Dosije PPB: Gonoreja

Statistika:

U Sjedinjenim Državama, u otprilike 75% od svih zavedenih slučajeva, gonoreja je dijagnostifikovana kod ljudi starosti od 15 do 29 godina. Pogađa osobe sa vulvama, češće nego osobe sa penisima.

Šta je ona zapravo?

Gonoreja, poznata i kao kapavac ili triper, je bakterijska infekcija koju izaziva Neisseria gonorrhoeae.

Otprilike koliko ljudi je ima?

Gonoreja je veoma česta zarazna bolest i broj infekcija stalno raste. Svake godine više od 700.000 ljudi u Sjedinjenim Državama se zarazi gonorejom, a ukupno ima oko 40 miliona zaraženih.

Kako se širi?

Gonoreja najbolje opstaje u toplim, vlažnim područjima—poput grlića materice, materice i jajovoda. Takođe se može razmnožavati u ustima, grlu, anusu i uretri. Gonoreja se obično prenosi putem oralnog, vaginalnog ili analnog seksualnog kontakta, a prenosi se čak i ako nema dodirivanja delovima tela. Ova infekcija se takođe može preneti sa zaražene trudnice na bebu, tokom porođaja.

Koji su simptomi infekcije?

Ako osoba ima simptome, oni se obično pojavljuju u prvoj nedelji nakon izlaganja gonoreji, ali može proći i mesec dana dok se oni ne pojave—sa druge strane, mnogi ljudi uopšte nemaju nikakve simptome. Osoba sa vaginom može imati osećaj boli ili peckanja tokom mokrenja, žuti ili krvavi vaginalni iscedak. Takođe, vremenom može osetiti bol u predelu stomaka, a potom oboleti od pelvične inflamatorne bolesti (PIB). Zapaljenjska bolest male karlice može dovesti do groznice, neplodnosti, pobačaja i upale bešike.

Većina ljudi sa penisima, koji su zaraženi gonorejom, imaće simptome kao što su peckanje tokom mokrenja, žuti, zelenkasti ili beli iscedak iz penisa ili pojavu bolnih i otečenih testisa. Vremenom nelečena gonoreja može dovesti do neplodnosti, upale epididimisa, upale prostate i suženja uretre—što otežava mokrenje.

Ako osoba ima gonorejnu infekciju u rektumu, može imati simptome kao što su iscedak, svrab u predelu anusa, preveliku osetljivost, krvarenje ili bol.

Ako osoba ima gonorejnu infekciju u grlu, obično nema nikakve simptome.

Kako se dijagnostikuje?

Mikroskopskim pregledom uretralnog ili vaginalnog sekreta, a takođe i uzimanjem uzorka kulture iz grla ili rektuma. Ponekad se i uzorak urina koristi za dijagnozu ove infekcije.

Da li se leči?

Da. Lekar vam može prepisati neki od mnogobrojnih antibiotika za lečenje gonoreje. Činjenica je da postoje sojevi bakterija koji su otporni na lekove—i to je sve češći slučaj—stoga, ovakve situacije mogu zahtevati lečenje upotrebom više od jedne vrste antibiotika.

Da li je izlečiva?

Da, ali se možete ponovo zaraziti. Ako ste vi izlečeni, svi vaši seksualni partneri takođe treba da budu lečeni, kako biste bili sigurni da nećete biti ponovo zaraženi od njih.

Može li uticati na plodnost?

Da. Može učiniti ljude sterilnim.

Može li izazvati smrt?

Da, gonoreja se može preneti i u krv i tako izazvati probleme po čitavom telu zaraženog. Ovo se dešava kod 1% ljudi koji se zaraze. Takođe, HIV-u—virusu koji izaziva sidu—je lakše da zarazi ljude koji već imaju gonoreju.

Ljudi koji boluju od gonoreje takođe mogu oboleti od pelvične inflamatorne bolesi (PIB), što povećava šanse da imaju, po život opasnu, vanmaterničnu trudnoću.

Kako se možemo zaštititi od ove infekcije?

Ako nemate seksualni kontakt sa drugim ljudima, rizik od dobijanja gonoreje je skoro ravan nuli. Ako imate seksualni kontakt, najbolje je praktikovati siguran seks i ograničiti broj partnera. Bezbedniji seks može značiti pravilno i dosledno korišćenje lateks barijera—kao što su kondomi, dentalne brane i rukavice. Takođe je važno da se redovno testirate na PPB (sa svojim partnerima), jer je rano lečenje gonoreje najbolji način da se izbegnu ozbiljne komplikacije. Dve osobe, koje znaju da nisu zaražene i koje imaju seks samo jedna sa drugom, ne mogu da obole od gonoreje.