Erotske Priče

„Brčni se jednom za mene“, napisao je nakon razmenjenih dobrojutarnjih poruka i moje najave odlaska na plažu.„Samo jednom?“„Jednom dnevno“, odgovara uz smajli koji namiguje. „Meni je jednom dnevno dovoljno“, dodaje. „Bolje da ćutim“, kuckam „ako odgovorim ono što sam pomislila...“„Ako si pomislila isto što i ja, stvarno si bezobrazna“Sad se već glasno smejem... i ne ispušta mi se telefon i ne prekida prepiska uprkos savršenom jutru i moru koje neodoljivo privlači... Sve više mi se sviđala l…

„Sam sam za vikend. Doći ćeš?“Radna subota, auto mi nije bio u funkciji, imala sam sto planova i obaveza odloženih baš za taj vikend, ali – kako da ga odbijem?Vreme provedeno sa njim bilo je vanvremenski lepo, drugačije od svega što mi se u životu dešavalo, i za sve te godine, nikad, ali stvarno nikad se nije desilo ništa ružno, ništa što bi mu se moglo pripisati kao greška, nesmotrenost, sebičnost... Naprotiv. Od prvog razgovora je bilo jasno gde smo, ko smo, kretali smo se u tim unapred zadati…

Lepo, mirno, nedeljno jutro započelo je ranim buđenjem i osećajem potpune slobode da dan provedem kako hoću. Čačkajući po telefonu, pomislih da napravim nalog na sajtu za upoynavanje. Uvek me je to privlačilo i intrigiralo... kako se upoznaju i sretnu osobe koje se u životu nikad ne bi srele. Šta me košta da probam? Ništa. Malo vremena i može biti zabavno.Uzeh stari nadimak iz detinjstva, za profilnu sam uzela sliku sa mora gde se više vidi ambijent nego ja, trudila se da u popuni profila budem…

Tragedije u životu su nekad neminovne i prirodno je da nas one slome, razbiju na najsitnije komadiće pa kako se ko pokupi i izbori da funkcioniše i živi dalje. Posmatrajući tuđe tragedije shvatila sam da one izvlače iz čoveka ili ono najbolje, ili najgore. Dobri ljudi postaju otvoreniji, mekši, osetljiviji… oni drugi – zavidniji, zlobniji, lošiji…Potpuno svesna toga, zapitah se, u sopstvenoj tragediji i tuzi, gde sam ja tu?Vozeći se ka njemu te noći, uz reči “... noćes u glavi nije kako treba, s…

Ide mi u susret.Sa te udaljenosti, gipkog hoda, vižljastog tela, tako obučen, liči na dečaka... Njegov osmeh prekriva lice dovodeći ga potpuno u sklad sa telom. Dok se približava, ispod osmeha tražim znakove umora . Pronalazim ih tek u okicama kad se dovoljno približe, u onom radosnom, pogledu iza divnog sjaja zadovoljstva zbog dobro obavljenog polsa i kompletno ispunjenog dana. I znam da je ono što ga krasi i čini tako privlačno mladim upravo neiscrpna dečačka energija kojom pristupa svakom nov…

“Duguješ mi!” rekao je smejući se nakon što smo se dogovorili oko viđenja i počeli sa iznošenjem želja i planova. “U reu. Platiću dug. Može u naturi?”“Mmmm… naravno! Pametna žena! Na to sam i mislio” nastavio je kroz smeh.“To znači da ti smišljaš scenario” rekoh ne prestajući da se smeškam.“Mmmm… mislim da ga imam!”“U uvo sam se pretvorila!”“Spremićeš igračke… one što čame u fioci! I lubrikant… Skinuću te I ljubiti. Svuda. Polako, strpljivo. Prekriću ti poljupcima bukvalno čitavo telo. I prstiće…

……………………“Hoćemo voditi ljubav?” pitao je najnežnije tadaĆutala sam.Gledao me je u oči, sa onim vragolastim osmehom, a opet beskrajno nežno ponvljao ponovo i ponovo: “Hoćemo voditi ljubav?” sve dok se nisam nasmejala tako da je on to protmačio kao odobravanja i lagano nastavio da nas skida. Oboje. Prijalo mi je. Prijao mi je dodir njegovog tela, prijali su njegovi poljupci, milovanje, glas, šale… sve. Bio je nežan I strpljiv kao da imamo sve vreme ovog sveta. Osećala sam se čudno, nestvrno, prele…

„Dobro, ali zar te ne zanima sad, posle toliko vremena, šta se sa njim dogodilo? Nisi ga tražila na FB ili negde?“„Ne“, rekoh polako „iskreno, bio je u srdištu ratovanja... u jednoj republici, sada državi, poreklom iz druge, po nacionalnosti – treće... možda i bolje da ne znam i verujem da je prošao sa što manje ožiljaka svake vrste“I opet je pominjane tog nekog iz davnih vremena, izazvalo poznato blago golicanje iznutra... opet sam se zapitala šta mu se dogodilo i svom snagom svojih misli požel…

Odvijala se neka vanredna aktivnost na poslu i imao sam obaveze 12 sati dnevno. Svako veče kada pođem kući, poželim ono što me čeka: Ona radosna, nasmejana, srećna što me vidi. Pita kako je bilo, pušta me da odem do kupatila, prati me, iskazuje onu nežnu, prelepu pažnju dodajući mi peškir, dodirujući me ovlaš, spuštajući mi ruku na obraz kako bi uklonila zaostalu kap vode. Sto postavljen, jelo koje volim i nisam ni stigao da poželim je toplo taman koliko treba, sedamo zajedno, sipa mi u tanjir,…

O svemu sam pričao sa ženom. Rekla je da njih dvoje imaju sjajan sex, da ona ništa ne bi menjala, ali da je on poželeo da ih neko posmatra i ona jednostavno ne može da ga odbije, da im je odnos takav da oboje iskreno uživaju u tome da pruže užitak i da ne može da objasni koliko je njoj njegovo zadovoljsto više od užitka. I obrnuto.Smernice su bile jasne i jednostavne: Mogu da ih posmatram, ako baš jako želim mogu da dobijem jedan od njihovih telefona da ih slikam i snimam, bez interneta uz uslov…

Otvaram oči i samo jedan pogled kroz prozor me tera da ih ponovo zatvorim. Vreme kilavo, mračno, mokro, kišovito. Samo za depresiju.Mozak se polako budi i počinje da „zvoni“ na obaveze koje čekaju. Teškom mukom i sa užasnim naporom ipak napuštam utočište koje pruža topli krevet. Jbg... nemam privilegiju da živim bez obaveza ili da ih umesto mene obavi neko drugi. Ne bih ni volela... ali po nekad bi ipak prijalo.Dok se bezvoljno spremam da pođem na posao, oglašava se telefon. Čujem ga, ali ne rea…

Subotnje jutro. Tiho, lenjo... bez obaveza. Razvlači se po krevetu uz zanimljivu knjigu. Oglašava se telefon, lenjo pruža ruku i osmehuje se fotografiji koja je stigla. Kapućino. Da... vreme je za ustajanje a ne bi imala ništa ni protiv tog kapućina... kad bi imao ko da joj ga napravi i donese u krevet. On se javlja nakon prvog zvona. Tačno je znao i čekao da pozove. „U nemogućnosti da isporučim miris i ukus, poslao sam ti bar vizuelni užitak“ kaže vedro. „Kad tako počneš, onda ne mogu ni da te…

Sredina nedelje, ne preterano naporan dan na poslu... stigla je kući, obavila ono što mora i shvatila da joj se niti negde ide, niti nešto radi, niti pije ona davno dogovorena kafa sa drugaricom. „Šta bih sad?“ pitla je sama sebe i nasmejala se shvativši da ne bi – ništa. Mrzelo je čak i kompjuter da uključi pa je, mimo običaja, i poštu proverila preko telefona. Kad je već kod pošte, uključl se i na sajt da vidi ima li tamo nešto zanimljivo... i na FB da proveri ima li nešto zanimljivo. I u tom…

Stižu na hotelski parking skoro istovreeno... taxi i crveni Fiat 500 (za koji već uveliko prave šale kako je za švaleraciju trebao birati neku diskretniju i manje upadljivu boju automobila).. Ona izlazi sa širokim osmehom iz taxija, on prilazi vidno raspoložen. Upada mu u zagrljaj, usne im se nestrpljivo spajaju u poljubac koji traje... Držeći se za ruke, upućuju se prema ulazu. Zastaju u hodniku kko bi se ljubili i svaki put ubrzavaju korak. Nestrpljivo otključava vrata sobe i propušta je da uđ…

„Lepo sanjaj, vidimo se sutra!“ „E... sekund. Hteo sam nešto... ali samo ako je i tebi OK...“ „Reci“ „Može li šejk?“ Smejemo se oboje kao nenormalni. „Može“ jedva izustim od navale smeha. „Od čega ćeš?“ „Ti biraj sastojke... pa ćemo zajedno smućkati glavni... ali imam jedan dodatak...“ „Šta si sad smislio?“pitam kroz smeh. „Paaaa... ne treba kašićica. Promešaću ga ... sam!“ Smejem se... još više kad zamislim scenu sipanja pa mešanja... „OK. Ja ću sve uredno olizati...“ „Mmmmmm... čitaš mi misli.…