Uništiću te! 21

Volim ga P....“ progovorila je tiho točeći nam mimo svakog protokola po čašicu dobrog starog Napoleona u deset sati ujutro u njenoj kancelariji

„Nisam planirala, nisam želela, nisam ni sanjala da nekoga mogu toliko voleti, znam i da nemam prava na tu ljubav...ali...“

To jedno „ali“ ostalo je da visi u zraku tako teško i nedorečeno, tako surovo ali ipak puno nade...strepnje...čežnje“

„Već od prvog dana, od prvog susreta sam se zaljubila, bio je tako drugačiji od ljudi medju kojima sam se kretala. Sirov, plah a opet tako drag, nežan, uporan.

Moram priznati, nakon mnogo godina osetila sam se ponovo kao žena, obična žena, željna pažnje i sitnog flerta.

Ne znam da li ti je rekao, nije ni bitno, odbijala sam ga mnogo puta, imala sam hiljade drugih briga samo mi je još on trebao u životu ali mi nikako nije izlazio iz glave.

Ne znam ni šta si čuo o meni, nikada pored muža nisam poželela drugog muškarca on mi je bio sve u životu. Moja prva ljubav, moj spasitelj, moj dobrotvor... ma sve mi je bio ali se promenio u zadnjih par godina, nisu to bile samo brige oko firme, para, istrage, sud... zaboravio je da postojim...gledao kroz mene i kada bi pričala i kada bi ćutala. I onda je on naišao, pun života, veseo, lud i nepristojan ali pravi muškarac.

Priznajem možda sam mu se olako dala toga dana ali tako sam ga želela, očajnički, kukavički. Taj dan i nikada više obećavala sam sama sebi hiljadu puta. Taj dan se pretvorio u nedelju, nedelja u mesec, mesec u godinu....“

„ Zašto si odlučila da ga uništiš, ako ga toliko voliš?“ gledao sam je netremice, vrebajući laz kao ptica grabljivica sto vreba znak slabosti na svom plenu, surovo i strpljivo. Uzalud sam je tražio, možda je govorila istinu ili je savršena glumica pomislio sam u jednom trenutku.

„Kako si došla u kontakt sa kravatasima iz Sarajeva, ne verujem da je bilo baš slučajno“

„Ne znam ni sama, mislim da ih je neko iz komercijale doveo na razgovor, sarađivali su sa mužem ranije, bilo je tu malo nećkanja sa moje strane ali razumi me, vidiš kakvo nam je tržište, nema naplate, hvatala sam se za slamku, oni su je nudili. Vukla sam firmu iz ponora kako sam znala i umela i dobro je krenulo ali dosta toga je i kočilo, posebno nenaplativi dugovi, otpisala sam sve to i krenula skoro iz početka. Obijala sam pragove, tražila subvencije, tražila kupce i onda su naleteli Švajcarci, kupili Vitaminku sa kojima smo radili nešto malo, počeli da traže količine koje nisam mogla ispoštovati. Tada sam razgovarala sa Markom, razgovarala sam i sa drugima, posao je bio velik, prevelik za mene samu. Marko je retko pričao da je u problemu ali shvatila sam i sama i tada smo organizovali nekoliko sastanaka sa, kako ih ti nazivaš, kravatasima. Ja lično nisam mogla da mu pomognem financijski, mogla sam da ponudim otkup i preradu ali su mi trebale garancije. Garancije da neće otići u stečaj ili ako i ode da imam pravo da otkupim onaj deo proizvodnje koji mi je bio potreban. Ni tada ni sada ne vidim ništa loše u tom ugovoru koji sam mu ponudila...ne znam šta ti je tu sporno.

Po prvi put sam je gledao kroz novu prizmu, gledao sam je kao ženu na čelu polu urušene kompanije koja pokušava da se drži za slamku u podivljalom moru. Osvrnuo sam se lagano oko sebe po kancelariji u koju sam nenajavljen banuo na zaprepašćenje sekretarice koja je vikala iza mojih ledja. Nisam više imao strpljenja za te igrice koje su se vodile oko Marka i firme. Postoji uzrečica “ Uhvati bika za rogove“ ja sam ovde hvatao kravu za sise pomišljao sam tog jutra pre nego sam banuo kod nje, rešen da isteram na čistac sve nedoumice koje sam imao.

Kvalitetan nameštaj koji je iskreno video i bolje dane podsećao je na vremena kada je ovde možda i bilo para ali danas je izgledao poprilično skromno i nefunkcionalno. Cela kancelarija bila je pretrpana folderima krcatim dokumentima. Suvoparno i spartanski moglo bi se nazvati Teodorini radno okruženje.

Samo je Teodora sijala u toj kancelariji. Plava i tanka činila se zapravo mnogo visljom zbog uredno začešljane visoke pundje i tankih visokih potpetica koje su joj stajale kao salivene na nogama izazovno upakovanim u crne najlonke. Njen poslovni sako koji se kopčao jednim dugmetom na struku još je više dovodio do izražaja njenu vitku liniju i u prvi plan isticao poprsje. Mogao sam je posmatrati koliko sam želeo dok je nervozno šetala po kancelariji, sitno lupkajući potpeticama, nervozno kršeći tanane prstiće na vitkim rukama.

Mogao sam da shvatim Marka, zaljubio se u prelepu ženu. Njene svetlo plave oči iskrile su pri svakom dodiru sa sunčanim zrakom koji se probijao kroz otvoreni prozor kancelarije.

Bilo je nešto u njenom držanju, hodu, pogledu, nervoznom ugrizu za usnu... što bi omandjijalo svakog muškarca koji bi se našao u blizini.

„Zašto pretnje, zašto sva ta podmetanja inspekcija, carine... ako si planirala samo suradnju sa Markom, moglo je i bez toga, imala si ga u šaci ili bolje rečeno medju nogama, mogla si da radiš šta hoćeš, lizao ti je vodu sa dlana...“

„Rekao mi je Marko sve i to da mu stiže neke pretnje i ostalo.... kunem se Bogom da nemam ništa sa tim. U jednom trenutku sam pomislila da je muž saznao, iskreno uplašila sam se, ali on je bio toliko zaokupljen sobom, nije ni primećivao moje sve češće odsustvo niti je mario. Primetila bi na njemu bar neku promenu ali nisam primetila ništa, bas ništa što bi mi ukazalo na to da je on upetljan. Ima skoro mesec dana kako sam mu predala papire za razvod potpisao ih je bez i da ih je pogledao, bez reči, bez pokušaja da me pita zašto, samo je uzeo olovku i nažvrljao svoje ime, sve što sam mu tražila bilo je ova firma za koju on skoro i da nije znao da je poseduje“ 

„Teodora nije moje da se mešam u vaše odnose, Marko mi je brat, sve sto želim je da ga izvučem iz ovog sranja u koje je upao ništa više a ni ništa manje. Hvala ti na razgovoru, videćemo se sigurno uskoro, nadam se pod nekim malo lepšim okolnostima“ izgovorio sam odlazeći i pružajući joj ruku

„Majko gde je Marko, tu mu je auto?“

„Dolje je sine u kancelariji celi dan, ni doručkovao ni ručao nije danas!“ zabrinuto odgovori majka

Zatekao sam ga za radnim stolom, dim cigara i isparenja alkohola je ispunio celu omanju prostoriju, sedeo je za stolom glave podbočene rukama, očiju crvenih kao u alkoholičara. Otvorio sam prozor da se malo izraci, tapšući ga po ramenu. Skoro da me nije ni registrovao zureći i dalje u jednu tačku. Gledao sam u tu veliku glavešinu, crna gusta kosa već pomalo prošarana sedima kojih je činilo mi se bilo mnogo više nego prethodnih dana, krupno telo uvek tako snažno danas mi je izgledalo skršeno.

„Šta je burazeru?“ prvi progovorih

Nemo me je posmatrao, tupog pogleda i zuba čvrsto stisnutih. Samo mi je doturio nekoliko papira sa gusto kucanim stranama i potpisom advokatske kancelarije.

Pogledao sam ali sam već unapred znao o čemu se radi, sporazumni razvod braka pisalo je u predmetu.

Zašto nisam bio iznenađen? 

Krenuo sam da čitam pažljivo stavku po stavku, što sam više čitao oči su mi bile sve veće i veće, lepo je snajka to napakovala. Tražila je pola od svega što je bilo u njihovom vlasništvu pa možda i preko toga.

Tiho sam zviznuo „Svaleranje je oduvek bio skup sport burazeru“

Nasmešio se kiselo na moju opasku i dalje ne progovarajući

Da nisam ranije razgovarao sa caletom i malo bliže se upoznao sa vlasničkim odnosima možda bi bio u iznenadjen što u zahtevima nigde nema spomenut izvor ali već me sledeća stavka razuverila.

Starateljstvo nad maloletnim detetom i raspolaganje celokupnom imovinom koja je bila na njegovo ime stajalo je malo niže u dokumentu.

Na sve je mislila Jelena, svaka joj čast, videlo se da je dugo i sistematski sve planirala.

„I, šta kažeš? Oguli me kao zrelu pomorandžu“ promrsi čim sam odložio papire nas stol Marko

„Nisam stručan burazeru, za ovo će ti trebati jebeno dobar Advokat ali ako ćemo pravo, dobro si i prošao...“ odvratio sam mu

„ Pa ti nisi normalan, šta je tu dobro majke ti?“ gotovo besno mi uzvrati

„Mogla ti ga je odseći na spavanju“ nasmejao sam se“ Jebes pare, zaradićeš a sve će i tako i tako da na kraju ostane Urošu...“

„ Da Urošu...ako mu bude ostalo ista, vidiš da je stavila šapu na sve... uništiće i mene i sebe ako banke pokrenu hipoteku, ni ja ni ona nemamo para da ih isplatimo a ovom podelom samo ćemo im olakšati posao“ videlo se da je Marko dobro sve odvagao.

Lomio sam se u sebi, šta da mu kažem, na koji način da mu kažem da mu je žena sve ovo i napakovala, nije htela da čeka da je on izbaci iz svog života zbog druge žene, uzela je sudbinu u svoje ruke. Razumeo sam je možda i više nego što sam želeo, na kraju krajeva nije ni zaslužila da mu bude otirač. Godinama je trpela njegovu tešku naprasitu narav, kurvanje, zbog njega i deteta odrekla se sportske karijere, posla, života... Grlica koja je sama sebe okovala u zlatni kavez, misleći tako da gradi dom i porodično gnezdo. Sada je neumoljivo i neustrašivo taj kavez razbijala.

Jesam li joj zamerio? Naravno da jesam! Jesam li je mrzeo? Kako bi mogao! Mrzeo sam ovaj prokleti život koji je uvek iznova survavao surove bitke na pleća moje porodice. Počevši od prokletog rata pa naovamo. Mrzeo sam i ovu surovu zemlju na kojoj smo se zatekli, mnogo puta gubeći sve i počinjući iz početka. Mrzeo sam je ali i voleo, voleo je ljubavlju sina kojeg majka odbacuje a on je ipak voli, voleći a ne znajući zašto je voli.

Ćutao sam, a šta sam i mogao da kažem čoveku razapetom na krstu, nasukanom na sprud života i pogrešnih odluka. Ćutao sam i zbog njega i zbog Jelene i Uroša i oca i majke i na kraju samoga sebe.

Kakvo dobro bi moglo proizaći iz moje priče, nikakvo samo možda veće zlo od ovoga koje se već odigravalo pred mojim očima.

Znao sam da je jedini spas u jednom pozivu koji sam očekivao toga dana. 24 časa su prolazila Aleksandar se nije javljao, možda je shvatio da blefiram, možda je naslutio da neću smoći snage da ispričam Marku istinu. Možda sam bio suviše mekan i neuverljiv u mojim pretnjama. Na kraju krajeva sa takvim igračima nikada ne znaš kojeg keca će izvući iz rukava.

Ustao sam i krenuo da izađem, kada sam začuo Marka.

„ Hvala ti burazeru, za sve... mnogo mi znači što si ovde...“

Samo sam ga pogledao i klimnuo glavom

„ Znaš da ću uvek biti uz tebe burazeru, nije još sve gotovo, samo glavu gore...“

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara