Magdalena IV
Zalepili su se. Usne su potonule jedne u druge. Trajalo je. Kao nagli prekid svake nedoumice, konačno rešenje pred nosom. Kada je Megi otvorila oči, Draganove su još uvek bile zatvorene.
Donekle osvešćena, zadrhtala je od nekog novog straha, od te blizine. Od lepote trenutka kao kad u nešto dugo veruješ a onda te samo život opizdi jednim pokretom koji ti kaže ’E baš nije tako!’ Iako nije znala kako jeste. Ko je u pravu, a ko ne. Ko greši, ko je ko, koji je sledeći korak u ovoj neprekidnoj seriji samootkrivanja i samoobmnane.
Samo se nasmešila i otišla u suprotnom pravcu. Ne vredi, nema pomoći. Okrenuo se i Dragan, a poneo nešto njeno sa sobom. Trag usana, sekund pripadanja. Dovoljno za besanu noć punu nade, kao kod dečaka koji tek počinje da sanja.
Ni Megi tu noć nije spavala, što za nju nije bilo ništa neuobičajeno, ali je te sate provela na neobičan način. Tragala je da sazna. Tražila informacije, članke, filmove. Ispovesti, istinite priče, izveštaje. Bilo kakve opise njihovog problema. Jer problem definitivno imaju oboje, i to dupli. Svako sa samim sobom, i onda taj jedan zajednički.
Pred zoru, umorna i nervozna, bez mnogo odgovorenih pitanja, pokušala je da odgleda nekoliko snimaka heteroseksualnog odnosa u par klipova, ali nije izdržala ni tih nekoliko minuta koliko je prosečan video trajao. Ne zbog Dragana, ni sebe, naprotiv. Nije to bilo nešto njihovo, njihov slučaj je poseban. Nije mogla da gleda ta druga lica, tuđe ruke. A naročito kurac koji još i nije Draganov, previše joj je bio i taj njegov u mislima.
Ali je nakon svih traganja, čitanja i gledanja tek bila kao izgubljena. Tešio ju je samo onaj slatki osećaj uzbuđenja pri doživljenom prvom poljupcu. Prvi poljubac sa muškarcem, prvi koji se računa. Poljubila je Sašu jednom, iz zezanja, bili su još sasvim mladi i ne može da se poredi sa ovim sada.
Čudilo je baš to što je ništa nije začudilo pri tom dodiru usana. Bilo je isto kao sa ženom. Nikakve razlike, sećala se takvih poljubaca, toliko su ličili na mnoge, pa i na one sa Danijelom. Znači li to da ga voli? Da znači, onda bi mogla da ga prihvati i ne bi ga ispustila iz ruku do svitanja. A ona ga je bukvalno ostavila, u ko zna kakvim mislima. I ne zna više ni sa kakvim rečima da mu se javi.
Oseća da nešto nedostaje u njegovoj priči. Kao da joj nešto prećutkuje, i uglavnom se kada pričaju udaljuje od glavne teme, baš te o kojoj se i ne govori skoro uopšte. Šta li je to što ga je mučilo čitavog života, a da je pri tom mogao da bude i žena kakva je želeo biti? Ništa ga nije sprečavalo u tome. Rešivo je to u današnje vreme, a on nije pokazivao interesovanje da išta promeni.
I kako to da ako želi biti žena, samo se ponekad tako oblači? Sasvim je siguran u sebe kao muško, sve mu tako lepo stoji, nesiguran je zapravo bio kada je onog prvog dana k njoj došao preobučen. Teško je to čak i za njenu glavu koja je navikla da se bavi sličnim problemima psihe i svesrdno pomaže u njihovom rešavanju. Preteško i pomalo apsurdno odgonetati sa i dalje nedovoljno informacija.
Kopkalo ju je i nije joj davalo mira.
„Šta radiš?“, upitala ga je sledećeg dana popodne.
„Ako kažem da čekam tvoju poruku, zvučaće jako patetično, pa to neću reći... Malo odmaram, slobodan sam, ne radim danas.“
“Došla bih kod tebe ako ti odgovara“, dodala je, a širok osmeh je drhtao preko čitavog lica.
„Može, evo samo malo da sredim i čekam te.“
Čekali su oboje isto, jedva čekali. Za nepunih sat vremena Megi je završila sa pospremanjem svojih kartona i fascikli, odjurila kući da se istušira i presvuče, a zatim se nacrtala na tačnoj adresi.
Draganov stan bio je mali i uredan. Odisao je nekim spokojem i odmah joj je prijao. Pijuckali su kafu u maloj sobi u kojoj je najviše boravio. Magdalenine misli smirivala je toplina tog osmeha i to što ga nije zauvek izgubila, a on je to znao, i nije pričao mnogo, znao je da zaobilaženje teme više neće vredeti. Ostao je da sedi kraj stola i mirno je posmatra zavaljenu na njegovom kauču.
„Samo da znaš, nisam došla ovde zbog seksa...“
„Seksa?! Svašta, odakle ti sad to?“, uzvrteo se na stolici.
„Pa najavila sam se da ti dođem u stan, pomislio bi da..“
„Ne, ništa neću da pomišljam, mada bih voleo da znam. Ali ne moram...“, migoljio se u nećkanju.
„A ja moram! Ja više ne mogu ovako!“, vrtela se i ona kao da će poskočiti.
„Šta ne možeš?“
„Smeta mi... Sve mi smeta..“
„Znam da ti smeta, i znam šta ti smeta, ali šta ja mogu sa tim?! Šta da radim? Nisam taj neko, ko tebi treba, i nikad neću biti. Moglo se desiti i da sam stvarno žena pa da ti opet po nečemu ne odgovaram. Ma, Megi... sve je to previše komplikovano, ne vredi se mučiti..“
„Htela sam samo da kažem da mi trenutno smeta što sediš dva metra udaljen od mene...“
„A, to.. Pa dobro!“, nasmešio se a oči su zasijale u olakšanju. Prebacio se na kauč pokraj nje. „Ma neudobno je, star je kauč ovo. Krevet je mekši, ali...“
„Ali mi to nećeš reći?“
„Da, ovaj, ne... Daj, ne zajebavaj me!“, meškoljio se u mestu da ne bude preblizu a da mu opet ne zameri što je predaleko.
A onda je samo sevnuo svojim plavetnilom. „Smem da te zagrlim?“
„Da.. Da. Želim to, želim da me zagrliš. I kakav si ti muškarac koji pita da li može ženu da zagrli?!“
„A ti si bila s mnogim muškarcima pa znaš kakvi su..“
„Nisam bila ali znam, malo su drčniji što se toga tiče, ponekad i navalentni-“
„Meni su žene pričale da su svi muškarci isti!“, zasmejao se Dragan prekinuvši je.
„A ni ti nisi proveravao? Ozbiljno, nisi... gej?“
„Ne.“
„Znaš to, a nisi probao?“
„Apsolutno.“
„Meni ništa nije jasno... Kako to da ti..“
„Dođi ovamo“, raširio je ruke. „Hoću samo da te ljubim, ništa više.“
Magdalena se bez pogovora okrenula leđima i spustila glavu u njegovo krilo, prebacivši kolena preko ivice kauča. Osetila je njegove ruke u svojoj dugoj kosi i samo zažmurila. Usne su je ljubile po čelu. Tople i meke, te koje je želela danima i noćima i od njih bežala. Prepustila se i uživala da bude predmet tog ljubljenja, dugog i nežnog kao da sanja.
Igrao se prstima u kosi i istovremeno joj usnama mazio oči, nos i obraze. Izdigla je svoje usne, na tren ga pogledavši. Ovog puta nije pobegla, nestala je i najmanja želja da se ovo prekine. Poželela je da ne prestaje. I osećala kako sve tajne kroz ove poljupce izlaze na površinu, lagano ali bez kontrole, u talasima, ističu kao burne reke, a reči su im nepotrebne. Trenutak kada je svejedno ako će i da te ubije, toliko je lepo, pa i da sekund traje.
Obazrivo je pomerala ostatak tela plašeći se da će izazvati ono što ne treba. Plašio ju je i dalje sam pojam erekcije i šta će dalje biti, šta će ona sa tim, i šta će on kad se to ne bude moglo rešiti, biće u problemu a ona mu neće prići. Ali je ležala mirno poput njegovog tela, i nije se dešavalo pod njenom glavom ništa čudno, kretale su se samo njegove ruke, usne i oči koje su je sada izbliza proučavale kao dve lupe, uveličavajući je sebi do maksimuma, upijajući je.
I bez osmeha na usnama, te plave oči su bile nasmejane, radovale se, pogledima je ljubile i uvlačile u svoje beskrajno more, da je zauvek progutaju u taj topli, prelivajući talas.
Ponekad bi sam od sebe stari kauč jauknuo pod težinom tela, od svojih godina upotrebe i ponekog klimavog šrafa, a Megine oči bi se raširile.
„Još uvek se plašiš, vidim... Čega?“, pitao je.
„Ne, samo... Samo te jedne stvari, ali.. ona miruje.“
„Lepo je što i njega oslovljavaš ženskim rodom, baš mi imponuje!“
„Haha... Pa kako da ga zovem, nismo se ni upoznali“, zasmejala se i prekrila lice dlanovima da nekako povuče to što je rekla.
Dragan se smešio kroz nozdrve, stisnutih usana kao Dragana one večeri u kancelariji. Bože koliko je samo lep, zagledala se Megi malo udaljena od njegovog lica.
I tu je stalo sve. Zaljubila se, ko zna u kom trenutku, a sada je to znala. Nema nazad, ima samo dalje. Lepo je, ništa tu ne smeta, i da ima rogove, i sedam nogu, i tri kurca, moj je. Hoću da je samo moj. Smaragdi su opet lili, a Draganovi topli prsti hvatali redom suze. Pratio je kako ispadaju, nepomičan, a onda ljubio i njih dok nije upio sve.
„Hajde...“, pokrenuo ju je da ustane, a onda i sam ustao sa kauča. Uzeo je za ruku i poveo u svoju drugu sobu. Znala je da se tamo nalazi taj mek i udoban krevet.
Zakoračila je smelije, da mu pokaže da se strah umanjuje, pa da i sama u to poveruje. Ispružila se na krevet, raširivši sve četiri kao da je preumorna. Neko vreme Dragan ju je gledao, a onda se samo bacio preko nje. Malo se trgnula, ali je htela baš to, da je baš tako prekrije.
Poljupci su sada bili kraći i jači, navirali su u bujicama po njenom vratu i rukama kao da nekuda žuri. I žurio je. Sada mu je bila nameštena tako da više nije mogao niti morao čekati. Bez pitanja je svukao njene uske pantalone, a ona mu pomogla, čupajući žurno svoje noge iz nogavica. Kada je odbacio njenu odeću, našao se u njenom međunožju, a glatke noge su ga samo obgrlile.
Ni na pogled više nije čekao, nije ga zanimala njena dozvola. Zaronio je celim licem u sredinu između njenih nogu. Megi je ispustila glasan uzdah i zabacila glavu unazad. Jedna šaka gužvala je pokrivač pod njima, a druga majicu na Draganovim leđima. Dugo je usnama štipkao i nosem mazio kroz gaćice. A onda je osetila je kada ih je prstima pomerio i nežno povukao da i njih skine. Odjednom ogoljen, klitoris je drhtao pod njegovim nemirnim dahom, rastući kao da će sam dohvatiti njegove pamučne usne.
- Kategorija:
- TV/TS/CD erotske priče
- 16 Apr, 2024
- 471 pregleda
Prelepo
Ispricano kao da ti se desilo! Jedan vrstan komad pripovedanja,znalacki. Pozelim da se nikada ne zavrsi.