Erotske Priče

Vozio sam prema Budimpešti,  još jedan sajam, još nekoliko dosadnih i napornih dana provedenih u pregovorima,predstavljanju proizvoda i večnoj trci za kupcima i za profitom.  Hotel na Budimskoj strani na promenedi pored Dunava. Docekao me je poznati prizor panorame Pešte koji se video kroz ogromni prozor moje sobe na sedmom spratu. Uvek sam odsedao u ovoj sobi,  u ovom omanjem hotelu zbog pogleda na grad koji se prostirao na drugoj strani obale presijavajući se na mirnoj površini…

Samo moja uvežbana gipkost me je spasila  flaše koja je poletela u mom pravcu „Sunce ti jebem pa ti da mi radiš iza ledja...“ psovao je Marko krećući prema meni zahuktao  kako parna mašina na kojoj  su popustile sve kočnice. Nabreklih žila na volujskom vratu i stisnutih pesnica koje usmeri prema mom licu. Nekada davno možda bi se i uplašio ali ni Marko nije što je nekada bio, ostao je eksplozivan  ali dugo nije stavio rukavice na ruke za razliku od mene koji sam i dalje rekre…

Sedeo sam naspram njih, razdražljiv i prekomerno drzak... rukavice su napokon bačene ... voleo sam te trenutke bacanja karata na stol...voleo sam i volim te podle i razarajuće udarce koje zadaješ protivniku u pleksus dok jedva hvatajući dah pokušava da uzmakne u sigurnost gonga... ali gong ne zveci... a i protivnikov pleksus kao da je od kamena...naučen sam ja na ferku sa fer igračima... ali i na prljavu igru sa prljavcima... prekomerno prljava je ovo igra bila... Ako me pitate šta sam pričao sa…

Volim ga P....“ progovorila je tiho točeći nam mimo svakog protokola po čašicu dobrog starog Napoleona u deset sati ujutro u njenoj kancelariji „Nisam planirala, nisam želela, nisam ni sanjala da nekoga mogu toliko voleti, znam i da nemam prava na tu ljubav...ali...“ To jedno „ali“ ostalo je da visi u zraku tako teško i nedorečeno, tako surovo ali ipak puno nade...strepnje...čežnje“ „Već od prvog dana, od prvog susreta sam se zaljubila, bio je tako drugačiji od ljudi medju kojima sam se kretala.…

Neka nova pozitivna energija mi je prostrujala telom, izgledi da se ovo sve ipak završi u našu korist oraspoložili su me i jedva sam čekao da sve sve okonča. Raspoloženju sigurno nije škodilo ni lepo kasno prolećno popodne. Stari Rekord je preo  kao zadovoljan  mačak dok sam otvorenih prozora lagano iza sebe ostavljao bučne gradske ulice i utapao se u mirišljavo  i cvetno zelenilo tako poznatih vijugavih  puteljaka.Hm... jedna dobra partija seksa ne bi bila na odmet, pomislio…

Nisam mogao spavati, hiljade kombinacija i hiljade za i protiv razloga kidale su mi nerve. Ali negde pred zoru stvarno sam prelomio, uložiću svu svoju ušteđevinu u ovaj projekat makar sve otišlo u tri lepe. Nije bilo ni osam sati kada sam nestrpljiv da krenem što pre u akciju  nazvao Aleksandra koji mi se javi vedar i nimalo pospan činilo mi se. „Dobro jutro Aleksandre, možemo li se naći danas negde“ izgovorio sam u jednom  dahu čim se javio na telefon „Naravno, tu sam u gradu“ odgovor…

Otac i majka su sedeli natmureni u kući, videlo se da je majka plakala. Skoro ukočenih pogleda me pozdraviše. „Ko je umro?“ pokušah se našaliti „Bolje sine da smo oboje umrli, nego ovako u sramoti da živimo“ odgovori majka svih dramskih umetnika „Ne lupaj ženska glavo“ oštro je prekinu otac „Jelena malo pre ode pokupila stvari i od maloga, kaže seli za Beograd sa detetom“ „Nisam verovala da će otići“ opet se zaplaka majka „Dobro majko, nisu ni prvi ni poslednji koji su se rastali, nije smak svet…

Kume hajde dodji do Radovana, znaš gde je, javi se na recepciji, čekamo te... “Kumov glas mi je zvučao prilično zabrinuto, njega nije mnogo toga moglo potresti. Dodatni razlog za brigu mi je bilo i to što je upleo Radovana u celu priču.  Do Radovana se teško  moglo doći, ja ga nisam video bar deset godina. Čovek teške naravi a još težeg političkog angažmana, ne bi ovde da objavljujem funkcije ni sadašnje ni bivše, da nas ne bi stvarno pohapsili redom.Kabinet do koga sam sproveden bio j…

Gde si kume?“ primio sam iščekivani  poziv „U stanu sam, sad ću do centra“ odgovorio sam „Vidi hoće Knežević da se vidi sa tobom i Markom danas, bilo bi dobro da odete negde na ručak, znaš njega voli jagnjetinu, prasetinu... vodite ga negde „ „Dobro kume pošalji mi broj da se dogovorimo, nego jesi li mi proverio tablice?“ „Ma pusti sad tablice, proveriću, malo sam u frci sada, imam neke strance ovde...jebiga kume moram i ja od nečega živeti“ smejao se kum nekako nervozno, brzo pričajući Mar…

Odlutao sam  u mislima na nesrećni početak devedesetih, moje i Markovo privremeno  preseljenje za Banjaluku, roditelji otišli sa sestrom za Austriju, nas momački stan, ratne godine kada smo iscrpljeni i polumrtvi dolazili u taj stančić da se povratimo među žive. Nekada je na mestu ove višespratnice gde danas sedim i pijem kafu bila kafana „Zora“  Nebrojene zore smo u njoj dočekali za vreme policijskog časa samo je „Zora“ radila do jutra. Setim se i konobarice Rade,  žene sumn…

Knežević me zvao“ probudi me kum kasnije toga dana iz laganog dremeža na terasi. “ Poslaće vam nekoga da uzme uzorke vode pošto ni njemu  ništa nije jasno, jeste da je bilo pomora ribe u Vrbasu nedavno ali zagađivač je nađen  ima dve nedelje“ „Hvala kume, kući smo svi,  sačekaćemo ih da dođu  da vidimo šta se tu dešava“ odgovorio sam već budan. Na brzinu sam obavestio brata  i oca i odlučio da  krenem sa ljudima po uzorke kada dođu.Moja planinarska oprema opet je st…

Probudilo me golicanje njene kose na licu, zaspali smo zagrljeni isprepletanih udova izmoreni sinoćnim i noćašnjim bahanalijama. Na bedru sam osetio svu putenost i nežnost unutrašnje strane njenog bedra i lagano bockanje kratko podšišanog Venerinog brega. Opuštena kita bila je uglavljena među stomacima osetio sam kako se lagano ukrućuje.Počeo sam da lagano pomeram nogu trljajući je Branki između nogu. Desna ruka mi je bila slobodna i kliznu na njeno čvrsto dupe koje lagano poduhvatih odozdo šire…

Pričaj“ progovorio sam dok sam dolazio do daha lagano vozeći u rikverc prema glavnoj cesti. „Ma šta da ti pričam budalo, šta ako su nas primetili, pogubila sam se skroz gledajući ih možda su nas i čuli“ reče Branka „Jel ti to imaš grižu savesti možda“ pitao sam smejući se „Nisi normalan, nikada mi tako nešto ne bi palo na pamet, ne znam šta mi bi, ali sam sam se popalila kao klinka“ napokon prevali preko usta smejući se kao luda Pružio sam ruku do njene pickice da osetim malo kako je nabubrila p…

Parkirao sam zadnje strane kumove kuće, kum je taj deo puta sam nasuo nekih stotinjak metara od glavne ulice da bi napravio prilaz za garažu. Iznad nas šumovito brdo, ispred nas livade a sa leve strane visoke tuje sve do garaže, pored garaže mala kapija, znao sam gde kum drži rezervni ključ, na rogu od garaže skroz u uglu jedva sam ga pronašao. Branka je sedila u autu i smejala se odmahujući glavom ni sama ne verujući u kakvu situaciju je dovodim. „Ideš ili ne ideš?“ zapitao sam je zabezeknutu „…

Buraz hoćeš sa mnom na roštilj kod kuma Milana“ „Ne mogu, moram se naći sa Jelenom, ne znam šta ću, sluđen sam skroz“ „Objasni joj da voliš prstić u dupe“ nisam odolio da ga ne podbodem „Jebi se, tačno sam znao da ćeš me zajebavati, kud sam ti ispričao, još sad prenesi Milanu, sutra će da bruji Banjaluka“ tobože ljutio će MarkoNaše peckanje traje od detinjstva i preživeće on i ovo mislio sam dok sam se smejući udaljavao. Milan je okupio dobru ekipu za roštilj, nekoliko starih prijatelja sa ženam…