Uništiću te 14
Knežević me zvao“ probudi me kum kasnije toga dana iz laganog dremeža na terasi.
“ Poslaće vam nekoga da uzme uzorke vode pošto ni njemu ništa nije jasno, jeste da je bilo pomora ribe u Vrbasu nedavno ali zagađivač je nađen ima dve nedelje“
„Hvala kume, kući smo svi, sačekaćemo ih da dođu da vidimo šta se tu dešava“ odgovorio sam već budan.
Na brzinu sam obavestio brata i oca i odlučio da krenem sa ljudima po uzorke kada dođu.Moja planinarska oprema opet je stajala na istom mestu, oprana i složena, cipele čiste i namazane. Pomislio sam na majku, to je bio neki ustaljeni ritual njene brige za sve nas od kada smo se rodili. Da je sve spremno i sređeno za sledeću akciju i ludost koja nam padne na pamet. Majka jedna i jedina nasmešio sam se veselo.
Knežević je bio ekspeditivan čovek za manje od sat i pol ekipa njegovih laboranata je bila na kapiji, taman ćemo se vratiti na kasni ručak oko pet obećao sam momcima.
Strmi prilaz izvoru bio bi pravi izazov za mnoge ali ne za mene i mlade momke koji su me pratili u stopu navikli na ovakve avanture po zabitima Bosne. Ćale je napravio lep rezervoar na izvoru, kako li je samo uspeo sav taj materijal da iznese ovamo pitao sam se.
Desetak kubika zapremine proceniše stručna lica radoznalo merkajući rezervoar . Na betonskoj ploči klupe i stol za odmor u debelom hladu bukove šume, ispresecane ponekim hrastom više nego dobro nam je došao.
Momci su me svašta zapitkivali, mereći brzinu vodotoka, proračunavajući količinu vode i uzimajući uzorke u donetu ambalažu. I njima sam ispričao priču o ekipi iz Bijeljine ali valjda im je direktor nešto rekao nisu mnogo komentarisali. Jedini podatak koji sam saznao je da je trenutni kapacitet 135 litara u sekundi i da je snažniji nego što su očekivali u ovo doba godine. Iznenadjivalo ih je da rečica nije mnogo jača u donjim delovima toka kad je izvor već toliko jak. Verovatno negde dole ponire zaključiše na kraju razgovora.Ispratili smo momke i ostali na terasi uživajući u svežini večeri koja se nadvijala nad brdima zavičaja.
„Baš me zanimaju rezultati analize vode“ progovori brat
„Ja ću ti reći rezultate, ne trebaju meni ta njuškala da pričaju ništa“ progovori otac
„ Dugo se u našem kraju pričalo da je ovo najčistiji izvor u okolini , još moj pokojni did je čuo da su Austrijanci isto vršili merenja ovde pre prvog svetskog rata. On mi je i pričao da celi ovaj kraj lezi na nekom ogromnom podzemnom jezeru i da su ti izvori ovde kod nas dobri i čisti, pošto hiljadama godina nije dolazila ta voda u dodir sa površinskom vodom. Još mi je pričao da je ta naša rečica nekad bila puno jača ali se neka devojka naljutila na junaka i skrenula vodu u zemlju da ne može konja pojiti, nit junačko lice miti kad njeno rumeno lice neće ljubiti“ završi poetično moj otac na kraju šeretski dodavši „Zato sam ja uvek žene ljubio, ne daj Bože da nam izvor presuši nema nama života ovde“
Dobro nas je nasmejao , pokušavajući se predstaviti kao žrtva nekakve legende i na taj način naći opravdanje za kurvarluk i švalerisanje.
„Trebao bi to i našim ženama da objasniš ćale“ nekako tmurno dobaci burazer
„Ljubiti, moj sine, a ne kući voditi“ istom merom mu uzvrati otac
„Voda dole kod pilane ćale nije ni blizu tako ni jaka ni čista“ pokušao sam razmišljati naglas
„Nije ni blizu, rekoše ti momci da negde gore u klancu uvire, ima jedno mesto koje od kada pamtim zovu Jelkin vir, kažu neka Jelka se bacila tu u vir i nikada je nisu našli, ko zna kud je sebi voda našla put“ završi otac našu malu priču i krenu u kuću.
„ Brate ovo mi je sve nekako čudno, te neka firma kupuje staru pilanu, te ovi iz Bijeljine što njuškaju oko izvora, Da se neko nije nameračio na vodu a mi mislimo da je imanje u pitanju“ postavio sam bratu pitanje
„Moramo saznati ko je kupio pilanu! Neće ni to biti teško, sutra u opštini ću pokusati da saznam koja firma je kupila pilanu i na čije ime se vodi, znam da je firma iz Sarajeva, nešto Inves... Ali ćale je bio na aukciji ja nisam tako da ne znam ko je“ izdeklamova Marko
„Ja ću sutra do Banjaluke da vidim šta taj Knežević ima da nam kaže, čim je poslao momke da uzmu uzorke znači da je zainteresiran“ odgovorio sam bratu i krenuo u kuću i setio se
„Buraz možeš li mi posuditi ključeve od stana, trebaće mi sutra“
„Samo sredi sve za sobom“ smejao se brat skidajući ključeve sa priveska.
Neuobičajeno rano sam legao te noći i zaspao kao top da bi se probudio u pola tri i zurio u plafon, kroz glavu su mi proletale slike dešavanja iz prethodnih dana. Imao sam neku želju da izađem iz kuće, da hodam, da razbistrim glavu. Spremio sam se i krenuo iz kuće, moji su još spavali ali mi se učinilo da sam ugledao očevu glavu na prozoru kada sam izlazio iz dvorišta. Ranoranilac na njega pomislim smeškajući se.
Vozio sam do Banjaluke odlučivši da ostavim auto ispred stana i protegnem noge i kasnije popijem kafu negde u gradu.Još je svitalo kada sam stigao pred stan, učinilo mi se da svetlo gori na drugom spratu, zagledao sam se malo bolje pokušavajući se orijentisati i shvatio da nekog ima u stanu pošto su balkonska vrata bila otvorena. Pomislio sam da je provala, ali rekoh sam sebi ko još pali svetla dok provaljuju.
Popeo sam se lagano do stana, uhvatio za kvaku, bilo je zaključano, lagano sam gurnuo ključ i otključao, ključ nije bio u bravi, već sam pomislio da je Marko možda zaboravio ugasiti svetlo i zatvoriti vrata, kada ugledah cipele u hodniku!
Dva para razbacanih cipela, muške i ženske visoke crne štikle. Već sam se hteo okrenuti kada spazih i kratki crni ženski kaputić, prepoznao sam ga u momentu.Moja snajka se švalera prođe mi kroz glavu i na sekundu me obuzme bes, hteo sam da uletim u spavaću da vidim ko je jebe ali sam se suzdržao, kao lopov sam se iskrao van razmišljajući šta mi je činiti. Kopkalo me je s kim je iako joj nisam zamerao. Nije mi padalo na pamet da kažem Marku, na kraju krajeva, svaka prevara bude uzvraćena na bilo koji način a ja sam ponajmanje bio pogodan za držanje moralnih pridika.
Otišao sam na podest između drugog i trećeg sprata i odlučio da sačekam tu da vidim ko će izaći iz stana. Čekao sam možda 45 minuta kada sam začuo ključeve u bravi i otvaranje vrata, provirio sam iza ćoška i video da se vrata otvaraju i ustuknuo da me ne vide. Srećom pozvao je lift, to će mi dati vremena da strčim do prizemlja neprimećen da vidim ko izlazi iz zgrade razmišljao sam.Brzinom munje sam se stvorio kod ulaza čekajući na zadnjih nekoliko stepenica da lift dođe.Ugledao sam široka ledja čoveka u skupom odelu kako odmiču prema izlazu. Visok lepo građen, uredno začešljane kose. Pratio sam ga na odstojanju skoro dve ulice kada se odjednom pojaviše kola koja zastadoše pored njega, vozač izadje da mu servilno otvori vrata i on nestade iza zatamnjenih stakala Audija. Brzo uhvatih telefon da zapišem registraciju i odmah je prosledih a kome drugome nego kumu Milanu.
„Šta ti je ovo“ dobih poruku dok sam pio kafu u kafiću preko puta stana čekajući i da se snajka pojavi da još jednom potvrdim sam sebi da je ona bila u stanu te noći.Potajno sam priželjkivao da to nije , da je možda nekome dala ključ od stana, pozajmila drugarici kaputić, ali napokon je izašla i brzim korakom se kao lopov zaputila prema taksiju koji je čekao ispred zgrade.
Ma nek se jebu i snajka i brat s kim hoće, sta ja na kraju krajeva imam s tim, pomišljao sam na trenutke, a opet kopkalo me je i ko mi jebe snajicu.
„Proveri mi molim te ovaj broj tablica kome pripada“ poslao sam ipak poruku kumu.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 15 Jun, 2025
- 1283 pregleda
- Nema komentara