Mislila sam da sam bi, ali možda sam zapravo pan. Šta znače ovi pojmovi? Da li sam biseksualna ​​ili panseksualna?

Uvek sam o sebi mislila kao o biseksualcu. Pa, ne baš uvek. Spoznaja da me neko seksualno privlači stigla je u pubertetu, a šok što me privlače i devojke i momci strefio me je otprilike u isto vreme. Mislila sam da nešto nije u redu sa mnom—da sam ,,čudakinja’’, tako da su moje devojačke požude bile skrivene, sve dok u kasnim tinejdžerskim godinama nisam naučila nešto više o biseksualcima.

„Oh, vau!“, pomislila sam. “To sam ja!”

Tek mnogo kasnije u životu, pojam „panseksualac“ je počeo da se pominje u razgovorima sa prijateljima i partnerima.

„Ja sam panseksualac.“, objasnio mi je jednom neko. ,,Privlače me ljudi, bez obzira na njihov pol.”

Počele su da mi se stvaraju konfuzije u glavi. Privlačile su me i žene i muškarci, ali mi ni rod nikada nije bio važan. Dakle, da li sam ja biseksualac ​​ili panseksualac?

Biseksualnost

Hajde da ispitamo šta je biseksualnost—ili barem kako se obično shvata. Vikipedija kaže:

„Biseksualnost je romantična privlačnost, seksualna privlačnost ili seksualno ponašanje prema muškarcima i ženama“.

U svakodnevnoj upotrebi čujem da izraz ,,biseksualac’’ koriste ljudi različitih polova, kako bi saopštili da ih ne privlače samo ljudi za koje smatraju da su ,,suprotni’’ pol, već i oni koji se identifikuju kao isti pol kao što su i oni sami.

Panseksualnost

Pa, šta onda znači panseksualnost? Kako se razlikuje od biseksualnosti?

Evo šta Vikipedija kaže o ovome:

„Panseksualnost ili omniseksualnost je seksualna, romantična ili emocionalna privlačnost prema ljudima, bez obzira na njihov pol ili rodni identitet.

Panseksualne osobe mogu sebe nazivati ,,rodno slepima’’, tvrdeći da rod i pol nisu odlučujući faktori njihove romantične ili seksualne privlačnosti prema drugima.“

Sa tako izuzetno inkluzivnom definicijom, panseksualnost ima veliki odjek kod onih koji teže da sve ljude vide kao ljude, umesto da ih segregiraju na osnovu genitalija ili roda.

Jasno vam je zašto moja zbunjenost i dalje traje. Čak i nakon što sam pročitala ove internet definicije, i dalje mi ostaje da se pitam: „Da li sam biseksualac ​​ili panseksualac?“

Zašto su etikete važne

Možda mislite da treba da prestanem da razbijam glavu oko toga—da samo nastavim sa svojim životom, da me privlači ko želim da me privlači (i kada želim) i jednostavno uživam u ovom (doduše, privilegovanom) životu seksualne slobode. Zašto bi nekakva specifična oznaka uopšte bila bitna?

Oznake jesu važne, jer su one način da jasno i glasno sa drugima komuniciramo aspekte toga ko smo, bez preduslova da oni vremenom treba da saznaju sami. Usvajanje i korišćenje etiketa, koje potpuno sumiraju važne osobine, pomažu drugima da vrlo brzo dobiju informacije o tome ko smo i šta smo, umesto da ostanemo enigma koja čeka da bude odgonetnuta.

Možete videti zašto je moja konfuzija zvana „Da li sam ja biseksualac ​​ili panseksualac?“ postepeno prerasla u potrebu da sebi dodelim validnu etiketu.

Privlačnost vs. Rodni binarni mit

Suština mog problema je ovo: privlače me tradicionalno muške fizičke osobine, a privlače me i tradicionalno ženske fizičke karakteristike. Privlače me sve te karakteristike bez obzira na to kako se osoba, koja ima te fizičke aspekte, zapravo identifikuje u smislu pola. Potpuno sam svesna da su anatomija i rod dva potpuno odvojena entiteta.

Ukratko, ne želim da se etiketiram kao biseksualac ​​i da se pridružim ,,Velikom binarnom mitu o rodu’’.

Vikipedija nam kaže da je biseksualnost „Seksualna privlačnost… prema oba pola: i prema muškarcima i prema ženama“. „Oba“ je neprijatno pročitati—nagoveštava da nema drugih opcija. Šta je sa ljudima koji se ne identifikuju ni kao muškarci ni kao žene? Šta kažete na to da me privlače rodno-fluidni ljudi, oni koji su kvir, koji nisu cis ili trans?

Kako mogu da se identifikujem kao biseksualac ​​kada sam u stanju da budem (i privlačili su me) ljudi izvan standardnog, uskog pogleda na svet rodne binarnosti, da čak počinjem da se pitam da li je pretpostavljena ,,alternativnost’’ njihove kvir (ili na neki drugi način nebinarne prirode) deo moje privlačnosti prema njima?

Ljubav i požuda

Smatram da je u ovom trenutku važno napraviti razliku između ljubavi i požude. U stvari, pravljenje te razlike je izuzetno važna životna veština.

Ličnost osobe je ključni faktor kada se radi o tome da li će me zaista privući i da li ću se zaljubiti u nju. Rodni identitet mi nije bitan. Specifične anatomske karakteristike, genitalije (i da budem iskrena, da li genitalije postoje/da li su uopšte upotrebljive)—nisu mi bitne. Mogu da volim nekoga bez obzira na to kako se identifikuje, bez obzira na njegovu fizičku pripadnost i na to da li je cisrodan.

Kada je u pitanju požuda—pa, da budem iskrena, nemoguće je da se ona zasniva isključivo na ličnosti. Izazivam svakoga da iskreno kaže da može da žudi za nekim samo kada ga poznaje—njegovu ličnost, finije aspekte njegove prirode, a bez obzira na fizičke karakteristike. Zdravo, pornići. Čak i ako niste ljubitelj pornografije (bilo da je u pitanju mejnstrim ili fetiš), možete li mi reći da nikada niste videli fotografiju/snimak kada vas je neka osoba naterala da pomislite „Mmm, preseksi“?

Čisto fizička privlačnost

Smatranje fizičkih osobina seksualno privlačnim je prirodno za seksualno osvešćene individue (ne želim ovde da uvredim aseksualne ljude), iako se, naravno, ono što mi lično smatramo privlačnim razlikuje za svakog od nas.

Zbog toga sam izbegavala da sebe etiketiram kao panseksualca, jer ne smatram da su ljudi seksualno privlačni samo na osnovu toga ko su ,,unutra’’. Redovno me privlače fizičke karakteristike koje su stereotipno ženstvene ili muževne.

Ali, biseksualac? Pa, nisam u skladu sa uverenjem da postoje samo dva pola, muški i ženski. Privlače me razne nestereotipne karakteristike onih koji se identifikuju kao rodno fluidni, rodno kvir—plus, fizičke osobine ljudi koji nisu cis.

Zaključak

Nisam sigurna ni u vezi biseksualnosti ni panseksualnosti, kada je u pitanju etiketa koja sumira moju privlačnost prema drugima—u smislu i ljubavi i požude. Nakon što sam naučila uobičajene definicije biseksualnosti, osećam da sam bliža panseksualnosti—ali, to me neće sprečiti da, kada ugledam prelepu ženu ili lepog muškarca, pomislim „Jebi me. Sada.’’

Verujem da je ipak ,,panseksualac’’ ​​termin kojim sam primorana da se označim, a ne ,,biseksualac’’. Ali, to mi i dalje nije sasvim u redu. Više sebe vidim kao „fluidnu“ ili „otvorenu“, dok i dalje zadržavam želju da unesem vernost u sve svoje odnose. Ali, sa druge strane, možda zapravo nijedna etiketa nije ispravna za bilo koga od nas. Sve što možemo da uradimo, jeste da se nadamo da će ove etikete koje biramo prikazati drugima naše jedinstvene aspekte—na što je moguće artikulisaniji način.