Sekretarica Vera
Ne mislim baš da sam odviše vešt u pisanju ovakvih priča, ali pokušaću jedan događaj da pretočim u reč.
Iskreno se nadam da će među Vama postojati i oni kojima će se jedna ovakva priča dopasti, pa prema tome, da počnemo:
Kao i svaki mlad čovek koji je završio nešto da bi koliko toliko obezbedio svoju budućnost, završio sam informacione tehnologije i razmišljao kako da obezbedim sebi zaposlenje.
Radivši u raznoraznim firmama i firmicama, shvatio sam da se naše znanje ma kakvo ono bilo ne ceni dovoljno, jer uvek naletiš na gazdu privatnika koji nema pojma o tvojoj struci, ali tu je u svakom slučaju da ti kroji sudbinu kao svom zaposleniku, i da ti određuje šta i kako ćeš raditi, a koliko je njegovo merilo znanja o tome šta ti radiš uopšte nije važno.
Skupivši dovoljno hrabrosti, motiva i volje, odlučio sam da pokrenem vlastiti posao, te otvorim firmu za izradu komercijalnog softwarea za različitu namenu. Posao je krenuo, zaposlio sam još nekoliko programera, počeo da zarađujem i prve pare, jednom rečju bio sam zadovoljan. Kako sam i sam radio na pojedinim delovima raznih programa, sve češće sam bio pretrpan i papirima koje sam jedino ja morao i mogao rešavati, tako da nisam stizao na sve strane.
Jednog predvečerja dok sam skupljao i pečatirao papire koje moram nositi knjigovođi, a zatim u banku, sinulo mi je kroz glavu da moram pronaći i zaposliti i administrativnog radnika, a ujedno i sekretaricu koja će mi ovo odrađivati, jer sam više nisam mogao pratiti vlastiti posao zbog raznih sastančenja, ugovaranja poslova, i posla oko papirologije.
Kada sam naredno jutro došao na posao, dao sam oglas kako u novinama tako i na internetu da tražim administrativnog radnika i sekretaricu za rad u toj i toj firmi.
Narednog dana počeli su da pristižu i prvi telefonski pozivi, životopisi, pa i e-mail poruke u kojima su se osobe razne životne dobi i pola nudile da rade kod mene.
Nekima sam zakazivao sastanak, neke na fin način odjebao, a nekima se čak nisam ni javio.
Posle gomile ružnih debelih tetki sa socijalnim veštačkim zubima, uspaljenih devojčica sa suknjicama kroz koje su se jasno mogle videti tangice, pederčića sa dugačkim kosicama koji su hodali kao uškopljeni, negde pred kraj radnog vremena zazvonio je telefon.
Mrzovoljno se javivši, sa druge strane začuo sam ugodan, ali autoritativan ženski glas:
“Dobar dan, htela sam samo da pitam da li još traje konkurs za posao, pošto nigde nisam videla da ste objavili rok trajanja konkursa?”
Ni sam ne znam zašto, ali rekao sam joj da konkurs još traje, i da mi pošalje svoj CV da ga pogledam, pa da mi ostavi broj telefona na koji ću joj se javiti ukoliko ona bude potencijalni kandidat.
Za nekoliko minuta, na e-mail sam dobio njen životopis. Zvala se Vera, i po fotografiji sam mogao zaključiti da se radi o dobrom komadu ženske koja je mogla imati nekih 45 godina, pristojno obučene i našminkane.
Vera je imala pravni fakultet i dosta radnog iskustva kao sekretar u raznim firmama zastupajući ih, ali kako je ostala verovatno bez posla javila se na moj konkurs.
Po njenom držanju, shvatio sam da se radi o ženi koja je stručnjak u svom poslu, koja poseduje veliku ozbiljnost i odgovornost, i u sebi sam samo tiho rekao odpuštajući lagani dim cigarete koju sam držao u ruci:”Vera i ni jedna druga”.
Kada se sutradan popodne Vera pojavila na razgovoru u crnom sakou, crnoj suknji, crnim najlon čarapama i visokim štiklama, jednostavno su celim mojim telom prošli žmarci. Jedva da sam uspeo da izgovorim:”Dobar Dan”, a Vera me je već streljala pogledom. Kada je sela preko puta mene, objasnio sam joj o kakvom je poslu reč, te da po svom životopisu zadovoljava kriterijume za posao. Držao bih ja još malo Veru u neizvesnosti, ali više nisam mogao odlagati taj trenutak kada moram uzeti novog radnika i olakšati sebi ionako mukotrpan posao s papirima. U prvih sat vremena razgovora, o Veri sam saznao sve što trebam znati. Da ima 46 godina, i jedan propali brak iza sebe. Decu nije imala, jer njen muž nije želeo decu, da ima dosta radnog iskustva za ono što meni treba, da zna sa klijentima, ugovorima, i slično, jednom rečju, saznao sam da sam dobio katicu za sve. Na pitanje šta želi da popije, kratko je odgovorila:”Kafu”, i gracioznim pokretom odšetala do rešoa koji se nalazio u njenoj budućoj kancelariji, skuvala kafu kao da godinama radi kod mene, i lakim pokretom je spustila na sto pored mene uz blagi osmeh i reči:”Gospodine direktore, izvolite Vašu kafu”.
Dok je spuštala kafu na moj sto, gledao sam u njene tanke bele prste i duge, ali prelepo nalakirane nokte kao i prstenje koje se sjajilo na njenim rukama.
“Zahvaljujem Vera” rekao sam, i dogovorio se s njom o njenom sutrašnjem prvom radnom danu, visini ličnog dohodka, te joj naložio da mi donese uverenje MUP-a Srbije o ne kažnjavanju, koje sam inače tražio svakom svom zaposleniku.
Sutradan je Vera došla na posao, i započeo je prvi njen radni dan. Ponašala se uljudno, kao da kod mene već radi neko vreme, a kada bi mi donela nešto na podpis, ili kafu, osećao sam kako su njene crte lica i duga kosa do ramena za mene nešto predivno. Činilo mi se da bih po ceo dan mogao gledati u to božansko lice, i pratiti njene lagane pokrete dok hoda, govori, piše. Vera je bila sve ono što je za mene predstavljalo lepu ženu. Osredjeg rasta, velikih čvrstih grudi, širokih bokova, poveće guze i lepog lica. Jedno rečju, savršeno je odgovarala poslu koji je radila. Bila je uvek raspoložena, volela je šalu, a puno puta bi mene znala oraspoložiti kada bih još umoran od predhodnog dana došao ujutru na posao. Znala je sa klijentima, potencijalnim naručiocima posla, pa i onim nervoznim direktorima i direktorčićima raznih firmi koji su dolazili kod nas zbog raznih sastanaka.
Vreme je prolazilo, i Vera je svaki dan za mene bivala nešto posebno. Uhvatio sam puno puta sebe da mislim na nju dok spavam, jedem, radim. Često bi me molila da se odmorim, i ostajala u firmi do kasno u noć radeći svoj posao, a puno puta bi kada bih ja ostao u firmi pitala treba li i ona da ostane, ili dođe, a puno puta bi i došla da završi nešto, ili da popijemo makar kafu. Jednostavno, bili smo drugari.
Ali, sve se promenilo jednog 8. Marta, kada sam u želji da je iznenadim u jutru došao sa cvećem, najlepšom bombonjerom koju sam tog trenutka mogao da nađem, i flašom pića. Čestitao sam joj, i prvi put zagrlivši je, blago je poljubio u obraz. Pretrnuo sam od uzbuđenja koje me je tada prožimalo.
Mirisala je na neki fin parfem, jednostavno mirisala je kao ruža, kao boginja ljubavi.
Negde na polovini radnog vremena, predložio sam Veri da odemo na ručak rekavši da je ovo njen dan, i da bi bilo dobro da malo izađemo, odvezemo se negde da ručamo, popijemo nešto, da se družimo. Prihvativši moj poziv, obukla je svoj crni sako i krenula prema parkingu. Uključivši motor automobila, začuo sam zvuk poznate ex Yu pesme na radiju:”Samo ako želiš učiniću sve, ako budeš htjela zaboravit’ ću te, samo nikad neću znati, a htio bi da znam, da li si me ikad voljela”. Tog trenutka poželeo sam da zaplešem s njom, da je obujmim oko struka, da je privučem k sebi, zagrlim, da osetim njenu glavu na mom ramenu, njene ruke u mojoj kosi, oko vrata, poželeo sam sve tog trenutka, i počeo smišljati kako da joj priđem, kako da je osvojim, pa po cenu bilo čega na svetu.
Uz ugodan ručak i čašu crnog vina koje smo naručili, Vera i ja smo razgovarali o svemu i svačemu, smejali se, zezali, ali jedino što tada nisam hteo, bilo je da se napijem. Hteo sam trezan da proživim ovaj dan, da zapamtim svaki Verin pokret, svaki smešak, hteo sam da ovo nikada ne prođe.
Nakon ručka, predložio sam Veri da ode kući, dao sam joj slobodan ostatak radnog vremena rekavši joj da je ovo njen dan, da uživa, da ode s dečkom negde da prošeta, da se rastereti od posla, od svega. Rekla mi je da će poći do posla da nešto mora još da odradi i da joj je bilo vrlo prijatno u mom društvu. Stigavši u firmu, i Vera i ja smo se bacili na posao. Posle nekog vremena, Vera mi je predložila da nam napravi kafu da malo predahnemo pa da nastavimo da sređujemo papirologiju za periodični izveštaj. Dok je Vera kuvala kafu, ja sam pustio laganu muziku. Bila je to španska pesma “Hijo de la luna”, gledaući Verine bokove i guzu kako se njišu u ritmu valcera, prišao sam joj, i upitao:”Mogu li damu zamoliti za ples?”
“Naravno, samo da završim kafu”.
Spustivši kafu na sto, Vera se okrenula prema meni, a ja sam je privukao k sebi i počeo plesati. Miris njenog parfema i osećaj njenih krupnih dojki kako me dodiruju sve više su me napaljivali. Milujući Verinu kosu, spuštao sam ruku lagano niz leđa, a zatim svoj dlan položio na Verinu oblu guzu. “Direktore, molim Vas nemojte, ja…”
“Vera, lepo mi je danas bilo sa Vama, tako divno, tako prekrasno, bolji osećaj nisam mogao da doživim”.
“Verujem Vam direktore, ali neprijatno mi je, molim Vas”. Stisnuvši je još čvršće, rekao sam joj:”Vera, ne mogu više, noćima i danima mislim na Vas, tako Vas želim, recite mi da i Vi želite isto što i ja, i ništa nas neće zaustaviti Vera. Tako želim da osetim Vaše tople usne, Vaše čvrste grudi, Vaše telo, srce kako udara, pa ne bi mi bilo žao da se bilo šta više dogodi”.
“Nije bitno šta ja želim Milane, već je bitno to da smo nas dvoje nadređeni i podređeni, ja znam koje je moje mesto ovde, i nije bitno šta ja želim. i da želim, to bi bila samo moja tajna”.
“Zašto Vera? Zar se Vi bojite mene, pa Vi na mene delujete puno autoritativnije nego što mislite, čim ste došli osetio sam da me privlačite, ovo sam čekao mesecima, sanjao Vas noćima, razmišljao o Vama danima, satima, sekundama”.
Izgovorivši to, shvatio sam da više nema nazad. Ako pustim Veru da se predomisli, mogao bih ostati bez moje desne ruke na poslu, ali verujem i bez osobe u koju sam imao najviše poverenja. Vera je imala ključ od trezora firme, od moje kancelarije, mog radnog stola, mogla je da vidi svaki papirić koji je na moja vrata ušao, da čuje svaki razgovor, mogla je sve. Pritisnuvši je još jače k sebi, osećao sam kako mi noge podrhtavaju od uzbuđenja. Nisam mogao da dođem do daha dok sam vodio Veru prema kožnom trosedu koji sam imao u svojoj kancelariji, jer je bilo prirodno da imam i nešto nameštaja kada primim veću grupu ljudi, kako bi mogli svi da se smeste. Doslovno sam više pao nego seo na trosed, neispuštajući Veru iz naručja. Obgrlivši je rukama oko vrata, spustio sam svoje usne na njene i počeo ih ljubiti kao da to nikada više neću učiniti u životu.
“Milane, nemojte, ja…, zagušiću se”.
“Nećeš Vera, samo želim da te poljubim, da te osetim, da te dodirnem, o tome maštam, sanjam, mislim, pa makar i po cenu da te nikada više ne vidim”. Vera je popustila, i u isti trenutak, osetio sam njen topli i sočni jezik u svojim ustima. Ljubili smo se strasno, divlje, milujući jedno drugo gde god smo stigli. Kroz glavu su mi tada proletele sve moje bivše devojke sa fakulteta, ali niko nije ljubio kao ona. Podigao sam je, polako je položio na trosed, i ljubio joj usne, vrat, ramena. Počeo sam odkopčavati njenu košulju ljubeći svako ogoljeno mesto na njoj, a kada sam spustivši joj grudnjak ugledao par njenih velikih čvrstih dojki, zaronio sam u njih ližući ih, ljubeći i sisajući, i želeo da ovo nikad ne prestane.
Vera je ubrzano disala privijajući me čvršće na svoje grudi izdižući kukove i uvijajući svoje telo kao zadovoljna mačkica. Dok sam ljubio i milovao Verine grudi, jednom rukom sam pokušao da oslobodim Verin rajsfešlus na suknji, te otkopčam dugmad koja su je pridržavala, Vera je zavukla ruku ispod moje košulje i milovala mi prsa. Odkopčavši Verinu suknju, ona izdiže malo guzu, i suknja joj sama skliznu na pod. Polako sam usnama prelazio preko Verinog stomaka, i bližio se njenoj sada već verovatno vlažnoj i sočnoj pičkici čiji sam miris već osećao.
Oslobodivši je gaćica, video sam najlepšu izbrijanu pičkicu do tada, sa sočnim i mesnatim usminama, i malim trouglićem koji je bio lepo uređen, kao da je bio tu samo za mene, da ga samo ja dodirujem, ljubim, ližem. Bez razmišljanja sam zario glavu među Verine noge, i jezikom obrađivao svaki milimetar njene pičkice, masirajući joj jezikom klitoris, a opet povremeno joj nabijajući jezik duboko u pičku. Njena pička je imala božanstven ukus, a dok sam joj to radio, nju napustiše i poslednji atomi snage i zdravog razuma, i Vera se nekontrolisano poče bacati po trosedu, vrištati i buncati kako to samo zadovoljna žena zna. Lizao sam je tako dugo, činilo mi se kao da je to trajalo čitavu večnost, a Vera je uz glasan urlik i reči:”To, to, mmm, sad, sad, sad” tresući se i jecajući kupala moje lice svojim sokovima. Svršavala je, to sam zasigurno znao.
Kada se primirila, odgurnula me je od sebe, a zatim sela na trosed. Spretno mi je rukom odkopčala kajiš na pantalonama, a zatim odkopčavši ih povukla ih je na dole zajedno sa gaćicama. Polako je prstima opipavala moj već nabrekli kurac, kao da ga istražuje, kao da želi da ga odmeri celog, da ga dobro upozna, a zatim na vrhu svog glavića osetio sam njen dah, i deo po deo mog kurca bivao je u njenim sočnim i punim ustima. Vera je pušila moj kurac trudeći se da osetim svaki njen pokret dok ga je uvlačila, a kada mi je pušila grlom gutajući ga celog, dovodila me je do ludila. Zatim bi ga izvukla napolje lupkajući see po jeziku, a zatim ga ponovo polako uvlačila, i to sve u krug. Nisam želeo da svršim. Nisam nikada želeo da svršim, želeo sam da ovo nikada ne prestane.
“Kako je lep i veliki Milane, sviđa mi se tvoj kurac, i volela bih da je ovako večno tvrd i snažan samo za mene”.
“I ti Vera imaš najsočniju pičkicu na ovom svetu, i ja bih voleo da je ona uvek vlažna čim mi se približiš, i da mogu da te jebem uvek kada god to poželim”.
Nisam mogao da izdržim više. Bacio sam Veru na trosed, i naciljavši moj kurac na ulaz u njenu već sada dobro navlaženu pičku, počeo sam polako i nežno prodirati u nju. Nisam želeo da se sa Verom parim kao životinja, želeo sam da oseti svaki milimetar mog kurca, da uživa, da mi se cela prepusti. Pojačavši ubode, osetio sam kako me Verine noge obuhvataju oko struka, i kada smo uhvatili ritam, oboje smo se tresli od uzbuđenja. Vera je dahtala, vrištala, stenjala, grizla me zubima i grebla noktima gde god je dohvatila, a ja sam je već sada strasno i žestoko jebao. Želeo sam da oseti svu moju mušku snagu, da oseti da sam joj se čitavim telom podao, i da sam danas i noćas samo njen. Uz glasan urlik:”Svrrrrrrrrršaaaaaaaaaaavaaaaaaaaaaaaaaaaam”, Vera je počela svršavati tresući čitavim telom, i jecajući kao da plače, kao da moli da još ne prestajem, a ja što zbog napaljenosti, što zbog moje potajne želje za Verom od prvog dana kada sam je ugledao, osetio sam oštar pol u ajima, i spoznaju da sam blizu vrhuncu.
“Veeeeeeeeeeeeeeeeeeeraaaaaaaaaaaaaaaa, evo me, dolazim, mmm, zagrli me jako, treba mi to da svršim, hajde Vera, mmm”. Stisnuvši me jako i rukama i nogama, rekla mi je:”Hajde dragi, napuni me, evo i ja želim da svršim, hajd’mo zajedno dragi, napuni tvoju kurvu, tvoju droljetinu, samo tvoju, mmm”.
Mislim da sam tog trenutka svršio kao nikada. Činilo mi se da sam čitavih 5 minuta punio Veru spermom. Kada smo došli k sebi, Vera je samo ubrzano disala i gledala me. Taj par crnih okica gledao me je kao u neko božanstvo, i taj dragi i mio pogled dok sam živ nikada neću zaboraviti. Provlačivši njene duge bele prste kroz moju kosu, Vera mi je ljubila lice, vrat i usta.
“Ovo sam tako želela. Želela sam da u moj život dođe neko ko će mi pokloniti svu svoju pažnju, poštovati me, ali isto tako u meni probuditi ženu. Nisam ni sanjala da će mi se ovo dogoditi baš sa tobom, i mislim da posle ovoga možemo biti na ti. Nije mi žao Milane, pa sve i da se ovo nikada više ne dogodi. Jedino bi mi bilo žao ako si u meni video samo osobu kou ćeš jebati, a zatim je odbaciti kao zadnju stvar na ovom svetu, no i to bih prihvatila i ne bih ti zamerila”.
“Vera! Nikako mi nije cilj da ovo bude samo avantura. Cilj mi je da ovo nikada ne prestane. Sanjao sam te noćima, mislio o tebi danima, nisam se nikada probudio, a ni zaspao da mi na usnama nije tvoje ime. Naravno, ti i dalje ako želiš možeš raditi svoj posao, a ono što je između nas, to je naša stvar”.
“Naravno dragi, zašto ne bih radila. Ja ću ti u svemu pomagati sve ćemo zajedno, meni prepusti sve vezano za papire, klijente, razgovore, a ti radi ono za šta si se školovao”.
Kada smo Vera i ja ustali i obukli se, zajedno smo pogledali u hladnu kafu na stolu, i počeli smo obadvoje da se smejemo.
Sabravši misli, odlučili smo da završimo posao za danas i krenemo kući. Veru sam povezao svojim automobilom do zgrade gde živi. Kada je htela da izađe iz automobila, zagrlio sam je i utisnuo joj dug strastven poljubac u njene mekane i sočne usne. “Ne želiš gore?” upitala je. “Naravno da želim” rekao sam, i parkiravši automobil na predviđeno mesto uzeo sam Veru pod ruku i krenuli smo u pravcu njene zgrade. Kada smo ušli u Verin stan, još na vratima me je zagrlila i utisnula dug poljubac u usta. “Želim da mi pokloniš ovu noć” rekla je, i doslovno me gurnuvši na dvosed sela mi je u krilo. Tako je dobro mešala guzom dok me je ljubila i otkopčavala svoju belu satensku košulju. Dva para Verinih sisa se ponovo ukazaše ispred mog lica i ja sam počeo daih grizem, sisam, ljubim. Vera se već zabavljala sa mojim pantalonama i gaćicama, a kada ih je svukla namestila je ulaz svoje pičkice na moj kurac, i silovito se nabila na njega. “Želim ovako da uživamo, želim da ovoga puta ti uživaš kao što sam ja uživala danas”. i zaista sam uživao. Vera se polako nabijala uzbuđujući me, da bi se kad kad zadržala na mom kurcu mešajući na njemu što me je dovodilo do ludila. “MMM Vera, jebi me tako, volim to. Kako imaš predivnu pičkicu, kako volim da mesim tvoje teške sisetine, tako Verice, samo to mi radi”. Vera se sada počela silovitije i žešće nabijati na moj kurac dok su se njene teške sise ljuljale ispred mog lica. Hvatao sam ih jednu pa drugu, nisam ni sam više znao šta radim.
Svršili smo ponovo zajedno.
Nakon ovoga otišli smo pod tuš, a onda goli zaspali.
Vera i ja smo većinom vremena zajedno, često odlazimo u šetnju, oranizujemo male izlete samo za nas dvoje, jer uživamo u malim stvarima. Vera me često probudi usisavajući moj kurac duboko u grlo, a često mi dobaci po koji bezobrazan pogled na poslu, naravno kada niko ne vidi. Sa njom volim sve da radim. Često joj priđem u kuhinji i pojebem je od pozadi, a i ona puno puta zna da me zajaše dok radim nešto. Jednostavno, uživamo u životu.
- 24 Nov, 2016
- 9310 pregleda
Taj događaj mi je ispričan, i ja sam se napalio dok sam to slušao od samih njegovih aktera.
No, moraću da ih zamolim da mi još nešto ispričaju. Uz njihovu dozvolu sam ovo napisao.
bravo . 5
Odlicna prica,svaka cast!
Nema veze, važno mi je da sam kadar napisati ovako nešto. I meni se svidela kada sam čitao, biće ih još, samo da mi neko ispriča neki događaj koji ću ovde podeliti, ili da doživim nešto opet novo.
Odlična priča, ali sam slučajno pritisnuo četiri zvezdice umesto pet