Moj dragi plavooki I

Ležala sam na stomaku potpuno gola i mokra i savršeno zadovoljna. U isto vreme iscrpljena i prepuna energije, podizala sam pete i klatila nogama u vazduhu. Muškarac – savršeni krivac – oblačio je poslednji komad svoje odeće. Smeškao se.

„Znaš li koliko si lepa?“

„Preznojena, raščupana i sa razmazanom šminkom? Ma prelepa sam…“ Nisam mogla da se ne zasmejem.
„Veruj mi, znam o čemu pričam.“

Čučnuo je pored kreveta. Prešao mi je rukom preko obraza, sklonio pramen kose i zadržao prste tu. Da sam mačka – počela bih da predem. Približio je usne i poljubio me najnežnije moguće. Lice mu je potom promenilo izraz.

„Slušaj… Znaš u kakvoj sam situaciji… Ništa više od ovoga ne mogu da ti pružim.“
„Ništa više i ne očekujem.“

***

Imala sam dvadeset i tri godine kada sam saznala da treba da se iselim iz garsonjere u kojoj sam provela više od polovine svog studiranja. Nisu me izbacili, naprotiv, razlog je bio vrlo pozitivan. Naime, moja draga tetka Zoka je pronašla ljubav „pod stare dane“ i udala se.

Bila je mojih godina kada se prvi put udala. Zaljubila se do ušiju u jednog Boška i iste godine su se i venčali. U početku su zaista bili srećni, tako mi je bar mama govorila, ali nakon nekoliko godina taj isti divni Boško je odbacio kao nebitnu oštećenu stvar čim su saznali da ona nikada neće moći da rodi dete. To je nju potpuno slomilo. Nikada više nije bila u pravoj vezi, a ako bi i bila sa nekim – prekidala bi pre nego što postane ozbiljno.

I jednom se desilo… Ona i još tri prijateljice se na brzinu dogovorile i otišle u Sokobanju na dve nedelje. Upoznala je tamo jednog gospodina - udovca inače - i skoro sve vreme njenog odmora su proveli zajedno. I posle su nastavili da se viđaju, zaljubili se kao tinejdžeri. Možete da zamislite koliko puta je čula na svoj račun ono „dođeš mator – odeš mlad.“ To je bilo to. Sledećeg proleća su se venčali pred jednako iznenađenim članovima familije sa obe strane.

A ja? Ja sam bila jedina devojčica u porodici, pa sam odmah od rođenja postala tetino mezimče. Uvek kad je dolazila donosila mi je slatkiše, igračke, haljinice… Kasnije mi je kupila prvi brushalter, pričala sa mnom o menstruaciji, momcima, seksu. Uvek smo imale slobodan i otvoren odnos i bile slične, pa sam ja – pošto su ona i mama potpuno različite kao osobe – često znala da pomislim da me je pogrešna žena rodila.

Tako da je, kada se udala i preselila, svoj stan u jednom većem gradu na jugu Srbije ostavila meni na korišćenje. Bila sam van sebe od sreće! Pričala je da bi me i ranije zvala, ali da zna da je mladoj ženi potrebna svoja privatnost – ma kakva ona bila - i svoje društvo, a ne još jedna mama nad glavom. Bilo mi je žao što napuštam svoju garsonjericu u kojoj sam stekla toliko uspomena. Ali, Bože moj, lako se naviknemo na bolje.

Dvosoban stan u jednoj sedmospratnici na drugom kraju grada je brzo postao moj novi dom. Treći sprat, pristojan nameštaj, kuhinja sa malom trpezarijom… Veća spavaća soba je imala orman sa nalepljenim uskim ogledalima na vratima, kozmetički sto sa još jednim većim ogledalom i udoban francuski ležaj. Manja spavaća je bila natrpana tetinim stvarima koje nije ponela sa sobom. Eventualno bi bila gostinjska, po potrebi.

Ono što me je najviše obradovalo je ogromna terasa, bar ogromna u odnosu na moju prethodnu gde je mogao samo stočić sa dve stolice da stane. Bila je prepuna cveća, pravi mali raj za popodnevno uživanje uz kafu i društvo ili dobru knjigu. Ili za jutarnje sunčanje zbog istočne strane. I tu sam i provodila većinu slobodnog vremena kući, što sama, što sa dvema najboljim drugaricama. Moj novi stan nam je brzo postao omiljeno mesto za druženje, naročito nakon predavanja dok traje semestar. Zajedno smo kuvale nešto normalno da pojedemo, ispijale kafe, maratonski gledale serije, pričale o hiljadu i jednoj stvari. I o momcima, naravno, možda i najviše. Nismo se baš proslavljale kad je muški pol u pitanju.

Sandra je te zime raskinula petogodišnju vezu. Natalija je stalno izlazila sa momcima, ali nijedna veza ne bi potrajala duže od par meseci, ništa vredno pomena. A ja sam skoro godinu dana bila sama. Skoro godinu dana bez seksa. Bez muškog dodira i osećaja tvrdog muškog mesa u sebi. A da spavam sa nekim samo da bih namirila svoje potrebe - prosto nisam želela, uvek bih odustala na kraju, iako je bilo prilika.

Orgazama mi pak nije manjkalo. Znala sam kako da pomognem sebi kada mi telo vapi za olakšanjem, kako da lakše zaspim ili se lakše rasanim. Tuš mi je – na primer - bio jako dobar prijatelj… Opuštala bih se pod toplom vodom, puštala da spere svu težinu dana sa mene, uživala u slatkom mirisu kupke… A onda bih pomeranjem male plastike na glavi tuša birala snažnije mlaznice. Usmeravala bih mlazeve sve niže i niže dok ne dođem do međunožja. A onda bih čučnula i potpuno izložila svoju nezadovoljenu pičkicu. Provlačila bih prste gore-dole između velikih i malih usmina, otkrivala klitoris koji je sve više bubrio… U glavi bih zamišljala nekog bezimenog muškarca, njegove prste i usta kako me dovode do ludila. I ubrzo bih se sva zgrčila i stresla i ispuštala uzdahe olakšanja, sama tu u malom kupatilu.

***

Aleksandra sam upoznala jednog popodneva krajem aprila, ubrzo nakon mog useljenja. Sve je to pomalo ličilo na scenu iz nekog romantičnog filma, kakve generalno ne volim. Vraćala sam se kući i videla ispred ulaza malu devojčicu sa psom na povocu, čekali su nekog očigledno. Psić, mali beli sa nepravilnim braon šarama na krznu, odmah je počeo da vrti repićem i došetao je ka meni kad me je primetio. A meni je i to bilo više nego dovoljno da se raspekmezim.

„Pa ćao! Kako si ti lepa kuca, joooj!“ Čučnula sam i gnjavila veselu krznenu lopticu koja će nesumnjivo još da raste. Lica komšija su mi teže ostajala u sećanju, ali sam zato odmah upamtila sve pse i mačke, kao i terase sa kojih se čuju papagaji. Obratila sam se devojčici koja se ponosno smeškala što joj je ljubimac tako druželjubiv. „Ćao i tebi! Imaš mnogo, mnogo slatkog psa. Kako se zove?“

„Zove se Sven.“ Rekla je to onako pomalo stidljivo. Ma odmah mi je bilo poznato, nerado priznajem…

„Kao irvas Sven iz ’Frozen’?“ U međuvremenu se mali Sven izvalio na leđa, pa sam mogla lepo da ga češkam ispod njuškice, po vratiću i oko prednjih šapa.

„Da!“ Odmah se nasmejala od uva do uva, a plave okice zacaklile. „Gledala sam ga milion puta, mnogo mi se sviđa.“ Reč ’mnogo’ je namerno otegla da naglasi.

„I meni se sviđa baš mnogo. Hm… A znaš li kako se ja zovem?“ Odmahnula je glavom, plava svilena kosica se zatalasala oko nje. „Ana.“

„Stvarno? Auuu, kako ti imaš sreće!“ Setila sam se na trenutak da sam nekada davno mrzela svoje ime, bilo mi je tako obično i dosadno. „A ja se zovem Nađa.“

„Pa to je baš lepo ime. E znaš šta? Čak mi se više sviđa nego moje.“

Slatkica je htela još nešto da kaže, ali je onda pogledala ka vratima i počela veselo da brblja. „Tata, tata! Pogodi kako se zove ova teta.“

Pustila sam kučence na miru i pridigla se na noge – treba se ljudski ponašati sa drugim odraslim čovekom. A on… Visok, crn, sa čekinjama od dva-tri dana na licu. Gledao nas je naizmenično i prilazio da se pozdravi. „Čuo sam, dušo.“ Zaustio je nešto da mi kaže, ali Nađa je progovorila, pa mu se izraz lica promenio u osmeh koji se zadržao dok je gledao u njenom pravcu. Pune use, beli zubi, rupice na obrazima, pa još i one bore smejalice… Ma ne, nimalo mi se ne nije dopao. Kad bih lagala…

„I rekla je da voli ’Frozen’.“ Rekla je to kao da želi da dokaže da i tete kao ja mogu da gledaju filmove za decu.

Pogledao je upitno u mom pravcu – bilo mi je jasno čije oči je devojčica nasledila. Slegnula sam ramenima i teatralno odglumila krivicu. „Priznajem, istina je.“

„Zvanično je znači, pale su čitave generacije.“ Pružio je ruku. „Aleksandar.“

„Drago mi je.“ Mislim da sam se kezila kao blesava. Upamtiću to ime definitivno.

„Ti si nova stanarka ili si u poseti? Ovaj… Izvini, ja odmah prešao na ’ti’. Je li u redu?“ Spetljao se nekako slatko, neočekivano. Valjda zbog razlike u godinama, ne znam. Po mojoj prvoj proceni, imao je nekih četrdeset, ne više.

„U redu je, naravno. Doselila sam se pre desetak dana u broj 27.“

„E pa dobro nam došla! Svideće ti se ovde, nadam se. Čekaj… Ti si Zokina sestričina?“

„Da, jesam. Kako si znao?“

„Pričala nam je, pa znaš je. Kako je ona? Nije nam se javljala.“

„Mene zove samo da pita za cveće. Toliko joj je loše.“ Probala sam da budem duhovita, verovatno očajno. Ipak se nasmejao.

„Pozdravi je obavezno. Nego, da te ne zadržavamo… Mi smo Stankovići sa petog sprata, ako ti nešto zatreba – slobodno zvoni. ’Ajmo, Nađice. Drago mi je što smo se upoznali. Videćemo se.“

„Takođe. Vidimo se.“ Pa dobro, imam sad nekog sa kime mogu i da razmenim i više od ’dobar dan’ i da mi bude itekako drago zbog toga. Napredak.

„Ćao, Ana!“ Slatkica mi je mahnula i povela svog Svena - pretpostavljam da su išli u šetnju.

„Ćao!“


Često sam ih viđala ili sam pak više obraćala pažnju. Nađu sam sa terase viđala na igralištu. Izgledala je kao jedno zdravo, srećno i normalno dete. A tatu sam često viđala na parkingu – koji se isto zgodno vidi sa terase. Srela sam ih i u šetnji par puta, sa Svenom naravno. Jedino me je pomalo kopkalo što još nisam primetila Nađinu mamu. Zato sam, kad je teta pozvala da proveri da li je sve u redu i da li joj viseće muškatle lepo napreduju, iskoristila priliku da se raspitam. Uvek sam mrzela ta tračarenja, govorila sebi da me zaista ništa ne zanima i da sam iznad toga, da sam prerasla bolesti male sredine. Zapravo, stvar je samo u temi…

„Koji Aleksandar? Aaa… Saša! Dobar momak, ali nije imao sreće. Znaš da živi sam sa ćerkicom? Imao ženu, lepa kao anđeo, ali teško đubre od žene. Zanemarivala dete, varala njega sa ko zna kim sve, na kraju zatrudnela i priznala. Razveli sve, dala mu puno starateljstvo i otišla sa tim zadnjim ljubavnikom u Nemačku. Mala nije imala ni četiri godine tad. Možeš li da zamisliš?“

Najiskrenije sam bila šokirana. Ispričala je to u jednom dahu, mogla sam da se zakunem da ispod tog starog dobrog tračarenja ima i zrnce ogorčenosti zbog sopstvenih neostvarenih želja. Ipak, sledeća stvar na koju se moj um vratio je da je plavooki tata zvanično sam. Bilo bi mi rečeno da nije, znala bi ona sve. Ipak, nisam se zavaravala da imam neke šanse… Pobogu, ja sam bila samo studentkinja. I to ravno dve decenije mlađa, mada ću to tek kasnije saznati.

***

Leto je bilo poprilično vruće. A loša strana istočne terase je bila to što mora sve da se zamrači i zatvori još pre prvih zraka sunca, inače bi se ceo stan zagrejao do podneva. Moja draga teta je obožavala leto i vrućina joj nikada nije smetala, tako da je jedna od retkih u zgradi koja nije ugradila klima uređaj. S druge strane, ja sam zimsko dete. Nešto najdraže na svetu mi je bio da se vratim kući i odmah sa vrata bukvalno skinem sve sa sebe. Pokupila bih kosu u punđu, skinula majicu i brushalter, skinula farmerke ili suknjicu i ostala samo u gaćicama. A onda bih tako gola odšetala do frižidera i iskapila hladnu vodu iz moje omiljene Coca Cola čaše. Da moja majka ili tetka ovo znaju - mislim da bi se momentalno šlogirale. I to bi bila jedna od retkih stvari oko koje bi se složile.

Jednog popodneva sam isto tako gola ležala na kauču i čekala da mi se završi serija, pa da odem na tuširanje… A onda se začulo zvono na vratima. Trebalo je Nata da dođe da pokupi neki grafički rad – ne može na ispit bez toga - pa nisam ni razmišljala puno. Obukla sam prvu haljinicu koju sam dohvatila i požurila da otvorim. U hodniku sam čula glasove i shvatila da to nije moja drugarica, ali nisam imala kud. Otvorila sam vrata verovatno potpuno pogubljena. Sačekala su me dva poznata lica. Plus poznata njuška.

„Zdravo, komšinice!“

„O, zdravo! Pa otkud vi?“ Prilično sam sigurna da sam imala onaj luckasti kez kao i uvek. I leptiriće u stomaku. Mada je to tako smešan izraz, ako mene pitate…

„Ovaj moj mali špijun je primetio da si došla kući.“ Pogladio je rukom po glavi i pokvario frizuru, na šta se Nađa namrštila i pokušala prstima da uredi kosu. „Pa smo došli da ti ukrademo minut vremena i da ti uručimo pozivnicu.“

To je bio njen znak da se ozari i pruži šareni kartončić. „Izvoli! Rođendan mi je u subotu.“ Brzo sam prešla preko ispisanih podataka: subota, 18h, igraonica „Cvrčak“, što je na pet minuta od zgrade. „Imaću i veliku ’Frozen’ tortu.“ Naglasila je zadnje dve reči, kao da bi me to posebno ubedilo. Doduše, volim slatkiše… „Biće na torti Elsa i Olaf…“

„A Ana joj fali, pa je došla da pozove.“ Učinilo mi se da sam ga uhvatila kako brzo diže pogled. Ma samo mi je još falilo da crvenim, kao da nije dovoljno to što tanka tkanina ocrtava sve…

„Joj, pa hvala, zaista…“ Nisam znala kako da nastavim, šta da odgovorim. Obožavam decu. A ona? Ona je medenjak koji se lepi za srce. I kada te dete pozove – jednostavno ne možeš da ne odeš. Ali činilo mi se da mi nije mesto tamo. Saša kao da mi je čitao misli…

„Slušaj, zvuči strašno i dosadno, ali nije. Obećavam. Ima poseban deo za odrasle koji je maltene kafić. Ima alkohola. Samo dođi, slikaš se, nazdravimo i posediš bar pola sata i slobodna si.“ Govorio je sa onim osmehom – u mislima me već ubedio. „I verovatno će ti svi biti nepoznati, ali znaš mene. Tako da obećavam i da ću da ti pravim društvo što više mogu.“ Pa… To je najbolje zvučalo.

„U redu onda, ubedili ste me. Dolazim!“

Nađica se nasmejala, a onda me uhvatila nespremnu i zagrlila oko struka, na šta je Saša samo prevrnuo očima uz: „Krpelju jedan…“ A smeškao se i dalje. „’Ajde, briši!“

„Vidimo se u subotu!“ Povela je Svena – koji je ovog puta ostao bez doze maženja – i otrčala niz stepenice. Tata se zadržao još nekoliko trenutaka duže.

„Hvala ti, značiće joj. Vidimo se…“

„Ej, čekaj! Ali… Ne znam šta da joj kupim. Neću praznih ruku…“

„Ma samo čokoladu onda, to uvek voli.“ Mahnuo je i otišao.


***

Kao neko ko uvek pažljivo bira poklone za drage osobe – nisam imala nameru da se pojavim samo sa čokoladom. Ne tek tako. Kupila sam svetlo plave korpice za pečenje, a onda iskoristila recept za najsočnije čokoladne mafine koji sam imala. Dupla tura. Napravila sam i ganache kremu od bele čokolade i lepo ih dekorisala. Završni detalj su bile srebrne perlice – slatko, jednostavno i lepo. Uspela sam i da nateram sebe da odem čak i malo ranije. A inače sam osoba koja uvek i svuda kasni, neobjašnjivo nešto. Nisam htela da stignem zadnja i onda da me svi čudno gledaju i pitaju se ko sam, mnogo sam mrzela taj osećaj, pa je valjda to nadvladalo.

Malo je reći da je devojčica bila oduševljena kolačićima. A Saša? Odmahivao je glavom uz smešak na moju konstataciju da nije precizirao u kom obliku čokolada treba da bude. Čestitala sam i njemu, cmoknula ga u obraz i zagrlila. Čvrsto sam mu prislonila grudi i držala ga u zagrljaju možda trenutak duže nego što je bilo potrebno. Ali baš me bilo briga, nisam mogla da odolim. Posle sam videla da sam mu ostavila trag na obrazu, pa sam onako pažljivo skinula jagodicom prsta. Uz jedno postiđeno: „Ups… Karmin. Izvini.“

Ostala sam duže nego što sam planirala. Bilo mi je čak i zanimljivo. Ali na momente me mučila griža savesti. Ne, ne zbog zagrljaja… Nego zbog sopstvenih misli. Dečiji rođendan je nešto potpuno čisto i nevino, zar ne? Gomila dece, sve šareno i veselo, o deci se priča, jede se torta…

A meni su se u glavi javljale savršeno bezobrazne scene sa tim plavookim muškarcem u glavnoj ulozi. Dozvoljavala sam sebi da zamišljam kako mi sklanja kosu sa lica, kako me ljubi. Kako me privlači uz sebe i klizi rukama niz struk… Bilo je nečeg u načinu na koji hoda i govori i smeje se. I kako su mu stajale sede vlasi i te sitne borice. Delovao je kao onaj tip muškaraca koji sa godinama postaju sve privlačniji. Pa, bar za seksualno nezadovoljene mlade devojke kao što sam ja.

Sutra uveče se javio na fejsbuku da se još jednom zahvali. Još ranije sam mu poslala zahtev za prijateljstvo. Prihvatio je. Ali nijedno od nas nije započinjalo razgovor. O čemu bismo uostalom pričali?

Sada je bila druga priča. Na moje iznenađenje, dopisivali smo se satima. O najobičnijim stvarima, o svemu. Nisam morala da podsećam sebe da odgovaram, naprotiv, jedva sam čekala zvuk poruke. Nosila sam i telefon u kupatilo da mogu da kucam dok mi četkica za zube stoji u ustima. Prvi je poželeo ’laku noć’, morao je da ustane rano zbog posla. Sa druge strane, ja sam prava sova i nije mi se spavalo. Ali već sam bila u krevetu. Uzela sam svoje dve omiljene igračke… Uspavali su me hormoni zadovoljstva nakon tri orgazma.

„Hej… Kad ćemo na kafu?“

Uporan kolega sa fakulteta. Nije Saša, naravno da nije od njega. Dugo smo se dopisivali i dalje, redovno sretali. Mahao mi je sa parkinga kad sedim na terasi, nosio kese do lifta kada odem gladna u kupovinu i prepunim korpu. Bilo je dvosmislenih rečenica, laganog flertovanja… Ali to je bilo sve. Ništa nije pokušao, a nisam ni ja. I sto puta sam se zapitala da li umem da prepoznam kada se nekome dopadam. On meni jeste, itekako jeste. Pitala sam se i da li bih otišla dalje da imam priliku. Vlažne gaćice su odgovarale…

***

Jednu subotu polovinom septembra nikada neću moći da zaboravim. Leto je polako prolazilo, na moju radost. Bilo je već prijatno toplo, pogotovo uveče. Izašla sam iz taksija i lenjo se vukla ka zgradi. Noge su me bolele, bila sam umorna i spavalo mi se jer sam tog jutra baš rano ustala. Bila sam baš na ulazu kad sam čula dobro poznati glas.

„Pridržite vrata, molim Vas.“ Momentalno me razbudio i poslao žmarce niz kičmu.

Okrenula sam se i trudeći se da skinem blesavi osmeh sa lica. Kada je konačno prišao, izgledao je iskreno iznenađeno.

„Auu Ana… Pa nisam te prepoznao odmah.“ Odmerio me od glave do pete. „Izgledaš stvarno prelepo.“

„Hvala ti.“ Ušla sam u zgradu kad sam bila sigurna da me vrata neće lupiti u zadnjicu jer ih je sada on zadržao. Namerno sam išla ispred njega i trudila se da do lifta prošetam vrckajući, da mu na neki sulud način pokažem šta propušta. Kao da će to napraviti neku razliku. Mada, nikada me nije video u tako savršeno pripijenoj haljini i na štiklama…

„Otkud ti u ovo doba? Tako sređena se vraćaš kući, a nema ni devet sati.“

„Vraćam se iz ’Romanse’. Slavili smo krštenje i prvi rođendan jednom malom slatkom dečkiću.“

„E pa baš lepo. Neka je sa srećom!“ Kada smo stigli do lifta, ponovo me pogledao sa onim njegovim osmehom i podignutom obrvom. „I kako tako brzo gotovo?“

„Pa tako. Svi sa dečicom otišli, a oni činili većinu. Bend još svira ali mislim da su i oni pri kraju.“

Ušli smo u malenu metalnu kutiju i stajali jedno naspram drugog. Iznenada sam shvatila da sam prvi put u liftu s njim, obično idem stepenicama. Koje su šanse da sad stane? Nemoguće, naravno. Baksuz se uvek pokvari kad ne treba.

„Zar je moguće da na celoj proslavi nije bilo nikog ko bi te zadržao tamo?“ Opet onaj smešak. Da li ga stvarno zanima ili umišljam ponovo? Odmahnula sam glavom.

„Ili oženjeni ili dečurlija kojima je cilj jedino da popiju što više. Ničeg nema tu za mene.“ Pomislila sam da sam previše izbrbljala i da delujem očajno i usamljeno, što ipak nisam bila, pa sam brzo nastavila priču. „Ali sa pravom dečicom je bilo zanimljivo. Imam par fleka na haljini i jurcala sam ceo dan, ali je vredelo. Sad samo da se istuširam…“ Odjednom sam se najiskrenije lupila po čelu, što je njega iznenadilo i zabavilo u isto vreme.

„Šta je bilo, zaboravila si nešto?“

„Sinoć mi se ponovo bojler pokvario. Trebalo je sad da pođe moj ujak da ga popravi, ali zaboravila sam da mu kažem. Jutros sam se tuširala hladnom vodom a izgleda da ću i sad.“ Još uvek sam držala ruku na čelu i odmahivala u neverici onako za sebe. Ništa ne opusti tako dobro kao tuširanje pre spavanja.

„Mogao bih ja da pogledam.“ Sada sam ja njega gledala iznenađeno.

„Jesi li siguran da možeš? Imaš vremena?“ Bili smo na mom spratu i vrata su se otvorila.

„Apsolutno. Daj mi 5-6 minuta i kod tebe sam. Nemoj samo da mi zaspiš.“

„Neću, čekam te.“

Ušetala sam u stan uzbuđena kao detence. Otvorila sam širom terasna vrata i pustila večernju svežinu unutra. Pokupila sam šminku i mali milion četkica sa stočića i uključila TV. Prešla sam u predsoblje i vratila kutije od cipela na svoje mesto. Zašto uvek kasnim i sve ostavim razbacano? Proverila sam kupatilo – sve OK. Proverila i spavaću sobu, za svaki slučaj. Vratila višak odeće u orman, sklonila brushalter i tanke najlon čarape za koje sam se u zadnjem trenutku odlučila da neću nositi. U redu, to je to. Proverila sam samo još šminku na licu i prsnula još malo parfema, opet za svaki slučaj. Tamno ljubičasta haljina do kolena mi je stajala kao salivena, a spuštene bretele preko ramena naglašavale grudi, koje sam još malo podigla u korpama. Sela sam i podigla noge na stočić da ih malo odmorim, s obzirom da mi nije padalo na pamet da se izuvam, ne nakon onog pogleda. Nije prošao ni minut kad je zazvonio.

„Tačan si kao sat.“

„Ne bih te pustio da čekaš.“

Osmehnula sam se i propustila ga. Odmah se bacio na posao i ušao u kupatilo sa kutijom za alat koju je poneo sa sobom.

„Rekla si da se dešavalo i ranije?“

„Da, par puta. Jednostavno se ne pali lampica i ne greje. Onda dođe moj ujak, otvori ga, čačka nešto pet minuta, promeni valjda nešto i to je to. A ja glupača se nikad nisam zainteresovala da ispitam šta je u pitanju i naučim da sama rešim.“

„Eh, puna zgrada muškaraca a ti sama da čačkaš po bojleru – ne ide to, lutko. Isključen je sad?“

„Aha.“ Izvadio je odgovarajući šrafciger i počeo da otvara poklopac. A ja sam gledala očarana kako radi rukama, pa makar i nešto tako jednostavno. Uvek sam na muškarcima prvo ruke primećivala. Jake, grube i sa izraženim venama. Odmah bih ih zamišljala na sebi. Kad bi on samo znao šta sam radila u toj kadi… Pravo mesto, pogrešno vreme. „Hoćeš da popiješ nešto?“

„Šta imaš hladno?“

„Kiselu vodu samo. I led. Dolazila je Sandra sinoć da mi donese figaro pa smo popile skoro sve iz friza.“

„Nema veze, voda zvuči savršeno.“

Otišla sam u kuhinju, napunila dve čaše kockama leda i vodom. Dok sam seckala kriške limuna čula sam ga kako govori više za sebe. „Aha… Tako sam i mislio.“

„I šta je u pitanju? Hoću li sad saznati?“

„Pa da više ne dobijem priliku da pomognem lepoj komšinici? Nisam toliko lud.“ Ispratio me pogledom dok sam prilazila, uzeo čašu i odmah popio polovinu. „Uh… Prijalo je. Nego, kako su te uopšte pustili u crkvu u toj haljini?“

„Preskočila sam taj deo. Ne ulazim u crkve da me ne bi nešto zgromilo na ulazu. Ateista sam.“

„Čega se onda plašiš ako ne veruješ?“

„Da nisam u pravu, da nije sve onako kako mislim da jeste.“

„Nemoguće.“ Rekao je to gledajući me pravo u oči – ne bih rekla da misli o religiji – a onda se brzo vratio svom poslu. Opet nedoumice u mojoj glavi.

„Gde ti je Nađa?“

„Kod Anice na prvom, imaju veče palačinki. Obećala im je Nina da će da prave i slatke i slane, čak su i neke boje spominjale, tako da će da potraje.“

„Čekaj malo… Imaš slobodno veče i provodiš ga kod mene?“ Jezik mi je ponekad brži od pameti. Ne nekad, uvek…

„Nisam planirao, ali ne žalim se. Tako… Klikni sad prekidač tamo. Odlično! Samo još poklopac da vratim.“

„Da isključim opet?“

„Nema potrebe.“ Morao je istovremeno da drži i okreće šrafove pa sam iskoristila nepažnju i odšunjala se u svoju sobu.

Ispraznila sam čašu i onako hladnu je prislonila sebi na čelo i razmišljala. Imala sam idealnu priliku. Čula sam ubrzo kako pakuje kutiju za alat, a zatim pere ruke. Brzo će otići, bila sam sigurna u to. A da ga zadržim – ostao bi i ostalo bi na tome. Morala sam da pokušam nešto. Da saznam na čemu sam, pa kako bude... Ali da li stvarno to želim? Naravno da želim! Ona zadnja čaša vina sa proslave mi je još kružila venama – nedovoljno da budem pripita ali dovoljno da me oslobodi. Morala sam brzo da razmišljam i jedino što mi je tada palo nam pamet je najprovidniji potez koji sam videla u filmovima. Ostavila sam čašu i čekala.

Ubrzo sam začula glas iz hodnika: „Ana, gde si nestala? Završio sam. Moja čaša ti je na mašini.“

„U mojoj sobi. Dođi na trenutak, molim te, moraš još nešto da mi pomogneš.“

Spustio je alat na pod i ušao u sobu. A ja… Ne, pobogu, nisam ga sačekala gola na krevetu. Pretpostavljam da bi bilo efektno, ali nisam imala baš toliko hrabrosti. Stajala sam ispred velikog ogledala i nasmejala se.

„Moraš da mi pomogneš oko rajsferšlusa.“

„Ipak si rešila da ti je dosta haljine?“

„Dosta mi je…“

Trudila sam se da tako stojeći izgledam samouvereno i mirno. Lagano sam podigla kosu i držala je rukama na potiljku. On je stao iza mene i potražio mali komadić metala. Prsti su mu klizili niz moju kičmu onoliko brzo koliko je to tanka tkanina dozvoljavala. A meni je srce tuklo kao ludo, pitala sam se može li da čuje. Ivice haljine su se razdvajale i otkrivale moju golu kožu – nisam ni brushalter nosila zbog ušivenih korpi. Ruka mu je završila suviše nisko na mojim leđima da bi se taj deo uopšte tako zvao, pa je brzo i sklonio. Podigao je glavu, a ja sam ga iz odraza u ogledalu gledala pravo u oči. Mislim da je istog trenutka znao šta želim - uvek sam imala osećaj da me čita kao knjigu, dok je obrnuto bilo nemoguće. Duboko je uzdahnuo i progovorio gotovo šapatom.

Znaš li šta radiš? Mogu otac da ti budem…“

Nisam se dala obeshrabriti, nisam smela, previše daleko sam došla. Odgovorila sam mu isto tako šapatom: „Ali nisi…“ Prebacila sam svu kosu u desnu ruku, a levu oslobodila. Pustila sam da mi bretela skroz sklizne i povuče rub haljine skoro do bradavice. Pratio je taj moj potez. Iako sam bila na štiklama bio je skoro za celu glavu viši od mene i nesumnjivo imao dobar pogled. „Znam šta radim i šta želim.“

Kakve god kočnice da su ga držale – popustile su sve odjednom. Stavio mi je ruke oko struka i prišao bliže. Osetila sam vreli dah kad mi je šapnuo da uho: „Onda ćeš to i dobiti.“ Njegove use, još uvek hladne od leda, lagano su mi klizile niz vrat, žmurila sam i izvijala se ka njima. Osećala sam se kao da mi izmiče tlo pod nogama, kao da bih pala da me nije držao. Okrenula sam mu se u naručju i najzad ga ljubila.

Znate one najbolje poljupce? Kada ostajete bez daha i svet počne brže da se okreće... Kada vam vrelina struji telom i zaustavlja se i skuplja skroz nisko u stomaku… Prvo lagano i ispitivački a onda jače, intenzivnije.

Šarao je prstima po mojim golim leđima, a onda ih provukao ispod ivice haline i odvojio se od mene samo da bi mi spustio bretele niz ruke. Trenutak kasnije, ljubičasta tkanina se naborala oko mojih stopala. Iskoračila sam i ostavila je tu na podu, odradila je svoje. Skoro potpuno naga pred njim, konačno. Nema nazad. Nisam želela da čekam ni sekund, dohvatila sam ga i sa lakoćom mu skinula majicu preko glave, iako sam cela drhtala. O ne, nije imao telo prosečnog čovek u četrdesetima. Jaka ramena, čvrste grudi i stomak. I ono izraženo „V“ na kukovima za koje sam s pravom mogla da se zakunem da ima.

Malo toga je erotičnije od dodira kože o kožu, kada ženske grudi prvi put dotaknu prsa muškarca. Nije znao šta prvo da uhvati, stisne, približi. Gubili smo se u poljupcima. Izbočina u njegovim farmerkama mi je sve čvršće pritiskala stomak. A meni su gaćice bile sve vlažnije. Toliko sam ga želela u sebi…

Odgurnuo me je da pođem dva koraka unazad i spustio na krevet. Raširila sam noge i obuhvatila ga oko kukova. Zastenjao je kad sam ga uhvatila za kurac još uvek u pantalonama. Probala sam da ga oslobodim, ali nije išlo. „Uff… Slomiću nokte, drhtim.“

Pomogao mi je i sam se otkopčao, a kada sam ponovo posegnula – uhvatio me za šake i spustio se svom težinom preko mene, ostavivši mi ruke položene na čaršavu. „Ne još, ne mrdaj… Želim da te celu probam.“ A onda je ponovo počeo da ljubi. Bože, kako dobro ljubi!

Spuštao mi se opet niz vrat pa onda posvetio punu pažnju grudima. Kružio mi je jezikom oko čvrstih bradavica, grickao ih blago i sisao, a ja sam se uvijala i uzdisala. Spustio mi je ruke do guze, pomislila sam da će konačno da mi strgne gaćice, ali nije to još imao u planu. Nastavio je niz butine a onda se pridigao, stavio mi stopala u krilo i prilično vešto izuo sandale. Mazio je, grickao mi prstiće u isto vreme – niko mi to pre nije radio. Prešao je na zglobove pa onda se pomerao naviše prekrivajući me laganim poljupcima. Trudio se da ni delić kože ne zapostavi, a ja sam ga gledala sa verovatno najglupljim i radoznalim smeškom na licu. Stigao je do kolena, ugrizao me blago i ponovo pogledao u oči. Ruke su mu se popele do rubova gaćica na kukovima. Ma odavno su bile spremne za skidanje. Zavukao je prste ispod i povukao ih nadole otkrivajući me potpuno.

Razdvojio mi je kolena – moja ružičasta i želja pičkica bila mu je pred očima. Mazio mi je butine, usnama i jezikom se pomerao ka njoj. Vrtelo mi se, hiljade misli mi je odjednom prolazilo glavom. Pomislila sam i da nisam spremna, jer umesto savršeno obrijane imam minijaturnu i kratku frizuricu. Nije bilo bitno, naravno – ni najmanje. I naravno, sve sam zaboravila kada me je dotakao baš tu. Strujni udar za uzbuđeno telo. Otvarao me usnama i jezikom, kružio lagano oko klitorisa, pripremao.

Otelo mi se jedno glasno „Aaah“ kada je jedan prst skliznuo u mene. Toliko lako, toliko sam bila vlažna. Počela sam da pomeram karlicu, pustio me je da sama odredim ritam. Prstima jedne ruke sam mu prolazila kroz kosu, drugom sam stiskala i gužvala čaršav. Izvadio je prst a potom ubacio drugi, primetila sam to po načinu na koji je skliznuo. Ubrzo je i taj izvadio a onda je – ne skidajući jezik sa klitorisa – polako ubacio oba prsta u moju željnu rupicu.

„Aaah!“ Kakav je to bio osećaj… Toliko dugo sam sama zamišljala njegove grube šake da mi baš to rade i sada je to bila realnost – bila sam na sedmom nebu. Jagodice su mu bile okrenute nagore a prsti savijeni u položaj kojim biste pokazali nekome da priđe. Drugu šaku je koristio da mi mazi donji stomak i blago ga pritiska. Osećala sam sve veće zadovoljstvo sa svakim pokretom, onu poznatu sve jaču i jaču napetost tu unutra. Zar je moguće da sam već blizu orgazma?

Svaki mišić mi se zgrčio, utroba mi je pulsirala i slala talase čistog blaženstva kroz celo telo. Otvorila sam oči i susrela se sa njegovima iz kojih je prosto isijavala požuda. Izvadio je prste iz mene i olizao ih kao da su izmazani sladoledom, a onda se skinuo skroz i pokazao mi šta to ima u gaćama.

Pa… Recimo da sam bila iznenađena. Bio je sasvim prosečno dugačak, valjda. Ne bih umela da procenim u centimetrima, time se ionako muškarci bave. Debljina me je zapanjila. Debeo i prošaran modrim venama celom dužinom sa isto tako modrim glavićem sa čijeg su se vrha presijavale prozirne kapi. Poljupci su sada imali drugačiji ukus, moj ukus, što me je još više raspaljivalo. „Ne brini, lutko. Biću pažljiv.“

Smestio se između mojih nogu. Morala sam da ga dodirnem, osetim šta će to biti u meni. Tako čvrst i vruć… Nisam mogla da čekam ni sekund više. Dovela sam ga do svog ulaza. „Hajde… Želim te.“

Provukao ga je uzduž – jednom, dvaput… Osetila sam pritisak i razdvajanje usmina, a onda mi se pičkica dovoljno otvorila da počne da ulazi. Otvaranje, širenje, čisto zadovoljstvo. Stvarno je bio pažljiv. Gurao ga je milimetar po milimetar, a onda malo vraćao u nazad. Pa nastavljao još malo dublje.

Zacvilela sam i prekrila lice rukama kada me je protresao još jedan orgazam. Bio je jednako iznenađen. „Pa još nisam do kraja u tebi.“ Umirio se, spustio bliže i pomerio mi ruke sa lica

„Sušna godina.“ Probala sam da se našalim između ubrzanih uzdisaja.

„Onda moramo da nadoknadimo.“ Pritisnuo mi je use svojima, a kurac polako gurnuo do kraja u pičku. Ispunio me u potpunosti i raširio više nego ijedan pre. I počeo da jebe. Vadio ga je skoro celog, pa onda gurao do kraja. Preplitali smo jezike i pomerali se lagano, pa sve brže. Grlila sam ga oko ramena, stiskala sam ga kolenima. Želela sam da ga zadržim, da dugo ostane tu – na meni i u meni.

Podmetnuo mi je ruku iza leđa, drugu iza potiljka, pa nas oboje okrenuo – kao da nemam težinu, lako i brzo. Sada je on bio na leđima, ja gore. „Igraj se.“ Vreo dah na licu, vrtoglavica u mozgu. Oh, i htela sam… Oslonila sam se šakama na njegove grudi i uspravila. Do kraja nabijena na kurac u tom položaju – osećala sam ga celog, svaki milimetar njegovih dimenzija. Zažmurila sam i počela lagano da pokrećem kukove. Ali nisam ustajala sa tog divnog komada mesa. Levo, desno, pa polako u krug… Kao neka vrsta plesa. Grizla sam donju usnu i stiskala vaginalne mišiće – čula sam da mu itekako prija. A nije ni on mirovao. Osećala sam čvrst stisak oko struka, pa onda naviše do grudi. Nije propustio ni da se posveti bradavicama. Prstima se nežno spuštao sve do mojih šaka na njegovim grudima. U sledećem trenutku je bilo dlan na dlan, jagodice na jagodice. Kao najsigurniji oslonac. Ispreplitali smo prste u čvrst stisak, kao parovi u latinoameričkim sapunicama kad prvi put vode ljubav. Menjala sam svoj ples kukova. Oslanjala sam se na kolena i pomalo odizala i spuštala, ne menjajući ritam stiskanja mišića. Gomilanje elektriciteta u utrobi me ponovo iznenadilo. Svršavala sam i stenjala glave zabačene unazad.

Ponovo sam bila žedna poljubaca. Sklonio mi je kosu sa lica i držao je tako pokupljenu. Usne, jezik, sudaranje zubima… Slani ukus znoja na njegovom vratu. Izdizao se i išao mi u susret, trebalo nam je više, a mene su mišići već izdavali. Toliko o fizičkoj kondiciji. Zaustavila sam ga, ustala sa njega i pomerila se. Noge su mi se tresle, niz butine curilo. „Hajde…“ Ostala sam na kolenima, spustila se niže ka čaršavu i visoko podigla guzu. Ruke na bokovima, glavić na ulazu… Skliznuo je polako, ponovo pazeći da me ne povredi.

Jurila sam mu u susret. Čulo se sudaranje tela, šljapkanje u mokru pičkicu. I njegovo stenjanje i moje vrištanje, za šta nisam ni bila svesna da radim. Spustio se celom težinom i oslonio rukom na šipku na zaglavlju kreveta. Učinila sam isto, obema rukama održavala ravnotežu, izvijala leđa. Mokra koža nam se lepila. Sklonio mi je svu kosu u jednu stranu, pa postavio ruku po sredini grudi, podigao bradu. Osetila sam vreli dah da vratu i čula šaputanje u uho.

„Budi tiša, čuće nas cela zgrada.“

„Ne mogu… Aaah! Razdireš me…“ Ubacio mi je prste između usana, pa u usta. Oblizivala sam ih jezikom, sisala i grizla da se ućutim.

„Želiš li da usporim?“ Njegove use na vratu. Ježila sam se, gorela i topila… Odmahivala sam glavom koliko sam mogla. Izvadio je prste i prelazio mi preko usana, vlažeći ih mojom sopstvenom pljuvačkom.

„Ne… Ne… Aaaah! Samo me jebi… Jebi me… Aaaah! Jebi me!“

Zgrabio me je za bokove, sad čvršće nego malopre. I zabijao ga jako i do kraja, svom snagom. Do jaja, do grlića – nije me štedeo nimalo. Nisam ni ja sebe štedela, davala sam se i jurila guzom ka njegovim kukovima. Gurala sam lice u jastuk, grizla ga i vrištala. Bilo je tako dobro, tako ludački dobro!

Nisam mogla dugo da izdržim. Nabijanja su postala jača, brža… I kao da mu je bio čvršći, kao da me širio više. Gurnulo me preko ivice. Pukla sam – zgrčila se i zarila nokte u jastuk. Vrisnula sam ponovo kad ga je naglo iščupao, a moja pičkica ostala da pulsira prazna. Osetila sam toplotu sperme kada mi je zalio donji deo leđa.

Sručio se na krevet uz teško disanje. Privukao me uz sebe – ugnezdila sam mu se na ramenu, ne obazirući se na spermu koja se sliva i fleka posteljinu. Zagrlio me i mazio po kosi. Upijala sam miris njegove kože i slušala otkucaje srca. Blaženstvo, potpuno blaženstvo…

„Znači tako se zahvaljuje majstorima.“ Prekinuo je tišinu uz smešak.

„Budalo…“ Teatralno sam ga pljusnula po obrazu. „Znaš, uplašila sam se da ćeš samo da me skineš i odeš.“

„Jesi luda? Niko tebe ne bi odbio. Pogotovo ne neko ko te zamišlja dok drka.“

„Stvarno?“ Iznenadio me. Nisam baš žurila da priznam da je obostrano. „A ja se sve vreme pitala da li te privlačim ili samo umišljam.“

„Zapanjila si me.“

„Smelošću?“

„Izborom, malena. Mogu samo da zamislim koliko njih balavi za tobom. A ti se nudiš meni, ovog matorca bi da odvedeš u krevet.“

„Nisi ti mator. Ti si… Baš kako treba.“ Smešio se. Mazio me i drugom rukom, ali pogled mu je otišao na sat. Uzdahnuo je i promenio je izraz lica.

„Jebi ga… Moram da pođem. Ne bih, veruj mi da ne bih.“

„Ne brini, znam.“

Ustao je, potražio nešto da se uredi. Prebacila sam se na stomak, otvorila malu fioku i dodala mu vlažne maramice. Bacio je pogled i na ostale stvarčice: papirne maramice, kreme za ruke, baterije, mala spravica za masažu, prazna bočica parfema – duguljasta i idealna. Nije mu trebalo dugo da sabere dva i dva. „Đavolice jedna mala…“

„Šta ću? Mora nekad da se improvizuje.“

Obrisao je i meni ostatke sperme sa kože. I pljesnuo me po guzi i ugrizao za mali prst kad sam počela da se meškoljim onako sa petama u vazduhu. Rekao je da mu otežavam. Pokupio je svoju odeću i obukao se polako – ispratila sam svaki potez.

„Znaš li koliko si lepa?“

„Preznojena, raščupana i sa razmazanom šminkom? Ma prelepa sam…“ Nisam mogla da se ne zasmejem.

„Veruj mi, znam o čemu pričam.“

Čučnuo je pored kreveta. Prešao mi je rukom preko obraza, sklonio pramen kose i zadržao prste tu. Da sam mačka – počela bih da predem. Približio je usne i poljubio me najnežnije moguće. Lice mu je potom postalo ozbiljno.

„Slušaj… Znaš u kakvoj sam situaciji… Ništa više od ovoga ne mogu da ti pružim.“

„Ništa više i ne očekujem.“ Zaista sam to i mislila. Ali opet sam osetila mali ubod zbog njegovih reči. Na duši ili egu, ne znam. Ali valjda je to bilo normalno. Nikada nisam igrala tu igru. Prvi put sam se oslobodila i spavala sa nekim ko me pre toga nije ni poljubio.

Skočila sam, ogrnula bademantil i ispratila ga do vrata. Zagrlio me čvrsto, poljubio u čelo, pa vrh nosa, pa u usta. Dugo i polako. „Vidimo se, lutko.“

„Vidimo se.“

Zatvorila sam vrata za njim i zaključala. I protegla se kao mačka, to mogu. Posmatrala sam svoj odraz u ogledalu tu u hodniku. Raščupane i zamršene lokne, razmazana šminka oko očiju. Ne mnogo doduše, izgleda da sam ipak naučila da je dobro nanesem. Ali sa ostatka lica je gotovo sve bilo obrisano. Rumeni obrazi i potpuno crvene usne i bez trunke karmina bi me lako odali šta sam radila… U pravu je, lepo i ovo izgleda. A haos u glavi? Pa, dobila sam šta sam tražila, itekako sam dobila. Ali ko se još zasitio od prvog zalogaja?

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 15 Maj, 2019
• Ledena
• 29 glasova
• 7482 pregleda