Stefan
Na autobuskoj stanici u Skoplju dočekao me je zgodan plavooki mladić, sin čoveka koji mi je izdao stan na mesec dana koji se nalazio blizu centra. Osmeh mu nije silazio sa lica, raspitivao se odakle sam dok je vešto vozio ulicama grada. Bio je simpatičan, tako da smo uskoro pričali kao stari poznanici. Stan se nalazio na trećem spratu u zgradi ispred čijeg ulaza je autobusko stajalište i bio je lepo opremljen. Stefanov osmeh je postao još širi kad sam mu pružio novac za stanarinu a on meni ključeve.
- Brate, javi mi ako ti bilo šta zatreba, prevoz, mogu ti biti čak i vodič, a posebno ako ti treba društvo za kafanu.
Samo sam klimnuo glavom i nasmešio. Krenuo je prema vratima, široka ramena, uzak struk, i vrh guza u plavim farmerkama.
-Uf! - kita je počela da mi se diže. Kod vrata se okrenuo. Učinilo mi se da je pogled na trenutak zaustavio na izbočini ali samo se nasmešio i poželeo prijatan boravak.
Počeo sam da raspremam stvari iz kofera. Nisam mogao da izbacim Stefana iz misli. Odjednom sam odlučio da ga pozovem.
- Reci brate! - javio se iz prve.
Upitao sam ga da me ujutro vozi do kanjona Matka izvan grada, platiću mu. Pristao je. To veče sam rano legao, malo umoran od puta, a poslednje na šta sam pomislio bila su dva plava oka. Ujutro se pojavio u dogovoreno vreme. Prsnuli smo u smeh, oboje smo obukli sive trenerke i majice. Uzdahnuo sam u sebi, izgledao je pa ono, mmm...
Vožnja je potrajala otprilike pola sata. Sunce je baš rešilo da nam još više popravi raspoloženje. Kanjon Matke je pružao fenomenalni prizor a posebno reka Treska koja je proticala kroz nju. Čudo prirode. Bio sam fasciniran snagom kojom je voda tekla, nosila sve pred sobom, penila, grmila. Koliko smo mi ljudi beznačajni pred ovom silom. Iznenadilo me je da se na takvoj reci nalaze veslači koji treniraju. Prešli smo i most. Na drugoj strani je šuma i zemljane staze. Uživao sam u prirodi dok me je Stefan iskusno vodio njemu znanim stazama. Od guste šume nismo primetili nevreme koje se odjednom spustilo. Grmilo je i sevalo na sve strane dok je kiša lila kao iz kabla.Već smo bili mokri do gole kože. Sklonili smo se ispod jedne izbočine u steni, a Stefan je iz ranca izvadio neko platno ispod kog smo se skupili. Potoci vode su se slivali pored nas u reku, vetar je savijao grane, drvo u blizini je palo. Nije nam bilo svejedno. Instiktivno smo se zagrlili, psovali smo i vreme i kišu neko vreme, dok nismo zaćutali. Osećao sam kako mu srce lupa, od straha, a ni ja se nisam osećao bolje. Iskonski strah. Prepušteni sami sebi pred ćudima prirode, mogli smo samo u jedno drugom da nađemo neki oslonac. Posle dvadeset minuta vreme se smirilo, granulo je sunce. Odahnuli smo. Put nazad je bio strašan. Zemljane staze su postale more blata, neke su staze nestale, negde smo išli kroz šumu, radujući se kad smo naišli na stene a negde sa strahom gledali u nadošlu reku. Posle sat vremena stigli smo do mosta, blatnjavi i iscrpljeni. Posle odmora krenuli smo nazad u grad, svesni da smo mogli nastradati. Ljudi ispred autobuskog stajališta su nas u čudu posmatrali. Kako smo se popeli u stan, zbacili smo svu odeću, ne obazirući što smo goli kao od majke rođeni ušli smo pod tuš. Nije bilo stida. Ova zamalo tragedija je uklonila sve prepreke među nama. Rođena je neviđena bliskost. Pod tušem smo se zagrlili i poljubili prvi put. Iz kupatila smo izašli i pravac krevet. Prekrili smo se laganim prekrivačem, zagrljeni tresli smo se kao prut. Posle sat vremena je ustao, dao sam mu čistu odeću, obukao se, poneo svoje stvari i rekao da će doći sutra. Opet smo se zagrlili. Iscrpljen, sam zaspao. Probudila me temperatura, sav sam goreo. Ujutro je došao Stefan. Drhtao sam od jeze. Zabrinuto me je gledao. Uskoro je otišao do apoteke po lekove, uzeo u marketu voće, čajeve, sokove... Dva dana je bio pored mene, brinuo kao rod najrođeniji. Ležali smo goli u krevetu, uglavnom zagrljeni. Znali smo da pripadamo jedno drugom. Treći dan sam počeo da se oporavljam. Peti dan ujutro probudio me je orgazam. Stefan me je gledao toplim očima dok mu se niz obraz slivala beličasta tečnost. Poljubio sam ga a na usnama i pod jezikom osetio ukus sopstvenog semena. Bio je strahovito napaljen, Kad sam mu liznuo glavić počeo je da se trza, glasno uzdiše i izbacuje ogromnu količinu sperme, po mojim usnama, licu, obrazima, grudima i stomaku. Ljubili smo se do iznemoglosti, šaputali jedno drugom najlepše ljubavne izjave, svesni da smo se zaljubili jedno u drugo do ušiju. Tri dana smo sa malim prekidima proveli još u krevetu, vodeći ljubav. Da, ljubav, nije bio samo seks. Upoznavali smo svaki milimetar naših tela jezikom, dodirom, fantastičnim seksom. Od potpune nežnosti do potpunog predavanja. Doživljavao vrhunac u njemu i on u meni. Smejao se kad sam mu rekao da mi se odmah dopao. Šapnuo mi je da je to znao jer mi je primetio izbočinu na farmerkama. Probali smo sve poze. Žestoko me je rasturao prskajući duboko u meni, a ja posle toga dugo, nežno i polako ulazio u tu fantastičnu guzu. Ceo mesec smo se družili nesmanjenom žestinom. Neke smo noći pod vedrim nebom posmatrali Skoplje i zvezde na nebu iznad planine Vodno u podnožju krsta. Dva dana smo proveli u Ohridu gde smo se noću pod mesečinom na jezeru, u iznajmljenom čamcu ljubili,a posle toga šetali parkom držeći se za ruke kod Biljaninih izvora. Mesec dana je proletelo ali ne i naša ljubav. Mi pripadamo jedno drugom za sva vremena.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 11 Mar, 2024
- 4163 pregleda
Da. Hemija nije ništa izgubila na jačini ali se retko viđamo jer ga je život odveo vrlo daleko.
Jel prica istinita?