Uništiću te! 18

Otac i majka su sedeli natmureni u kući, videlo se da je majka plakala. Skoro ukočenih pogleda me pozdraviše.

„Ko je umro?“ pokušah se našaliti

„Bolje sine da smo oboje umrli, nego ovako u sramoti da živimo“ odgovori majka svih dramskih umetnika

„Ne lupaj ženska glavo“ oštro je prekinu otac

„Jelena malo pre ode pokupila stvari i od maloga, kaže seli za Beograd sa detetom“

„Nisam verovala da će otići“ opet se zaplaka majka

„Dobro majko, nisu ni prvi ni poslednji koji su se rastali, nije smak sveta...“ pokušavao sam utešiti majku

„E moj sine... ode nama hranitelj iz kuće... propašće nam dete tamo samo u gradu“ jecala je i dalje majka

„Biće to sve dobro majko, obećavam ti... Ćale hajde da obiđemo malo voćnjake, a ti majko hoćeš li sinu ispeci jednu kuruznu ljeusu, baš sam se poželio...“ zamolio sam majku želeći je malo zaposliti i skrenuti joj misli na nešto drugo.

„Gde je Marko ćale?“ zapitao sam ga čim sam izašao iz kuće

„Nije dolazio kući, verovatno je kod one kurvetine“ odgovori kivan na starijeg sina

„Ma pusti njega i kurvice ćale, moraću da ti ispričam celu priču pa ćeš shvatiti šta se ovde zapravo dešava“  spremao sam staroga za dug razgovor

Seli smo u letnjikovac, dugo sam sedeo zagledan u nepregledne  nizove stabala, jabuka, krušaka ispred sebe, po obroncima su se rasprostirali zasadi kupine, aronije, ribizle...Pogledao sam oca  i shvatio kolike bitke je on izvojevao zajedno sa Markom da bi sagradili sve ovo što imaju. U smiraju dana shvatio sam da i ja ovde pripadam, da su tu moji koreni. I ranije  sam se borio sa sobom, lomila me nostalgija ali gradio sam svoj život daleko  od roditeljske kuće i topline ovih brežuljka koji su se nadvijali nad nama kao divovi čuvari.  Naviknut na zapadni način života i uživajući u lagodnom životu koju sam mogao da priuštim sebi i svojoj familiji zaboravio sam šta su to vrednosti za koje se treba i vredi žrtvovati. Gradio sam svoje imanje na tuđoj zemlji, na zemlji koja mi nikada neće pripadati ni meni ni mojim naslednicima. Gde li  će njih život da odnese, u kojem će velikom gradu propadati  pitao sam se, gde li će moji hranitelji završiti??? 

Nikada nisam voleo pitanja bez odgovora i  tada u tom trenutku prelomio da hoću  da budem deo svega toga i da je budućnost moje dece ovde na ovim brežuljcima ušuškanim u toplo djedovsko krilo.   

Pričao sam ćaleta sve iz početka jedini detalj koji sam preskočio je bio snajkino kurvanje. Nisam želeo da još više narušavam sliku koju su moji roditelji imali o Jeleni za tim nije bilo potrebe.

„ Nije mi jasno samo kako je zamislila da se dočepa izvora, Marko joj ga sigurno neće dati, posebno ne sada kada tačno znamo i zašto je sva ova frka izbila“ upitao sam ćaleta

Dugo je starac ćutao, zaokupljen svojim mislima kršeći zglobove na svojim ručerdama da bi napokon progovorio

„Sine kada je Marko počeo da zadužuje firmu koja je cela  na njegovo ime molio me da stavim pod hipoteku i skoro celo imanje, ali nisam ni ja sine lud. Opirao  sam se dugo, ali sam ipak na kraju popustio da delove ipak stavim njemu na raspolaganje. Sve što vidiš sine ovde sve je na moje ime osim hladnjača i Markovih  objekata za preradu koje je on podizao. 

Sve je sine moje osim Izvora...“ reče ćale   uzdišući „ znam ja sine mnogo godina  za taj izvor koliko vredi ali mi nije palo na pamet da vodu prodajem. Ja ako je za sebe uzmem ko zna kome ću hleb iz usta dolje nizvodno uzeti. Voda je sine samo Božija, niti je moja, niti tvoja da je možeš kupiti, prodati, pokloniti... a ujedno je i svakog čoveka koji hoda ovom zemljom jer bez nje nikome od nas nema života. Nisam želeo da Izvor stavljam pod hipoteku zato sam ga prepisao na Uroša to mu je od dida  i babe poklon, pa ako ćaća i mati mu sve prokockaju eto  on će dete imati svoje da nikoga ne mora da moli za parče hleba. 

Tvome Milošu sam zaveštao dva stana u Novom Sadu neka se i njemu nađe nešto od dida i babe. Nisam sine ovo očekivao od snajke, ona ako dobije starateljstvo nad sinom dobila je i starateljstvo nad njegovim imovinom... jeste da je ne može otudjiti ali može sa njom raspolagati po svom nahođenju izgleda sine da sam napravio veliku glupost ali ko bi se ovome nadao“ završavao je starac svoju priču dok je već noć polako  padala prikrivajući tamom  i imanje i izvore i sve sve što ljudi sagradiše, samo nije mogla pokriti ljudsku zlobu i pokvarenost od koje nam ostade bljutav  ukus u ustima.

Dohvatih kožun koji je visio na gredi, zaogrnuh ćaleta, preko iznenada još pogurenijih  ledja. „Ajmo ćale u kuću, brinuće  majka“ povedoh ga kao malo dete grleći  ga oko ramena „Ćale neka ova priča ostane među nama, ni reči  Marku ni majci dok ja neke stvari ne rešim“

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 20 Jun, 2025
• DrJo
• 9 glasova
• 3410 pregleda