Erotske Priče

Ja sam sportski tip skoro 60g.visok malo preko170 i 78kg a moja Slavica 170 i 69kg srednjih sisa i dobre guze.Ja i moja žena Slavica smo više od mjesec dana maštali kako čemo na more več sam rezervisao apartma i samo smo još brojali dane.Tjedan dana pre polaska ona sjedne na kavč pored mene zagrli me i kaže,dali bi imao nešto protiv da i moja sestra Milojka ide s nama.Njena sestra je malo viša od nje i ima veče grudi i malo okrugla ali ne previše.Prvo sam pomislio na to,da neče biti slobodnog po…

Proslo je opet skoro godinu dana od naseg susreta, kada sam cula Nikolu ponovo. Iz Svajcarske se preselio u Kanadu, dobivsi jos bolju poslovnu ponudu od firme koja je imala svoja predstavnistva svuda po svetu. Bila sam ponosna na njega, kada mi se mail-om javio prvi put nakon uspesno zavrsene obuke na nekim ostrvima i objasnio mi prilike. Znala sam da se takve ponude ni u ludilu ne propustaju i da ce na duge staze obezbediti mirovninu koju svako od nas sanja. Bila sam srecna i zbog cinjenice da…

Sedela sam u busu zatvorenih očiju i trudila se da ne mislim ni o čemu. Misli me nisu slušale... Kako bih kada sam znala da me čeka. Da će me poljubiti čim otvori vrata stana. Da ću ga poželeti.Da me želi...Znala sam da će biti sexa.Znala sam da će nam biti lepo.Tako je od kada se viđamo.Gorelo mi je među nogama, pička mi je obilno vlažila. Bilo je toplo, ja lagano obučena u svetlu pamučnu usku suknjicu... Bojala sam se da će mi se vlažna fleka videti kad ustanem... Obliznula sam suve usne jezik…

-Voz je jurio tek renoviranom prugom prema Novom Sadu,nervoza je rasla dok je oko mene bila nesnosna gužva,cigareta je jedino bila lek za mene u tom momentu.-Izašao sam u hodnik voza i zapalio cigaru ali je ubrzo naišao Kondukter i počeo da me smara,,,Pušenje u vozu je zabranjeno,,,,Moram da popušim,potrebno mi je,,,,Izađi na sledećoj stanici pa nastavi,ovde prolaze ljudi a i u vozilima javnog prevoza to ne može,postoje propisi,,,,Ja moram da pušim a moram i u Novi Sad,nemam vremena da čekam dru…

U svečanoj uštogljenoj atmosferi među svim onim svetom na veoma uspelom prijemu pogledi su im se sreli. Znao je da će ona biti tu.Ona je priželjkivala da ga sretne. I imala tremu od pomisli na to.Nakon pauze od par trenutaka, odlučno je krenuo ka njoj. Uz put je nasumice zgrabio dve čaše.Stajala je na istom mestu ne skrećući pogled. Prilazeći joj polako, proučavao je njenu pojavu. Na sebi je imala haljinu sličnu onoj koju je kupila prema njegovoj želji i obukla je samo jednom osećajući se nelago…

“Nedostajem ti?” pita na kraju kratkog razgovora nakon ko zna koliko razmenjenih porukica tog dana.“Mmmm... Naravno”, kaže ona i ako se trudi da o tome ne misli.“Uskoro...”, šapuće on sa prepoznatljivom čežnjom u glasu.“Mda... Lepo pajki, vidimo se!”Od kad ju je prvi put čuo, uzbuđuje ga boja njenog glasa, način na koji mu odgovara, od prvog puta kad ju je video, uzbuđuje ga njena pojava... Od prvog poljupca, želi te usne i jezik ponovo, od prvog susreta sa njenom kožom želi da je dodiruje, od p…

Brzo smo stigli do grada u kome sam zivela. Odusevljavala me je lakoca i brzina kojom me je dovezao do zgrade, upamtivsi prethodni put kojim je stigao – sto nam nije dalo puno povoda za razgovor. Prijala mi je ta tisina i mogucnost da ga posmatram sa strane i zanosim se prizorom – Kakva muskarac, u pravom smislu te reci i zainteresovan za mene wou! Na parkingu ispred zgrade, nisam stigla ni da izadjem iz kola vec se stvorio ispred mene; dzentlmenski mi je pomogao da izadjem i pokupim svoje stvar…

Sedeli su u trpezariji, za stolom, ispred njega čaša piva, ispred nje najobičnija voda i vodili najbanalniji razgovor... Ono što je bilo uočljivo je neusiljenost razgovora... o kompjuterima, hrani, mašini za pranje posuđa...Podigla je pogled sa svoje čaše i zagledala se u njega...Daleko od toga da je (fizički) bio oličenje njenih snova, ali je imao neki nemarni, obični, prijemčivi šarm koji joj se dopadao.On je povremeno bacao kratke poglede u njenom pravcu potpuno svestan koliko ga privlači u t…

Pogledao je pronicljivo I istog momenta znao sta se krije iza tog osmeha. Prepoznao taj slatki, maleni bezobrazluk u njenom pogledu... Da bi se iz nje izvukao pravi uzitak, trebalo je malo truda. Voleo je takve zene... “Nesto sam pozeleo...”, rekao je naivno... “Hmmm... Ima li to veze sa mnom?” upitala je hrabro. Dok ga je posmatrala, pitala se da li ovo ima smisla I hoce li moci to da uradi... Nije cak znala ni da li joj se on dopada. Omehnuo joj se ohrabrujuce. “Voleo bih da te izmasiram... pr…

„Hoćeš li kafu?“, pitala je nakon što je podigao usne sa mojih.Pogađala je moj želje pre nego što bih ih izgovorio.Klimnuo sam glavom uz osmeh, privlačeći je u zagrljaj.Spustila je još jedan lagani poljubac na moje usne i krenula prema kuhinji. Pošao sam za njom i smestio se u fotelji koja mi je već postala omiljena. Posmatrao sam je kako se kreće kroz kuhinju, i razmišljao... ni sam ne znam o čemu. Siguran sam da mi je osmeh lebdeo na usnama jer sam uživao u tom tako jednostavnom prizoru. Prišl…

Pokupovala je sve što joj je trebalo i učinilo joj se da bi im moglo trebati i požurila kući... Da se spremi za Njegov dolazak.“Za sat sam tu”, pisalo je u poruci koju je upravo dobila.“OK... Ima vremena. Idem da se spremim. Imaš nekih želja”“Da. Samo ne znam hoće li ti se dopasti... ““Ne znaš dok ne pitaš”“Možeš li me sačekati u spavaćici... Malo providnoj... Bez ičega ispod? Možda tange... Ili ništa ““Hmmmm... Hajde, videću šta mogu da učinim za tebe”Nasmejao se... Znao je da će biti lepo... A…

Dan na poslu je proticao dinamično i ubrzano... kao i gotovo svaki u proteklih par godina. Ipak, nakon poruke: „Krenuo!“, pojavilo se nestrpljenje... kao i svaki put kada je njegov dolazak postajao izvestan i počinjao da se meri minutima...Želela je da završi što pre i sačeka ga kod kuće... možda uspe i da se istušira i presvuče... možda čak stigne i da obuče nešto samo za njega... U stvari... ovo poslednje je bilo najmanje važno... uvek je govorio da je najviše voli bez ičega i nakon što bi ušl…

Bio je Mart i dosla sam u Beograd. Imala sam dve prijateljice sa kojima sam zivela i odrzavala kontakte jos od studentskih dana. Kako sam sve redje dolazila u Velegrad, svaka se na svoj nacin trudila da mi ucini boravak sto interesantnijim i uvek smo nesto slavile – propustene rodjendane, tzv.8.mart, bolji posao. Ovog puta povod za to je bila Marinina magistratura, izlazak u Casinu i slusanje omiljenog joj ga Tonija Cetinskog; zurka u poznatom i manje znanom drustvu, pijancenje subotom uvece… O…

Bili smo u kontaktu skoro godinu dana, dopisujuci se mail-ovima razmenjivali smo cinjenice o nasim zivotima u dva razlicita grada i okruzenja. Bili smo stranci koji su se nekako prepoznaili, a komunicirali smo kao da se poznajemo ceo zivot. Sve cesce smo razmenjivali emotikone porukama i samo pokusavali da budemo saljivi na racun svojih emocija. Poslednjih meseci smo razmenili i brojeve telefona i culi se isprva samo jednom nedeljno, a potom sve cesce i svaki dan! Taj glas, salila sam se da nika…

Ljeto je bilo vrelo, ko nikada prije. Obaveza nije bilo previše, tako da sam večinu vremena uživao pomagajući roditeljima radeći razne poslove na njivi. Nisam se stido poslova na njivi, uživao sam pomažući svojim roditeljima ali i komšijama. Bilo je to vrijeme kada su se ljudi družili puno više nego danas. Odnosi su bili korektni, pomoć komšiji obavezna. Kupili smo sijeno i uživali, mladi smo se između sebe takmičili, ko će brže šta napraviti, a roditelji su uživali. Moja komšinica Vesna je prij…