Mišel
Koračao je ubrzano prašnjavom stazom iz guste šume, žureći na čistinu gde će uhvatiti bolji signal. Ekran telefona je svetleo dok su stizale nove poruke. Bilo mu je pomalo zanimljivo to što radi, osećao se bitnim. A svako bi na Mišelovom mestu uradio isto, zar ne? Da ste svedok prevare, ne biste li informisali prevarenog o tome? Imao je sve sem dokaza, ali pribaviće i njih, ne odustaje.
Tog dana je na izletu sa fakultetskom grupom pomalo zaboravio na svoju misiju, ali kad god bi se setio onog što je video prethodnih dana, vraćala bi mu se ista snaga da istera pravdu do kraja. Valjda još od onoga nekadašnjeg, kada mu je otac majku varao. Nije siguran do čega je.
„Šta je, opet ti riba piše? Odjebi je, reci da uživaš u prirodi i da danas nije njen dan!“, zezale su ga kolege.
Bilo je tu i par koleginica sa istog smera, sem jedne. Baš te sa kojom se dopisuje, ali ne sme da joj oda svoje ime. Neće da nosi taj teret i da ga ona zamrzi, iako se ne druže. Ne bi da se upetlja a upetljan je.
„Reci mi njeno ime. Preklinjem te. Treba li ti novac? Šta da uradim? Reci mi... Kaži mi bar ko si ti. Znamo li se?“, vibrirale su njene rečenice u njegovom džepu a on bi odmah vadio telefon da ih čita kako pristižu, sa zlokobnom radošću u očima.
Hteo je da Melani zna da je Žan vara. I tako je sve počelo. Ne bi izmišljao, nikada, nije imao razloga. Video je Žana sa devojkom koja definitivno nije bila ona. Dobro je procenio. Voleo bi da je i njemu tako dojavljeno u slučaju da neko od njega pravi majmuna, i nije video ništa loše u svojoj dojavi. Jedino nije mogao znati da ona neće stati nego zapeti da sve otkrije.
„Ne treba mi ništa, bilo mi je samo bitno da znaš. I ne znam njeno ime, zar je važno?!“, odgovorio je brzo, isključio telefon i nastavio neometano da uživa u šumskom pikniku.
Zaista nije poznavao svoju koleginicu dobro, i nije znao na šta je spremna.
Kada je shvatila da se isključio, Melani je svoj telefon u tom besu bacila o zid. Imala je sreću da je ostao čitav. Besna je i prevarena, a još je na sve to neko zajebava! Previše je.
Čekala je Žana da te večeri stigne i da zauvek raskrste. Lako je bilo da to planira u njegovom odsustvu, a znala je da će kada on dođe razmišljati drugačije. Mora se setiti baš tog besa, svoje tuge, njegove izdaje, ne sme dozvoliti da je zavede i da nastavi da je laže. Ali će to učiniti baš kao on, uništiće ga neopaženo, temeljno i sa stilom. Mora biti jaka, jača nego ikada.
Bili su zajedno četiri meseca. Žan joj je bio prvi, a ona njemu.. ko to zna. Ipak, osećala je da mu je stalo, sve do tog dana, do tih anonimnih reči, kada je počela da sumnja. Dok ona studira, on je već zaposlen, i zna Melani da je to firma sa velikim brojem žena. Zar mu ona nije dovoljna, tako privržena, smerna, originalna?! Veličala je sebe u mislima, snažila se da bi sa njim lakše prekinula.
A ostaće joj samo praznina. Da li je moguće da se ovo dešava?! Možda ta kučka laže, taj kreten, ko god da je, i to namerno radi iz neke svoje bizarne namere.
Srce joj je zaigralo kada je začula ključ u bravi.
„Lepoticeee! Stigao sam“, čulo se skidanje jakne u hodniku, izuvanje.
Ćutala je, što je ubrzo dozvalo Žana iz hodnika u sobu.
„Hej lutko... Jesi dobro?“, nežno ju je poljubio, a iz nje ni glasa. Samo je lagano klimnula, misleći da će zaplakati ako progovori.
Dok se tuširao, pomislila je na večeru koju je spremila pre onih fatalnih poruka. I kako će njen dragi jesti sam, jer je njoj nestalo apetita. Sve je stalo, sve je ta jedna rečenica pokvarila. Bolje da nikada nije saznala.
Poskočila je do hodnika. Zagledala je ostavljenu jaknu, tražila tragove, tragala za mirisom ženskog parfema. Opipala u džepu njegov telefon, kada je izašao iz kupatila. Zavirio je u kuhinju, hvaleći jelo koje je čekalo još neohlađeno.
„Opasno sam gladan... Hajde lutko! Zar si ti već jela?!“, razgovarao je i dalje sam sa sobom, a ona se veštački smešila, prisećajući se svog plana da sve iščačka iz baš suprotne uloge.
Neće nju povređivati neki prevarant, baš nju od svih devojaka. Neće tu besplatno u njenom stanu jesti, jebati i uživati, a onda odlaziti drugoj. Čeka ga pakao koji nije mogao da sluti.
Posle jela, Žan se udobno smestio kraj njenog uzglavlja, paleći TV. Već ju je topila njegova blizina i mio osmeh kao na kraju svakog radnog dana. Vraća joj se osećaj da je sve dobro, nepromenjeno, kao da ga još više voli i ne sumnja, kad pogleda u te njegove oči on je samo njen, bar tako misli ili tako želi. U tom trenu on je grli i privuče sebi, očekujući da zajedno pogledaju omiljenu večernju emisiju pred spavanje.
Seks su nekako uvek ostavljali za vikend, kad su odmorniji pa to može maratonski. Hteo je on mnogo češće, pa odustao baš zbog nje, seća se sada Melani, nije trebalo da ga ohladi. Kasnije je ona navaljivala a njegov posao u firmi se povećavao, i nije se znalo više ko koga za šta optužuje. Ali bi vikend učinio svoje i sve bi se nadoknadilo za pamćenje. Dakle, problem ne postoji. A kako da ona to proveri? Čas se umiri, čas misli da će poludeti.
Mogao je da je vara ili ne, mogao je baš svako da joj dojavi istinu ili laž, nema načina da sazna, bezbroj je varijacija, moguće i tuđe zavisti, ljubomore. Ostavlja to po strani u Žanovom zagrljaju, glava je mirna na njegovim toplim prsima, a njena ruka skliznula u njegovo krilo. Pa još malo niže. Pogledao je prekorno, smeškajući se. A moglo bi malo, a? pitala je šaka. Ili ništa ili sve, odgovarale su Žanove oči. Nećkalo im se, jebuckalo im se. Protezali su se u zagrljaju, u lagano rastućoj uzbuđenosti.
Prijalo je čak i samo to, ali se Žanov kurac stvrdnuo i njemu nije bilo dovoljno to cmakanje i razvlačenje bez svrhe. Cilj mu je da izjebe, istrese, i nije ga trebalo dirati, ali gotovo je, budan je i traži pažnju, pičku, šaku, grlo.. neko slatko udubljenje.
Uzalud je planirala da ga sjebe, kao da je postala druga osoba. Jebeno je neodoljiv, gleda ga dok izvlači kurčinu brzo kao da vadi neki alat iz torbe. Sisa joj se ta njegova zver, baš joj se to večeras radi, neobično ali tako je, valjda što već dugo nije i sva je napeta.
„Uhhh... lutkiceee“, tepa joj on i cokće stegnutih zuba dok ga ona liže, pa odjednom proguta.
Zna šta mu treba, i uradiće to najbolje. Bolje od prethodne sebe, bolje i od te druge, postojeće ili ne. I to će biti dovoljno, neće postojati bolja od nje.
Dok joj Žan jebe usta a ona miruje sa usnama oko kurca, oseća kako se i sada vrti oko njegovog zadovoljstva, a možda je taj kurac još večeras orao druga usta, drugu pičku! Ispljunula ga je.
„Šta je bilo, lepotice?!“, trgnuo se Žan.
„Ma ništa... Samo..“
„Pa reci. Ostavi ga, ne moraš... Šta ti je?!“
„Žan, kako ja ovo radim? Ima li možda neka... bolja od mene?“
„Ovo? Misliš...? Kako misliš ima li bolja? Da nemaš ti temperaturu lutkice?“, prislanja joj dlan na čelo, smeje se zbunjen.
„Mislim... Da li me varaš, Žan? Reci mi iskreno.“
Žan ju je pogledao hladno kao da mu se i kurac zaledio.
„Bože... Pa dobro, kad me već tako otvoreno pitaš...“, pogledao je u njenu reakciju, a oči samo što nisu ispale. „Onda ću ti reći. NE! Je l’ ti zvuči iskreno, a??“
Pokajala se, krenuvši rukom ka odbačenom presavijenom kurcu žalosno kao da je razbila omiljenu igračku. Vratila ga je u šaku, izvinjavajući se dragim pogledom, ližući ga i uvlačeći polako sve dublje.
„Odakle ti takve ludosti? Da samo znam ko ti prosipa te... gluposti!! Pa da ga ubijem, da ga dobro odvalim od batina!“
„A mene od kurca! Hoćeš li mili?“, uzdigla se uvijajući se ka njemu zgodnim telom, a njemu se vratio osmeh. Kurcu se vratila čvrstina.
„Ma odvaliću i tebe i tu budalu koju slušaš! Ko ti to puni glavu?“
„Samo ti, ljubavi...“
„Haha, ma ko mi te zajebava tako, opet prokleta Amanda zar ne?!“
„Nije. A je li ona.. možda?“
„Nije, lutko. Nijedna. S tobom ne sme čovek ni bivšu da ima!“
„A bi i nju odvalio, a? Opet? I šta da mi je ona rekla?“
„Ma boli me kurac šta radite! A da znaš malo je i bolno, lutko... hoćeš ga liznuti još malo ili...?“
„Mmmmm...“, krenula je opet, sve, samo da izvuče informacije.
„Ja mislim da bi tebe to palilo, mala, da jebem tebe i tu što ti šalje poruke. Mojoj lutki je dosadno kada nema ispite...“, šaputao je napaljen, pipajući bezobrazno deo pidžame između njenih nogu, otkrivajući uznapredovalu vlažnost. „Moja lepotica postaje perverzna zver“, nastavio je, razgrćući njene gačice i uvlačeći dva prsta u vrelu otkrivenu pičku.
Melani se pomerala napred-nazad dok je rukom jebe, misli su podivljale, od one tuge do ove nenadane jebačine. Svašta joj je prošlo glavom, od one poruke, do Amande, njegove zanosne bivše plavuše. Možda bi je i palila trojka, skontala je u tom delirijumu.
„Pazi šta si obećao kada otkrijem!“, smejala se i cijukala pod njegovom šakom u sebi.
„Šta mila??“, kriknuo je, zabadajući krupne prste sve dublje, istovremeno je hraneći natečenim kurcem.
„Da ćeš i nju da jebeš, tako si rekao!“
„Koga, Amandu?“
„Pa tu koja mi šalje por-... Čekaj a ti bi baš nju, je li??“, okrenula se ispuštajući ga opet iz usta, mlateći ga rukama po glavi dok su je njegovi prsti brutalno cepali u unutrašnjosti.
„Daj smiri se, Mel!!“, smejao se, a ona je već svršavala nasađena na šaci, uzbuđena van razuma ovom borbom i zamišljanjem nedozvoljenih slika.
Napunio je i on njenu lepu glavicu, obilna sperma joj se prelivala iz usta po njegovim butinama.
Zaspali su zagrljeni kao i svake večeri, pomalo zaboravljajući na sumnje i optužbe.
Jutro je započelo novom jebačinom tek što su otvorili oči. Žan ju je samo okrenuo ka sebi i nasadio na probuđen kurac. Vrela još od sinoćnih sokova, Melani se topila primajući novu dozu voljene tvrdoće i vozeći se po njemu kao u transu, dok nije počela da skače i uvlači ga divljački, kao da tog jutra dele neku novu, ojačanu intimu a ona otvorenost i zajebancija su ih još više zbližile.
Prepustila je njegovoj debljini da je ispuni i zaceli, a dužini da je premeri i resetuje. Da li je seks bio lek, pa možda, trenutan, daj šta daš, dobro je.
Kada je iscurelo sve što ih je vezivalo, u njenu glavicu se vratila mračna pomisao od juče. No, odlučila je da ga ne pritiska direktno, videvši da nema svrhe. Najbolje baš kroz to zezanje. Burno je reagovao na optužbu, mora polako i pametno, jer je ne prolazi osećaj nesigurnosti.
Grozno je. Samo jedna mrva sumnje, par reči i ode sve. Koliko je strašna ljudska reč, i šta napravi samo taj maleni crv sumnje.
„Zašto mi je jakna na podu?! Zakačio sam je..“, preispitivao se Žan u hodniku, krećući na posao.
Melani je jaknu ispustila u brzini kada je krenula da čačka po njegovom telefonu a on je tada iznenadio izlaskom iz kupatila.
Kada je izašao i ostala je sama, postala je ponovo ona ista. Nemilosrdna, sa samo jednim ciljem. Kao da je jedino sa njim bila bezbedna od sebe same. Shvatala je tu slabost ali nije imala leka. Uporno je zvala isključen broj i sve više besnela.
Mišel se pomalo plašio njenog preteranog interesovanja. Nije žurio da nastavi. Dovoljno joj je rekao i uradio ono što je osećao da treba. Nije lagao, ne bi to nikad učinio. Zapitao se koliko je nezrelo što joj je uopšte sve tako otkucao. Kroz glavu mu je sto puta pre one poruke prošla misao—šta ako ipak nisam dobro video?
Ali svaki put kada bi vratio sećanje, video je jasno Žanov lik, kako mu se lice okreće ka nepoznatom prolazniku, a obraze mu drže nežni prsti žene sa dugim crvenim noktima, usmeravajući mu usne ka svom poljupcu. Nije video takve nokte nikada na Melaninim rukama, samo je bila tamnokosa poput nje. Nikad je ranije nije video, ali Žana zna jer ga je nekoliko puta na gradskom šetalištu sreo s Melani.
Najgore od svega je što mu se učinilo da to nije nešto prolazno, jer kada je nabasao na njih, Žan je u tom trenu žmurio dok su se ljubili, i dlanovima u čvrstom zagrljaju mazio njen struk kao da joj se sasvim predaje. Tek ovlaš je pogledao u Mišela, ali nema šanse da je prepoznao iz samo par viđenja.
Tih dana Mišel je izbegavao predavanja na kojima bi mogao sresti Melani. Nije znao da ni ona ne dolazi jer joj nije bilo do života. Kada je konačno uključio telefon, čekao ga je niz njenih nervoznih poruka.
„Molim te da se nađemo da mi sve kažeš uživo. Ne mogu ovako, poješće me. Razumi da ne mogu da ti verujem tek tako kroz poruke. Važno mi je, sve mi zavisi od tvog pristanka. Molim te!“
„Mislim da to nije dobra ideja“, odgovorio je Mišel.
„Preklinjem te. Neće on saznati ko god da si, obećavam ti, ne plaši se. Kad već hoćeš da mi pomogneš zašto je problem da mi se otkriješ? Ti nemaš veze sa tim i nije tvoja krivica. A meni će jedino biti lakše ako uživo popričamo.“
Umela je s rečima i Mišel je pristao. Shvatio je negde da će možda i njemu laknuti. Našli su se u blizini one iste šume. Melani je kasnila. Skinuo je kapuljaču kada se približila.
„Mišel... Šta ćeš ti ovde?! Ti si... Ti si mi slao poruke?!“, povikala je zbunjena devojka.
„Da... Eto htela si da znaš. Video sam ih zajedno, Mel. I hteo sam da slikam kao dokaz, da znaš da ne izmišljam...“, objašnjavao je prišavši joj, a ona je napravila korak unazad.
„Ne znam, Mišel.. Jedva te i poznajem. Zašto si to uopšte radio, da ti se ne sviđam možda?!“, nije znala kako tek sada da reaguje i češkala se po temenu.
„Ne... nije to, smatrao sam da je tako pravedno...“, i on se unervozio, ponovo ispitujući razloge svog delanja.
„Neprijatno mi je što znaš... ako je istina. Žan mi je sve, volim ga.. A eto hvala ti, otvorio si mi oči. Tačno je da ne možeš nikoga danas poznavati, svi su isti, Mišel... Moram da idem“, okrenula se obrisavši nadolazeću suzu iz oka.
„Voleo bih da sam ti drugačije pomogao. Oprosti mi... Nadam se da ćeš preboleti“, brzo je odgovarao kada se već udaljila mahnuvši mu rukom kao da je rekao i previše.
Nastavili su sa studijama i viđali se na nekoliko predavanja, kada ga je Melani pozvala na kafu. Mišel nije odbio, čak ga je to obradovalo jer nije imao puno bliskih prijatelja. Pričali su o fakultetu i profesorima, dotadašnjem životu i izlascima, i retko se pomenula ona tema koja ih je slučajno povezala. Otkrili su dosta međusobnih sličnosti koje su te kafe pretvorile u sve češća druženja.
Mel je nastavila život sa Žanom i trudila se da uživa u vezi kao da se ništa nije desilo, a Mišel joj nije pomenuo da je ubrzo nakon njihovog razgovora počeo da ga prati, ne bi li dobavio i dokaz za svoje tvrdnje i opravdao svoj postupak pred njom.
A Žan kao Žan, bio je prosečan stariji momak svestan svog dobrog izgleda, i nije se ni po čemu razlikovao od hiljade sličnih kojima je sinulo da iz provincije pređu da privređuju u velikom gradu i sebi stvore život kakav nisu mogli imati u maloj sredini. Zakleo se da neće završiti u tom malom francuskom selu kao njegovi, da će jednog dana imati svoj biznis i napraviti velike pare.
Tu je upoznao Melani, osvojio je svojim mirnim a upornim šarmom, i kada se zaljubila u njega nije prošlo ni mesec dana da ga je pozvala kod sebe, nije podnosila ni jednu noć bez njega, nisu joj se dopadali njegovi samostalni izlasci i pod maskom ljubavi ga je posesivno pritegla da joj bude na dohvat ruke. On je rado prihvatio prelazak u njen stan pod sličnom maskom, jer je kirija na drugim mestima iznosila više od polovine njegove trenutne plate i slabo je mogao da štedi za svoje velike planove.
Dobio je zgodnu studentkinju čiji roditelji imaju nekoliko stanova u gradu, i činilo mu se da mu se sreća osmehnula. Bio je prilično popularan u svojoj firmi, i jedan od onih kome zaista prijaju komplimenti, ali kad god bi ga neka od koleginica pogledala sa željom u očima, setio bi se kako nipošto ne sme izgubiti siguran krov nad glavom zbog pičke koje mu zaista nije falilo.
I gledao je da joj ugodi, da svaku svađu odmah izgladi. Kupovao joj je šta poželi od svoje platice, a Melani ga je, željna nepresušne pažnje, kovala u zvezde i govorila kako je najbolji dečko na svetu.
Slično je pripremao i za njen dvadeseti rođendan, obavljajući nakon radnog vremena kupovinu da je iznenadi. Kada je otvorio vrata stana, začuo je svoju devojku kako se u sobi kikoće sa nekim mladićem, i nije mu bilo baš svejedno.
„Dušo, stigao si! Ovo je Mišel. Malo smo popili, a ti nikako da dođeš, baš sam mu rekla kako mnogo radiš i kakvog sjajnog čoveka imam!“, Melani se zateturala ka njemu i pala mu u zagrljaj, a Žan i Mišel su se nasmejali istovremeno.
Krenula je žurno da čeprka po kesama koje je doneo, otkrivši tamo novu haljinu i set nakita koji mu je pokazala u izlogu par dana ranije. Na dnu su ostale kutije skupih kondoma kakve je preferiala, i bočica mirisnog lubrikanta o kome mu je pričala i jednom ga koristila, iako su uglavnom bili dobro podmazani i bez njega.
Bila je oduševljena iznenađenjima i ljubila ga kao da su sami u stanu, a Žanu je bilo vidno neprijatno zbog nepoznatog mladića koji pored njega sedi na njihovom krevetu.
„Nisam planirala nikakvu posebnu proslavu, častiću ekipu sa faksa u kafiću, a svakako najviše volim ovakve opuštene kućne žurke, sa najboljim dečkom i najboljim drugom!“, uzviknula je pa zagrlila i Mišela tako da mu je zadnjicom pala u krilo a njegovo bledo lice se zacrvenelo.
„Polako sa tim pićem, drugarice“, opomenuo je tiho, pa pokušao neupadljivo da je sa sebe premesti između njih dvojice.
Skliznula je i našla se u uskom prostoru između dečka i druga, spustivši po dlan na njihova kolena. Pogledala ih je sa žarom u očima, a Mišel se zasmejao, oborio pogled i uzeo njenu ruku u svoju. Žan je ostao zapanjen i prestravljen mogućnošću da se jebala sa ovim klincem. Nagonski se pomerio od nje na drugi kraj kreveta.
„Dušo, sećaš li se šta si mi obećao kad sam te optužila onako kako ti mene sad pogledom optužuješ? Da, da, ne moraš ni da kažeš, čitam ti iz očiju... A sećaš li se? Šta si rekao tada?“, navaljivala je, okrećući leđa Mišelu i bližeći se Žanu zavodljivim uvijanjem tela.
„Mel, lutko, stvarno si popila malo više. Mislim da je bolje da ovu žurku.. odložimo kada svi budemo.. bolje raspoloženi.“
„Pa ja sam odlično raspoložena. Nikad nisam bila bolje! Nisi mi odgovorio na pit-“, skočila mu je u zagrljaj kada se on bio izmicao i umalo pala na pod. „Žan, odgovori mi na pitanje!“
Mišel ga je upitno pogledao, a Žan je odmahnuo glavom kao da nema pojma o čemu se radi. U sledećem trenutku Melani se ispravila kao da nije popila ni kap. Stala je pred njih, a u očima joj se rasplamsala gorka vatra od dugih noći progutanih suza.
„Reći ću ti, drugar moj lepi... Vreme je.“
Mišel je ponovo pogledao zbunjeno u Žana, plašeći se da će se otvoriti ona nepoželjna tema.
„U pravu si, vraćamo se staroj temi“, pročitala mu je sa lica. „Od nje nikada nećemo pobeći, Mišel, a ti si bio taj koji je sve započeo. Da, da, Žan, on je to bio! On mi je pisao one poruke da me varaš!“, ustuknula je i u besu zubima pridržala zglob ruke kao da se zadržala da svog druga ne udari ili ne zagrize.
Žanovo lice prekrila je senka ogorčenosti nad svima prisutnima. „Ma daj... Znaš da je laž, pričali smo.. smiri se“, pokušavao je tihim glasom da je urazumi.
„Nije mi to više bitno, Žan. Čak i da je istina, ne želim da znam, jer to jebeno ništa neće promeniti! Mišel, ja volim ovog čoveka više od sebe!“, pokazivala je prstom na Žana, gledajući u Mišela optuženički kao da je godinama radio na tome da ih razdvoji.
Ludilo je preuzelo svoje, a gde ima borbe u srcu, ono lako sve preuzima.
„Ako nije bitno, onda se smiri. I ne napadaj više ovog dečka...“, ustao je Žan da je zagrli, ali se udaljila, streljajući ga jednakim pogledom prezira.
„Treba mi odgovor na pitanje! Obećao si da nešto uradiš kada otkrijem!“, drhtala je od mešavine besa sa nečim neljudskim, demonskim što je isijavalo iz upaljenih zenica.
„Ma to smo se zezali, lepotice, dođi... prekini sve ovo molim te“, pružao joj je ruke koje je svojim udarala da joj ne prilazi.
Mišel je ustao, uzimajući jaknu koju je po dolasku skinuo i ostavio iza sebe.
„Nećeš ti nikuda!“, vrisnula je, kada se skamenio u ovom pokretu. „Znaš šta mi je obećao?! Da kada otkrijemo tu koja mi šalje poruke, on će je jebati, kao što jebe mene!“, smejala se grohotom koji je u ovoj neprijatnosti probijao Mišelove bubne opne.
„Nisam obećao, i prestani već jednom!“, Žan joj je konačno zgrabio ruke, presavio je na sebe i stisnuo, a ona ga je šutirala nogama od pozadi, ridajući i vrišteći istovremeno da se oslobodi. „E pa on je ta, nije tvoja draga Amanda, već ovaj dečko, vidi kako izgleda fin a hteo je da nas...“, vikala je a Žan joj je zatvarao usta dlanom dok i on nije vrisnuo. Ujela ga je kao rastrojena zver.
„Misliš da ne znam zašto si sa mnom?! Varaš se!!!“, odskočila je i sa đavoljim užitkom nasmejano gledala u krv koja je tekla iz njegove šake.
„Ti nisi normalna... ja ne znam šta ti je“, Žan je odjurio iz sobe.
Ostala je nasamo sa Mišelom koji nije treptao. Činilo mu se da se nešto u njoj brani a nije ni napadnuto. Žene se brane napadanjem, kao što napadaju iznenadnim, čudnim predajama - setio se davne misli.
„Slušaj, ako ovo ne uradiš ispričaću celom fakultetu da si mi muvao dečka i slao mu poruke iza mojih leđa. Jasno?! Ne zezam se, Mišel, čitavu priču imam da te uništim, ne znaš me. Završio si karijeru ako se pobuniš!“
„A šta to... Šta ako ne uradim, Mel?...“, upitao je mladić drhtavim glasom.
Žan se vratio povivši zavojem ranu. Pozvao je Melani da izađe nasamo, ali nije mrdala.
„Ti dođi ovamo“, pozvala ga je, a kako je nije poslušao, povukla ga je naglo za lakat. Kleknula je i krenula da mu otkopčava pantalone.
Branio se odmičući njenu glavu sa sebe, ali mu je za tren izvadila kurac pred Mišelom koji je sklonio pogled. „Prodrkaj ga dobro, dok se vratim da bude spreman!“, nestala je iz sobe.
Pojavila se obučena u kratku crnu haljinu koju joj je kupio. Izgledala je kao bomba. Kao neko ko u životu ima sve – lepotu, mladost i sve što ih vezuje. Ali uzalud.
Mišel je sedeo mirno, ne gledajući u Žana dok stojeći usporeno drka mlitav kurac.
„Moram da budem lepa za ovu posebnu priliku. Ipak mi je rođendan. Skidaj se, drugar“, prostrelila je Mišela.
„Ne znam šta planiraš i zbog čega, lutko, ali suludo je...“, počeo je Žan.
„Planiram da te izbacim iz stana nazad u one šupe iz kojih si ispao! Ništa ti ne vrede haljine i nakit, dosta si ti uštedeo na meni! Hoću da ga izjebeš kao mene. Okej?! Da, baš ovog ovde što se pravi da ništa ne zna... Samo zna da sve pokvari, da nekome uništi život to dobro zna!“, zgrabila je Mišela za obraze. „Skidaj se, šta čekaš?! Da te skinem ja? Jesi li primao kurac do sada, a? Odgovori! Nisam te nikada videla sa devojkom, pa možda ga i primaš redovno i ovo će ti biti premija! A ovom mom je ista svaka rupa, tako da ne vidim problem!!!“, vikala je.
Stidljivi Mišel nije znao šta ga je snašlo. Pokajao se što je ikada koristio mobilni telefon i poslao ijednu poruku. Žan je već bio na mukama. Bolela ga je šaka kojom je morao da drka, nije umeo levom, a iz desne ni pod zavojem nije prestajala da teče krv.
Ova devojka, to krhko biće, fizički manja i slabija od obojice, odjednom je držala oba njihova života u šaci. Njihovu budućnost bar, a to je značilo čitav život. Mišel bi zauvek ostao obeležen, Žanove ambicije zauvek upropašćene. Oči mladića i muškarca pogledale su se uplašenim sjajem u prećutnom prihvatanju sudbine.
Bila je u pravu da je Žanu ista svaka rupa. Kurcu je bilo dovoljno vlažno udubljenje. Imali su analni seks retko, prošlo je dosta vremena od poslednjeg puta, ali nikada to nije radio sa drugim muškarcem i nešto ga je u tome ozbiljno izbezumilo.
Doživljavao je to kao nešto životinjsko, ono poslednje na lestvici što bi nekoga uzbudilo, što se radi kada baš nema druge opcije, pa čak ni tada, ni životinje to ne rade, odvratno je. Imao je jasan stav po tom pitanju, a Mel je to znala i rešila da ga razbije.
Nije imao ništa protiv ovog nepoznatog mladića i raditi takvu stvar sa njim značilo je za Žana duplo poniženje i više nego adekvatna kazna za smišljeno iskorišćavanje devojke.
Skinuvši sve sa sebe, Mišel je sedeo u istom položaju, prekrivši dlanovima međunožje. Nastupila je tišina koju je remetio samo tihi zvuk trljanja Žanovog bolnog dlana o kurac koji kao da nije reagovao na dodir.
Melani je iz kese s poklonima izvukla lubrikant. Četiri oka su ih ispratila sa zebnjom.
„Polako ćemo. Mišel, okreni se i klekni“, naredila je, a mladić se pokorno spustio kolenima na tepih, kada mu je gurnula leđa presavijajući ga preko kreveta.
Namestila se u istu pozu iza njega, prišavši njegovom analnom otvoru prstima natopljenim mirisnim lubrikantom. Mišel se naježio od dodira, iako ga je miris podsetio na ukusnu žvakaću gumu iz detinjstva. Nije oklevala da namazan srednji prst polako ugura u dubinu. Mišel je zacvileo, još se više presavio, isturivši ka njoj zadnjicu.
„Tako... Moramo te lepo razraditi. Moj dečko nema baš mali kurac!“, nasmejala se pogledavši u Žanovu ruku koja svom silinom radi na podizanju polnog organa iz mrtvih.
Pridružila je srednjem prstu i kažiprst. Klizali su unutra sada malo grublje, šireći Mišelovu rupicu koja bi se brzo zatvarala kad bi ih izvlačila. Lagano je prodirala sa ta dva prsta kao da ga masira, govoreći mu da se opusti u ovoj prilično bizarnoj situaciji.
Žana je zanimalo šta ona radi, ne toliko kome. Nije mogao da veruje da gleda svoju zgodnu lepoticu kako drugom muškom stvoru širi anus, i to pripremajući ga za njegov kurac. Nije više znao ni kako se oseća povodom toga. Ispuniće joj tu bolesnu želju da bi se spasio i da bi ostao da živi sa njom.
Žmureći, uzaludno se mučio da postigne iole upotrebljivu tvrdoću. Kada je progledao, Mel je žestoko ubacivala ona dva prsta ojačana palcem duboko u sredinu mladićevog dupeta. Naježio se od ovog prizora i njene glave kako se spušta i zagleda rezultat svog rada. Sobu je ispunjavalo Mišelovo dahtanje od bola i napora.
Verovao je Žan da niko realno ne može u tome da uživa jer ta rupa nije namenjena ulascima, i ako ovom malom iole prija, pred svojim očima ima dve obolele osobe.
„Sačekaj dušo, da ti i alat osposobim“, potapkala je Mišela po hladnim izvozanim guzovima, a on je ostao nepomičan kada je iz njega izvukla sva tri prsta.
Zgrabila je Žana oko kolena, približavajući ga sebi i sklanjajući mu zavijenu šaku sa vidika. Sputila je glavu i otvorila širom usta pustivši da poludignut kurac sam upadne među njene vilice.
Zažvalila ga je sočno, namerno mljackajući, i počela da ga puši sa mnogo više volje nego ikada pre, primećujući da se Mišelova glava uzdigla sa kreveta i da ih krajičkom oka umorno posmatra. Znala je da se uzbudio kada je skupio kolena na tepihu.
„E tako tako...“, ispljunula je sada već očvrsnuo kurac, drkajući ga rukom snažno od korena. „Mislim da je spreman, Mišel!“
Mišel je pogledao opet nevoljno, izmiren, pa vratio glavu na krevet. Mel je prišla da mu razdvoji kolena. Zavukla je još lepljive prste među njegove noge, napipavši tvrda mala jaja i kurac prosečne veličine sada tvrd poput kamena, uglavljen sramežljivo uz ivicu kreveta i obliven sopstvenom tečnošću.
„Drolja ti je zabalavila, Žan, ulaz ti je osiguran“, stručno je objasnila dečku.
Žan je prilazio zadnjici kao da ne poima da ikome pripada niti je vezana za ostatak tela. Gledao je u Mel nadajući se da će u poslednjem trenutku odustati od ove zamisli. Ona se samo nasmejala širokim osmehom i sa oba dlana udarila nekoliko puta po Mišelovim guzovima kao da je na činelama odsvirala melodiju za početak svečanog prodora.
Koščato dupence je uzdrhtalo osećajući blizinu drugog, većeg tela. Žan nije smeo da ga dodirne, požurio je da završi misiju dok mu erekcija ne opadne. Mel je uzela njegov kurac u jednu šaku, a prste druge je ponovo gurnula u Mišela. Bila je vidno napaljena na scenu koja je usledila.
Mišel je osetio vrelinu sluzavog glavića na svom namočenom ulazu. Osetio je krivudanje Žanovih kukova u pokušaju da ga u njega uglavi. Melanina pomoć prestala je da bude od koristi. Žanovo lice je menjalo boje a slepoočnice je oblivao znoj. Pogurao je. Ušao. Pogledao u Mel. Pogurao ponovo, dublje, a Mišel je kriknuo, izdižući visoko glavu i ramena sa kreveta.
Mel ga je pomazila po leđima govoreći da se umiri i raširi. Žan je žmurio, zamišljajući pod sobom njenu pičku, iako je bilo teško. Uzak kanal u kome se našao drobio ga je vrelinom koju još nije mogao da definiše kao prijatnu ili samo iznenađujuću. Počeo je da se kreće unutar njega, neobično ohrabren Mišelovim stenjanjem. Što brže krenem, brže će i kraj, tešio se.
Krenuo je malo žešće, kada je Mišel zastenjao burnije, a Žan se naglo izvukao. Mel je besno povukla dlan sa Mišelovih leđa, dajući Žanu znak da ne staje dok se ovaj mučio da iznova centrira, a Mišelova rupica mu se poput jegulje migoljila i izmicala. Uhvatio je ga je po prvi put za guzove. Melanino lice obasjala je mračna radost.
I sam ga je mazio od struka nadole da manje stenje, jer mu je to već paralo uši dok se prinudno navikavao na muško uživanje pod svojim kurcem. Kada je shvatio da Mišel nije više bio u bolu i kada mu je stenjanje preraslo u ubrzano dahtanje, nešto se i iz njega samog odvalilo, i kao deo čvrste stene iz stomaka ili glave sišlo u telo penisa sada kao mač usmereno nabreklom punoćom da posao nastavi i doradi svom snagom i umećem.
Melani se u ovom trenutku udaljila da osmotri. Mišel je bio jeban kao ona, na momente mnogo žešće. A na sekunde je bivala i ljubomorna na prodore u kojima Mišel nezasluženo uživa. Osećala je pod haljinom svoju vlažnost koja joj je napunila gaćice.
Kurac više nije ispadao, bio je dobro zavaljen i ritmično se pomerao okretno i iskusno tucajući mladića pod sobom kao da to radi već stoti put. Melani nije mogla znati šta osećaju, ali je pratila promene na njihovim licima. Žanov izraz bio je zgrčen u mučenju i trzajima kojima mu je kurac oduzimao razum, a u Mišelovom pogledu uživanje je postajalo sve vidnije.
Mišel je posle dugih godina mogao sebi da prizna da je sanjao upravo o ovome. O muškarcu koji ga ovako delje i melje kurčinom na sitne delove. Nije to znao niko drugi, pa ni on sam nije bio siguran, pomalo i negirao kada god može. Vuklo ga je oduvek da se nekome preda, da nekome baš daruje taj ulazak u centar sebe, ali kad god je započinjao sa devojkom još u dečaštvu, nešto mu je snažno smetalo u takvom odnosu.
Konačno je otkrio sve, sve utvrdio, na ovaj sasvim sulud način. Krio je radost od Melani, okrećući glavu. Nije dobro ni video, vid mu se maglio, kurac kao da mu je prodirao do očiju. Ali nije mogao da kontroliše pokrete zadnjice koja se podatno isturala da je Žan uzme, izvrne, razvali, iskoristi, poseduje. Osećao ga je strujno u živcima creva kao leptiriće u stomaku, i nije želeo da taj osećaj prestane.
Žan ga je punio i punio, kao da Melani nije u sobi. Uzalud je maženjem po njihovim leđima i rukama skretala pažnju na sebe, više nije postojala. A kada bi je primetili, samo im je smetala. Dobila je šta je htela, a treba paziti šta se to želi jer može da se ostvari. Ustuknula je kao oparena. Ponovo zagrizla zglob ruke, posmatrajući mirno, čekajući kraj.
Njen dečko ju je pogledao tek na finalu svog pulsiranja u anusu drugog muškarca. Prostrelio je pogledom međusobne krivice, a onda vratio svoj pogled na glatko, belo Mišelovo telo. Ono mu je sada bilo u fokusu, to zadovoljstvo koje dele i koje ih posle nje povezuje. Skupljao je u dlanove mirisan znoj sa mladićevih guzova. Mel je bila samo slučajna okolnost, ostalo sada rade sa namerom, a namera je postizanje vrhunca za obojicu uključenih, daleko od nje.
Melani se na tren učinilo da su oni zajebali nju. Jebačina koju je pratila nije ličila ni na kakvu prisilu. Mišelovo učešče je sada bilo ravnopravno, uzletao bi sa kurca i na njega se svom snagom nabijao, a Žan ga je neumorno dočekivao i ludački pumpao dok nije svršio, odvojivši Mišela sa ivice kreveta, podigavši ga u transu i držeći ga za ramena dok su se obojica tresli. Ovog puta Melani je zatvorila oči, u glavi poričući uragan orgazama koje je doživela gledajući.
Po izvršenju kazne, Melani im je naredila da se obuku i napuste njen stan. Učinili su to hitro, ne gledajući u nju, niti jedan u drugog. Kraj kreveta je pored tragova Žanove iscurele sperme ostao da leži zaboravljen Mišelov telefon koji mu je u toj frci bio ispao iz jakne.
Na njemu je pronašla ukupno devet kratkih snimaka Žanovih viđanja sa mističnom crnkom, načinjenih u parkovima i između zgrada, u mesecima pre ostvarenja njenog paklenog plana.
- Kategorija:
- Bisex erotske priče
- 2 Maj, 2024
- 1197 pregleda
Ne, ne znam uopšte svoje likove
Samo ih čujem u glavi kako dijalog krene haha. Znam gomilu situacija, neke su moje, a neke i spojim za efekat priče, kada taj storytelling krene postaje zarazan, bar meni, a recimo nisu me uspavljivali pričama za laku noć, vrlo retko. Pokušavam da bude baš atmospheric, valjda to mene radi, da niz okolnosti dovedu do tog PAF finala haha. Drago mi je da je zabavno i hvala svima na čitanjima 
Bas tako, to sam htela da napisem, ja nemam osecaj da smo na ovom sajtu samo uzivam u citanju kao da nije erotska prica kad odjednom PAF! svidja mi se kako opises iz skroz svakodnevnog dogadjaja odjednom naboj koji se rodi pod okolnostima koje dovedu do toga suptilno i samo razvale.
Savrseno i neuporedivo! 
Procitala sam jos jednom, ovo je delo razradeno do perfekcije.
Mze se nekom ne svideti iz licne orijentacije ili sto je duze , ali je uzitak sa koje god strane da pises, uvek imam utisak da bar jednog od likova duboko poznajes licno i lik je zasnovan na toj osobi, a ako nije onda je smo produkt tvoje maste bez granica. Svakako je svaka prica bolja od prethodne, prosto mi popravi raspolozenje, a svaka za sebe malo savrsentvo.
opasna
Uuuuu! Basi, koja priča