Noćni plivač II

Lara me je dočekala nadrndana i rešio sam da budem oprezan i nežan, ne bih li došao do onoga što nas oboje smiruje.

„Je li, gde si ti nestao sinoć?!“, krenula je u napad još sa vrata.

„Sreo sam Igora, otišli smo na par pića, i dok sam se okrenuo već je svanulo...“

„Ala sereš... Dobro, dobro, samo pazi. Ovakvu kao ja ne vara neko kao ti!“, nasmešila se mrgodno, što sam i ja dočekao s poniznim osmehom.

„Dođi da me malo zgreješ, lagano sam se obukla od jutros...“, zovnula me je prstićem ka krevetu, razotkrivši bujne sisice iz moje košulje koju je nosila.

„Mhm, baš baš lagano...“, prišao sam i pogurao dlanove pod njene sise da je izdignem ka sebi, a ona me je njušila.

„Proveravam ima li ženskog parfema, ali čist si kučko!“, vikala je kada sam je zagolicao pod miškama. Nije ni slutila gde je te noći bio kurac koji je polako nadrkavala nežnom rukom. Ipak, nisam želeo da ga okusi pre tuširanja pa sam se uskoro pridigao.

Kad sam se vratio iz kupatila, budala je dremala sasvim gola na krevetu, s jedinom namerom da me brzo izazove, jer je u sobi bilo prilično hladno za nudizam.

Poželeo sam da je tucam u guzu, ali sam znao da bih ja najebao. Okrenuo sam je i mazio po guzovima, a ona se malo opirala da bi mi prsti što pre skliznuli ka pičkici. Nije mi bilo do umakanja i brzo sam se skinuo da odradimo šta imamo.

„Nešto si mi grub... Stani bre!“, okrenula se naglo. „Gde si se zaleteo?!“, viknula je a ja nisam primetio da išta radim drugačije.

„Zaboravio si na igru koju volim... Kada ti ja dajem smernice.. I kada sam tvoja gospodarica, a ti tako maaali, poslušan rob“, štipkala mi je obraze kao da će ih izmrviti prstima, ali me je nekako uvek palilo da je posle toga razvalim.

Prepustio sam joj se, a ona me jahala kao svaki put do tada, iskusno, dahćući kurvanjski i glasno dok je pičkom vozala moj kurac napred-nazad a od tih pokreta sam se topio i ponovo sanjario.

„Nešto mi često spavaš dok se jebemo! Otvori oči i gledaj u mene. Gledaj u ove sise, možda nećeš još dugo, ti bedni mali crve!“

„Oho! Laro...“, pobunio sam se.

„Psst! Ćuti i jebi me!“, naredila je, a ja sam je poslušao. Morao sam da svršim gledajući je, što mi više nije bilo lako kao pre. Nije vredelo ni umanjivanje vidika kroz trepavice. Opet sam postao mlitav i iskliznuo iz pičke.

Ustala je, zgrabila moju košulju i otišla bez reči iz sobe. Sada je već sigurno bila ubeđena da imam drugu, a ja nisam imao snage da je ubeđujem u suprotno. Samo mi se bežalo iz kuće.

Pomislio sam na onu laž koju sam joj prosuo, i pozvao Igora da stvarno popijemo par pića popodne. Nije se bunila, znajući da je to jedini drug kojeg ne delimo, a njenih mi je bilo već dosta koliko i nje.

„Biće ovde dobro sledeće nedelje kad sve onako srede“, dobacio je Igor uz pivo, gledajući u čistinu nedaleko od centra i kafane u kojoj smo sedeli.

„Šta?! A, na proslavu misliš... Ma jebo to..“, setio sam se proslave Dana grada kad se tu svi sjate u milionima kao da se sve deli za džabe. Pripala mi je muka od pogleda na trenutnu, a kamoli prazničnu gužvu.

Popili smo par komada i rastali se u predvečerje kao i obično. Vraćao sam se kući teškim koracima kao da odlazim na robiju. Odjednom je neko svirnuo iz auta kraj mene, a ja se nisam odmah osvrnuo kao da mi je ono pivo usporilo reakcije.

„Hej ti! Plivač! Ne čuješ me jebote?!“, svirnuo je još jednom pre nego što je povikao.

Okrenuo sam se i iza poluspuštenog stakla ugledao onu gustu plavu kosu. Damir.

„Hej... otkud ti?“, promucao sam.

„Otkud ja?! Ja malo vozim, prolazim svuda, a otkud ti? Zašto ne dolaziš na plivanje, obećao si?“

„Ma nisam obećao... Video si kako mi ide.“

„Sa mnom ti nije išlo tako loše“, namignuo mi je šmekerski. „Kad dolaziš?“, upitao je kao da me čeka kazna ako ne ispljunem tačan datum.

„Pa ne znam, kad ti budeš tamo...“, spetljao sam se.

„Pa... ja ću biti tamo zaa...“, pogledao je u lep sat na ruci. „Tačno dvadeset minuta! Upadaj!“

Bilo mi je neobično što sam se odjednom našao na sedištu pored dečka o kome sam budan sanjario u pokušajima da ga se setim onakvog kakav je bio taj jedini put kada smo plivali.

Totalno sam drugačiju sliku iskonstruisao nakon tog dana u glavi. Nije bio gorostas kakav se razvio u mojoj mašti dok me je grlio ručerdama od vatre. Niti toliko izvajan kao morska sirena koju sam utripovao.

Prosto mi se dopao i mašta mi ga je doradila da ga zadržim u sećanju. A on je bio zapravo običan. Neobično plav kao neki Norvežanin, ali prosečan. I dopadao mi se još više sada kada smo u istoj ravni, van vode i onih mojih smotanih potonuća kada me je izvlačio kao da su mi otpala peraja.

„Nisi vežbao bez mene?“, pogledao me je slatko dok je vozio, uvek spreman da me prekori za nešto. Skontao sam da druge podučava kao iskusan plivač.

„Kako bez tebe kad si najbolji?!“, malo sam se opustio, krećući se na točkovima sa njim kao kad smo se onomad zajedno kretali kroz vodu. Još nikada nismo bili skupa na tlu, pala mi je luda misao na pamet. A i leteo bih s njim, krila mi rastu od te tople blizine.

Kao da me i sada greje a ne dodirujemo se. Često pogledam u onu ruku sa satom i svetle dlačice, pa duge i zgodne presavijene noge. Vitak je, hitar, odličan je i kao vozač, ne oseti se da se krećemo. Vlada gravitacijom kao da ju je stvorio. Osmeh mu je sunce. Zaljubio sam se u tipa i teško dolazim sebi. Samo me zanosi, a ja puštam tako, prija mi.

Padao je mrak kad smo stigli na njegov bazen. Poslednji kupači su kupili svoje stvari i na našu radost odlazili.

„Sačekaj me tu“, pokazao mi je na red plastičnih stolica i odjurio negde, valjda u svoju instruktorsku odaju.

Čekaću te doveka, mislim se, neću ja od tebe nikuda. Vratio se sa flašom belog vina.

„I čaše su plastične jebiga!“

„Ma nema veze... A šta proslavljamo?“

„Haha... Početak tvoje plivačke karijere“, opet je namignuo i rastopio me pre pića, a par dugih plavih šiški pale su mu do nosa dok je pažljivo sipao vino u nestabilne čaše.

Sa prvim gutljajem primetili smo potpunu tišinu. Sala se ispraznila. Zelena voda se smirila, a ja sam razmišljao koliko trenutno može biti prljava.

„Dođi“, poneo je obe čaše, a ja flašu. Odveo me u ograđen deo sa posebnom vodom gde ne vežbaju kupači.

„Redovno se čisti voda, ali... Ovde je lepše, intimnije“, rekao je ne gledajući me.

Seli smo kraj bazena i potopili noge, što je njemu u šorcu bilo lako, a ja sam morao dobro zadići nogavice.

Pratio je svaki moj korak, onako nežno nasmejan kao da motri da li ću pogrešiti negde na meni nepoznatoj putanji savladavanja novog gradiva.

„Kad si me onako sabio prošli put...“, počeo sam otvoreno pa šta bude. „Pomislio sam, da nisi peder slučajno, haha.“

„Hm. Mislio sam da se takve reči više ne koriste“, izvio je ramena kao da ga je nešto zagolicalo.

„A... smeta ti?“

„A je l’ bi ti voleo da mi smeta?”

„Ma ne radi se o meni, čoveče, nego sam pomislio...“

„Pa dobro si pomislio, ok? Ali nisam ti ništa loše uradio, zar ne? Ako jesam, izvini, prosto sam te povukao iz vode. Nemam običaj da mešam posao i zadovoljstvo čak ni kada mi se neki tip dopadne, a desi se jebiga, naročito ovde...“

„I, je li se desilo tada?“

„S tobom?! A jebote ala si umišljen, hoćeš krvnu grupu i ime oca da mi saznaš, a o sebi ništa da kažeš!“, gurao je ramenom moje rame kao da će me uskoro gurnuti u vodu.

Odjednom se uozbiljio kao da se i sam pita šta ćemo ovde.

„Ne ide to tako kako ti misliš, maleni“, pogledao je bez osmeha u mene pa u vodene kružnice oko svojih nogu.

„Nisam ništa mislio. Ti si se meni dopao. Eto...“. Vratio mu se osmeh, ali nešto setniji.

„Jebiga, nisam sam. Doveo sam te ovde zbog plivanja, ozbiljno.“

„A vino??“

„Pa nije vino nikakav znak da se muvamo. Piju vino dve drugarice, pa to mora značiti da će se pojebati? Daj malo odrasti“, pomazio me je po glavi čvrstim prstima a meni je tek sad stala sva pamet.

„Ni ja nisam sam... Imam devojku. Ali ona nekako... nije sa mnom.“

„To prvi put čujem, haha! Ti si neki ludak majke mi!“, zakikotao se. „Kako nije s tobom, s kim je?“

„Ne znam, sa tim njenim drugom... Već dugo sumnjam da me vara..“, ostao sam zagledan u vodu, budno upijajući njegove reakcije.

„Pa si ti rešio da je prevariš sa mnom?!“

„Ma ne... Pa mogao sam s bilo kim...“

„Ali nisi?!“

Ćutao sam. Pa ga pogledao izgubljeno i povređeno, sitan kao kap vode, nadajući se samo još jednom zagrljaju poput onog u toploj vodi. Hteo sam to da izmamim makar i na kvarno, a posle ću otići, pustiti ga da živi i vratiti se prokletoj rutini.

„I, kakav je taj tvoj? Dečko ti je?“, upitao sam nakon bezuspešnog pokušaja zavođenja.

„Ah, uporan je. Što poželi to dobije. Tvrdoglav, ali veran mi je, bar mislim da jeste.“

Bio je iskren i otvoren sa mnom kao da se znamo godinama. Pričali smo do duboko u noć o njegovom poslu, nekim smešnim doživljajima, počecima, planovima.

Što sam duže sedeo pored njega činilo mi se da ću teže otići. Pokušao sam da ne shvatim njegovo odbijanje lično, iako me je zabolelo i osećao sam se kao da imam pet nogu i sedam glava i kao da je Lara u pravu za sve kada kaže da sam mlitav i nesposoban.

Prijalo mi je sve, nežnost njegovog osmeha, srdačnost i toplina razumevanja, uopšte da sa nekim mogu ovako lepo popričati, ali kada smo popili to vino, ustao sam da krenem.

„Znači ništa od tvoje karijere kod mene?“, gledao me je svetlim očima sjajnim poput vode.

„Nažalost... Mislio sam da će biti više disciplina u ponudi!“, otelo mi se, ali smo se obojica nasmejali.

Vratio sam se kući kada je Lara već zaspala, i to je jedino dobro što je moglo da se desi posle rastanka s Damirom.

Na telefonu koji sam ostavio kući čekalo me je desetak poziva od Denisa čiji broj sam prepoznao, i bio zaboravio da sam mu svoj one noći dao. Nije mi bio ni na kraj pameti.

Legao sam kraj svoje devojke i nastavio sa sanjarenjem. Morao sam da se istresem. Bio sam konstantno napaljen od Damirove blizine, blizine kože njegovog žilavog vrata, golih nogu i ramena koja su izvirivala iz prekratkih rukava.

Zašto bi neko ikoga prevario zbog mene, u kom ja to svetu živim? Ako sam ja kreten, nemam prava da od nekoga očekujem isto, ma koliko sam bio spreman da mu se predam. Prvo treba svoje probleme da rešim, pa onda da očekujem da mene neko kuje u zvezde.

Uvukao sam ruku pod zajednički čaršav, pa ga pomerio dovoljno da mogu da drkam neometano, ne povlačeći Larin deo. Čim sam se uhvatio za kurac, ona se prenula, kao da me i u snu opominje. Ustao sam besno i otišao u drugu sobu.

Nisam mogao više da slušam ni njeno disanje. Izvadio sam kurac i prelazio rukom po njemu zamišljajući Damirove ruke. A video sam neke crne oči, kao Denisove, tek tako, odjednom. Trojka sa dva muškarca? Optimalno, sigurno bolje nego sa duplom Larom.

Sem toga, moja mašta im je nalazila i sličnosti. Damirov ples u vodi i muzika poput talasa koja je pratila Denisove baletske pokrete zauvek ih je spojila u meni, kao da sam im neka zajednička tačka, i to me je sada uzbuđivalo toliko da sam sebi davao neku lažnu veličinu u tome kao da obojicom vladam u svom maštanju, mogu da radim što poželim, da konačno osetim i ponavljam sve željene dodire, svako prodiranje.

Želeo sam Damira u sebi, dok lagano ulazim u Denisovu glatku guzu. Drkao sam sve brže žmureći i ne mareći da mi u sobu upadne i rođena majka a kamoli Lara.

Nikada nisam zamišljao ništa slično i ova čudna penetracija sa obe strane mi je ubacila mozak u neke nove poludele horizonte gde sam se izgubio srećno kao malo dete i nisam želeo da ikad prsnem, da ikada prestane. U tom trenu sam ih voleo obojicu, pa čak i Laru, ona je bila ta koja me je odvela njima, ona me je odvukla i na ples i na plivanje, kao jedan talas rođen sa jedinstvenim ciljem takvog spajanja.

Ali je kurac tražio svoje, kako i ne bi kad sam drkao kao da sam na takmičenju. Izlio sam količinu sperme za dve godine. Nije prestajalo da lije, kao da mi je prvi put u životu. Otvorio sam oči širom gledajući koliko sam ulepio ruke, pantalone i kauč na koji sam se bacio sa namerom da sve istresem.

Odleteo sam tako flekav po hladno pivo u frižideru. Ujutru sam planirao da ostavim Laru.

Zaspao sam na tom istom kauču, kada sam začuo kucanje na vratima. Svanulo je. Pitao sam se zbog čega bi Lara kucala, uglavnom ja kucam kad je ona sama, ona samo što ne razvaljuje vrata.

Na svoje zaprepašćenje ugledao sam Edina.

„Ustaj brate odmah, moram nešto da ti kažem.“

Skočio sam na noge. Edin je bio punačak, riđokosi mladić sa nečim arogantnim u izrazu, zbog čega sam oduvek imao želju da ga šutnem u facu.

„Brate, Neša te je juče video s nekim tipom kako se ljubite“, sasuo mi je. „Bio je na bazenima kod Spase.“

„Nisam se ljubio ni sa kim... Ali znam šta ti sada radiš. Nisam glup kao što vi mislite!“

„Koji mi?! Slušaj, rekao je i Lari, pa sam došao da vidim s tobom kako to da izgladiš... da je još više ne povrediš.“

„Slušaj ti mene, završićemo priču ovde, a ti i ona možete da se jebete bez mene, to je ono što si čekao zar ne?!“, izjurio sam iz sobe, videvši da se ni on nije dugo zadržao.

Načeo sam novo pivo, odlučivši da se do kraja ponašam dostojanstveno. Za nekih pola sata, pojavila se i moja devojka.

Prošla je pored mene kao pored turskog groblja, glave pognute toliko da primetim kada je progutala knedlu neprijatnosti. Duboko je udahnula, a onda se vratila i stala pred mene. Disala je ubrzano, samo što ne bljune vatru.

„Pokupićeš svoje prnje i do jutra nestati iz moje kuće. Znala sam da si smotan, ali nisam verovala da ne možeš ni da me prevariš kao pravi muškarac!“

Zatvorio sam oči po običaju, kao da pokušavam da stvarnosni sistem vratim na neka ranija podešavanja.

Nekoliko dana sam samo pio bez prestanka. Pitao Igora da par puta pijan prenoćim kod njega. „Diži se, barabo, idemo na proslavu“, rekao mi je jedne večeri, a ja sam zaboravio i koji je dan. Nit sam kuda išao niti se kome javljao.

Bio je to Dan grada i baš ona gužva koja mi je najmanje trebala. Pomišljao sam da mogu sresti Laru i Edina. Igor me je tešio i zajedno smo se nalivali do ponoći, što mi je pomoglo da manje gledam oko sebe.

Kada sam podigao glavu, pred fajront u kafani, gužva se stanjivala i ostali smo skoro poslednji. Među odlazećom masom ljudi učinilo mi se da sam video dečka guste plave kose poput Damirove. Pomislio sam da umišljam zbog količine alkohola.

Plavi je zastao kod šanka smejući se, a oko struka mu se našla ruka nešto nižeg, crnokosog mladića koji mu se naslanjao na rame kao da će ga poljubiti, propinjući se na lepo oblikovanim nožicama predvodnika plesne grupe.