Erotske Priče

Zvuk lifta koji se udaljavao odneo je i poslednji nalet adrenalina koji nas je držao u savršenom poslovnom ritmu. M. se naslonila na vrata, a njen trijumfalni osmeh bio je hladan poput zlatiborske magle. Polako je otkopčala kaput, ali umesto očekivane bliskosti, u prostoriji je odjednom pukla nevidljiva nit. „Izvukli smo se“, rekoh, brišući hladan znoj sa čela dok sam pakovao preostale papire u fasciklu. „Ali ovo je bilo preblizu, Milice. Čovek nas je praktično osetio u vazduhu.“ „Milice?“ ponov…

Magla na Zlatiboru postajala je sve gušća, pretvarajući hodnike hotela u lavirint, a našu tajnu u tempiranu bombu. Deset minuta kasnije, stajao sam ispred vrata apartmana, sa izveštajima u rukama i srcem koje je udaralo brže nego tokom sastanka sa Šulcom. Kada sam otvorio vrata, M. je stajala pored staklenog zida, sa čašom viskija u ruci. Crna rolka je ležala na fotelji, a ona je ostala samo u svilenoj spavaćici koja je jedva skrivala obline. Okrenula se, spremna da nastavi svoju igru dominacije…

Zlatibor nas je dočekao onako kako je M. i najavila – oštro, hladno i pod gustom maglom koja je gutala vrhove borova.  Put od Beograda protekao je u potpunoj tišini, prekidanoj samo zvaničnim tonovima njenih telefonskih razgovora. Sedela je na suvozačevom mestu, zakopčana do grla u skupom vunenom kaputu, sa sunčanim naočarima koje su skrivale bilo kakvu emociju.  Ali svaki put kada bih promenio brzinu, njen pogled bi skliznuo ka mojoj ruci. Oboje smo znali da nismo pobegli od pravila i…

Igra na tuđem terenu Petak je došao brže nego što sam očekivao. Izveštaj o fondaciji bio je spakovan u elegantnu kožnu fasciklu, bez ijedne greške, detaljan i besprekoran. Ali, oboje smo znali da ta fascikla nije jedini razlog mog dolaska u njen kabinet u petnaest do pet. Kada sam ušao, M. nije bila sama. Za stolom je sedeo visoki, sedokosi muškarac iz Nadzornog odbora, čovek koji je kontrolisao budžete kompanije. „Kolega, odlično što ste stigli“, rekla je M. hladno, ni jednim pokretom lica ne p…

Sastanak Upravnog odbora počeo je tačno u devet. Velika sala za konferencije mirisala je na hladan air-condition, skupi espreso i formalnost. M. je sedela na čelu stola, na poziciji generalnog direktora, u besprekornom belom blejzeru i sa kosom podignutom u savršenu, strogu punđu. Ništa na njoj nije odavalo haos od prethodne noći. Izgledala je hladno, nedodirljivo i apsolutno spremno da rukovodi i naređuje.„Izveštaj o fondu za naredni kvartal je nepotpun“, rekla je, gledajući pravo u mene, dok j…

Svež vazduh na terasi muzeja, gde se održavao pretenciozni prijem, bio je jedini spas od lažnih osmeha i zagušljivog mirisa skupih parfema.  M. je stajala naslonjena na kamenu ogradu, gledajući u svetla okolnih ulica. Haljina od teške, smaragdne svile savršeno je pratila liniju njenog tela, ali video sam kako joj se ramena napeto podižu sa svakim udahom. Izgledala je kao ranjiva kraljica koja pokušava da zadrži krunu. „Pališ se na aplauze, ili samo voliš da te gledaju dok glumiš sveticu?“ I…

Sedeo sam u polumraku sobe, dok je ekran laptopa osvetljavao moje lice, a prsti lenjo skrolovali kroz profile na aplikaciji. Nisam tražio ništa ozbiljno, a iskreno, ni u šta površno nisam verovao, sve dok mi nije stigla jednostavna poruka: „Izgledaš kao neko ko zna da uživa u dobroj kafi.“ Tako je počelo. Slučajno, opušteno i neočekivano. Našli smo se u malom, zabačenom kafiću u starom delu grada, prepunom senki i tihe džez muzike. Sedela je pored prozora, a svetlost ulične svetiljke pravila je…

Svetla u hali su se konačno ugasila, ostavljajući za sobom samo gusti oblak dima, miris znoja i eho teških basova koji su mi i dalje vibrirali u grudima. Dok se masa polako razilazila ka izlazima, ja sam krenuo u potpuno drugom pravcu. Sa propusnicom oko vrata koju si mi doturila pre nastupa, probijao sam se kroz obezbeđenje i lavirint bekstejdža.  Adrenalin od tvog koncerta još uvek mi je divljao u krvi. Uleteo sam u tvoju garderobu i zalupio teška, zvučno izolovana vrata. Odjednom je nast…

Letnje sunce nad Jonskim morem pržilo je svom snagom, dok je naš brod lagano sekao tirkizne talase između Lefkade i Kefalonije. Vetar je donosio miris soli i kreme za sunčanje, a ja sam stajao naslonjen na palubnu ogradu, posmatrajući beskrajno plavetnilo. Tada je prišla ona.„Izvini, da li je slobodno?“ upitala je na engleskom, sa prepoznatljivim, mekanim nemačkim akcentom.Zvala se Amelija. Visoka, vitka, sa svetlom kosom koju je vetar stalno nanosio preko njenog lica i krupnim, zelenim očima ko…

Topli talasi Egejskog mora tiho su zapljuskivali obalu dok je sunce polako zalazilo, bojeći nebo u nijanse zlata i purpura.  Sedeo sam u trščanoj fotelji bara na plaži, držeći u ruci polupraznu čašu hladnog Mythosa.  Povetarac je donosio miris soli i borovine, ali moju pažnju nije privlačio zalazak sunca, već Eleni. Bila je konobarica u tom baru. Prelepa Grkinja sa maslinastom kožom, krupnim tamnim očima i gustom, talasastom kosom koja joj je padala preko ramena.  Svaki put kada b…

Sedeo sam na ivici stola, dok je Mei stajala tik ispred mene, držeći malu posudu sa toplim uljem. Prigušeno svetlo boje ćilibara jedva je osvetljavalo prostoriju ispunjenu blagim mirisom jasmina i eukaliptusa.  Tihi zvuci tradicionalne kineske citre u pozadini brisali su užurbanost spoljnog sveta.  Pogledala me je pravo u oči, a taj tihi, ispitujući pogled prekinuo je svaku moju neodlučnost. Podigao sam ruku i polako, vrhovima prstiju, dodirnuo njenu podlakticu. Koža joj je bila nevero…

Hladan dodir stetoskopa na grudima bio je u potpunom neskladu sa vrelinom koja se sekundu ranije uselila u ordinaciju. Doktorka E je imala onaj tip profesionalne distance koja ne odbija, već magnetski privlači.  Dok je pribirala papire, njeni prsti su se „slučajno“ zadržali na mojim par trenutaka duže nego što je protokol nalagao.  Pogled preko ivice naočara bio je direktan, ispitujući i svestan efekta koji izaziva. „Disanje vam je ubrzano“, primetila je, a glas joj je bio tih, gotovo…

Posle tri nedelje intenzivnog dopisivanja, stotina poruka i deljenja najskrivenijih misli na mreži, konačno su stajali jedno ispred drugog u iznajmljenom stanu.  Sva ona opuštenost iz četova odjednom se pretvorila u čistu, opipljivu napetost u vazduhu. On je zatvorio vrata iza nje, a ona se okrenula, naslonivši se na zid sa blagim, izazovnim osmehom.„ Znači, uživo si još bolja nego na slikama“, rekao je poluglasno, prilazeći joj korak po korak. „A ti manje pričaš, a više gledaš nego na četu…

Sve je počelo običnim, usputnim lajkom na fotografiju crno-belog pejzaža. Ona je delila trenutke izolacije od sveta, a on je prepoznao estetiku koju je i sam tražio.  Usledila je prva poruka u sandučetu — kratka, drska i inteligentna, sa dozom flerta koji ne napada, već pali prve varnice.Razgovori su se brzo pretvorili u noćne maratone.  Ekran telefona osvetljavao je njihova lica u kasnim satima dok su jedno drugom otkrivali najskrivenije fantazije. Reči su postale opipljive. Svaka pos…

Svetlo u sobi bilo je prigušeno, svedeno samo na topli sjaj stone lampe u uglu. Napolju je kasni prolećni pljusak tiho dobovao o prozorsko staklo, stvarajući savršenu zvučnu zavesu za svet koji je postojao samo za njih dvoje. Sve je počelo samo sat vremena ranije. Dvadeset godina stalo je u jedan jedini pogled preko puta prepunog kafića. Dok su svi ostali gosti bili samo mutne siluete, njih dvoje su se gledali kao da vreme nikada nije prošlo.  Nekadašnje tinejdžerske simpatije, prećutane re…