Uništiću te! 15

Odlutao sam  u mislima na nesrećni početak devedesetih, moje i Markovo privremeno  preseljenje za Banjaluku, roditelji otišli sa sestrom za Austriju, nas momački stan, ratne godine kada smo iscrpljeni i polumrtvi dolazili u taj stančić da se povratimo među žive.

Nekada je na mestu ove višespratnice gde danas sedim i pijem kafu bila kafana „Zora“  Nebrojene zore smo u njoj dočekali za vreme policijskog časa samo je „Zora“ radila do jutra. Setim se i konobarice Rade,  žene sumnjivog morala kao stvorene za ono što je mladim, zagorelim vojnicima trebalo. Da mnogo je naših bahanalija „Zora“ preživela ali nije preživela ovu poratnu maniju rušenja svega što je nekada bilo Banjaluka, sa mnogobrojnim živopisnim lokalima, gde se stalni gost pozdravlja samo dizanjem obrve i bez narudžbe poslužuje.

Mnogi od nas su svoje rane lizali u „Zori“ tražeći utehu u alkoholu i jeftinoj zabavi vatanja  za  guzicu nemirne Mire, tu i tamo osmelivši se i za sisu  podrpati.Godine su prošle ali kao da sam juče u tom istom ljubavnom gnezdu ljubio uzdrhtalo telo jedne srednjoškolke, uplašene i željne. Voljene i ne preboljene.  Njenih očiju koje upijaju  svaki moj pokret, njenog vitkog struka koji se izvija od želje pod mojim rukama. Grlile  su me ruke mnogih žena, obavijale se oko mene kao zmije oko svoga plena, neke voljene neke samo jebane ali njene  su me volele, želeći me neprestano tu kraj sebe ušuškanog u zagrljaj. S koliko volje se davala, koliko jecaja mi je podarila  ljubeći me neprestano, jezikom, ustima, mislima.Prema mnogim ženama sam bio nežan, prema njoj mekan kao pamuk, čini mi se satima bi trajalo to nežno prodiranje, da suza ne kapne od bola već od sreće.Grešio sam, nije  ona bila od onih krhkih od onih slabih već od onih hrabrih koje se daju celim svojim bićem. Njen nagli trzaj kukovima uveo me je u carstvo požude, carstvo dostojno svakoga vladara. Isprepleteni prsti,  kao konopci obmotani oko duše u neraskidivom spoju tražili su još.Ne tražili, zahtevali su sve što se može dobiti od drugog bića. Da izgubio sam tada nevinost, nije mi bila prva, ali je bila jedina.Nikada neću saznati zašto je mene odabrala, mogla je imati mnoge, meni je dala sve što jedna žena može da da muškarcu.Davala mi je sebe, na tacni, na izvol’te. Nisam umeo da je imam...Neke trenutke čovek zakopa u najdublje skrovište predajući ih zaboravu ali ona nije htela da bude zaboravljena. Izranjala je iz svakog ugla ovoga grada, svaka travka i list ovoga grada imao je urezbareno njeno ime. 

Da je Rada ovde znala bi me utešiti, flašom vinjaka i sa dve čase, trpanjem  debele guze u krilo uz reči 

„Ajde ajde mali jebaces ti to opet, nije kraj sveta ako se udala“ 

Platio sam kafu, zaputio se prema stanu noseći ruksak na leđima, želeo sam da odmorim, da razmislim, kući mi se nije išlo, nisam mogao da gledam brata u oči ne znam da li bi se suzdržao da ne kažem za Jelenu.

Seo sam na krevet, tražeći tragove nekadašnjih okršaja kao stari ratnik koji prolazi bojnim poljem tražeći tragove svoje patnje. Vreme i ruke druge žene su izbrisali sve, brišući tragove bluda i  ljubavi iz prethodnog zivota svog muškaraca

Svoje tragove nije umela baš da izbriše a možda nije ni htela. Crveni karmin  na jastučnici, malo crne kose na četki, nehajno bačenoj  na komodu. Otvorio sam orman i video niz besprekorno ispeglanih košulja  i pantalona.Brava na vratima je bila baš tiha, nisam ni čuo okretanje ključa ali sam čuo zvuk potpetica u hodniku.

Jelena je bila više nego zbunjena i uplašena kada  me je ugledala.

„Otkud ti ovde čoveče, uplaši me“ progovori nakon što je došla do daha

„Imam  nekog posla u gradu pa došao da  se istuširam, a ti snajka?“ pravio sam se nevešt

„Došla da proverim šta imam od garderobe ovde u stanu, ne ide mi se tamo do tvojih“ namerno naglašavajući ono tvojih, izgovori snajka

„Pa još smo svoji snajka majku mu“ bocnuh  je malko

„Ne zadugo devere“ odvratila je oštro

„Vidim, nije ti dugo trebalo da se ponoviš snajka“ rekoh smejući se

„Molim?“ gledala me je upitno

„Hajde snajkice, mani me glume, video sam te jutros kada si izlazila iz stana"

„Izašla sam sinoć pa nisam htela da budim  moje noćas“ vesto  je pokušavala da izvrda

„Snajkice oduvek si imala šmek za muškarce, ni onaj od noćas nije bio loš“ namerno sam bio bezobrazan cerekajući se.

„Ti mene uhodiš“ već je crvenjela od besa

„Slučajno sam te uhvatio u kurvanju snajka“  i dalje sam je provocirao

Ruka joj je valjda sama poletela prema mom obrazu ali čekao sam je spreman, čvrsto je hvatajući za zglobove. Nisam mogao da ne primetim njene grudi koje su napinjale košulju duboko dišući, niti to jedno dugme bezobrazno raskopčano duboko na dekolteu.Nisam mogao a ni sam ni hteo da je pustim iz ruku dok se ne smiri. Bes  joj je plamteo  iz očiju, usne crvene kao krv još su bile jebozovnije tako besno napućene.

„Eh da nisi čija jesi...“ pomislio sam a naglas rekao „Jelena zaboli mene koga ti kreses u slobodno vreme, nisam ja ovde da tebe vraćam muzu  niti njega tebi, odrasli ste ljudi, radite šta hoćete“

„Onda me pusti“ i dalje je bila besna

Pustio sam joj ruke, odmarširala je na dugim nogama pravo u kupatilo i posle nekoliko momenata zalupila  vrata stana za sobom.

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 15 Jun, 2025
• DrJo
• 13 glasova
• 2208 pregleda