Erotske Priče

Polako, sneno otvaram oči... počelo je da sviće, ali je još mračno... Osećam svoj osmeh, toplinu, radost... lica zarivenog u njegovo rame, oduševljeno udišem miris njegovog tela koji se meša sa mirisom sexa u vazduhu... Ljubim ga lagano na mestu gde su mi se našle usne... lagano povlačim ruke obmotane oko njegovog tela kako bih se još više privila uz njegovo. U ruci – čvrst kurac. Smejem se... u neverici. Sačekala sam ga na aerodromu malo pre ponoći. Oko sat smo se vozili do kuće. Kad smo stigli…

Polako se budim uz njegov vreo dah na vratu, njegove ruke oko mene njegovo telo uz moje... kurac koji se lagano, rekla bih oprezno zavlači među noge... Otvaram oči... okrećem glavu tek toliko da pronađem njegove usne... Dok se spuštaju na moje, osećam osmeh radosti koji lebdi na njima onog trenutka kad je shvatio da sam budna i da prihvatam igru... Razmenujemo sneno „Dobro jutro“... Nastavlja da me ljubi, spušta mi ruku na stomak tako da bolje podesi položaj mog tela i što bolje smesti svoj kura…

Telefon joj je bio u ruci kad je stigla poruka: „Ne mogu da dođem u četvrtak“ Nije bilo neuobičajeno da neko od njih dvoje odloži već dogovoreno viđenje – prepuni obaveza, sa pretrpanom svakodnevnicom, dešavalo se da se i nakon dogovora desi nešto nepredviđeno. „U redu je“ odgovorila je jer je bilo – u redu. Jedini razlog njihovog viđenja je bilo obostrano zadovoljstvo i uživanje. I jednostavno nije bilo mesta ni za kakva zameranja, daleko bilo ljutnju ili bilo šta slično. Nije ni pitala za razl…

Ulazimo zajedno u stan i onog trenutka kada se vrata zatvore, otvaramo vrata sopstvenog malog sveta, otključavamo vreme i prostor za uživanje zaključavajući sve drugo negde izvan njega... Ljubimo se požudno, predajući se svakim dodirom, svakim poljupcem jedan drugom... i sopstvenom užitku. Nakon kratkog razdvajanja i posete kupatilu, uvlačimo se u sobu srećni, sigurni u to da sve dok smo tu postoji samo užitak izolovan i zatvoren u tom prostoru, u nama i oko nas. Za tren smo oboje potpuno goli.…

Od trentka kada su se sreli, neešto je “proradilo“. „Ova žena me privlači i inspiriše svojim doskočicama. Mozak joj radi i to mi se sviđa.“ Bio je neki njegov prvi utisak. „Zanimljiv je... siguran u sebe, možda malo i previše, ali utisak je da ima zašto...“ mislila je ona. I svako za sebe je pomislio kako bi dalje upoznavanje i druženje i te kako imalo smisla.Nastavili su prepisku mailom. Njegovi virtuelni poljupci su jako brzo počeli da stižu, jer je pored “mentalne gimnastike“, kako je zvao nj…

Trenutak nakon početka vraćanja u stvarnost otvaram oči u potpunom mraku i ne vidim očima njegovo lice iznad svog, ali ispred sebe jasno “vidim” njegove nasmejane oči, zadovoljenu želju, srećno, ozareno lice i usne razvučene u osmeh… “Znaš šta smi je sad jedino žao? Što ti ne vidim lice“, kažem privlačeći ga još više u zagrljaj i ljubeći ga lagano. Još više i lepše se nasmeje: „Smejem se“, odgovara mi divnim, ispunjenim, vedrim glasom prepunim onim nečim, meni prepoznatljivim što ne znam…

Jednom, u finom, prijatnom razgovoru, u pokušaju da ilustrujem sopstveno prokletstvo (malo i njegovo) rekoh kako je to kao kad u frižideru držiš limun nedeljama i ni ne pada ti na pamet da ga upotrebiš, pa kad poplesnavi i baciš ga najzad - odmah poželiš limunadu. I on je obećao da će mi doneti limun. U stvari, lepo smo se razumeli... Retko dobro komunicirali. Ili se bar meni teko činilo. Možda malo i preterivali jer nismo znali da stanemo. U nekom momentu je sve prestalo. Jednostavno je prestao…

Kraj leta, dani osetno kraći. Iznenada I potpuno neplanski sam se našla u Beogradu I sve što je tebalo završila do popodne tako da sam imala vremena I za piće I razgovor sa prijateljima. Radio je te večeri drugu smenu, znači, završava oko 22:30… Bila sam u zgradi preko puta one u kojoj je radio I bilo je stvarno preveliko iskušenje… tako da sam mu se ipak javila… Obradovao se baš. “Izaći ću ranije, ako ti nije problem, sačekaj me oko 9h”, rekao je svojim vedrim glasom ne skr…

Kada se javio, pre nego što sam odgovorila, pogledala sam podatke. I znala da od toga nema ništa. Nisam nameravala da se udajem, pa čak ni vezujem, te mi je, sa te strane, sasvim nebitno bilo da li je neko u braku ili ne. Osim toga, imala sam svoju redovnu sex-šemu, te mi je svako novo poznanstvo bilo “može a ne mora”. Ali, bili smo udaljeni nešto manje od sat vremena vožnje, moj posao ne dopušta dnevne izlaske na par sati, a vreme kada sam ja slobodna – noću I neradnim danima, porodični ljudi p…

Dok sa starim prijateljima opušteno šetam gradom i neobavezno ćaskamo, prođe mi kroz glavu misao da je vikend, paraznik, neradni dan... Setih se nenadanog društva u nekom prethodnom neradnom danu. I dok odgovaram na pitanje ... u koji lokal da svratimo, vadim telefon i kuckam porukiicu: „Praznik je, imam lepe asocijacije, pa da pošaljem poljubac bar“ . Odgovor stiže odmah... I tako porukica po porukica, traženje prostora i slobodnog vremena kod oboje i dogovorimo se da se ipak vidimo. Ovog puta…

U potpunom emotivnom vakuumu, nespremna da prestanem da volim i odreknem se nečeg što mi se činilo da sam čitavog života čekala, nemoćna da to zadržim, u potpunom rasulu sa sopstvenim željama, jedino što mi je palo na pamet da uradim je da taj haos odguram u stranu i potražim najpovršniju zabavu i kratkoročno, jednostavno zadovoljstvo. Da popuni bar vreme koje bih potrošila na misli, nagađanja, istraživanja o onome šta se desilo ili se dešava i po milioniti put se zapitala zašto i kako... Prvi k…

Desilo se tako da on bude slobodan za vikend, a meni subota – radna. Zato je došao baš rano… taman za lepo buđenje I brzinski jutarnji sex… “Sad mogu d ate pustim na posao” prošaptao mi je na uho dok nam se disanje polako normalizovalo, a tela opuštala nakon doživljenog orgazma. Uspela sam da završim sve što je trebalo I izađem sa posla malo ranije. Ručak je bio spreman, ali sam se iznenadila kada sam njega zatekla u krevetu kako spava. Spustila sam lagan poljubac na njegove usne I…

Po običaju je odmah po ulasku u stan oprao ruke I zavukao se u sobu. Došla sam brzo posle njega. I odmah je navalio... Ljubio me je spuštajući se na krevet zajedno sa mnom. Skidao me je brzo i nestrpljivo, „u slojevima“. Brzo se spustio na grudi, pa na stomak pa na butine... Izluđivao me je svojim nemirnim jezikom i usnama, grabio je gladno svaki milimetar moje kože, prepuštala sam mu se uživajući u slatkom, nestrpljivom iščekivanju da mi spusti jezik na pičku i krene svoju neponovljivu igru koj…

Ipak sam odlučila da odem. Posle naporne nedelje, sa onim opuštenim  zadovoljstvom koje donosi uspešno završen posao, sedimo u radnoj sobi, na priličnoj udaljenosti jer tako diktira prostor u kojem se nalazimo. Razgovaramo o koječemu. Poslu, prijateljima, odrastanju, roditeljima, porodicama... Kao stari, dobri znanci... što u neku ruku i jesmo. Posmatram ga. Deluje opušteno, normalno, fino... i vidi se da je u svetu kojem zaista pripada. Pored toga što sam ga smatrala retko čestitim i visok…

Vikend I još praznik. Dva dana se razvlačim po kući jer mi se može… Ništa mi se ne radi, odmaram, čitam, čak ni hranu ne spremam, jedem pomorandže I jabuke… bilo I nekog zaostalog pečenja, pojela ga s nogu…I bas mi je lepo.  Od kad sam ostala sama, trebalo mi je malo vremena da se naviknem na to da prijatelji, rođaci i svi sa koima se viđam “redovnim danima”, praznike provode sa porodicom… Ali, od  kako sam navikla… prija mi… lenstvovanje&helli…