Erotske Priče

Tamo gde Dunav usporava, kradući tlo od vrbaka da bi napravio rukavce u kojima vreme stoji, on je bio konstanta. Njegov čamac, šiklja tamna od vlage i godina, nije bio prevozno sredstvo, već produžetak njegove kičme. U gradu su mu ime izgovarali sa onom specifičnom vrstom opreza koja se čuva za ljude koji su videli previše tuđih grešaka da bi ikada napravili svoju. Posedovao je onaj naročiti instinkt asfalta, sposobnost da dešifruje nameru u hodu prolaznika pre nego što ovaj uopšte progovori.​Al…

Ova priča uokviruje trilogiju SPONA, prva dva dela možete pročitati na profilu BarbaraJovan. Nisam odoleo, pročitavši prva dva dela, da priča ostane  nezavršena, nadam se da mi spisateljica/spisatelj istih neće zameriti.​ISKRA​Ležala sam na hladnom betonu, osećajući kako mi vrela krv kvasi koleno. Ali više od rane, bolelo je to što me je ponovo ponizio. Što me je pustio da mu se približim samo da bi me jače odgurnuo. Gledala sam u njegove noge, u Smokija koji je zbunjeno cvileo, i poželela…

Vazduh u beogradskoj kafani "Zlatni bokal" nije se udisao; on se žvakao. Bio je to gust masan talog dima jeftine "Drine", mirisa zagorele zaprške i ustajalog vinjaka koji je isparavao sa kariranih stolnjaka natopljenih decenijama tuđih suza. Zidovi nekada krečeni u neodređenu boju peska, sada su bili žuti i lepljivi od psovki i neostvarenih želja. Ljudi za stolovima nisu bili obični gosti – bile su to utvare noći, polumrtvi od sopstvenih promašenih života koji su u dnu mutne čaše tražili potvrdu…

Ponekad tišina nije samo odsustvo zvuka; ona je teška, opipljiva masa koja pritiska zidove ove sobe od onog trenutka kada su se vrata zalupila. Otišla si besna, sa onim plamenom u očima koji sam ja, u svom slepilu, smatrao prolaznim hirom, a ispostavilo se da je to bio poslednji odsjaj mosta koji si upravo spalila. I evo me sada, u ulozi koju sam sam sebi režirao – uloga glupana koji drži stražu nad sopstvenim porazom. Nedostajanje se ne dešava odjednom. Ono se uvlači kroz sitnice koje sam nekad…

Marta je držala mesaru "Oštro sečivo". Bila je žena čvrstog stiska, rumenih obraza i pogleda koji je mogao da proceni težinu buta u gram. Njena radnja bila je ispunjena hladnim mermerom, čeličnim kukama i zvukom preciznih udaraca satare. Prekoputa nje, u radnji "Slatki oblak", čiji je vlasnik Luka, visok, vitak i uvek blago "posut" šećerom u prahu. Njegov svet bio je svet preciznosti, gde je jedan stepen Celzijusa značio razliku između savršenog makaronsa i potpunog promašaja. Godinama su se pos…

Dvorana je još uvek podrhtavala od skandiranja njenog imena. Zlatna medalja oko vrata bila je teška, hladna i savršena. Na postolju, dok je svirala himna, osećala je da joj telo nije samo alat, bilo je to remek-delo discipline i snage. Svaki mišić njenih nogu, onih koje su je izbacile u visine Dijamantske lige, pulsirao je od slatkog umora. Žurka nakon finala bila je haos od šampanjca, bliceva i dodira obožavalaca. Miris skupog parfema mešao se sa mirisom pobede. Bila je centar univerzuma. Svi s…

Moje srce nije jedna soba; ono je prostran stan sa dva ulaza i u oba gori svetlo. Znam šta bi svet rekao – da je ovo prevara, mrak, izdaja. Ali za nas dvoje, ovo je najpreciznija akrobacija koju smo ikada izveli. Svoju ženu volim onom teškom, korenitom ljubavlju koja miriše na zajedničke godine i mirno popodne, a onda, par sati kasnije, stojim u ovom potkrovlju i gledam Elenu kako popravlja karmin pred ogledalom. Sedim juče za ručkom, žvaćem supu, kad telefon na stolu zatreperi. Poruka od „Servi…

Njen miris nikad osetio nisam, njeno telo samo na slikama video, lice maštom osmislio. Život njen, koliko mi je dozvolila, upoznao. Predivan brak, harmoniju života mi je oslikala, decu, putovanja... vesele naravi, inteligentna, maštovita, nepredvidiva, nestrpljiva. Malecka rastom, kao neko nežno vilinsko biće sam je zamišljao. Ok, malo erotsko vilinsko biće, mašta mi nije dozvoljavala da bude bajkovita i nevina kao jutarnja rosa na vlasi trave... haha. Ali nije bila ni kao iz Manga crtaća, jedno…

Koliba koju mu je odabrala imala je savršen pogled u beskraj neverovatne božije originalnosti planina sa zgusnutim četinarima koji su kao uzburkano zeleno more parali horizont. Nije osećao prostor kao svoj i ako je unutrašnjost bila prijatna, kao idilična brvnara sa koka koline novogodišnje reklame, samo se čeka debeli u crvenom da uskoči u dimnjak sa poklonima. "Sigurna si da ću ovde imati inspiraciju da započnem?" Već u žurbi i konstantno na telefonu samo je klimnula potvrdno glavom sa podignu…