Erotske Priče

Jebeš zemlju koja Bosne nema, prolazilo mi je kroz glavu dok sam čekao da mi carinik pregleda dokumente. Konačno sam prelazio granicu sam. Uf, moram paziti kako vozim. Ne treba mi nikakav bliski kontakt s policajcima zbog prekoračenja brzine, a tako sam nestrpljiv. Dok sam se približavao ugovorenom mjestu sastanka lagani trnci koji su strujali mojim tijelom postajali su sve jači. Dugo očekivani trenutak. Ušao sam u restoran na OMV-ovoj benzinskoj stanici i preletio pogledom. I sad dok mi ta slik…

Uf, skoro sam zaboravio, moram do Mirka vidjeti za tu dozvolu. Ako mi on ne uspije sredit ovo, neće nitko. Pun mi je kurac više te administracije i njenih pravila.-Pričekaj malo, vraćam se brzo, samo da vidim što me treba šef!Sjednem za njegov stol da vidim kako to izgleda iz njihove perspektive. Ogromna soba s visokim zidovima, deluje hladno, kako li se ovo zagrije?Nisam se stigao ni ufurat kad u sobu uđe ona. Odnekud mi je poznata? U stvari, siguran sam da sam je vidio ali nikako ne mogu da se…

Ulazim u ogromnu zgradu....opet tekuci problemi oko papirologije.Otvaram vrata, ogromna soba sa visokim zidovima, deluje hladno a uz to mislim...koliko treba vremena da se to okreci?Nabacujem osmeh i ......pa....ja njega poznajem iz vidjenja!?!?Tip sa tenisa! Ovo je moj srecan dan, ovo je znak...a mozda i moja vudu magija:)Pruzam ruku tom licu koje sedi za stolom i prvi put ga vidim iz blizine. *remice me gleda i pomislim: da mi se sminka nije slucajno razjebala?-Dobar dan, ja sam ...... i dosla…

Okrenem se i povno zaronim u njeno međunožje. Dočekala me vlažna od iščekivanja. Moji prsti izazivali su nove nalete oduševljenja koje je jezik halapljivo nastojao pokupiti. Više nisam znao za sebe, nisam znao gdje su mi prsti, a gdje jezik, rukama sam širio njenu guzu, i lizao i cjelivao sve njeno. Izgubih se u prostoru i vremenu dok me svojim jezikom izluđivala do kraja. Usisavala je moj glavić, lizala ga ko sladoled, jezikom kružila po njemu, ljubila mu rupicu i stenjala i uzdisala, spremajuć…

U zraku se osjećao miris naših tijela i ni dim cigarete ga, srećom, nije mogao ubit. I dok sam ja dolazio sebi ona ode do kupatila.Odavno nisam dva puta, ali odavno nisam ni prvi put ovako i sve mi je govorilo da nismo gotovi. Vratila se, osvježena i legla pored mene, glavu naslonila na moje grudi, desnom rukom milovao sam njenu dojku. Ja sam šutio, ona je ćutala. Bila je to šutnja zadovoljstva i sakupljanja emocija. Hahahah, srećom da sam ubio oko malo prije njenoga dolaska i nije bilo opasnost…

- Uh, želim tvoj kurac! - Rečenica koja me je tako puta palila. Sada me je bilo samo strah da ne izgorim od prevelikog uzbuđenja. Morao sam ipak nešto poduzet. Bacim je na leđa, zadignem suknjicu i počnem skidati gaćice. Ona se lagano izvije da mi olakša posao i ja se bacih na glavno jelo. Od tolike gladi preskočih sva predjela.- Obožavam tvoju pičkicu... - konačno i ja progovorih. Ona me privuče i ja zaronim među njene noge dok mi je rukama mrsila kosu, a noge prebacila preko ramena i leđa.- To…

Adrenalin je proradio. Srećom, nikakve dileme nije moglo ni biti. Nisam se imao vremena ni preplašiti, a već sam otvorio vrata i ne pitavši tko je.Uh - prostrujilo mi je glavom vidjevši je u suknjici (nije bio dopičnjak, ali ni puno duža) sa dvije limenke u ruci (gaćice bi bile izazovnije, ali ne valja cjepidlačiti, ipak je ovo java, a ne moj san).- Trebaće nam! - reče i uđe ne sačekavši da je pozovem unutra.A dobrodošlica koju sam zamišljao, pomislim i nasmijem se lagano u sebi. Skinula je mant…

Odvrnem slavinu i pustim da se kada puni, na brzinu se i obrijah. Uvalim se u kadu, toplina vode učini svoje i umor me za čas svlada.Kuc-kuc. Na vratima slike pretvorene u stvarnost. Duži sako ili kraći mantil, ispod suknjica, dopičnjak. A u ruci bagulin...Neeee, u ruci gaćice! Skinute u liftu? Hodniku? Bez riječi ulazi i ja zatvaram vrata. Zadigne malo dopičnjak i ja kleknuh i poljubim je, najprije u pičkicu, a kad se okrenula i u guzu. Nigdje nervoze i treme, nigdje straha ni dileme. Knok, kno…

Tko kaže da su naše balkanske ceste loše. Dobro, ima tu rupa, nije da nema, ali k vragu, sve je stvar navike. Da sam gastarbajter koji se vraća kući valjda bih i ja tako mislio, ali nisam. Srećom ili nažalost, vrag će ga znat. A i koji me je vrag tjerao na ovaj put. Nije vrag nego vražićak, vražica čaaaaak.Kad sam se prijavljivao na ovu adresu, a dovede me jedna dobra prija, nije mi bilo ni na kraj pameti da bih se iz svoje ljušture mogao odvažiti na ovako nešto. Uljuljkanost, strah od nepoznato…