Na Njegov rođendan...
U potpunom emotivnom vakuumu, nespremna da prestanem da volim i odreknem se nečeg što mi se činilo da sam čitavog života čekala, nemoćna da to zadržim, u potpunom rasulu sa sopstvenim željama, jedino što mi je palo na pamet da uradim je da taj haos odguram u stranu i potražim najpovršniju zabavu i kratkoročno, jednostavno zadovoljstvo. Da popuni bar vreme koje bih potrošila na misli, nagađanja, istraživanja o onome šta se desilo ili se dešava i po milioniti put se zapitala zašto i kako...
Prvi korak je bio sajt za upoznavanje.
I bar je bilo zabavno, vuklo je vreme... koliko god da je bilo šašavih poruka i ljudi koji mi ni su odgovarali po bilo čemu. Ono što sam shvatila jako brzo je da je mogo usamljenika koji za kratko vreme uđu u patetiku... od kojih sam se sklanjala. Ja sam glumila sebe iz nekih boljih vremena... te sam bila vesela, raspoložena, trudila se da prizovem svoj smisao za humor...
I možda već prvo veče koje sam provodila na sajtu, pojavio se odgovarajući sagovornik: duhovit, vickast, šašav, vispren, lucidan... Ispunjavao je i vrlo važan kriterijum: Bio je „nemoguć“ – znači u braku i 10-tak godina mlađi.
Od početka se činilo da će to ići dobro...
Nekako smo se našli... Negde. I izgledalo je zanimljivo, novo, obaćavajuće slatko malo zadovoljstvo. Baš ono što mi je trebalo.
Sa sve razmenom verbalnih vulgarnosti koje sam prihvatila i nije me iznenadilo što mi to prija, već što mi je bilo lako i prirodno da odgovaram.
I da se to ne bi razvodnjilo, želeli smo da se sretnemo što pre.
Da ostvari svoje pretnje... Ili obećanja (“zelim da te jebem, da ti nabijem kurac do kraja” “Mmmmm... Zvuci divno... Kako je lepo kad zelimo isto...” “da ti drzim noge rasirene i da ti nabijam kurac,da mogu da gledam kako ulazi u tvoju gladnu pičku...i da mogu da te gledam u oči,da vidim kako uživas dok te jebem “)
Oboje smo prilično zauzeti poslom i ne baš predvidivi sa vremenom. Udaljenost nam i nije neka, ali nije ni zanemarljiva... I sve je trebalo uklopiti nekako.
Uglavnom, posle nekoliko dana napaljivanja i razmene želja sa sve nazivanjem pravim imenom, nekako smo se uklopili... i to za dan kada je meni bilo jako važno da bude ispunjen nečim... da ne mislim na to čiji je rođendan i ne nadam se da će se javiti... Da ne blenem u telefon i ne plačem što ga nema... da ne tražim opravdanja i objašnjenja tamo gde ih nije smelo biti...
I tako sam se sa punim poverenjem uputila ka svom novom prijatelju. Kad sam već bila jako blizu, nakon što smo razmenili poruke o tome gde se nalazimo i za koliko, stiže mi: “Kurac mi već balavi od napaljenosti” i još: „Nemoj da se iznenadiš, ja odmah hvatam za pičku!“ Sama u kolima, glasno sam se smejala... Ličilo je na njega, i malo kome je takav rečnik pristajao. Njemu jeste... jer je jednostavno bio takav, blesav, šašav, zabavan... Znala sam i da je iza toga takođe neki problem, nazirala sam i neku njegovu tugu iza sve te veselosti, negde sam naslućivala i razlog... ali u tom momentu nisam mogla, niti smela da se bavim time.
Najavio mi je da je stan u koji idemo na 12 spratu... I kako bi već u liftu moglo koješta da se dogodi... I opet me je način na koji mi je to saopštio, nasmejao...
I naravno da je, kad vidite nekog potpuno nepozbatog ipak potrebno vreme... da se opustite, upoznate, da svu onu priču i sve što znate smestite u to telo... Ali, on je bio toliko neposredan i vedar da se sve desilo u trenutku...
I ništa sa njim nije bilo „jeftino“ – čak ni lift ... ali nismo bili sami. Kad smo najzad bili sami... u totalno razrušenom stanu, nije mi ništa smetalo... Reklo bi se da nije ni njemu... Privukao me je sa izrazom lica koji ja zovem „ozbiljan osmeh“. Ljubili smo se... Snažno... Strasno. Ali mi je prijalo... Želeo me je i to je tada bilo jedino važno... Način na koji je to pokazivao bio je onaj potrebni malem za zaborav svega drugog... njegova šašavost je bila ključ za moje potpuno opuštanje i predavanje... Nismo znali šta pre... Kako... Ruka na pički... Prsti unutra i uzdah “Uh... Kako je vlažna” Ruke na šlicu, usne na kurccu, kurac u ustima, jezik na jajima, ruke na kurcu... Uzdasi... Želja...
„Popni se... Tu... „ Reče pokazujući nekoliko složenih džakova. Stavili smo peškir preko... “Hoću da je gledam... Daj mi pičku...” reče dok mu kurac stoji napaljen. Poslušno se nameštam... Da može da je vidi. “Raširi je”, kaže i ja je širim rukama... On se namešta... “Gde je ta pička željna kurca?” govori dok prilazi...Pauza traje toliko dok navlači kurton i gunđa “Napalio sam se ko’ konj... Još ću sad brzo da svršim... Jako sam napaljen. Nije normalno koliko te želim!” Stavlja ga konačno. Samo ga je malo protrljao na ulazu i nabio... Pička ga prima potpuno... Nabija se pa staje... “Tako... Smiri ga malo” govori dok miruja i ja ga lagano stežem pičećim mišićima. Steže me u zagrljaj, privijam se uz njega... Ne prestaje da me ljubi... Pokreće se i spušta pogled da može da gleda... Trenutak kasnije svršava uz uzdah... Ne smeta mi. Najrađe bih se smejala glasno... zajedno sa njim ali shvatam da bi ga to možda moglo i povrediti pa se uzdržavam. Kurac ispada... napunjen kurton smešno visi na njemu.. ne mogu da objasnim svoj osećaj radosti... veselja... nečeg jako, jako prijatnog. Pogleda me... i imam utisak da se potpuno razumemo. Prilazi i ljubi me nežno... zagrljaj više nije isti... Ovo je zagrljaj zahvalnosti, izvinjenja, razumevanja... trenutnog prepuštanja i pripadanja. Obostranog. Njegov telefon se oglašava. Sočno opsuje pre nego što se javi. I kad se javi, otima mu se psovka. Pogleda me razočaravajuće i tužno: „Moram da idem“, kaže. Razumem. I on zna da razumem. I zahvalno me uzima u zagrljaj, šapuće nešto što ne razumem... U kupatilu ipak ima vode, malo se dovodimo u red i držeći se za ruke napuštamo stan.
Pošto žuri na drugo gradilište gde se pojavio problem, ponudim da ga odvezem. I ne mogu da verujem koliko je među nama opuštenosti, ne mogu da shvatim odakle tolika prisnost... normalnost, ali mi beskrajno prija U kolima stoje „tik tak“ bombonice, uzima jednu i tim jednostavnim činom mi samo potvrđuje da sam u pravu... I bila sam. Nikad se više nismo videli, ali smo i dan-danas odlični prijatelji, uvek tu da se bar izjadamo ili pohvalimo kad imamo čime.
Kasnije tog dana, stigla je poruka: „Bilo je kratko ali slatko. Nadoknadiću ti“... tek da upotpuni utisak i ispuni dan koji je morao biti ispunjen da bih ga preživela...
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 16 Feb, 2018
- 1377 pregleda
Srki, hvala puno.
Radoznali... sta da kazem na ovo a da ne zvuci jeftino? Hvala ti puno i sto citas i sto razumes ono sto citas! I naravno, sto me tako lepo i originalno pohvalis
Uhh kako dobro pišeš nije normalno. Blago se njemu taj je uživao sigurno. A i ja bi uživao
boki72, hvala
slobodoumni, hvala... zaista mi je drago da ti se dopada
ivane, hvala i tebi...
dragance, nikad nije sve savršeno... ali važno je da ono što je dobro i lepo ipak dominira. Hvala puno
Jedna rec je dovoljna!!!
SAVRSENA !!!