Uništiću te! 17

Kume hajde dodji do Radovana, znaš gde je, javi se na recepciji, čekamo te...

“Kumov glas mi je zvučao prilično zabrinuto, njega nije mnogo toga moglo potresti. Dodatni razlog za brigu mi je bilo i to što je upleo Radovana u celu priču. 

Do Radovana se teško  moglo doći, ja ga nisam video bar deset godina. Čovek teške naravi a još težeg političkog angažmana, ne bi ovde da objavljujem funkcije ni sadašnje ni bivše, da nas ne bi stvarno pohapsili redom.Kabinet do koga sam sproveden bio je jedan u nizu sličnih ali ipak prostraniji  od većine.

Kum je sedio na fotelji nervozno ustajući čim sam ušao, Radovan ,duboko zavaljen u masivnu kožnu stolicu za radnim stolom pričao je na telefon, dosta glasno i odsečno, naređujući nekome da se smesta pojavi u kabinetu.Radovan se mnogo promenio, trbušina je visila  preko  opasača, kosa  pobelila, košulja razdrljena, samo su oči ostale iste plave, prodorne i oštre  kao sečiva.

„Sedi kume“ naredi i meni

„ Kafa, viski??“

„Kafa!“  kratko odgovorih„Nema te da navratiš kod mene godinama a dolaziš mi sa sranjima kad god te vidim“ nasmejao se oštro aludirajući na neke mladalačke gluposti kada je mene i Milana čupao  iz pritvora

„ Zauzet si Radovane, ko još može doći do tebe“ pokušao sam da se našalim

Radovan je bio kumov rodjak, Milanov deda ga je primio u kucu i iškolovao, dvadeset i nešto godina stariji od nas, nisam ga nikada voleo a ni cenio. Jedan ljigavac koji bi prodao  i rođenu  mamu za fotelju. Dok smo ja i Milan bili klinci ponašao se zaštitnički prema nama samo da bi okruženju pokazao da je dasa, voleo je silu i moć više od ičega na svetu a voleo je i da je pokaže u svakoj situaciji i ovo mu je bila jedna od prilika.

„Vidi kume, ujaku sam ispričao sve to što znam, mislim da je on prava osoba koja ti može ovo rešiti“

„Hajde više odapnite  jebote, šta me pečete ko na ražnju“ postajao sam nestrpljiv

„Znaš li moga sinovca Aleksandra“ upita Radovan

„Znam, video sam ga kada je bio momčić“ odgovorio sam

„E taj momčić sada ima 32 godina“ nasmeja se Radovan „Milan mi kaže da imate neki problem sa njim i njegovom firmom

“Malo je reći da sam ostao preneražen, Aleksandra Radovanovog  sinovca  nisam video možda 20 godina, sećam ga se kao klinca koji je trčkarao za Milanom po gradu, od nas mlađi desetak  godina.

„Vidi Aleksandar će uskoro doći pa probajte da to rešite kao ljudi, ne bi ja tu da se petljam ali eto i kumovi smo pa da to rešimo ako se može rešiti“

„Je li to Acin auto bio jutros“ pogledao sam Milana

„Čekaj malo Radovane  pa on zna Marka, zna moju porodicu, ako Marko sazna za ovo  najebali  smo svi odreda i ja i vi“ pobesneo  sam u trenutku

„Polako kume, polako molim te, ajde da sačekamo Acu da čujemo šta ima da kaže, nemoj da nagliš kume kumim te Bogom“ video je Milan da je vrag odneo šalu

„Koliko  košta glava Radovane , 30, 50, 100...vezi kera Radovane ako nećeš da ti ga neko ne utepa“ suknulo je iz mene.

„Pretiš li to kume, znaš li kome pretiš kume?“  zareza Radovan kao besno pseto sterano  u ćošak

„Radovane, znaš nas ko smo, znaš i da ako ovo izadje iz ove prostorije krv će pasti“ siktao sam i dalje

„U tri picke materine i sve ovo! Stanite ljudi, jeste li normalni!?“ skoči Milan ne bi li nas umirio. U tom trenutku začu se kucanje na vratima i skoro bešumno  otvaranje masivnih vrata.

Verovatno mu je i sam pogled na nas zajapurene bio dovoljan da shvati o čemu se ovde radi, ali je prišao sasvim mirno i opušteno do nas i pružio ruku.

Prvo se pozdravio sa Radovanom i Milanom a meni pružajući ruku izgovori „Aleksandar, drago mi je“ praveći se da me ne poznaje

„Aco ovo je moj kum P...ne sećaš ga se?“ progovori Milan

„Izvinjavam se, stvarno se ne sećam“ mrtav hladan je odgovorio

Posmatrao sam ga za trenutak, uredno začešljane crne guste kose, plavih prodornih očiju za nijansu tamnijih  od Radovanovih,  ali isto tako oštrog pogleda. Pravilne crte lica odavale  su samopouzdanje mladog uspešnog čoveka. Bio je visok, čak nešto višlji od Radovana, ali tela utegnutog kao struna, lepo upakovanog  u plavu košulju bez kravate i crne  pantalone savršenog kroja. Dok je sedao na ponuđenu fotelju i prebacivao nogu  preko noge, ukazaše mu se lepo definisani butni mišići. Na licu  mu se ukaza bleštav osmeh pravilnog niza belih zuba kada se obratio Radovanu

„Gde gori strikane, šta je tako hitno“

„Sinovac praviš sranja izgleda“ odgovori mu Radovan oštro, očigledno ne želeći okolišati

„Kakva sranja strikane?“ izvi desnu obrvu tobože iznenađen

„Jebes kumu mali aaaaa“ videlo se da i Radovana počinje da nervira

„Opaa  strikane jesi li ti mene zvao da mi objasniš koga smem a koga ne smem da jebem u Banjaluci“  upita ponovo, drsko gledajući u mene

„Ne pravi se lud Aco, ljudi su došli sa ozbiljnim problemom kod mene, jebe se meni koga kreses, znam da kidišeš na sve što je žensko ali ovde si se nameračio na pogrešnu familiju, hoće čovek da te ubije sunce ti jebem blesavo“ sad već vidno iznerviran riknu Radovan

„Ja vašu ženu ne poznajem gospodine“ obrati se mrtvo hladno direktno meni, streljajući me pogledom

„Poznaješ li Jelenu, možda...“ uzvratih i ja oštro 

Na trenutak me je zbunjeno gledao, izgleda ni sam ne shvatajući kakve veze Jelena ima sa svim nama

„Jelena je žena moga brata“ odgovorih mu iako sam pretpostavljao da je odavno shvatio o čemu se tu radi.„Jelena je slobodna žena, razvod je u toku, i ja stvarno ne vidim šta je tu problem“ i dalje je bio smiren i nimalo potresen

„Problem je „ProInvest“ firma možda ti je poznato i to ime“ pokušavao sam da ga izvedem iz takta

„Jeste poznato mi je ali to nije samo moja firma već i Jelenina, ja sam joj pomogao da je registruje na Kipru i finansiram zajedno  sa njom neke projekte“ nasmejao se začuđeno gledajući u nas trojicu. 

Ostali prisutni su me gledali sa iščekivanjem pošto ni njima nije bilo jasno o čemu pričam.Imalo je tu šta da se priča, ali sam im ukratko izneo sve što sam ovih dana saznao iz raznih izvora.

Kum Milan je naravno pohvatao brzo konce ali ova dvojica još uvek nisu shvatili suštinu priče.Prvi se nasmejao Radovan, dok je Aleksandar po prvi put izgledao izgubljeno i smušeno

„Čini mi se da  smo ovde svi izmanipulisani“ progovorio je Aleksandar 

„Što se tiče stare pilane, mi jesmo kupili tu staru pilanu i planirali pokretanje proizvodnje nameštaja i izgradnju nove fabrike, ideja sa vodom  je došla od strane Jelene koju sam slučajno upoznao na treningu kada sam se vratio sa Kipra, ti Milane znaš da sam godinama igrao fudbal na Kipru i da sam tek pre godinu i pol stigao u Banjaluku, ušao sam kao suvlasnik u nekoliko firmi.  Naravno da nemam uvid u sve transakcije koje se dešavaju u svakoj firmi zato što drugi ljudi vode neke od poslova. 

Što se tiče „Proinvesta“ ja sam uložio dosta novca  a Jelena je  suvlasnik preko firme koju smo joj registrovali na Kipru. Njen predlog  je bio da se na planiranoj parceli fabrike nameštaja podigne fabrika vode, njen posao kao i njen ulog je bio da obezbedi izvor i da zajedno pokrenemo proizvodnju. Preko mojih kontakata na Kipru bi voda bila plasirana po luksuznim hotelima, kasinima, restoranima.

Jelena je fantastična i vrlo energična žena i eto desilo se da smo ušli i u neku privatnu priču. Ja ne poznajem njenog bivšeg muža, tj. Nisam ni shvatio da bi ti Milane mogao imate neke veze sa tim ljudima, niti mi je namera bila da bilo koga uništavam ali čini mi se da sam i ja ovde izmanipulisan kao i vi

“Slušao sam ga sa nevericom i podozrivo, nije mi izgledao kao naivčina ali i sve što je izneo uklapalo se do detalja u prethodno  prikupljene informacije sa kojima sam raspolagao.

„Koliko je Jelena uložila novaca u „Proinvest“ do sada? I koji su suvlasnički odnosi trenutno?“ pitao sam Aleksandra

„Oko 150 000 eura je Jelena obezbedila do sada, za  sada joj pripada 30 procenata firme  „Proinvest“ koja je registrovana u Sarajevu  a ostatak od 70 posto je moj preko uloženog zemljišta stare pilane i naravno uloženih  obrtnih sredstava, postoji i ugovor po kojem Jelena mora da obezbedi izvor i da zajedničkim sredstvima pokrenemo proizvodnju i otprilike tada bi moj udeo pao na između 40 i pedeset postoprocenatas s tim da bi i ja i Jelena imali opciju prvenstva otkupa akcija  od onog drugog ako bi se odlučili na prodaju.“ Odgovarao je Aleksandar sada mi se činilo već iskreno.

„Ko je u kontaktu sa konsultantskim  firmama  koje koristite u vezi „Proinvesta“ „ ponovo sam pitao

„Naravno  Jelena, ja nemam vremena time da se bavim trenutno“ odgovorio je Aleksandar

Mozak mi je radio hiljadu na sat, najmanje od svega želeo sam da Marko sazna da mu je žena sve vreme radila iza ledja, ajde za kurvanje još sam mogao i da je shvatim, ali na ovakav način udariti na svoju porodicu, na čoveka kome je rodila dete, na svekra i svekrvu koji su je držali kao  kap vode na dlanu. Izigravati nevinašce toliko dugo vremena a držati dželatsku sekiru nad glavom čoveka s kojim deliš postelju.

Koliko je tanka linija između ljubavi i mržnje i koliko može da mrzi prevarena i ponižena žena.„Mislim da nam je stvarno potrebna jedna flaša viskija“ prvi dođe sebi Radovan i sam napokon shvatajući šta se sve ovde izdešavalo. Naručio je od sekretarice flašu i čaše kojih se svi više nego rado prihvatimo.

„Jebem ti sunce kume, zar je moguće da Jelena stoji iz svega ovoga“ čudio se Milan

„Nemam pojma kume, ni meni nisu sve kockice sele na mesto još uvek, nije mi jasno kako je uspela da navede Teodoru da se uplete u celu tu priču“  možda po prvi put u životu i sam sam bio zatečen situacijom u kojoj sam se našao.

„Marko ce je ubiti“ mrtav ozbiljan progovori Milan

„Toga se i plašim kume“ muklo  sam odgovorio

Hiljade kombinacija mi se motalo po glavi, od toga da sve ispričam Marku pa neka on rešava sa svojom ženom kako  zna i ume do toga  da ovde i sada sve to rešim sa Aleksandrom.

Život me naučio da nikada ne donosim ishitrene odluke. Moralo je sve ovo da se dobro prežvaće i da se dobro razmisli o svemu pre nego se poduzme  bilo šta.

„Aleksandre mogu li te zamoliti za uslugu“ okrenuo sam se prema njemu

„Naravno“ odgovorio je i dalje smireno„ Daj mi molim te dan dva da pokušam da smislim rešenje za ovu situaciju, pošto ne poznaješ Marka bilo bi lepo da se malo povučeš iz priče sa Jelenom  neko vreme. Nisam ja tu da određujem ko će koga da muva, voli, jebe, ali moraš priznati da si i ti ovde uvučen  u jednu priču u kojoj pretpostavljam da i ne želiš  da učestvuješ.“

„Slažem se“ reče Aleksandar pružajući mi ruku i ujedno mi tutnu svoju vizit karticu sa brojevima telefona „ 

Javi se kada nešto smisliš“

Glava mi je zujala kada sam izašao na ulicu u pratnji kuma Milana

„ Kume hajdemo na piće, jebiga moramo smisliti nešto“ pokušao je Milan da mi pomogne

„Idem kući Milane, nisam baš za druženje danas“ odgovorio sam mu muklo

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 20 Jun, 2025
• DrJo
• 8 glasova
• 1390 pregleda