Uništiću te! 19

Nisam mogao spavati, hiljade kombinacija i hiljade za i protiv razloga kidale su mi nerve. Ali negde pred zoru stvarno sam prelomio, uložiću svu svoju ušteđevinu u ovaj projekat makar sve otišlo u tri lepe.

Nije bilo ni osam sati kada sam nestrpljiv da krenem što pre u akciju  nazvao Aleksandra koji mi se javi vedar i nimalo pospan činilo mi se.

„Dobro jutro Aleksandre, možemo li se naći danas negde“ izgovorio sam u jednom  dahu čim se javio na telefon

„Naravno, tu sam u gradu“ odgovorio je mirno

„Javim ti se kada stignem u Banjaluku“ završio sam razgovor

Ugledao sam ga kako ulazi u restoran, otmem i zgodan u društvu vitke plavuše u crnom poslovnom sakou i pantalonama, crne sunčane retro  naočare prekrivale  su joj pola lica. Ne bi se njen hod mogao nazvati izazovan ali odlučnost njenog koraka govorila mi je više od hiljadu reči. Rasna, relativno mlada, školovana, puna samopouzdanja, spremna na sve, žena od karijere, verovatno pravnik, advokat... ili tako nešto pomislio sam čim sam je video. Viđao sam taj stereotip  žena previše često da bi omanuo.

„Dobro dan  P..., dozvolite da vam predstavim Arnelu iz kompanije Ernst&Young inače moje savetnice i žene od poverenja“ predstavio je Aleksandar pratilju  čim su prišli stolu.

„Drago mi je, izvolite...“  s poštovanjem izvukoh dami  stolicu nakon rukovanja.

„Zašto nisam iznenađen izborom poslovnih saradnika“ nasmejao sam se Aleksandru

„Time hoćete da kažete...???“ nasmešila se cinično dotična dama„Ernst&Young“, ništa manje od svetske  firme nije dovoljno dobro za Aleksandra, svaka čast“ fićuknuo sam nekulturno

Znao sam da samo nekultura i provokacije sa niskim udarcima mogu te uštogljene, nadobudne, samosvesne žene da izbace iz takta. A ja sam želeo mladu savetnicu da nateram da dokazuje da nije  samo lepo upakovano meso bez mozga i da joj u startu dam do znanja da ne cenim njen minuli rad u krevetu u ovom slučaju.

„Ako si odlučio da budeš neugodan, možemo ovaj razgovor  i da ne obavimo“ autoritativno se umešao Aleksandar gledajući me oštro

„Neugodan??? Aleksandre tebi očigledno nije jasno koliko je ovaj razgovor ugodan naspram neugodnog razgovora koji bi imao sa mojim bratom čiji ženu jebes i pokušavaš da mu uništiš  firmu, šalješ preteće poruke, šalješ  razne inspekcije... da ne nabrajam više...

“Pogled koji mu je uputila mlada dama, govorio je dovoljno

„Aleksandre ima li nešto s čim ja ovde nisam upoznata?, O kakvim pretnjama vi gospodine pričate“ gledala je zbunjeno prvo u Aleksandra pa u mene

„Mislim da si trebao upoznati savetnicu sa slučajem pre nego si je dovukao ovamo, kao sto vidiš ja sam došao sam iako bi i ja mogao dovesti neku savetnicu za privredni kriminal iz npr. Tužilaštva pa da ovaj razgovor dobije i malo drugačiji ton“  još više sam oštrio ton

„Ne znam ja ni za kakve pretnje, ucene niti inspekcije“ odgovarao je mirno Aleksandar

„A ja sam naivac, kojem možeš da prodaješ priču da si ti uložio gomilu para u projekat na nečiju reč,  bez dokaza, bez ijednog validnog papira da je izvor u koji ulažeš i od koga ti ovisi celi projekat u vlasništvu osobe koja ti ga nudi“ smejao sam se cinično namerno ga izazivajući

„Ja sam mislio da me zoveš zato što imaš rešenje za ovu situaciju, a ne da me provociraš...“ izbačen iz takta promrsio  je Aleksandar

„I ja sam mislio da ćeš doći sam da razgovaramo u četiri oka a ne da ćeš mi dovesti malu pametnicu koja će ovde probati da naduvava  cifre i pokuša inkasirati lepu svoticu novaca  i za tebe i za sebe gurajući mi pod nos gomile tabela, proračuna, prognoza, finansijskih izveštaja...“ nastavio sam hladno

„Mislite gospođice da ja ne znam šta vi to tako grčevito stežete u krilu, jedva čekajući da izbacite na stol“ pogledao sam Arnelu  „Cifra koji možete dobiti je daleko manja od one koju ste podvukli sa dve crte dole na dnu vašeg izveštaja Arnela“

Onaj neugodni trenutak tišine u kojem se ukrštaju pogledi kao mečevi boraca na smrt odužio se, postao skoro nepodnošljiv u trenutku kada se Aleksandar nasmejao glasno, skoro neprirodnoMorao sam u sebi odati priznanje ovom mladom čoveku, nije bio glup, znao je da je igrao prljavo i da je naleteo na prljavijeg od sebe

„Oduvek si bio jeben igrač P.“ Napokon je progovorio ipak priznajući da me se seća

„Život je oduvek sa mnom igrao prljavo Aco, ali možemo ovo rešiti i kao ljudi ako hoćeš“ spuštao sam loptu.

„Šta nudiš“

„Hoću da otkupim tvoj deo firme, sada i samo sada ti nudim onoliko koliko si realno uložio, možeš i da razmisliš nekoliko dana ali sledeća moja ponuda biće daleko manja od prethodne, možeš i da zadržiš staru pilanu ali ćeš se povući iz posla sa Jelenom  ako imaš druge planove sa pilanom ali samo da znaš prvi si nam komšija i sve moguće prepreke da je izgradiš koje ti možemo postaviti veruj mi da ćemo iskoristiti“ završio sam gledajući ga u oči

„Ne volim kada mi se preti“ muklo izgovori Aleksandar

„Povratni  pas Aleksandre... bar ti si igrao fudbal trebao bi da znaš kako brzo lopta mora da se vrati kada naletiš na jaku  odbranu“ nasmejao sam se

Podizanje obrve i zavaljivanje  u stolicu prekrštenih ruku na grudima odavao  je stav čoveka koji se ne predaje lako i da još uvek nije spreman na kompromise ali je bio i svestan da njegova kontra nije uspela i da mora da smiri loptu.

„Sada možete da izvadite vaše papire gospođice rado ću pogledati vašu procenu ali nemojte se ljutiti što ću si dati slobodu da malo šaram pa dokumentima  “ obratio sam se Arneli

Nesigurno je pogledala u Aleksandra koji joj klimanjem glave dade znak  da to učini

Bio sam impresioniran finansijskom strukturom priloženog dokumenta. Veoma pedantno i lepo upakovano morao sam priznati. Malo ne veštijem oku sigurno bi promakli  detalji  naduvavanja cifri ali ne i meni koji sam pregledao stotine ovakvih dokumenta koji su rađeni na istim principima kao i svuda u svetu, pozitivan bilans firme vrlo vesto je uklopila sa kapitalnom  investicijom. 

Neke od stavki mi nisu bile baš jasne ali  mi je Arnela na savršenom engleskom pojasnila izraze koje nisam poznavao na srpskom. Nakon podužeg čitanja počeo sam da precrtavam cifre i upisujem  nove za koje sam smatrao da više odgovaraju činjeničnom stanju. Posebno je bila naduvana stavka procene nepokretne imovine koja je u ovom slučaju bila uvećana makar tri puta.

Znao sam koliko je pilana plaćena bili  su mi samo sporni građevinski radovi tj. troškovi rušenja i uređenja  parcele koji sigurno nisu mogli iznositi predloženu  cifru. Takodje i neutrošen  novac predviđen  za  obrta sredstava sam precrtao, poslednje tri stavke koje su se odnosile na imaginarnu  godišnju dobit u slučaju  precrtao sam jednim potezom olovke.Arnela  me je gledala zaprepašćeno, nije očekivala da ću tako brzo prozreti skoro sve njene vesto osmišljene finansijske malverzacije.„Iskreno Arnela očekivao sam malo više kreativnosti sa vaše strane ali pokušaj vam je bio jako dobar, skoro pa savršen ako uzmemo u obzir vreme koje ste imali na raspolaganju, svaka čast ako mi bude ikada trebala slična usluga rado ću vas iskoristiti“ obratio sam joj se

„Ali gospodine vi uopšte niste uvažili procene vrednosti nekretnine, ovde morate da uzmete u obzir i i eventualne gubitke moga klijenta samim tim što vam prodaje jedan skoro završen projekat koje je veoma  profitabilan...“ bunila se sa razlogom Arnela i cenio sam njen pokušaj opravdavanja njenih stavki

„Gospodin prodaje maglu Arnela, sva vaša konstrukcija zasniva se na nečemu što nemate a to je voda koju  na vašu  žalost više nije dostupna ni pod koju cenu, čak ni pod cenu nečijeg života ako smem da budem melodramatičan.

Cenim vaša pokušaj Arnela da svom klijentu  zaradite što sto vise novaca ali u ovom slučaju moraćete da pokušate da vašeg klijenta izvučete sa što manjim gubitkom pošto o profitu ovde ne može biti ni reči“ završavajući tiradu  još jednom bacih  pogled nas izveštaj u glavi sabrah cifre i zapisah ispod njene krajnje cifre koja je bila bezobrazno visoka

.„Ovo je moja ponuda, imate vremena 24 sata da se odlučite, znate kako ćete me kontaktirati“ rekoh ustajući „I samo još jedna stvar Aleksandre, Jelena o ovome ne sme biti obaveštena ako želiš da sklopiš posao“

Seo sam u Rekorda i sedeo dugo, zamišljen. Znao sam da me čeka težak razgovori i sto puta sam ga odlagao.

Da li je ovo pametno? Koliko lud moraš biti da preko noći promeniš život i sebi i porodici i kako će žena reagovati.

Nije bilo druge....pozvao sam je da joj saopštim vesti...neka mi je Bog na pomoći.

Šta hoćeš da radiš?????“

„Da pravim fabriku vode“

„Gde bre da praviš fabriku???“

„Kod ćaleta na imanju“

„Ti nisi normalan, koliko košta fabrika jebote???“

„Još uvek ne znam, ali mnogo“

„Jesi li ti puko  jebote“

„Ostvariću  ti najveći san, živećeš u Bosni“

„Ja da živim u Bosni, hahahaha ti si stvarno puko

“Moja draga Slavonka je bila alergična na sve što liči na šumu i brdo, nisam ni očekivao da će se obradovati a niti da će razumeti ali imao sam keca u rukavu

„Hoćeš li da živiš u Novom Sadu, svekar ti poklanja dva stana hahahhaha“

„Ti baš odlučio da mene zajebavaš, kakva dva stana majke ti????

Polako sam joj objasnio svoju nameru, ćutala je dugo i samo na kraju rekla

„Od svih tvojih ludih ideja koje su do sada imao ova je najblesavija, ali sviđa  mi se“ napokon je izgovorila ono što sam želeo čuti

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 24 Jun, 2025
• DrJo
• 7 glasova
• 1226 pregleda