Prekid
Telefon joj je bio u ruci kad je stigla poruka: „Ne mogu da dođem u četvrtak“ Nije bilo neuobičajeno da neko od njih dvoje odloži već dogovoreno viđenje – prepuni obaveza, sa pretrpanom svakodnevnicom, dešavalo se da se i nakon dogovora desi nešto nepredviđeno.
„U redu je“ odgovorila je jer je bilo – u redu.
Jedini razlog njihovog viđenja je bilo obostrano zadovoljstvo i uživanje. I jednostavno nije bilo mesta ni za kakva zameranja, daleko bilo ljutnju ili bilo šta slično.
Nije ni pitala za razlog... ali je očekivala uobičajenu poruku koja sledi u takvim situacijama: „Nadoknadiću ti“ I uvek im je bilo toliko lepo da su lako „nadoknadili“ sve propušteno...
Nije stizala nikakva poruka, ali je stajao status „kuca“
Poznavala ga je dovoljno da shvati da ta pauza u pisanju odgovora znači da nešto nije uobičajeno i da razlog odgađanja nije samo promena smene na poslu ili neke „obične“ obaveze.
„Devojka je bila na nekim ispitivanjima, pa sad moram i ja nešto da uradim. Zakazano je za četvrtak“
Trebalo joj je vremena da njega, veselog i pričljivog, nauči da je ne zanimaju priče koje se tiču njegovog odnosa sa višegodišnjom devojkom. U početku, kada je očekivala da će se sve završiti nakon nekoliko vrućih susreta, neke opšte priče joj nisu smetale. Od prvog dana je znala da je zauzet, a i da nije bio – razlika u godinama je bila prevelika i bili su u različitim životnim fazama i svakako se ne bi vezivali jedno za drugo. Pored sexa koji je od prvog susreta bio vrhunski, volela je da se viđa sa njim i zbog njegove iskreno vesele prirode, večitog osmeha, činjenice da se nikad ni na šta nije žalio kao da nije imao nikakav problem u životu, da mu nikad ništa nije zasmetalo... I tako su njihovi susreti postali čitav mali događaj... ono kad vreme stane i ne postoji ništa drugo – samo taj njihov svet skriven od stvarnosti i bez dodira sa realnim, redovnim životima koje su živeli.
Smatrala je neumesnim da on njoj priča o svojoj devojci (o kojoj je stekla sasvim pozitivno mišljenje) , a sa druge strane – nije želela da zna previše i da počne time da se opterećuje. Znala je da nije prva njegova paralelna veza, nadala se da je u tom trenutku bar jedina, ali se ni time nije opterećivala. Akcenat je bio na tom njihovom malom svetu koji je živeo svoj život za sebe i koji su pustili da se formira onako kako im je obojima odgovaralo. U početku su gotovo stalno bili na vezi... posle se to proredilo pa nakon već podosta vremena, svelo na po neko „kako si?“ ako se dugo ne vide i dogovore oko susreta.
On je prihvatio njena pravila i što su se više viđali, ne samo da strast među njima nije jenjavala, nego je i poverenje raslo, postajali su sve bliži i bliskiji, sve bolje se razumeli, razmenjivali po neku priču o poslu, porodicama, svakodnevnici... Ona je volela svoje bratance, on svoje sestriće... i često su oni bili ona lepa, vesela tema između sexa.
Sve joj je to prolazilo kroz glavu i shvatila je da počinje da se plaši... za njih. „Je li sve u redu?“ pitala je. „Nadam se“, odgovorio je. I onda joj je ispričao kako su pregledi vezani za njenu trudnoću koju tek planiraju. I kako su razgovarali o tome da počnu da žive zajedno. Zastala je. Od prvog dana su oboje bili svesni da njihova veza nije veza „za ceo život“ i da će pre ili posle doći do prekida. Znala je koji je njen status u njegovom životu, nije joj smetalo, ali se trudila da on bude samo „jedan od“ odnosno da se ni ona za njega ne veže previše i ne nađe se u „izgubljenom“ položaju onda kada on izađe iz njenog života. „Pa to je lepo“, rekla mu je. I spremala se da nastavi... pokušavajući da odabere reči i formira što „običnije“ rečenice. Na jednoj strani je videla njihov zajednički kevet i strast i vrhunski užitak koji su u njemu doživeli. I doživljavaju skoro tri godine... bez da je ikad bilo samo malo manje lepo. Na drugoj... početak njegovog zajedničkog života sa nekom devojkom, njenu trudnoću... rađanje bebe... Pomisao da će od nje otići direktno tamo, da će kod nje doći direktno iz tog života – nije joj se dopala. Neko je morao i too da izgovori...
„A da li si ti razmišljeo o tome da promeniš svoj način života?“ pitala je
„Na šta misliš?“
„Pa mislim da bi mogao da se... smiriš. Vreme je“
Pauza.
„Da se ne viđam više sa tobom? Da prestanem tebe da jebem?“
„Nije mi lako da to kažem, veruj mi. Ali, jednom mora da se završi... znamo to oboje“
Dugo nije odgovorio ništa.
„Ako si mislila da sad prekinemo i da se više nikad ne vidimo i ne čujemo – to neću!“
Nasmejala se. Nije to ni nameravala. I uopšte se nije šalila kada mu je govorila da je veza sa njim najkvalitetnija ostvarena veza sa muškarcem u njenom životu. Bili su otvoreni, iskreni i i izuzetno naklojeni jedno drugom.
„Hej... ne idem nikud. Tu sam. I ovo je zbog tebe... Želim da znaš da nemaš baš nikakve obaveze prema meni i da u ime svega lepog što se među nama dešavalo, jednostavno želim da ostane tako...“
Znala je da on na svoj način voli tu devojku. Da sa njom planira budućnost. I znala je da, ukoliko bi kod nje dolazio i odlazio iz zajedničkog stana – verovatnoća da budu otkriveni značajno raste. Nije to želela. Nije nikako želela da njemu i u jednom trenutku bude žao što su uradili nešto... imali nešto.
„Nikad nisam zažalio ni zbog jednog trenutka koji sam proveo sa tobom... I neću“
Ipak je prestao da se javlja. Prestao da najavljuje svoj dolazak. Prvi put od kad su se znali, sklonila je telefon u ponoć za svoj rođendan – jer je znala da se neće javiti. I koliko god da joj je bilo žao – znala je da je odluka ispravna, a sa druge strane, bila srećna što sve podnosi sa vrlo malom dozom sete i tuge. Poznavala je sebe i u nekom drugom dobu... kada bi sličnu situaciju prežvljavala znatno dramatičnije. Tek po nekad bi se javio da pita kako je... poslao fotografiju sa proslave godišnjice mature, „prijavio“ gubitak 10-tak kg...
Zato je nije iznenadila njegova poruka: „Kako si?“
Nastavili su laganu prepisku...
Ipak, osetila je da ima još nešto...
„Nedostajem li ti?“ pitao je.
„Naravno. Uvek“ odgovorila je.
„Zašto onda da se više mučimo? Sanjam te... budim se sa željim za tobom... mogu li da dođem u četvrtak?“
Zastala je. Realno... ni on nije „mali“. Ponudila mu je mogućnost što bezbolnijeg rastanka onda kada joj se učinilo da treba. Zašto da ona više brine o njegovom životu nego on?
„Ako si siguran...“
„Siguran sam! Želim te!“
„Dobro... naravno da i ja želim da se vidimo!“
Došao je nasmejan... Poljubili su se tako kao da im je sva strast bila u tom poljupcu...
U krevetu – ludilo. Oboje napaljeni, željni... dobro poznata tela, dobro poznati putevi i ogromna želja za užitkom. Pružanjem i uzimanjem. „Sanjao sam te noćima“ šaputao je dok je nestrpljivo prodirao ležeći preko nje, gledajući je u oči, između gomile poljubaca...
„Nedostajao si i ti meni“ odgovorila je iskreno... svesna koliko se savršeno uklapaju njihova tela, želje, potrebe... sva ta energija ...
Kasnije, u nekoj pauzi, uz svoj karakteristični, veseo, njoj toliko drag osmeh, rekao je: „Ma... budi sa kim hoćeš... kad god hoćeš. Znam ja da tebe niko ne može da jebe tako dobro kao ja!“
I dan danas se smeju na tu izjavu... kad god je se sete.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 30 Maj, 2018
- 3549 pregleda
Hvala.
Dragoceni su takvi čitaoci
Prelepa emotivna prica !!!
Tvoj stil pisanja je neverovatan!!!
Uvek sa zadovoljstvom procitam sve sto napises... Kiss!!!
Taj90, hvala. U sustini ne pisem po sablonu nista... ali svako ipak ima svoj dozivljaj. Drago mi je da je tvoj ovakav.
nikon77, hvala. Prolazimo kroz razne situacije u zivotu, neke budu nekad vrlo slicne ...
Super prica Maya66... nije po ustaljenom sablonu.. svaka cast..
Usamljena525, hvala.
Hvala puno!
Boki... hvala i tebi, drago mi je da ti se dopalo.
cvorcic... Uvek ima sta da se procita i izmedju redova... za one koji znaju
Bravo...divna i jako poucna prica...mnogo toga je izmedju redova...moj naklon
Hvala vam
Volim kad i ove manje erotske a više emotivne priče naiđu na odobravanje.
Dobra prica
Zanimljiva