Livija
Čekao je nervozno. Čeka li se ikad drugačije? Mrzeo je čekanje, a žene uvek prokleto kasne. Čak i ona, koja mu ništa ne znači, kad bolje razmisli, a ipak je sada sve što ima. Na šta sam spao, pomišlja.
To ona pokušava da bude kao druge, da oda utisak običnosti, jer to je sve što želi da bude u javnosti – normalna. Baš kao i on. Koliko je to daleko od istine, znaju samo njih dvoje, zato se i drže zajedno, kao okoreli kriminalci u tajni o svojim zločinima, prijalo im tako ili ne. I on je sve što ona ima, kome bi takva trebala.
Jebala me noć kada sam potražio pomoć – šapće sebi u bradu i baca opušak cigarete koji odskače iz prepune pepeljare. Ceo kafe ispunjava ista gorka čežnja koju on oseća, čini mu se, iako su svi drugi ipak u svom svetu, onom sasvim odvojenom od njihovog. Još uvek je nema.
Kada se konobar seti da mu dolije piće i isprazni posudu jedinog užitka, Benijeva glava već klone, život ga je sasvim umorio. Svežina uzbuđenja s kojom je večeras došao kao da je u sekundi naprasno uvenula.
Tek tad krajičkom pogleda vidi zlatne potpetice kako se prošunjaju uz vrata. Ulazi kao tajanstven vetar, kao lopov nad lopovima, ta naizgled fina žena koju čeka satima.
„Pa dobro gde si??“, pogledao ju je, a telo je ubrzo počelo da postavlja skroz drugačija pitanja.
Zašto se ovako sredila, za mene? Pa među nama nema ničega. Da li je moguće da ću uspeti, da će se sve promeniti, da ćemo ona i ja...? Kako bi to bilo, da li bih uopšte mogao, posle svega? Da li je prekasno za još jedan pokušaj?
Zagleda dugo njene sićušne, tamno ofarbane nokte dok joj ruka uzdiže svoju poručenu čašu. Smeši mu se.
„Ma znaš šta imam kući... Znaš da mi treba vremena da se pripremim“, govori bez pogleda.
On klimne glavom koja ponovo klone, kao da još uvek ne sme čitavu da je pogleda.
„Livija... Hajde da sa ovim prestanemo, ili da nešto preduzmemo..“
„Šta?!“, oseća kako mu spušteno čelo zaseca tamnim očima. „Hoćeš da mi oduzmeš ovo?! Ovo je jedino što imam, jedina prilika da malo izađem, odem... iz svoje glave i svega onoga..“
„Znam... ali dokle?! Treba ti žena, drugarica, ne ja. Ja sam muškarac, Livija, i vidi kako se obučeš, ne mogu a da ne...“
„Nećeš“, stavila mu je sićušni kažiprst na vrele usne. „Znaš da nećeš... znaš da nam to ne treba. A nešto mi govori, Beni, da bi ti isto tako bilo koju drugu stvar zasrao kao što sada kenjaš“, povukla je oberučke mini-suknju koje su njene punačke butine same motale ka struku. „Da se baviš nečim kompletno ilegalnim, tebe bi uhvatili za dan! Ili ne bi prikrio tragove, ili ne bi ni pomislio na posledice, prosto bi te odvukla neka suknjica, poput ove, i zaboravio bi gde si pošao...“
„Ja samo pokušavam da budem normalan, zato ti i predlažem da se više ne vidimo, ili da probamo da zajedno ovo rešimo tako da nam bude lepo a ne da u kafiću prepričavamo ono od kuće-“
„Beni!“, uhvatila ga je malim dlanom za bradu a njene oštre dlake besno je usekla u svoju meku kožu. „Pa ti si sasvim zastranio! Budalo, ti si mi tražio da ti pričam šta radimo kod kuće i kako me on..- “
„Možda večeras neću to da slušam! Možda hoću da budemo samo ovo što jesmo, da probamo...“
„Mi nismo ovo, to znaš, ovo su maske!“, kriknula je, a gospodin za šankom pored Benija ih je oboje pogledao prekorno. „Znamo vrlo dobro šta je iza maski, a ti si bio taj koji se meni javio i molio da ti pomognem, da ti pričam sve što radimo i kako mi je u tome, kako je Eliotu sa mnom, da ti pričam o njemu dokle god možeš da slušaš, tako si rekao, jer želiš samo jedno, a to je da budeš kao on! Ja nisam ovde samo zbog sebe, meni je postalo svejedno zapravo, iskreno sam htela da ti olakšam, a ti sada prljaš sve to, bacaš u vodu i ono malo dostojanstva koje ti je-“
Stisnuo joj je ručicu u svojoj velikoj šaci kao da će joj smrskati svaku kost. Šaka je drhtala sa ručicom u njoj, a Livijine tamne oči ispunile su suze bola.
„Koristiš mušku snagu, sramota... Je li to sve što umeš?! A hoćeš da je se odrekneš.. dao bi ruku, nogu, samo da možeš da osetiš kako je kad-“
„Tiše, ženo!!!“, pustio joj je ruku a kost dlana je zveknula o šank. Livija je jauknula, zatim se utišala pogledavši mladi par u blizini, pa se malo udaljila od Benija.
„Kako je Eliot?“, upitao je posle tišine.
„Isto... Mislim da neće još dugo izdržati.“
„Zbog bolova misliš? Ili...“
„Zbog svega, Beni. Ti bi da slušaš samo o tome kako se jebemo, ali mnogo više se tu dešava, znaš, imamo i mi svoje probleme, koji tebi deluju zanimljivo zato što si perverznjak-“
„A ti nisi...“
„Ali mnogo mu je teško u poslednje vreme, i imam osećaj kada me pogleda u oči, da sve zna, Beni, da zna da kada izađem ovamo, ja ne maštam da je on sa mnom, već tamo gde je, da se to nikad ne promeni..“
„Možda i zna ali mu ne smeta.“
„To bi bio ti, zaboravljaš da ipak niste isti. Zapravo ste suprotni. Tebi je rešenje njegovo stanje, a on bi sve dao da je kao ti.“
„Ja bih sve dao da sam kao on.“
„Ali nisi. I nećeš nikad biti, a naročito ako nastaviš da se ponašaš kao da smo se ovde našli zbog jebačine.“
„Ti izgledaš tako kao da smo zato ovde, pogledaj se.“
„Meni tako prija. Boli me kurac šta će ko misliti. Za njega se ne oblačim ovako, uglavnom se i ne oblačim, on me voli golu, to je sve što ima. Sa njim više kao i da nisam žena koja ima ličnost, koja voli određen stil, šminku.. kao da sam postala samo neka amorfna figura, neki... mučitelj.“
„Tako se osećaš?! Mislio sam sve vreme da te pali da..-“
„Da, ali i normalni parovi se nekad zasite i zapitaju, Beni, šta to rade, čega još ima, požele nešto da začine, promene.“
„Je li? Pa šta bi izmenila sa Eliotom? Ne verujem da išta i može..“
„Taj njegov pogled. Nije ga imao ranije. Mislim da zna da nije do njega, da me sa njim zadržava samo deo njega, znaš, muškarcu poput tebe ne bi smetalo da je žena sa njim samo zbog dobrog komada kurca, ali Eliot... Ne verujem da bi mu se dopao razlog zbog kog sam ostala... Ponekad je taj pogled, Beni, tako mučan, tako strašan, dok me tuca, dok je u meni a gleda me, gleda me tako kao da bi me ubio da može!“
„A šta misliš da zaslužuješ? Etički gledano... On nije imao kako da ode od tebe, ostao je tu gde je, potrebna si mu, a to je ono što te pokreće zar ne? To je ono što te loži i greje, Livija, zar ne?! Samo to te jebeno drži i uvek će te držati, zato nikad nećeš moći bez njega, a ja, neko kao ja, je samo njegova bleda kopija, je li tako?!“
„To i želiš da budeš. Sam si odabrao, baš kao i ja. Tebi ne dopire do svesti cena onoga što radimo. Sve ima cenu, Beni.“
Zaćutala je i duboko otpila novu čašu žestine. Toliko je željan života onaj ženski deo nje, njeno telo odeveno u kostim jeftine kurve ne može da ne privuče pažnju, Livija žudi za provodom ove noći a vratiće se samotnom domu jer u njemu leži opsesija koja joj pumpa krv u vene i zbog koje ne sme da uprska stvar nekim kapricom.
Izgleda mu tako žalosno dok pije, baš kako izgleda i samom sebi, a tragovi jakog karmina koje ostavlja oko ruba čaše kao da su delovi duše sa kojima se zauvek pozdravlja.
„Ja ću platiti tu cenu, Liv. Odlučio sam.“
Pogledala ga je iznenađeno i prezrivo, naglo probuđena iz tame svojih misli.
„Kako to misliš?!“, zgađeno je procedila kroz zube.
„Tako, našao sam doktora u Meksiku, koji to može da sredi. Da me učini istim kao Eliot. I tada ćeš konačno moći i da me upoznaš sa njim, i da zajedno..-“
„Ako to uradiš, nikada se više nećemo videti, Beni!“
„Ali zašto?!“, približio joj se i prekrio njenu golu kožu leđa kožnim rukavom svog mantila.
„Skloni se od mene... Zato što bi to bio neko drugi, koji dobija ono što želi, i tako ostaje bez želja, Beni. To više ne bi bio ti.“
„Aha, razumem, dakle, ne smem da radim na ostvarenju želje, već da zauvek ostanem mizeran, kao ti..“
„Kako god ti to definišeš. Nećeš takvo nešto uraditi ukoliko želiš da me i dalje viđaš. Ako ne, prekidamo svaki kontakt i nećemo se više čuti-“
„Ne, molim te, ne želim to.. Samo uz tebe mogu da otkrivam... kroz tvoje priče...“, čelo je u očaju naslonio na svoju čašu kada ga je sasvladala sva beda tog trenutka, ubijene nade i unakaženog sna.
Konobar je ostavio flašu nadomak njihovih ispruženih ruku, kao da ih časti za sav čemer koji su podelili pređašnjim dijalogom.
„Tražio si to, a ja ti to dajem. Ne razmišljam o tome šta ti kasnije radiš nakon što ti se ispovedim“, nastavila je smirenije. „Nikada te nisam pitala da li drkaš posle našeg viđenja, kada ti sve predočim u detalje... takoreći već ga poznaješ kao sebe, nema potrebe da upoznaješ Eliota, on je normalan čovek koga je samo zadesila jako loša sreća. Ne trebaš mu ti, previše sam mu i ja. Nikada ti ne bih takvo nešto predložila, ja tebe i ne gledam kao njega, moraš to da shvatiš već jednom, Beni, na suprotnim smo stranama-“
„Znam to...“, Benijevo telo zauzelo je položaj velikog crva presavijenog preko šanka, izmirenog sa sudbinom.
„Od samog početka, suprotni smo. Moja dobra volja je da ti pričam... Ne svršavam od toga da sa tobom to podelim, veruj mi. Samo izađem na piće i vratim se Eliotu, to je sve što jesam, nema nikakve misterije oko mene, nema opcije da spavam s tobom, ne privlačiš me, niti bi ikakva operacija i da ti odseku glavu učinila da se prema tebi promenim. Poštuj ono što imamo, pa možemo da nastavimo kao i do sada.“
U Beniju se sve raspalo. Kao da ranije nije shvatao, a znao je sve. Kao da je potpisao nekakav ugovor od kog nema odstupanja a nije ga prethodno podrobno iščitao. Sve što će ikada dobiti ostaće na suvim rečima. A do sada su ga tešile, ne razume ni sam šta je to sada tako drugačije, nije je slagao za hirurga, ozbiljno je razmišljao o tome.
„Ne radi se o tome da li sebe lažemo, Beni, znamo da nemamo izbora. Ali ta jedna stvar, to zlodelo iz dana u dan, moralni greh, kako bi ga ti možda nazvao, makar to jedno mora da ostane svetinja, ne može oko toga da se pregovara i da se menja ono što smo odabrali! Budi iskren u tome što jesi, budi ono što jesi, do kraja, ne postoji doktor koji će izmeniti ono što je u tebi, sa čim si odrastao, ne budi smešan..“
„Ali nikada neću imati sve što ima Eliot.. svu brigu i pažnju, svu tu posebnost.“
„Ah, on bi ti to prodao za male pare, dragi moj! Ima tu mnogo više sranja, kad moram tako da kažem, nego posebnosti! Imala sam to čitav život, zato me i vuče. Možda je svaki fetiš vezan za detinjstvo, kako neki psiholozi tvrde, i tvoj i moj, i tu smo gde smo, uveliko smo prevalili tridesetu, Beni, kasno je za igre, za operacije i podešavanja. A ti si samo razmažen, priznaj, voleo bi da te neko hrani i presvlači, na to ti se diže...“
Ustala je stisnuvši mu snažno međunožje i nasmešivši se. Beni se osvrnuo i pogledao u sve ljude, muškarce i žene, kojima bi on i Livija, još uvek tako poželjni i dobrog izgleda, bili idealni partneri. Posebno se pre dolaska osećao dobro, čak prilično napaljeno, i sa viškom uzaludnog samopouzdanja čekao da je ugleda, da skenira njenu tamnu kosu, malene šake i te seksi punačke butine, da je zavede ne bi li se zavarao koliko mu to ne treba.
„Ispričaj mi makar na brzinu kakav je bio poslednji put, da li je bio isti kao prethodni, u kojoj pozi te je hteo, samo to, ko je svršio prvi, reci mi...“, molio je ali ga Livija više nije mogla čuti.
Ostala je dosledna, a on će i dalje učiti od nje, te tužne, lepe žene u smešnoj odeći koja je odlučnim korakom zakoračila ka vratima i hitro nestala pod okrutnim prolećnim pljuskom.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 30 Mar, 2025
- 1902 pregleda
@Ivanaaivan kad su neke intrigantne parafilije nepravedno zapostavljene... x)
S tobom uvek ludilo, svidja mi se