Erotske Priče

Po običaju je odmah po ulasku u stan oprao ruke I zavukao se u sobu. Došla sam brzo posle njega. I odmah je navalio... Ljubio me je spuštajući se na krevet zajedno sa mnom. Skidao me je brzo i nestrpljivo, „u slojevima“. Brzo se spustio na grudi, pa na stomak pa na butine... Izluđivao me je svojim nemirnim jezikom i usnama, grabio je gladno svaki milimetar moje kože, prepuštala sam mu se uživajući u slatkom, nestrpljivom iščekivanju da mi spusti jezik na pičku i krene svoju neponovljivu igru koj…

Ipak sam odlučila da odem. Posle naporne nedelje, sa onim opuštenim  zadovoljstvom koje donosi uspešno završen posao, sedimo u radnoj sobi, na priličnoj udaljenosti jer tako diktira prostor u kojem se nalazimo. Razgovaramo o koječemu. Poslu, prijateljima, odrastanju, roditeljima, porodicama... Kao stari, dobri znanci... što u neku ruku i jesmo. Posmatram ga. Deluje opušteno, normalno, fino... i vidi se da je u svetu kojem zaista pripada. Pored toga što sam ga smatrala retko čestitim i visok…

Vikend I još praznik. Dva dana se razvlačim po kući jer mi se može… Ništa mi se ne radi, odmaram, čitam, čak ni hranu ne spremam, jedem pomorandže I jabuke… bilo I nekog zaostalog pečenja, pojela ga s nogu…I bas mi je lepo.  Od kad sam ostala sama, trebalo mi je malo vremena da se naviknem na to da prijatelji, rođaci i svi sa koima se viđam “redovnim danima”, praznike provode sa porodicom… Ali, od  kako sam navikla… prija mi… lenstvovanje&helli…

“Doći ću ja po tebe, nije mi nikakav problem.  Samo me sačekaj ispred... pošto nemam gde tamo da stanem“ Brzinski se istuširala pošto je tek stigla sa posla a bilo je baš toplo... Navukla je laganu haljinu „za sve prilike“, dotrčala do kola ne mareći za pljusak. Dogovor sa njim je treajao danima. Između gomile obaveza, poslova, porodičnog i društvenog života, nenajavljenih poseta ... nikako nisu uspevali da usaglase termine. Konačan dogovor je bio da on dođe, nakon što ona završi sa poslom.…

Lagana, neobavezna prepiska je trajala danima. Najpre smo razmenjivali poruku-dve dnevno. Pa nastavili malo češće. Pa sam uhvatila sebe kako svaki čas proveravam da li je stigao neki odgovor i tešila se kako je to zato što su odgovori vispreni, duhoviti, zabavni, nepredvidivi... A u stvari je teško bilo priznati da me je zaintrigirao. Baš, baš... Kada je nakon 10-tak dana došlo do razmene brojeva telefona, prvi razgovor je trajao najmanje 7 sati. Svašta je stalo tu... ali sam svakako bila fascin…

Leto… sve je nekako lepo, toplo, lako… poput odeće koju nosimo ili hrane koju jedemo. Možda se to meni, kao velikom obožavaocu leta, samo čini tako ... tek, uživam u vrelim danima i sa lakoćom obavljam svakodnevne obaveze, noću uživam u miru i blagom osveženju... sve do vikenda kada pobegnem na lokalno kupalište i uživam u vodi i suncu. Izvaljena na stomaku, utonula u gotovo polusan, sa nekim laganim, neobaveznim mislima, nosa zabijenog u svoj peškir,  osetih čudan miris i nas…

“Piši priče”, rekao si „volim da čitam tvoje priče... posebno kada se u njima prepoznam“ Posle prelepo provedenog dana, u pola noći, sa onim divnim osećajem prijatnog umora koji mi ne dopušta da zaspim, iz kreveta koji bih tako rado i noćas delila sa tobom, uzburkanih misli, pomešanih osećanja (raznih), pokušavam da iskoristim trenutak i složim reči za tebe, za sebe... ne dopuštajući da mi trenutak i osećaj pobegnu... Zatvorenih očiju, sa poluosmehom na usnama, pokušavam da složim priču. Našu pr…

Bila sam još uvek na poslu kada se javio... neko zanimljiv i intrigantan... porukom: „Šta radiš večeras? Mogli bismo se videti?“Nisam imala ništa važno niti neodložno, pa sam odgovorila: „Super! Kad i gde?“„Čim budeš slobodna, javi se. Čekam te u kafiću“Neočekivano, posao se odužio i zaista sam se zadržala znatno duže nego što je trebalo.Nisam se javljala jer nisam ni znala kad ću završiti. Kad sam stigla kući, brzinski sam se istuširala, obukla i tek tad poslala poruku. Dok sam je pisala, pomis…

Subotnje praznično veče… Napolju se „lomi“ vreme između kilavog i sunčanog proleća. Iza mene su dva i ispred mene još jedan neardni dan. Dani bez obaveza, bez ritme, oni u kojima ne znam šta bih sa sobom, u kojima se ogleda sve što ne želim da vidim, sve ono od čega se uspešno zatrpavam poslom. Stan besprekorno sređen (kako i da ne bude kad se u njemu ne živi... jedem napolju, uđem, prespavam... čak sam i kafu prestao da pijem), čak je i onaj šareni tricikl dobio svoje mesto i kao da je tu uredn…

Kada je moj ljubavnik… švaler kako sam ga najčešće nazivala kad o njemu pričam… ili jebač kako smo konstatovali da je najadekvatniji naziv njegove uloge u mom životu... trebao da dođe nakon što je imao rođendan, bacila sam se u razmišljanje kako i čime da ga obradujem. Sitnicom... nečim zanimljivim, a opet jednostavnim... Klasični pokloni su u takvoj prilici neprikladni... ne bi smetalo i da sve prođe kao da rođendana nije ni bilo, ali eto... želela sam ipak nešto malo drugačije...Od kad se viđa…

Sedela sam u busu zatvorenih očiju i trudila se da ne mislim ni o čemu. Misli me nisu slušale... Kako bih kada sam znala da me čeka. Da će me poljubiti čim otvori vrata stana. Da ću ga poželeti.Da me želi...Znala sam da će biti sexa.Znala sam da će nam biti lepo.Tako je od kada se viđamo.Gorelo mi je među nogama, pička mi je obilno vlažila. Bilo je toplo, ja lagano obučena u svetlu pamučnu usku suknjicu... Bojala sam se da će mi se vlažna fleka videti kad ustanem... Obliznula sam suve usne jezik…

U svečanoj uštogljenoj atmosferi među svim onim svetom na veoma uspelom prijemu pogledi su im se sreli. Znao je da će ona biti tu.Ona je priželjkivala da ga sretne. I imala tremu od pomisli na to.Nakon pauze od par trenutaka, odlučno je krenuo ka njoj. Uz put je nasumice zgrabio dve čaše.Stajala je na istom mestu ne skrećući pogled. Prilazeći joj polako, proučavao je njenu pojavu. Na sebi je imala haljinu sličnu onoj koju je kupila prema njegovoj želji i obukla je samo jednom osećajući se nelago…

“Nedostajem ti?” pita na kraju kratkog razgovora nakon ko zna koliko razmenjenih porukica tog dana.“Mmmm... Naravno”, kaže ona i ako se trudi da o tome ne misli.“Uskoro...”, šapuće on sa prepoznatljivom čežnjom u glasu.“Mda... Lepo pajki, vidimo se!”Od kad ju je prvi put čuo, uzbuđuje ga boja njenog glasa, način na koji mu odgovara, od prvog puta kad ju je video, uzbuđuje ga njena pojava... Od prvog poljupca, želi te usne i jezik ponovo, od prvog susreta sa njenom kožom želi da je dodiruje, od p…

Sedeli su u trpezariji, za stolom, ispred njega čaša piva, ispred nje najobičnija voda i vodili najbanalniji razgovor... Ono što je bilo uočljivo je neusiljenost razgovora... o kompjuterima, hrani, mašini za pranje posuđa...Podigla je pogled sa svoje čaše i zagledala se u njega...Daleko od toga da je (fizički) bio oličenje njenih snova, ali je imao neki nemarni, obični, prijemčivi šarm koji joj se dopadao.On je povremeno bacao kratke poglede u njenom pravcu potpuno svestan koliko ga privlači u t…

Pogledao je pronicljivo I istog momenta znao sta se krije iza tog osmeha. Prepoznao taj slatki, maleni bezobrazluk u njenom pogledu... Da bi se iz nje izvukao pravi uzitak, trebalo je malo truda. Voleo je takve zene... “Nesto sam pozeleo...”, rekao je naivno... “Hmmm... Ima li to veze sa mnom?” upitala je hrabro. Dok ga je posmatrala, pitala se da li ovo ima smisla I hoce li moci to da uradi... Nije cak znala ni da li joj se on dopada. Omehnuo joj se ohrabrujuce. “Voleo bih da te izmasiram... pr…