećaju njenog odsustva.
„Edinova drugarica ima nastup večeras, hoćeš da idemo? Znaš da se bavi plesom, pa bih i ja možda da-“, krenula je iste večeri, kada sam je poklopio.
„Ajd prekini više sa sranjima! Sad ćeš i da plešeš! Prestani da jedeš govna, ti si ta koja nije ni za šta! Ti si idiot koji sve nas ponižava! Jebao te i Edin i njegova drugarica! Ćerka jedinica, blizanac u horoskopu, nesmiren duh... Umetnica! Svestrana si kurac moj!! Još samo nisi glumila auto-mehaničara, sve ostalo si probala i ne ide ti! Dosta mi te je i dosta mi je svega!!!“, vrištao sam, a ona me izbezumljeno gledala. Nije se ovome nadala.
Bacao sam stvari po kući i sve je odzvanjalo dok sam gubio kontrolu plašeći se da je u jednom trenutku ne udarim. Zatvorio sam se u drugu sobu kada sam osetio da neću odgovarati za naredni postupak.
Za nepunih deset minuta pojavila se divna i umilna kao mače. Izvinjavala se i govorila mi da je preterala, mazeći me da me odobrovolji, a meni je prijala mogućnost da što pre uglavim kurac u njenu slatku pičku, jedini adut koji je sada za mene imala.
Opipala me je i počela da skida mene pa sebe. Kada me je opkoračila, shvatio sam da ne mogu da je gledam, te sam zaklopio oči. Ljubila me je uporno i uzimala mi obraze u ruke kao da je želela da je baš tada gledam, ali nisam podizao kapke.
Šamarala me je svojim čvrstim sisicama dok ih nisam sklonio sa lica. Primetila je da mi je erekcija znatno opala.
„To je zato što sam bila onakva... Oprosti mi“, ponavljala je, spuštajući se ka kurcu da me digne iz mrtvih. Pogledao sam je krajičkom oka, očekivajući povratak punoj snazi, ali uzalud je mljackala, ni zatvorene oči mi više nisu pomagale.
U glavi mi je bila ona temperatura vode. Zapaljena od Damirovog tela. Bože, da li stvarno razmišljam o tom telu?! Osećam njegov pritisak na sebi, ruku u njegovoj ruci dok me vodi. Pa onda pogled iz daleka, dok pliva sam, dok se još nismo upoznali. Gipkost onih mišića tako fino izvajanih u gomili veštački nabildovanih. Nije bio ništa nalik njima, njegovo vreteno su oblikovali neumorni talasi.
„Šta ti je jebote? Popio ili si drogiran nečim?!“, sišla je Lara sa mene, ispljunuvši moj mlitav kurac kao da joj se gadi.
Sećam se samo da je legla pored mene okrenuvši mi leđa, a ja sam nastavio da sanjarim. Tek sada sam jasno video kako Damir zapravo izgleda, kao da mi ga u onoj brzini i okretima mozak nije sagledao dovoljno detaljno da mi te detalje na vreme prijavi.
Šake su mi bile pune njegove guste i jake, plave kose. Mazio sam ga po obrazima, i udarao nežne šamare kao što je on meni. Izazivali su mu smeh, pomalo se branio, ali mi je sve puštao kao dečak dečaku. Ono što me je grejalo sada me je peklo, ali sam uživao, čvrsto obgrljen, zarobljen u njegovim vrelim rukama.
Lara je već duboko spavala kada mi se erekcija potpuno povratila. Dovoljno je bilo dvaput da ga protegnem da mi kurac zaprska svuda naokolo. Nespreman na ovakav neočekivani trenutak, stidljivo sam dahtao, prepaljen od svoje mašte, i uplašeno na brzinu ustao da sve obrišem a da ona ništa ne čuje.
Probudila me je poljupcima kada je već došlo vreme da krenemo. Nisam odbio taj njen odlazak na ples, ono drkanje me je prilično umirilo da mi je sve drugo bilo svejedno. Izjahala me je na brzinu kao da me izjebala, a onda odtutnjala da se sprema. Skroz isceđen a i dalje nezadovoljan, osećao sam kako sam je već davno ostavio, a ovo što se po meni prevrtalo i izmuzalo me bila je samo neka njena davna verzija.
„Izgledaš kao prepariran konj“, gledala me je sređena u taksiju dok nepomično zurim u vozačev potiljak.
„Hvala draga, i ti si lepa.“
Poslednje što mi se gledalo bio je balet Edinovih umišljenih labudica. Insistirala je da sednemo u prve redove, gde bih često zažmurio kad me Lara ne gleda. Čuo sam samo muziku, a neki od tonova kao da su podsećali na talase.
Sve plesačice bile su identične i sve su jebeno ličile na Laru, valjda zbog usiljenog osmeha zakačenog na jednaka, izbeljena lica. Bile su različito odevene, različito našminkane, različite visine i čak godina, ali kao da sam u svakoj video ponavljajuću nju, Laru, devojku koja mi je tako daleko od devojke.
„Vidi ovo, divni su!“, gurnula me je laktom. Da to nije uradila zaspao bih.
Pogledao sam, a sada je i par momaka plesalo sa labudicama, srećom bez onih odvratnih osmeha. Jedan je pri svakom učinjenom pokretu gledao ka nama, ka Lari, a ona bi pljeskala oduševljena. Kada je ustala da potraži Edina, pred kraj nastupa, onaj je još uvek gledao posle svakog okreta u mom pravcu. Shvatio sam da nije gledao u Laru.
„Ne mrdaj nikud, odmah se vraćam, idi posluži se“, viknula mi je Lara ulazeći kroz šareni zastor u predvorju kroz koji je prošao Edin.
Na stolićima uz zid bili su poređani kokteli. Baš ono što mi treba, pomislio sam, ne osećajući nikakvu usamljenost bez nje.
„Kako ti se dopao moj ples?“, začuo sam glas pokraj ramena, kao da sam osetio i njegov dah kroz svoju košulju.
Pogledao sam ga, a to je bio plesač koji je pratio svaki moj pogled. Bio je niži, zalizane crne kose, pravilnog nosa, širokih usana i tamnih očiju. Nije bio ružan ali mi se nešto u njemu od starta učinilo odbojnim.
„Video sam za vreme aplauza da ti nisi bio baš oduševljen“, dodao je, uzimajući jednu čašu sa stolića.
„Nisam znao da je trebalo da budem. A i nije mi mahnito aplaudiranje neko merilo oduševljenja“, odbrusio sam kao da to govorim starom drugu a ne ovom mladiću čiji ego sigurno para oblake.
„Voleo bih da me gledaš još neki put. Denis, drago mi je...“, pružio mi je ručicu a ja sam se nevoljno rukovao. Bilo mi je čudno kako pominje samo sebe u razgovoru, kao da ostatak plesne grupe nije zasluživao da ih gledam ponovo niti da aplaudiram.
„Da... pa možda..“, zapinjao sam, smišljajući kako da odem i osvrćući se oko sebe u potrazi za Larom.
„Čekaš nekoga ili si slobodan?“, upitao me je pomalo bestidno, unoseći mi se u lice kao da se propeo na tim plesačkim prstićima.
„Ne.. Ah... Ne čekam nikoga!“, slagao sam.
„Hoćeš li da odemo odavde? Čini mi se da ti ne odgovara ova gužva..“
Nisam ništa odgovorio, ali čim je napravio prvi korak pratio sam ga. Pomislio sam, vodi me bilo gde, makar da malo promenim vodiča.
Ušli smo pod zastor sličan onom u kom je nestao Edin pa Lara, sa suprotne strane velike prostorije. Oprezno sam hodao jer je unutra bio potpuni mrak, dok Denis nije napipao nekakvu podnu lampu. Blaga svetlost obasjala je malenu sobu ispunjenu plesnom odećom i raznim ukrasnim predmetima.
Nisam stigao sve ni da osmotrim kada se počeo ubrzano kretati kao da će poleteti.
„Ovo je privatni ples za tebe. Ne treba aplauz, hvala!“, zaleteo se i koliko je to veličina prostorije dozvoljavala leteo je od ugla do ugla poput nebeske balerine, preletao metre tako da mi se glava zavrtela, a onda je izveo nekoliko skokova u kojima bi svako normalan polomio bar pet kostiju, a on se vešto dočekao na lepe i stabilne plesačke nožice. Malo mi je to osvežilo mozak od učmalosti pređašnjih dana i instinktivno sam zatapšao.
On je odmahnuo glavom i nasmejao se, nastavljajući sa plesom sada sporije, dok me je sve češće gledao ravno u oči, skidajući usku crnu majicu, pa sa nogu uske svilene pantalone.
„Vruće je... Ovo nije soba za nastupe“, smešio se stidljivo, ali se skidao prilično slobodno.
„A za šta je?“, upitao sam pomalo bezobrazno.
„Za ono što ćemo ti i ja raditi“, prišao mi je zadihan i dahtao u moje usne gledajući me kao bik koji će me za sekund probosti i usmrtiti.
„Znaš, nisam...“, spustio sam pogled.
„Da, da, znam, niko nije, tako svi kažu... Ali budi, samo večeras. Budi moj-“, glas mu je zatreperio požudom i poljubio me je snažno prilepivši široke usne na moje kao da će me celog usisati u svoja usta.
Nisam se opirao, trebalo mi je malo rekreacije i zaborava. Ne bih to mogao sa ženom jer u svakoj vidim Laru. U ovome sam makar na poneki tren prepoznao Damirovu gipkost i osmeh kada bih ga umanjio polupijan kroz trepavice.
Skinuvši svu odeću, povukao me je na sebe, rekavši da ja ostanem obučen, da ga to pali. Žurno mi je iščupao već natekao kurac iz pantalona i sisao ga duboko i predano, mnogo bolje nego Lara. Pitao sam se kako bi to Damir radio, možda bolje od oboje, ali sam pokušavao ipak da se skoncentrišem na ovoga ispod sebe.
I grlo mu je baletsko, pomislio sam, tako gipko i čvrsto a elastično, klizim mu nekuda do pluća dok me snažno uvlači i izaziva da mu svršim u usta. Onda naglo prestaje, izvlačeći mi kurac iz dubine kao da izvlači cev iz bunara.
„Hoću da me tucaš. A?“, izjavio je i odsečno upitao zvonkim glasom. Rešeno.
Presavio sam ga tu, na podu, mišićavog i slatkog, a on mi se skroz prepustio. Bio je duplo jači od mene tako navežban i snažan, i uspalilo me je van razuma što mi se ne opire već nudi svim otvorima, željan dobrog kurca kao ja dobrog opuštanja bez onih neuroza moje luđakinje.
„Odraću te kao nikoga“, govorio sam ulazeći u usku rupicu do pola, a on je dahtao kao zečić, uspaljeno se nabijajući da požurim.
Čupao sam mu kratku kosicu u zanosu, nenormalno uzbuđen time što su Lara ili Edin mogli ući u ovu sobu svakog trena. Jebao sam nju stotinama puta, ali nikada mi nije bila podatna kao ovaj mali, njegova želja me je izludela.
Trzao sam i zarivao se, izdizao i silovao tu oblu guzu, dok nisam nafilovao gipku vlažnu rupicu do vrha, a on tek tada zavriskao kao da to nije trebalo da uradim. Od toga sam ga grubo otresao u još par trzaja, držeći mu guzove prstima snažno kao kandžama, a on je umilno zajecao kao devojčica.
Okrenuo se da me ljubi, što me je dosta iznenadilo, ali nisam se ni na ovo bunio, rešen da budem i ono što nisam ne bih li istražio opcije spasenja. Niko nije ulazio u sobu, kao da su svi napustili plesnu halu, a nas dvojica opruženi na neudobnom podu zadremali. Njegova crnokosa glavica počivala mi je na stomaku do jutra.
Probudio sam se zatekavši ga kako me gleda, sedeći ispred svog ogledala, kao da se priprema za novi nastup.
„Tako si lep dok spavaš“, rekao je okrenuvši se i na sekund me pogledao u ogledalu.
„Ma da... Hej, moram poći“, prekinuo sam ga u nadolazećoj sentimentalnosti jer bi sve pokvarilo, a planirao sam da ga tucam još koji put.
Ispratio me je sa osmehom, malo tužnjikavim, ne smejući da pita hoću li se vraćati. Osvežen i olakšan, odjurio sam u gnezdo naviknute tiranije kao da je počela da mi nedostaje.
(To be continued...)
- Kategorija:
- Bisex erotske priče
- 27 Apr, 2024
- 1856 pregleda
Extra
Savršeno, bravo.
Kratko, slatko, socno, MAJSTORE!
Hvala zecici moji, sve vas ljubim! Stize i nastavak, jedan a nadam se vredan haha
Savrseno, cak i da tu stanes,ili da nastavis jos hiljadu epizoda.
Toliko detalja,spontanosti, dubine misli,prelepo i kada je ovako kraca prica, zavidim ti na umecu, pozitivno!
Kako i najmanja promjena ili neko kratko putovanje zna dodati neku novu energiju, nove poglede, nove teme...
Obecava...
Nice