Dosije SPB: Humani papiloma virus (HPV)

HPV – humani papiloma virus – je grupa virusa koji izazivaju sve vrste bradavica. Bradavice su izrasline na koži koje su iste boje kao i okolna koža i mogu biti ravne, kvrgave ili nalik karfiolu. Sve bradavice su uzrokovane različitim tipovima HPV-a, iako ih ne izazivaju svi sojevi HPV-a.

Postoji oko 100 poznatih sojeva HPV-a i nisu svi seksualno prenosivi. Bradavice koje ljudi ponekad dobiju na rukama i stopalima, na primer, šire se kontaktom sa kožom ili kontaktom sa površinama kao što su podovi svlačionica.

Kada govorimo o HPV-u kao SPB (seksualno prenosivoj bolesti), govorimo o specifičnim sojevima virusa koji se prenose tokom oralnog, analnog i genitalnog seksa. Sojevi HPV-a koji se prenose polno izazivaju infekciju samo u sluzokoži – kao u ustima i grlu, rektumu, genitalijama i uretri. Dakle, imati uobičajene bradavice na ruci ili plantarne bradavice na nogama nije isto što i seksualno prenosivi HPV.

Seksualno prenosivi sojevi HPV-a klasifikovani su ili kao „niskorizični“ ili „visokorizični“. Infekcija sa niskim rizičnim sojem HPV-a može izazvati genitalne ili analne bradavice, koje možda nije zabavno imati, ali nisu opasnost po vaše zdravlje. Infekcija visokorizičnim sojevima HPV-a obično je asimptomatska, ali može na kraju izazvati rak, a ovo je glavni tip HPV-a koji želimo da testiramo i sprečimo.

Koliko je česta pojava?

HPV je izuzetno čest. Američki CDC (Centers for Disease Control and Prevention) procenjuje da je u Sjedinjenim Državama oko 79 miliona ljudi (otprilike svaki četvrti) zaraženo seksualno prenosivim sojem HPV-a. Bez vakcinacije, skoro svaka seksualno aktivna osoba u SAD će biti zaražena HPV-om u nekom trenutku svog života. A, pošto se HPV vakcine fokusiraju na sojeve koji izazivaju rak, čak i sa vakcinom većina seksualno aktivnih ljudi će se zaraziti nekom vrstom HPV-a.

Kako ljudi dobiju HPV?

HPV se širi kontaktom sa kožom i može se preneti tokom oralnog, vaginalnog, analnog seksa, kao i masturbiranjem i deljenjem seks igračaka. Pošto se HPV prenosi kontaktom kože na kožu, može se širiti čak i ako nema izlaganja telesnim tečnostima poput sperme ili krvi.

Delovi tela koji mogu biti inficirani HPV-om su usta, grlo, anus, rektum i genitalije. HPV u genitalijama može biti spoljašnji (kao na penisu ili vulvi) ili unutrašnji (kao u uretri, grliću materice ili vagini).

HPV izaziva lokalizovanu infekciju, tako da ako je jedan deo vašeg tela inficiran HPV-om, to ne znači da imate HPV u drugim delovima tela. Drugim rečima, ako imate HPV u grlu, ne znači automatski da imate HPV u genitalijama. Međutim, više delova tela može biti zaraženo HPV-om, a vi možete biti inficirani sa više sojeva u isto vreme.

Šta se dogodi kada dobijemo HPV?

Nemaju svi sa HPV-om simptome i većina ljudi sa HPV-om i ne zna da ga imaju.

Kada neko sa HPV-om ima simptome, mogao bi primetiti nakupine malih izraslina nalik karfiolu na ili oko anusa ili genitalija. Ako su bradavice unutar rektuma, uretre ili unutrašnjih genitalija, obično ostaju neprimećene. Ove bradavice su obično bezbolne i često će nestati same od sebe u roku od dve godine.

Pošto visokorizični sojevi HPV-a ne izazivaju bradavice, nećete znati da li ste zaraženi osim ako se ne testirate. Većina visokorizičnih sojeva HPV-a takođe nestaje sama od sebe, ali kod malog procenta ljudi infekcija će postati dugotrajna i na kraju može izazvati rak.

Visokorizični sojevi HPV-a mogu izazvati rak na genitalijama, u ustima i grlu, anusu i rektumu. Svako – bez obzira na pol koji mu je dodeljen pri rođenju – može dobiti rak od HPV-a. Skoro svi slučajevi raka grlića materice i anusa su uzrokovani HPV-om, a osim upotrebe duvana, HPV je glavni uzrok raka usne šupljine i grla.

Kako da se testiram?

HPV se ne testira rutinski jer skoro svi koji su seksualno aktivni imaju HPV, a HPV infekcija obično prolazi sama od sebe. Ono na šta se ljudi redovno pregledaju su znaci raka uzrokovani visokorizičnim tipovima HPV-a.

Ovaj test se naziva papa bris. Papa bris je laboratorijski test koji ne traži sam HPV, već stanje koje se zove displazija (promena oblika ćelija u rektumu ili grliću materice) koje je ponekad uzrokovano visokorizičnim sojevima HPV-a. Displazija je rani znak upozorenja na rak koji se može lečiti kako bi se sprečilo pojavljivanje raka.

Postoje dve vrste papa testa: analni i cervikalni papa test. Oba testa uključuju bris (bilo iz rektuma ili grlića materice), koji se zatim ispituje pod mikroskopom. Kada lekar daje Papa bris, on će takođe koristiti spekulum da pregleda rektum ili grlić materice na bradavice i vidljive znakove upozorenja na rak. Opet, iako „znaci upozorenja raka“ mogu zvučati zastrašujuće, govorimo o ranim znacima koji se mogu lečiti da bi se sprečio rak. Smernice za cervikalni i analni papa bris su različite.

Cervikalni papa brisevi:

Ako imate cerviks, trebalo bi da odradite papa bris svake tri godine nakon što napunite 21. Ako imate abnormalan papa bris, verovatno će se od vas tražiti da počnete da dajete papa bris češće (obično svake godine), barem dok ne budete ponovo imali normalne rezultate testa. Ovaj test je skrining raka grlića materice, a ne HPV test – „normalan“ rezultat ne znači da nemate HPV. To samo znači da nisu pronađeni znaci upozorenja za rak.

Ljudima sa grlićem materice će možda biti potrebno dodatno testiranje u zavisnosti od starosti i rezultata papa testa. Postoji HPV test koji se koristi za otkrivanje HPV-a u grliću materice (odnosno, test traži sam virus), ali ovaj test nije rutinski pregled SPB: koristi se samo kod ljudi koji su imali abnormalni rezultat papa testa, ili kod ljudi starijih od 30 godina. Ne postoje testovi za pronalaženje HPV-a u penisu, vulvi, vagini, anusu, rektumu, ustima ili grlu.

Analni papa brisevi:

Ljudi svih polova koji su HIV pozitivni treba da odrade analni bris svake godine. Ovaj papa test je skrining raka, a ne test koji traži HPV. Još uvek ne postoji čvrsta smernica o tome koliko često HIV negativni ljudi treba da se testiraju, ali HPV anusa i rektuma je veoma čest kod muškaraca koji imaju seks sa muškarcima. Neki kliničari počinju da preporučuju rutinske analne papa briseve za muškarce (cis i trans) koji imaju seks sa muškarcima. Ne postoje konkretne smernice o tome kome je potreban ovaj test i koliko često, ali ako imate analni seks, dobra je ideja da razgovarate sa svojim doktorom o pregledima analnog raka – u zavisnosti od vaših godina i seksualne istorije, oni mogu preporučiti rutinski analni papa test.

Papa testovi samo proveravaju znake raka u grliću materice i rektumu. Znaci raka povezanog sa HPV-om u drugim regijama – poput penisa, vagine i grla – mogu se otkriti rutinskim fizičkim pregledima.

Dakle, papa testovi traže promene tkiva uzrokovane visokorizičnim HPV-om. Šta je sa HPV-om niskog rizika koji izaziva bradavice? Ne postoje rutinski pregledi vezani za HPV niskog rizika, ali ako imate simptome koji liče na genitalne bradavice, lekar može da dijagnostikuje HPV na osnovu fizičkog pregleda. Ako primetite novu izraslinu ili kvržicu koja je za vas neuobičajena, dobra je ideja da je pregleda lekar, bez obzira da li mislite da je bradavica ili ne, pošto promene na koži mogu biti uzrokovane mnogim različitim medicinskim stanjima.

Koji je tretman za HPV?

Većini ljudi sa HPV-om nije potrebno lečenje, ali ako imate simptome, lekar može preporučiti lečenje.

Bradavice nisu opasne i ako se ne leče na kraju će nestati same. Međutim, ako imate bradavice i želite da ih se rešite, lekar može da ukloni bradavice zamrzavanjem, laserskom operacijom ili nanošenjem sitnih kapi kiseline na bradavice. Ove procedure se rade uz lokalni anestetik i nisu komplikovane. Uklanjanje bradavica može smanjiti (ali ne i eliminisati) rizik od širenja HPV-a na druge ljude.

Ako imate displaziju grlića materice ili analnu displaziju (koja se često naziva „nenormalan papa”), to se može lečiti da bi se sprečio rak. Cervikalna displazija se leči zamrzavanjem ili operacijom za uklanjanje abnormalnog tkiva. Analna displazija se može lečiti kiselinom, laserom ili operacijom. Kao i kod uklanjanja bradavica, ove procedure uključuju lokalnu anesteziju i nisu komplikovane.

Da li je HPV izlečiv?

Ne postoji lek za HPV, ali oko 90 odsto ljudi izleči infekciju samostalno u roku od dve godine. Nažalost, ne postoji test koji vam može reći da li ste izlečili infekciju ili ne. Ako ste ikada imali genitalne bradavice ili vam je rečeno da imate HPV, najsigurnije je pretpostaviti da ga možete preneti na druge ljude, posebno u prve dve godine nakon dijagnoze.

Može li naškoditi plodnosti?

HPV ne uzrokuje neplodnost, ali ako se kod nekoga razvije rak, sam tretman raka može smanjiti plodnost bez obzira na nečiji pol ili vrstu raka. Rak grlića materice može zahtevati operaciju (poput uklanjanja materice) koja bi sprečila nekoga da iznese trudnoću.

Može li prouzrokovati smrt?

Genitalne bradavice nisu opasne po život. HPV može izazvati smrt samo ako infekcija dovede do raka.

Kako možemo preventirati HPV?

Najbolja prevencija koju znamo protiv HPV visokog rizika je vakcinacija. Sadašnje vakcine protiv HPV-a štite od dva, četiri ili devet različitih sojeva virusa, koji se obično sastoje od najčešćih sojeva koji izazivaju rak. I muškarci i žene treba da se vakcinišu protiv HPV-a. U idealnom slučaju, želite da to uradite pre nego što imate bilo kakav seks sa nekim drugim (analni, vaginalni, oralni ili manuelni), ali HPV vakcina se i dalje daje mladim ljudima bez obzira na to da li su imali seks.

Ako još niste primili vakcinu, trebalo bi da je primite čak i ako ste bili seksualno aktivni, jer vas vakcina i dalje može zaštititi od sojeva HPV-a kojima još niste bili izloženi. HPV vakcina je skoro 100 posto efikasna u prevenciji genitalnih bradavica i infekcija kancerogenim sojevima HPV-a. Ne postoji mnogo karcinoma koji imaju strategiju prevencije koja tako dobro funkcioniše, tako da je ovo prilično velika stvar!

Ako ste bili vakcinisani, još uvek je moguće dobiti bradavice od sojeva HPV-a od kojih vakcina ne štiti (glavna svrha vakcine je da nas zaštiti od visokorizičnih sojeva HPV-a koji izazivaju rak). Dakle, zaštita koja potiče od vakcine najbolje funkcioniše ako je podržana barijerama.

Postoji nekoliko važnih stvari koje treba znati o barijerama i prevenciji HPV-a. HPV ne može da prođe kroz barijere – uključujući kondome, kondome za umetanje, zubne brane i rukavice od lateksa ili nitrila – ali pošto se HPV širi kontaktom kože na kožu, još uvek možete dobiti HPV na delovima kože koji nisu prekriveni barijerom. Kondomi smanjuju rizik od HPV-a u grliću materice za oko 70 odsto.

Nažalost, ne postoje studije koje se bave korelacijom upotrebe kondoma i infekcijom HPV-om, ali je razumno pretpostaviti da pravilno i dosledno korišćenje barijera smanjuje, ali ne eliminiše, rizik od dobijanja HPV-a (i iako nisu savršeni za sprečavanje HPV-a, barijere rade odličan posao u prevenciji HIV-a, sifilisa, hlamidije i gonoreje, tako da ih i dalje vredi koristiti!).

Pored vakcinacije i korišćenja barijera, rutinski brisevi su važan deo prevencije (pogledajte odeljak o testiranju iznad da biste saznali više). Iako Papa testovi ne sprečavaju HPV, oni su važan deo skrininga i prevencije raka.

O godinama i HPV vakcini

Koliko treba da budete mladi da biste dobili HPV vakcinu zavisi od toga gde živite. U Sjedinjenim Državama, HPV vakcina je pokrivena osiguranjem samo za osobe od 26 godina i mlađe. Razlog za starosnu granicu je u novcu – vakcina pruža maksimalnu zaštitu ljudima koji nisu bili izloženi velikom broju različitih sojeva HPV-a, tako da je za osiguravajuće kompanije najisplativije da pokriju vakcinu samo za mlađe ljude. Pošto je HPV tako čest, pretpostavlja se da je većina starijih ljudi već bila izložena sojevima od kojih vakcina štiti.

Ako ste stariji od 26 godina, živite u Sjedinjenim Državama i još uvek želite da dobijete vakcinu, možda ćete moći da pronađete lekara koji će vam je prepisati (naročito ako još niste bili seksualno aktivni ili ste samo odnedavno počeli da imate seks). Nažalost, vakcina verovatno neće biti pokrivena vašim osiguranjem i verovatno ćete morati da platite iz svog džepa (oko 200 dolara po dozi, za seriju od tri doze ukupno 600 dolara). Imajte na umu da mnoge klinike za seksualno zdravlje imaju politiku da ne daju vakcinu starijim ljudima, tako da ćete možda morati da posetite privatnog lekara. Ovo, plus troškovi su očigledno glavne barijere za mnoge ljude.

Druge zemlje imaju različite starosne granice (u UK vakcina je pokrivena samo do 18. godine, dok je u Kanadi pokrivena do 45. godine), a neke zemlje su odobrile vakcinu za različite starosne grupe i različite polove.