Šta je on tačno?

Herpes je infekcija jednim ili oba virusa herpes simpleksa: Herpes Simplex I (HSV I) ili Herpes Simplex II (HSV II). HSV I obično inficira usta i uzrok je herpesa, dok HSV II obično inficira genitalije. Međutim, i HSV I i HSV II mogu inficirati i genitalije i usta i moguće je istovremeno biti inficiran sa obe vrste herpesa.

Koliko je herpes česta pojava?

Herpes je izuzetno čest—na planeti postoje bukvalno milijarde ljudi koji imaju herpes. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je oko 67 procenata svetske populacije zaraženo virusom HSV-I, a 11 procenata je zaraženo HSV-II. Obe infekcije su uobičajene širom sveta. U Severnoj Americi, skoro 50 procenata odraslih ima HSV-I, a oko 16 procenata odraslih ima HSV-II.

Kako se širi?

Herpes virusi se prvenstveno prenose kontaktom koža na kožu. Herpes se najlakše širi kada su prisutne rane—pa čak i ako neko nema simptome i dalje mogu da prenesu herpes na druge. Prenošenje se može dogoditi i putem oralnog sekreta (na primer tokom oralnog seksa), uključujući i situacije kada je neko bez ikakvih simptoma.

Da biste dobili herpes, deo vašeg tela koji je podložan (koji može da se inficira) mora da dodirne deo nečijeg tela koji je već zaražen (bez obzira da li su prisutne rane ili ne). Delovi tela koji su podložni herpesu uključuju sluzokože (kao ona u ustima, genitalijama, anusu i rektumu) i delove kože sa otvorenim posekotinama ili ogrebotinama.

Herpes se najviše prenosi kontaktom sa kožom, a najčešće ljubljenjem, oralnim, analnim i vaginalnim seksom—pa i masturbacijom. Pošto se herpes najčešće širi kontaktom kožom, telesne tečnosti poput krvi ili sperme uopšte ne moraju biti prisutne da bi se virus proširio. On se može širiti sa jednog dela tela na drugi. Na primer: ako imate ranice od herpesa na ustima i dodirnete usta, a zatim dodirnete svoje genitalije, možete proširiti infekciju herpesa na svoje genitalije (herpes možete preneti i na druge ljudi na ovaj način). Takođe se može širiti preko telesnih tečnosti, uključujući i situacije kada neko nema rane.

Herpes se ponekad širi kontaktnim sportovima kao što je rvanje, ako herpesne rane dođu u kontakt sa nepokrivenim ogrebotinama i posekotinama.

Herpes se ne širi predmetima kao što su toaletne daske ili peškiri, a ni povremenim kontaktom—poput grljenja ili rukovanja.

Koji su simptomi?

Većina ljudi sa herpes simpleksom nema simptome, bez obzira da li imaju HSV-I, HSV-II ili oba. Kada su simptomi prisutni, oni uključuju mnoštvo ranica na zaraženom području (obično su to usne, genitalije i/ili anus). Ove rane imaju tendenciju da svrbe ili bole. Kada neko prvi put doživi izbijanje herpesa, može imati simptome slične gripu kao što su otečene žlezde, groznica i umor.

Nemaju svi ponavljajuće epizode izbijanja infekcije, a ako i imaju, prvo izbijanje obično je najteže. Vremenom, ona obično postaju blaža, kraća i ređa.

Kako se dijagnostikuje?

Lekar vam može dijagnostikovati herpes na osnovu simptoma koje imate. Ponekad će lekari želeti da potvrde dijagnozu laboratorijskim testom—ako su prisutne rane, mogu uzeti bris i poslati u laboratoriju da se testira na ovaj virus. Postoje i testovi krvi za herpes koji funkcionišu tako što detektuju antitela koje vaše telo proizvodi kao odgovor na infekciju—ovi testovi se ne koriste za rutinsko testiranje na PPB, ali se ponekad koriste za potvrđivanje sumnje na infekciju.

Da li da se testiram na herpes?

Kratak odgovor je: ne morate, osim ako niste imali vidljivu infekciju. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti ne preporučuju rutinsko testiranje na herpes. Prema najnovijim preporukama za skrining na PPB, testiranje na herpes je neophodno samo u ovim specifičnim slučajevima:

• Vaš lekar misli da imate herpes na osnovu simptoma i želi da potvrdi dijagnozu.
• Imate seksualnog partnera koji zna da ima herpes.
• Trudni ste i mislite da biste mogli da imate herpes (herpes može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme kod beba koje su rodile osobe sa genitalnim herpesom).

Zašto se ne preporučuje rutinsko testiranje na herpes?

Rutinsko testiranje na PPB preporučuje se samo za infekcije koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme ako se ne leče. Za ogromnu većinu ljudi, herpes ne predstavlja pretnju po zdravlje i ne zahteva lečenje. Kada bismo svi bili rutinski pregledani na herpes, većina nas bi bila pozitivna, ali ovi rezultati ne bi zahtevali nikakve posebne radnje. Drugim rečima, testiranje na herpes ne bi imalo veliki uticaj na zdravlje većine, dok testiranje na bolesti kao što je HIV ima veoma veliki uticaj na zdravlje ljudi.

Ako ste zabrinuti jer mislite da ste bili izloženi herpesu, posavetujte se sa svojim lekarom o tome da li da se testirate. Ne pružaju sve klinike mogućnost testiranja na herpes, tako da ćete možda morati da odete kod izabranog lekara da biste se testirali ili da bi vas uputio dalje.

Kako se leči herpes?

Nemaju svi zaraženi herpesom simptome koji su dovoljno ozbiljni da bi im bilo neophodno lečenje. Za ljude koji imaju teške simptome (kao što su česte, bolne pojave plikova), lečenje obično uključuje uzimanje antivirusnih lekova. Ovi lekovi ne mogu da izleče sam herpes, ali mogu smanjiti učestalost i intezitet kada se on pojavi, a i smanjiti rizik od širenja infekcije na druge.

Ljudi koji imaju oralni herpes (koji se naziva i usni herpes) neretko će koristiti balzam za usne ili druge masti kako bi smanjili bol i iritaciju. Ove masti nisu antivirusni tretmani—ne smanjuju ozbiljnost izbijanja i ne sprečavaju prenošenje herpesa. Međutim, ako oni pomažu da vam bude prijatnije tokom postojanja plikova, nema nuspojava njihovog korišćenja.

Šta ako ne lečim herpes?

Ako se ne lečite od herpesa, možda će vam se samo češće pojavljivati plikovi. Izbijanje herpesa može biti neprijatno, a kod nekih ljudi može izazvati anksioznost i osećaj sramote. Ako imate aktivne herpesne ranice, veća je verovatnoća da ćete preneti herpes na druge. Međutim, nelečeni herpes nije opasan po vaše zdravlje.

Da li je herpes izlečiv?

Ne postoji lek za infekciju virusom herpes simpleksa. Kada se jednom zarazite, virus će ostati u vašem telu celog života, čak i ako ne ispoljava nikakve simptome. Osoba i dalje može imati plikove od herpesa čak i nakon mnogo godina bez bilo kakvih simptoma. Lečenje antivirusnim lekovima smanjuje težinu simptoma, ali ne leči samu infekciju.

Može li uticati na plodnost?

Herpes ne izaziva neplodnost. Ipak, herpes može izazvati komplikacije pri porođaju: ako trudnica ima genitalni herpes infekcija se može proširiti na novorođenče putem vaginalnog porođaja i to može biti veoma ozbiljan problem za bebu. Međutim, genitalni herpes ne znači da osoba ne može da se porodi—može se pribeći antivirusnim lekovima i carskom rezu da bi se smanjio rizik od prenošenja herpesa na bebu.

Može li izazvati smrt?

Sa izuzetkom odojčadi i ljudi sa ozbiljno oslabljenim imunološkim sistemom, herpes nije opasan po život.

Može li herpes izazvati neke druge zdravstvene probleme?

Glavni zdravstveni rizik od herpesa je taj što aktivne rane na ustima, genitalijama i/ili anusu olakšavaju prenošenje ili inficiranje HIV-om. Ovo je slučaj bilo da su rane uzrokovane herpesom, sifilisom, fizičkim povredama poput trenja ili bilo kojim drugim uzrokom. Međutim, najveći rizik povezan sa herpesom je stid, stigma i dezinformacije.

Postoje neki virusi koje će, kakav god ishod bio moguć, većina ljudskih bića na planeti tek dobiti. Skoro svako mora da se suoči sa prehladom i stomačnim problemima u nekom trenutku svog života, i ne postoji nikakav stid ili stigma u vezi sa njima. Slično tome, postoji mnogo uobičajenih infekcija koje nemaju lek i ostaju u našim telima zauvek—poput ovčijih/vodenih boginja (bliski srodnik herpes simpleksa) koje se mogu ponovo pojaviti kao šindre kasnije u životu. Realnost je, kada je herpes u pitanju, da je to zaista samo obično, bezopasno stanje kože koje ima većina ljudi—pa, zašto se onda mnogi od nas plaše tako nečeg?

Ne postoji jednostavan odgovor na ovo pitanje, ali možete pročitati više o istoriji i kulturi herpes stigme.

Kako možemo sprečiti infekciju herpesom?

Pošto se herpes može preneti kontaktom kože na kožu, ne postoji način da se spreči infekcija herpesom koji je 100 posto efikasan—čak i ako se nikada niste ljubili ili imali bilo kakav seksualni kontakt, i dalje postoji velika šansa da ste bili izloženi virusu HSV-I kao dete (mnogi od nas dobiju HSV-I kao veoma mali zbog ljubljenja od strane odraslih).

Imajući to u vidu, postoji nekoliko stvari koje možete učiniti da smanjite rizik od zaraze.

Kada osoba ima herpes, najverovatnije će ga preneti na druge ljude tokom ili neposredno pre izbijanja. Ako neko ima plikove od herpesa (ili oseća kao da će doći do izbijanja), može smanjiti rizik od širenja herpesa koristeći razne barijere (rukavice, kondome ili zubne brane) tokom seksualnog kontakta. Ako neko ima herpes groznice oko usta, može sprečiti prenošenje herpesa tako što se neće ljubiti tokom perioda kada su ranice prisutne i koristiće barijere predviđene za oralni seks. Ako mi ili partner imamo herpes, korišćenje fizičkih barijera za genitalni odnos ili oralni seks, bez obzira na to da li postoji očigledan plik, je ono što je najbezbednije (osim uzdržavanja od te vrste kontakta). Iako ne možemo ništa da uradimo da sprečimo infekciju herpesom, stvari koje možemo da uradimo da zaustavimo širenje herpes stigme (koja nanosi mnogo više štete ljudima nego sama infekcija) su: edukovanje, nepaničenje ili neizbegavanje nekoga ko ima herpes, kao i suočavanje sa dezinformacijama.